Ефекти причешћа - искуства и упутства

[Зосима]

Морам признати да такав осећај и не само везано за причешће,код мене траје већ дуже време,значи тотално ко да сам у вакуму,ништа не осећам.

Ако томе додам и гомилу приватних проблема,онда униније ,апатија,туга,самосажаљење му дођу као нус појаве...

У тренуцима здравог разума и резоновања,скапираш да си мање више сам крив за такво стање,али опет чекаш нешто са "неба",а оданде ништа...

 

Неки старац рече,трпљењем спасавјте душе ваше...ето, молим Бога да бар истрпим, а не одлепим...

[feeble]

Хвала свима на коментарима, интересовала су ме искуства и мишљења других људи  поводом ове теме пошто сам релативно нова у свему овоме...хвала још једном!

Ja nisam bas nov, ali mogu reci da nikad nisam osetio nista posebno nakon pricesca. Ili jednostavno nisam primetio nista posebno. A u poslednje vreme mi se desi i da se lose osecam, zato cu sad malo da proredim pricescivanje. Bice da je kod u mene u pitanju malovernost i mehanicki pristup, a od toga mislim da ne mogu imati koristi. Dakle, ponovo idem u 1. razred.

Jedino sto sad ne znam je li korektno, procitao sam na nekoliko mesta, kad se ne pricescujem da treba da izidjem iz crkve na "oglaseni izidjite". Mislim da cu tako raditi, dok ne osetim radost kao ovi ovde sto pisu po forumu (ako ne umisljaju radost ).

[Mironosica]

Ja nisam bas nov, ali mogu reci da nikad nisam osetio nista posebno nakon pricesca. Ili jednostavno nisam primetio nista posebno. A u poslednje vreme mi se desi i da se lose osecam, zato cu sad malo da proredim pricescivanje. Bice da je kod u mene u pitanju malovernost i mehanicki pristup, a od toga mislim da ne mogu imati koristi. Dakle, ponovo idem u 1. razred.

Jedino sto sad ne znam je li korektno, procitao sam na nekoliko mesta, kad se ne pricescujem da treba da izidjem iz crkve na "oglaseni izidjite". Mislim da cu tako raditi, dok ne osetim radost kao ovi ovde sto pisu po forumu (ako ne umisljaju radost ).

Ne treba da izađeš.

[RYLAH]

Jedino sto sad ne znam je li korektno, procitao sam na nekoliko mesta, kad se ne pricescujem da treba da izidjem iz crkve na "oglaseni izidjite". Mislim da cu tako raditi, dok ne osetim radost kao ovi ovde sto pisu po forumu (ako ne umisljaju radost ).

 

Какве везе ти имаш са оглашенима, како се то правда ту где си то читао? 

[feeble]

Какве везе ти имаш са оглашенима, како се то правда ту где си то читао? 

Zato sto je ostatak liturgije fokusiran na molitve i pripreme za pricesce onih koje ce se pricesititi. Oni koji se nece pricestiti nemaju sta tu da traze. Tako sam cuo..

[Дијана.]

Mislim da je to pobrkao sa onima koji su imali epitimiju da nisu smjeli da se priceste u ranoj crkvi ili tako nesto. Znaci pokajnici pod epitimijom da su morali da izadju. Ni mi se ne pricescujemo stalno pa ne izlazimo.

pa brate radujemo se sa onima sto se pricescuju... i sto se svrsava velika tajna uopste. Sto bismo izlazili?!

Mislim da treba da prorijedis, i da je mozda zaista bio neki 'mehancki' pristup kod tebe. Pricescu zaista treba prilaziti samo kad zudis za njim, i kad si potpuno svjestan znacaja, kad je to poseban dozivljaj. 

[Србадија]

uvek kad se pricestim osetim tu neobjasnjivu radost,volju,ozarenost i spokoj..e sad zavisi,mislim da se ne treba previse obazirati na osecaje.

 

Ja sam jednom citao da na dan pricesca ne bi trebalo da se povredis i prokrvaris i uglavnom razmisljah o tome,kad predvece ugledah neku krvavu mrlju na nozi,negde sam se ocesao,ogrebao,udario a da nisam ni video i bas sam bio smoren i siguran da je to znak da sam se nedostojno pricestio

[RYLAH]

Zato sto je ostatak liturgije fokusiran na molitve i pripreme za pricesce onih koje ce se pricesititi. Oni koji se nece pricestiti nemaju sta tu da traze. Tako sam cuo..

