Авва Зоран: Деценија прође ал' постдипломски никад...

[DYNABLASTER]

Kad gledas povrsno, i jos pride s mladjane visine, tako izgleda, nema sta. I sam jesam iskusio takve vidike mnogo puta.

 

A ako dozvolis da ta starina ipak ima mnogo vise duha, i mnogo vise iskustva i znanja nego mi koji ga gledamo spolja, onda ti mozda naidje misao da on ipak dobro zna sta govori. U vecini stvari, ne u svemu, naravno.

 

Treba svako da se posmatra kriticki, tu nema nikakve sumnje, i tu mitr. Amfilohije nije i ne moze da bude izuzetak.

Ni on, ni druge vladike i hriscani uopste.

 

Ali socna i hranljiva za dusu kritika je jedno, a jalovo saplitanje i grebanje po povrsini je nesto sasvim drugo.

 

Nego, samo vi nastavite, da ne bude posle "ove gazde `vaki, `naki..."

 

Objasnjeno, i ne ne ulizujem se obiju koji mi je pretio trajnim banom jer se njemu licno ne svidja moje misljenje i sta ja pisem, jer u svako doba mogu da mu kazem sta ocu jedino sto bi bio trajno banovan (kome snaga lezi u topuzu...) posto nije kadar da me razume, ali ovaj put je savrseno razumeo o cemu se radi i zato se potpuno slazem sa tim postom.

[RYLAH]

Мислим да се авва мало занео. Да је био на Косову (рецимо), мислим да би ова прича другачије ишла.

 

Не сумњам у његове часне намере, не сумњам ни у истинитост факата које је изнео, али фали мало искуства са терена у неким веома захебаним ситуацијама да би се Митрополит до краја докучио. 

 

Много је лако бацити камен на овакве ликове, али они су очували Цркву и били ту кад никоме на памет није падало ни да се прекрсти, јер се плашио реакција ПАРТИЈЕ.

[Oglo]

Много је лако бацити камен на овакве ликове, али они су очували Цркву и били ту кад никоме на памет није падало ни да се прекрсти, јер се плашио реакција ПАРТИЈЕ.

 

Sve se svodi na pitanje ko je Mitropolita ovlastio za sve te stvari. Nije niko, ali neko je sve to morao :-)

[Дејан]

Al ipak je najjača mitropolitova izjava da ne zna ko je ava Zoran

[Дијана.]

Ima nas koji volimo i cijenimo mitropolita, i koje ovakvi  'duhoviti' napori za njegovo blacenje zasnovani na neukusno licnim razlozima  ne zanimaju, a u tom stavu i osjecanjima samo utvrdjuju. Covjek je prijek i vatren, i revnost za dom Boziji, i narod Boziji, izjede ga. Nije papa i nije nepogresiv.

A kad bismo istinoljubivost i pravdoljubivost koristili da ispravljamo ono sto u Crkvi stvarno treba ispravljati, bez javnog osudjivanja i jalovih rasprava praznoslovlja i dokonosti, mnogo bi bolje stanje bilo.

[Zoran Đurović]

Al ipak je najjača mitropolitova izjava da ne zna ko je ava Zoran

 

А сетио си се?

Видех се једном приликом са надбискупом Хочеваром у Риму. Питао ме је да ли је неки проблем да се видимо са митрополитом који је овде био у хаџилуку. Ја рекох да нема проблема, а надбискуп каза да ће ми сутрадан јавити.

Елем, опет се ведесмо, а он ме упита: "Ти си неки црногорац"?

Ја се изненадих зашто ме то пита.

- "Па зато што митрополит вели да никад није ни чуо за тебе нити те икада видео".

 

Иначе, могао је лепо да каже да неће да ме види, али би онда морао Хочевару да објасни мотиве. Сећа ме се он врло добро зато што ми је пред патријаршијом рекао да сам ја и још један (не знам му идентитет) казна Божија за његов грех олаког рукополагања. Објаснио ми је да се ја уствари на Бога бацам камењем, јер је он небитан у целој ствари, и после тог кратког и пријатног разговора уручи ми отпусну књигу, али са условом: "Само можеш код Игњатија да идеш, он те је таквим направио! Да се сада мало ја њему насладим". Тако ја постадох браничевски.

Но, врло брзо, владика Игњатије ми је почео говорити: "Видиш, душо, велик је свет, наша епархија мала и сиромашна, заслужујеш ти много боље, ако треба и мираз ћу дати уз тебе". Но, разводни процес је трајао око 10 година. Сада имамо јако лепе односе. Није да се ја са сваким владиком разилазим... Не етикетирати тако аву Зорана...      

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ovo važi samo za "sukob" a ne ličnost obojice: Uh a ja mislio sve vreme da sam ja jurodiv...

[Volim_Sina_Bozjeg]

No da mi ipak ozbiljno časkamo u Carstvu Božjem,ostavimo ogledala i načala....

