Razlika izmedju vere i praznoverja - dijalog sa ateistima

[Дијана.]

Nije ovde poenta Pedja nego kako nekome ko se iskreno zanima za veru odgovori kad postavi ovakvo pitanje. Dakle imas coveka zanima se za veru i hriscansku duhovnosti postavi ti pitanje sta je razlika izmedju vere u vaskrsenje i vere u to da sazvezdja uticu na nase finansijske i ljubavne zavrzlame?

 

uf, i ja sam, ne citajuci prethodne postove, odgovorila kao i mnogi,  na temu 'narator' umjesto naracija, tj. bavila sam se meta porukom a ne samom porukom. Ali pitanje je super, ali 'nastavno sredstvo' nije dobro. Da je bar bio tekst, bili bismo nepristrasniji...

Pa tu nema jednoobraznog odgovora. Ali mogu da posvjedocim o svom putu ili da dam primjere nekih drugih ljudi: dakle trazis odgovor na vjecna pitanja, a kome se nisu javljala?! Citas, istrazujes, bez malo filozofije, bar gimnazijske, nece ici. Ozbiljno dozivljavanje svijeta,. promisljanje i analiziranje, citanje Dostojevskog (i mnogih drugih), na kraju intelektualno poimanje ogranicenosti intelekta i hajde da pogledam i u tu knjigu sta pise (tj. Jevandjelje). E kome je dano, tad ce mu se otvoriti... nemam drugog objasnjenja. Onda ce ostaviti bozanstvo svog ogranicenog razuma (ako ima dovoljno razuma za to, paradoks), i krenuti da intuira... jer je vjera put intuicije, direktnog vidjenja racionalno neobjasnjivog (pomaze da se prouci Jungova tipologija psihe). I osjecanja, jer ako se dobro sjecam, filozofi su fenomen vjere stavili pod fenomen osjecanja... Dakle ne nesto o cemu i treba misliti u kategorijama misljenja (tj.moze se misliti o filozofiji vjere, ako uspijevam da izrazim). Ima i put ocajnika, koji pateci do granice izdrzljivosti, zavapi,ono cuveno, Boze, ako te ima... i Bog mu se pokaze.  Ima i onih Bogom izabranih kojima se sam On javi jer ih je izabrao (ap.Pavle, u novije vrijeme Antonije Blum). Sve ostalo spada pod 'dodji i vidi'... a ko krene tim putem, otvaraju se putevi, spoznaje, ljudi, duhovna iskustva...

A od astrologije je razlicito po konceptu predodredjenja-slobode. A ostala sujevjerja su gluposti koje su prevazidjene razvojem nauke itd. Ali nikakav razvoj nauke nije mogao da unisti hriscanstvo - kao ni strasna progonjenja koja su ljudi trpjeli zbog njega. Nego naprotiv naucnici (psiholozi kao Jung npr.) ozbiljno istrazuju fenomen vjerskog iskustva kao dio covjekovog bica, pa fizicari sa ovom kvantnom fizikom sve vise dokazuju taj arhaicno zvani duhovni svijet...

Ali i ovo bi bila intelektualna prica, ako je sagovornik intelektualac... Uglavnom prilagoditi pricu sagovorniku, sta njega zanima, sta misli o ovome i onome, sta moze da shvati, sta je citao, sta je dozivio....

JOj sam prije puno pricala u ovom stilu bla bla i smarala moje prijatelje... pa onda sam im prenosila iskustvo samo i ucinak koji recimo vjera ima na moju porodicu... to svi uglavnom razumiju i prihvataju. Kad su u nevolji, zahvalni su za ikone i molitve kao izraz ljubavi, i u pravu su, mislim, cak i ako i sami ne vjeruju... Ako mu kazes gdje tu ima nesto za njega, nesto sto ga se dotice, njegove emocije, iskustvo, interesovanja, itd.odreagovace.. ako se ide ovim putem misionarenja. Tako da intelekt, samo 'upakovan' u emocije i ljudski odnos; inace, da bi se razgovaralo samo na nivou ideja, treba da bas bude zainteresovan, bas inteligentan, bas otvorenog uma, da bi mu mogaao ista prenijeti i pokusati pokazati...

Mislim, ja kad pricam, nikad se ne drzim samo odredjene teme, analiticki metod sam bez sinteze, ne umijem bas..

[Иван Ивковић]

Sta njima reci kad dodju sa ovim sto je Pedja izneo u klipu samo u drugom kontekstu?

Рекоше већ људи лепе ствари па немам много шта да додам... Једна од важнијих ствари које бих предочио ономе ко се интересује јесте да свако сујеверје видим као одбацивање одговорности и бављење магијским радњама не толико из жеље да се свет разуме колико да се контролише и коначно потчини. Оно чиме (хришћанска) вера поражава сујеверје јесте успостављање односа са живим Богом Који је Личност (заправо три Личности) а не некакав "безлични апсолут", "нешто", "нека сила"... Не бих смео да говорим у туђе име али ја верујем између осталог зато што желим да верујем немајући никакву чврсту логичку основу за то, осим можда Паскалове опкладе. Нисам створио ни свет/природу нити сам себе призвао у постојање, а све делује тако добро (в. 1.Мој 1,10)... Не бих желео да говорим много опширније од тога. Ако не би било више питања само бих додао: "Дођи и види" (Јн. 1,46)...