Не знам, делује ми баш као претеривање. Зна се и ко су били оглашени и због чега су терани да изађу напоље док се не крсте, ово ми баш делује усиљено. Ако то некоме помогне да се поново ужели причешћа и да му се радује, ОК, али не узмеш онда ни нафору нити останеш до краја на Литургији, останеш ускраћен, што опет може довести до много других проблема који се могу појавити као последица осећања ускраћености у духовном животу.

 

Нисам ни теолог ни духовник, ал попричај обавезно са неким пре него што се у овако нешто упустиш.

[Mini Mi]

Ja nisam bas nov, ali mogu reci da nikad nisam osetio nista posebno nakon pricesca. Ili jednostavno nisam primetio nista posebno. A u poslednje vreme mi se desi i da se lose osecam, zato cu sad malo da proredim pricescivanje. Bice da je kod u mene u pitanju malovernost i mehanicki pristup, a od toga mislim da ne mogu imati koristi. Dakle, ponovo idem u 1. razred.

Jedino sto sad ne znam je li korektno, procitao sam na nekoliko mesta, kad se ne pricescujem da treba da izidjem iz crkve na "oglaseni izidjite". Mislim da cu tako raditi, dok ne osetim radost kao ovi ovde sto pisu po forumu (ako ne umisljaju radost ).

 

Послушај, можда ти помогне. Још једном хвала Ради која је ово поставила.

[Trifke]

Zato sto je ostatak liturgije fokusiran na molitve i pripreme za pricesce onih koje ce se pricesititi. Oni koji se nece pricestiti nemaju sta tu da traze. Tako sam cuo..

Prijatelju ne treba da prestanes sa pricescivanjem zato sto ne osecas nista. Meni se samo ponekada desi da osetim neku unutarnju snagu. Pricescivanje je tu da dobijes oprostaj tvojih grehova. Prati reci koje svestenici citaju na liturgiji.  Pricescivanje je tu i da bi postao dete Bozje jer kada se pricestis Bog Otac gleda na tebe kao na dete Bozje bez obzira na sve.  Ako nisi nesto veliko zabrljao onda nemas razloga da se ne pricestis. Molim te nemoj da upadas u pijetisticku poboznost duhovnika koji haraju ovde po Srbiji. Na liturgiji postoje dva dela i to liturgija oglasenih i liturgija vernih. Sva priprema neophodna za pricesce se desava na liturgiji oglasenih. Slusaj pazljivo te reci koje cita svestenik. Videces da je u tom delu sve usmerene na molitve koje traze od Boga da prisutne udostoji pricesca. Veruj samo tim molitvama i pusti lupetanja kojekakvih duhovnika. Kada se pocne izgovarati Vjeruju onda pocinje Liturgija vernih i prakticno ostajanje na njoj znaci da ces se pricestiti. . Dakle nemas potrebe da prekines sa pricescivanjem zbog nedostatka osecanja ili zbog nekih losih osecanja koje si imao posle toga.. Znao sam jednog arhimandrita koji je govorio pricesti se pa makar i umro.

[horatio]

Поштено, мени се готово по правилу спава...Упутство:спавати, по могућности

[feeble]

Necu da skrecem temu na ove moje tripove. Samo da kazem da ovo sa izlazenjem iz crkve sam cuo od popova, da kazem, novotaraca a ne od nekih duhovnika zilota (a ne jednom sam cuo od laika da na liturgiju ne trebas ni ici ako se neces pricestiti). A cesto se cuje ono sto (cini mi se) Dijana rece: Pricesti se samo kad stvarno imas jaku zelju da se pricestis, a ne tek onako jer je red i jer ti je neko rekao. I mislim da je bolje pauzirati malo nego se siliti. I kasnije dodje griza savesti. To nije to.

[Зосима]

Мислим да је одлагање причешћа или било какво друго само-одрицање од истог , само изговор да можемо  на миру да грешимо,а да нас не гризе савест!

А то је наш промашај, који не може донети ништа добро,осим можда доброг покајања,што смо се одлучили на такав потез...