 

Molimo se braćo i za drugog,svi jako srce imamo,pa dobrano potegnemo i gde Put ne stoji...

[verum est in beer]

Можда не би било лоше да се отвори подфорум "Муке аве Зорана или како је митрополит Амфилохије неправедно кињио раба Божијег о. Зорана".

 

Мислим стварно страшно, шта раде поједини епископи, па то је за сваку осуду. Верујем о. Зоране да вам је и више него тешко. Млади људи који заврше факултет, рукоположе се, а имају жељу за даљим студијима, заустави неки тамо надређени епископ. Шта ови епископи мисле? Да ли мисле да је послушање важно? Е па није! Доста са послушањима, будимо слободни људи, којима нико неће одређивати да ли ће ићи на даље студије или неће.

Видим, постали сте свештеник у Смедереву. Еј, у Смедереву граду, који је некада био нешто, а сада је обично село, које је и више него дно дна за величину и човека који размишља о постдипломским студијама. Да ли треба свештеник да врши свештеничку службу? Мислим да не треба. То што је неко рукоположен, не треба да значи да ће свој таланат траћити у свештеничком позиву по неким малим местима. Вама је тај парохијски позив и дошао главе, када због њега и само њега, нисте могли да завршите докторат на Философском факултету БУ. Треба ићи даље, више, боље, али само како ми замислимо, а не Бог или тамо неки епископ. Треба радити само што се нама хоће, па је самим тим и срамота што је и вл. Игнатију требало 10 година да схвати да он није неко ко треба некоме нешто да одређује, већ да треба развод потписати, чим млада затражи, јер живимо у модерном времену, а не у затуцаној Србији (или Црној Гори), где је мушкарац водио главну реч, а жена није имала никаквих права. Зато је и владика схватио да су модерна времена, па после развода "све je исто као пре" што би рекли Радиша Урошевић или Ана Штефок.

Мислим да је вама много теже који сте имали могућност за парохију и рада као свештеника у правом смислу те речи од многих младих кандидата који чекају годинама за парохију и који је никада неће дочекати, теже вам је и од многих врсних студената који нису отишли на постдипломске студије. Мислим да је вама много тешко што је неко покушавао да над вама спроводи послушање. Па шта они мисле, да могу тако са вама да поступају. Вама, који сте и "побегли" у Италију, само да би избегли политички ангажман, на који су вас терали маса људи које сте предводили успешно у ослобађању Србије од диктатора Милошевића и уводили у демократију. Види се да вам је скромност врлина и да вас не занимају мале ствари, већ само и једино оно што сте целога живота маштали и чекали да се догоди, а то су постдипломске студије. Него на крају сте се и изборили за њих, успешно их завршили и дошло се до тога "шта даље?". Да ли да се иде на још постдокторских, да би вас држао још тај младалачки и бунтовнички дух? Шта да се ради, питате се сигурно данима и ноћима. Сигурно човеку све досади када испуни оно што је целога живота чекао. Али не! Не, то се не догађа о. Зорану, јер он не жели да га тако нешто поремети, па му је поново прорадио младалачки дух и то случајно док је кувао и прелиставао штампу по интернету. Идеја је синула. Ко је за све крив? Па наравно, онај који воли да не даје благослове за постдипломске студије младим талентима, а то је митрополит Амфилохије. Предводићу масе, као што сам их предводио против оног зликовца Милошевића. Викаћемо "Распни га, распни!" и прелиставаћемо старе новине и вадити речи тог неваљалог старца који ме је упропастио. Мене је нашао, хахахахаха!

Зато мислим да се не треба зауставити на њему, већ покрет проширити и на остале владике. Зато компјутер у руке и сви на претраживаче, да видимо шта су они то све говорили. Нас су нашли, хахахахаха!

[Zoran Đurović]

Можда не би било лоше да се отвори подфорум "Муке аве Зорана или како је митрополит Амфилохије неправедно кињио раба Божијег о. Зорана".

Зато мислим да се не треба зауставити на њему, већ покрет проширити и на остале владике. Зато компјутер у руке и сви на претраживаче, да видимо шта су они то све говорили. Нас су нашли, хахахахаха!

 

Тужно је ваше виђење ствари... мука духа... Бог на помоћи, шта друго да вам кажем. 

[Србадија]

Mene jednom jedan vladika popreko pogledao

[verum est in beer]

Тужно је ваше виђење ствари... мука духа... Бог на помоћи, шта друго да вам кажем. 

 

Могуће. Хвала вам на молитвама.

Исто је тако тужно када неко траћи таланат и када у њему људи треба да виде елиту, а они виде Калимера.

[Србадија]

Тужно је ваше виђење ствари... мука духа... Бог на помоћи, шта друго да вам кажем. 