 

a ko krene tim putem, otvaraju se putevi, spoznaje, ljudi, duhovna iskustva...

[CecaV]

razlika između modernih religija i sujeverja:    (1) tokom par hiljada godina u religije se utkivala izvesna filozofija;  (2) religije su se institucionalizovale

 

Peđa je, u svom video-obraćanju, u pravu oko mnogo stvari.   To što je on u pravu ne menja suštinu stvari:   ljudi imaju potrebu za samozavaravanjem zvanom Religija, i to je kraj priče.

[RYLAH]

razlika između modernih religija i sujeverja: (1) tokom par hiljada godina u religije se utkivala izvesna filozofija; (2) religije su se institucionalizovale

Peđa je, u svom video-obraćanju, u pravu oko mnogo stvari. To što je on u pravu ne menja suštinu stvari: ljudi imaju potrebu za samozavaravanjem zvanom Religija, i to je kraj priče.

Читаш ли ти било шта са ове теме или ти је битно да дођеш, кажеш да је то све исто и одеш? Људи одраше прсте да објасне, можеш да видиш из милијарду углова. Мада, ако те заиста не интересује, онда не вреди ни да гледаш шта је писано, само ћеш џабе да трошиш време.

[Wlof]

Mislim da je pitanje kategoriska greska.  Jer jedno se bavi globalno filozofskim pitanjima (vera u Boga) dok drugo uzrokom i posledicom (ne znam kako trenutno to da nazovem).

Rekao bi da su sujeverja rekla - kazala price koje se prenose i evoluiraju kroz istoriju i koje generalno nemaju neki veliki smisao.

Secam se da sam citao o prekrstenim prstima. Navodno je iz Rima (ako se odbro secam, mozda gresim) i cin prekrstavanje srednjeg prsta sa kaziprstom je predstavljalo bliskost sa nekim. Tokom istorije je nastalo verovanje o navodnoj sreci, da onaj koji prekrsti prste tada i tada ce imati srece, pa sve do danas kada neko kaze nekome "I will cross my fingers" dok  zapravo to ne radi, nego to je u prevodu "zelim ti srecu".

[CecaV]

Читаш ли ти било шта са ове теме или ти је битно да дођеш, кажеш да је то све исто и одеш? Људи одраше прсте да објасне, можеш да видиш из милијарду углова. Мада, ако те заиста не интересује, онда не вреди ни да гледаш шта је писано, само ћеш џабе да трошиш време.

u ovoj temi sam pročitala većinu postova.     kad bih imala vremena, mogla bih da prokomentarišem mnoooge stvari s kojima  se ne slažem i par pasusa s kojima se slažem.   Recimo, ne slažem se sa "можда вера пружа слободу човеку, у смислу да га не ограничава у систем узрока и последица" .  Slažem se sa  "  Dobro znaci generalno mogli bi se za sada sloziti da se vera i praznoverje razlikuju u tome da je preaznoverje naprosto skup nepotvrodjenih informacija da vera ima neki sadrzaj koji je nezavistan od istinosti tih iskaza o svetu? ".

[зеленизуб]

... врло једноставно питање за све скептике или атеисте: Сведите ми у логичку шему манифестацију енергије у јединици времена крштенима познатију као силазак Светог Огња у цркви Светог Гроба у Јерусалиму?

[Aquilius Cratus]

Mislim da je pitanje kategoriska greska.  Jer jedno se bavi globalno filozofskim pitanjima (vera u Boga) dok drugo uzrokom i posledicom (ne znam kako trenutno to da nazovem).

Rekao bi da su sujeverja rekla - kazala price koje se prenose i evoluiraju kroz istoriju i koje generalno nemaju neki veliki smisao.

Secam se da sam citao o prekrstenim prstima. Navodno je iz Rima (ako se odbro secam, mozda gresim) i cin prekrstavanje srednjeg prsta sa kaziprstom je predstavljalo bliskost sa nekim. Tokom istorije je nastalo verovanje o navodnoj sreci, da onaj koji prekrsti prste tada i tada ce imati srece, pa sve do danas kada neko kaze nekome "I will cross my fingers" dok  zapravo to ne radi, nego to je u prevodu "zelim ti srecu".

 

Nije kategorijska greska jer u naslvu teme nije sujeverje nego praznoverje. A praznoverja nisu samo sujeverje nego i bilo kakav skup neistinitih tvrdnji. Bilo kosmolosko filozofskih ili opstih uzrocno posledicnih. Komunizam i nacizam su tipicni primeri praznoverja.