[Баба]

Ja nisam bas nov, ali mogu reci da nikad nisam osetio nista posebno nakon pricesca. Ili jednostavno nisam primetio nista posebno. A u poslednje vreme mi se desi i da se lose osecam, zato cu sad malo da proredim pricescivanje. Bice da je kod u mene u pitanju malovernost i mehanicki pristup, a od toga mislim da ne mogu imati koristi. Dakle, ponovo idem u 1. razred.

Jedino sto sad ne znam je li korektno, procitao sam na nekoliko mesta, kad se ne pricescujem da treba da izidjem iz crkve na "oglaseni izidjite". Mislim da cu tako raditi, dok ne osetim radost kao ovi ovde sto pisu po forumu (ako ne umisljaju radost ).

 

Није довољно само се причешћивати без личног труда.

 

А лични труд у данашње време не подразумева некакав изузетан аскетизам.

Оно пост на води и спавање на патосу са каменом за под главу.

 

Не.

 

Лични труд већине овде на форуму би се првенствено састојао у томе да почну да читају књиге из психологије.

[Arsenija]

Ja postim,ali se ne pricescujem cesto,tj. :.mislise.  ....

Pricestila sam se 3 puta u zivotu.

Prvi put u 1. srednje. To je bilo nesto zaista,zaista cisto,sveze, ne radosno,nego blago .... Drugi put na 2.godini faxsa,nisam se ispovedila,i taj osecaj je bio jak,tj. kiseo ...posle sam sanjala nesto zaista neobicno ... Ispricacu,kad niko drugi nece da me cuje> Ne verujem u snove,ali je ovo interesantno. Pozivaju se 2 dobrovoljca da sednu na vrh skole. Odjednom sam na vrhu skole,a nisam se ni prijavila ,htedoh reci,nije fer,spustajte me smesta ,no ne bese nikog  na velikoj visini.Sve je manje prostora,sve je manje vremena,pascu,ako se neko ne seti da sam gore,pocinjem da vristim i zovem vatrogasce,ledjima o ledja do mene je neka devojka, i stalno ponavlja>Ne brini,sve ce biti u redu> Ja dreknem i kazem >Kako da ne brinem,ja cu da padnem dole!!!!  Ona mi kaze da ne gledam dole.... Ja se i dalje derem kao nikad u zivotu i zovem Upoooomoc. Onda me ona uzima i ubacuje u jednu prostoriju na spratu gde je pod od dasaka i lako moze da se propadne,a zatim mi kaze ,ne ulazi tamo,samo se drzi na ovo malo betona . Ja gledam u tu prostoriju,a u njemu  dva coveka koja se smeju i razvlace mreze.Ja im kazem da lice ,da li su braca, a oni se smeju....  I odlaze ,ako da beze . Devojka je okruzena nekim knjigama,papirima,Ja joj kazem> Daj mi sada to,ona mi daje neki beli hleb. Ja pocinjem da jedem,ali ne mogu da ga progutm,ne moze da se pojede,najzad gutam u nakom neobicnom agregatnom stanju,nije ni tecno,ni gusto,ni gas.... I najzad osecam da se ta materija uplice u neke dlake. Grozno,fujjjj!!! Ja joj ponovo drsko kazem> Pomozi mi sad da ovo izvucem... Ona uzima i vuce. Ja osecam kako iz svake moje celije izlazi neka crna nit,pa cak i iz disanja i ja konacno vidnim crno dlakavo stvorenje koje ona baca . Ja osecam da je to grozno . Yatim je pitam,Da li si videla ovo . Ona kaze /Jesam. Mirno,kao da se nije mnogo potresla . Ja shvatam .I pitam je ko si ti,ko si ti. A onda je ona rekla ime moje prijateljice,tj.poznanice  koja se zamonasila u Zici .

Probudila sam se ,potpuno mokra i znala sam da moram da se pricestim opet i opet...

I tako je vreme prolazilo i prolazi...

Treci put pre   :.mislise.   i imala sam blagu groznicu,nesto nalik na drhtanje,ali u isto vreme i utesno. I tog dana je Dadilja te devojke dosla kod moje Babe na kafu...  Obradova sam se toj starici kao nikad do tada.

Petrovdanski post sam postila do ponedeljka,a onda sam prekinula post sa idejom>Zasto da postim kad necu da se pricestim tj.ja mogu tako da postim kad mi se posti, ali to nije post.  

I posle sam se osecala jadno.