 

Oce Zorane,nadam se da i mene necete ovim recima anatemisati. Problem je u tome sto vi vas licni dijalog ili u krajnjoj liniji sukob sa nekim koristite na ovaj nacin,da pokazete da je neko ovakav ili onakav. Pritom nas terate da automatski moramo biti uz nekog popu jadnog koga tlaci onaj crni mitropolit,a da sa druge strane nemamo pojma o drugoj medalji cele price. I poenta je sta? sta zelite ovim tekstovima postici? Da kazete da je ovaj svet nekad nepravedan? e stvarno nismo znali,da kazete da je mitropolit,ovaj onaj gresan? pa nismo papisti majku mu,da kazete...sta?  Vi ste svestenik,ne ide svesteniku da na ovakav nacin iznosi ves i to pogotovo ono sto ste culi u licnom razgovoru sa nekim,koji je poriv tih prica eee saljem ja tebe kao paket drva Ignjatiju,ma on nek se muci i slicno to je malo pijacarski i u krajnjoj liniji nebitan povod da vi sada istresate medijske spise i ko zna da li su to tacne izjave da dokazete da je neko ko je udario vas ego,gresan i pride menja stavove,svi smo gresni,a ovi tekstovi su fazon skandal i tabloidi. Ne znam,ja ne vidim poentu,osim da ste tu,negde.

[Guest]

Ја много, али много волим Митрополита и мислим да је један од стубова наше Цркве. Наравно, као и сваки човек има грешке због свих околности у којима живи и дела у Црној Гори. 

 

Када пођемо од себе, схватићемо да нисмо ни ми свеци. Напротив.

 

Ово што је авва Зоран изнео, видим као лични сукоб са Митрополитом. Верујем да није лако било о. Зорану и да тражи начин да се то види и чује. Но, не видим да то треба да буде нешто што је искуство свих. Познајем много људи којима је Митрополит владика и имају само речи хвале. Воле га као свога оца и он према њима исти тај однос.

[Solomon Kane]

Појединци или не капирају о чему се ради, што доводи под знак питања њихов интелект, или, због урођене или стечене безосећајности (јер није њихова кожа у питању те их заболе уво!), не желе да схвате следеће...реч је о нечему чега сам се нагледао у Цркви последњих 27 година ( а сада ми тече 44-а ) до те мере да слободно могу рећи да је ситуација ако не гора онда идентична ситуацији која влада у не баш финим деловима друштва...реч је неописивом лицемерству, ужасним двоструким стандардима, крајњем непотизму и форсирању погрешних и неквалитетних људи на уштрб паметних, добрих и даровитих, небризи и безосећајности која иде до те мере да ти мозак стане и свим осталим залима, а има их још много, који су се дубоко укоренили у СПЦ и који се упорно и константно гурају под тепих. Све то сам и на својој кожи осетио, као и многобројни други људи, као и  о. Зоран. Додуше, ја не причам толико о томе, али то не мења суштину постојећег проблема, како год појединци "психолошки дефинисали" и желели да прикажу о. Зорана или све нас који не желимо да ћутимо над дешавањима чије постојање апсолутно не би смело бити прихватљиво у сфери црквеног постојања...а оно то јесте и превише је узело маха. Да су појединци то практично доживели знали би о чему причам. Овако...сигуран сам да немају појма о многим стварима, али знају да философирају и свесно стављају акценат не на суштину приче већ на споредне ствари, а притом сав њихов однос са Црквом се заснива на Литургији и ћаскању са верницима пре и после Ње, половичном знању и инфантилном заносу при помену речи "Црква"...јер да није тако, да су мало дубље упућени у неке ствари, практично и теоријски, да су зрелији, не би тако говорили као што говоре...најлакше је сваку критику упућену свештенослужитељима именовати као резултат озлојеђености, комплекса и сујете...заиста је најлакше...али и најбезобзирније.. 

 

То је суштина проблема...и уопште ме не интересују "добри" свештенослужитељи. Они су само то - појединци - и као такви заслужују сваки хвалу (мада би то ваљда требало бити природно стање људи који су одабрали тај пут, тако да им похвала није потребна, и уверен сам да би такви људи први то рекли и посведочили!) али ипак представљају изузетке који не чине правило, на жалост.Не знам колико је ко од вас дуго у Цркви.Ја сам од своје 17. године а сада имам 44. Све време сам са Њом директно повезан на све начине...и литургијски али и пословно, те сам на најдиректнији начин упознао све и свакога и знам о чему причам. Идиличних представа, од које природно болују људи који су од скора у Цркви, одавно сам се ослободио...препоручујем од свег срца то и појединцима...свој живот ће увести у контекст реалног и биће духовно зрелији и здравији, на сопствену добробит и на добробит осталих.

 

Црква је мој живот.Без Ње је он незамислив. Знам смисао и значај свештенослужитеља и поједине међу њима заиста много волим и ценим. Међутим, то не значи да ћи сваки пут рећи "амин" нечему за шта је више него очигледно, на основу животног и духовног искуства после толико година, да је бесмислено и погрешно...то није љубав, то није хришћански однос према људима и Богу...то је онда обмана и лаж које један начин живота, полако али сигурно, претварају у његову супротност.