[Deki992]

Nisam sve procitao pa ne mogu da znam,mozda je neko i pisao...
Bitna razlika izmedju vere i sujeverja je,bar kako se meni cini i to,sto je vera okrenuta pre svega ka vecnosti dok je sujeverje ovozemaljsko.
Drugim recima,covek moze i za ovog zivota videti da li sujeverje "radi" (npr.predje ti macka ulicu,nista se ne desava,znaci glupost) e kod vere je druga prica.
Ona ljude drzi u neizvesnosti dok ne umru,tek kad umremo videcemo (a mozda i necemo) da l smo ili nismo dzaba krecili....

http://www.econ-sustavi.hr/images/tmp/dzaba-ste-krecili.jpg

[DYNABLASTER]

makaki

 

 

[cloudking]

и на крају, врло једноставно питање за све скептике или атеисте: Сведите ми у логичку шему манифестацију енергије у јединици времена крштенима познатију као силазак Светог Огња у цркви Светог Гроба у Јерусалиму?

Naravno, radi se o triku a trikovi ne podlezu naucnoj metodi tako da ne postoji "energija u jedinici vremena" jer u ovom slucaju energije nema, samo trik ili opticka iluzija.

Nema na cemu ;-)

[Млађони]

Нема велике разлике. Ми верујемо на основу сведочења одређених људи и на основу личног искуства.

[Deja Vu]

Пошао бих од саме конструкције речи ''празноверје''. То је спој речи празно и вера, што би значило да је празноверје вере која је празна јел те. То није негација вере, већ је и то вера, али јој нешто недостаје, вероватно одређена рационалности или искуство. Веровати да ћеш ако разбијеш огледало бити праћен несрећом 7 година је бесмислено, док веровати у постојање Бога може имати неког смисла, јер је засновано на чуђењу људи, на расуђивање у коме се они питају откуд овај свет и они сами па тако закључују да постоји тамо неко ко је то створио, немају доказе за тако нешто већ само верују. Празноверје је ослобођено било каквог расуђивања, јер посматрајући ствари око себе не можеш доћи до закључка да си га награбусио ако разбијеш огледало. 

 

Вера може бити заснована на неком искуству исто, као рецимо: ''Верујем да ће мој тим победити иако немам доказе да хоће, али сам сигуран у то јер смо много пута побеђивали''. Празноверје би било:''Верујем да ће мој тим победити иако немам доказе да хоће зато што смо срели оџачара успут и маме су за нама просуле воду''. 

Могуће је да су и празноверја заснована на неким искуствима, рецимо неко је настрадао чим је прошао испод мердевина, други су то видели и закључили да не ваља пролазити испод мердевина, али то су више посебни случаји за сваког, јер ако само један настрада јер је прошао испод мердевина, ето тако се задесило, не значи да ће сви који прођу настрадати. 

 

Ето неко моје мишљење. 

 

 

Nije kategorijska greska jer u naslvu teme nije sujeverje nego praznoverje. A praznoverja nisu samo sujeverje nego i bilo kakav skup neistinitih tvrdnji. Bilo kosmolosko filozofskih ili opstih uzrocno posledicnih. Komunizam i nacizam su tipicni primeri praznoverja.

 

Која је разлика између празноверја и сујеверја? Не дође ли му то исто? 

[зеленизуб]

Nije kategorijska greska jer u naslvu teme nije sujeverje nego praznoverje. A praznoverja nisu samo sujeverje nego i bilo kakav skup neistinitih tvrdnji. Bilo kosmolosko filozofskih ili opstih uzrocno posledicnih. Komunizam i nacizam su tipicni primeri praznoverja.

Ajд' сад овако Aquilius Cratus, нема више шибицарења у полемици, шта тачно подразумеваш под "bilo kakav skup neistinitih tvrdnji...  filozofskih ili opstih uzrocno posledicnih"?

Да не би и даље било играња терминологијом, тзв. kategorijska greska, узећемо сад да су сујеверје, празноверје и рецимо маловерје синоними, а да komunizam i nacizam нису tipicni primeri praznoverja јер су врло дискутабилни и као зловерје, ал' ћемо и то све оставити за касније неком стручнијем, професионалнијем или теолошки образованијем, на разматрање.

Трудићемо се, наравно, и да што већој мери избегавамо стране речи и изразе, свакојаку еснафску терминологију итсл.

 

[Aquilius Cratus]

Ajд' сад овако Aquilius Cratus, нема више шибицарења у полемици, шта тачно подразумеваш под "bilo kakav skup neistinitih tvrdnji...  filozofskih ili opstih uzrocno posledicnih"?

Да не би и даље било играња терминологијом, тзв. kategorijska greska, узећемо сад да су сујеверје, празноверје и рецимо маловерје синоними, а да komunizam i nacizam нису tipicni primeri praznoverja јер су врло дискутабилни и као зловерје, ал' ћемо и то све оставити за касније неком стручнијем, професионалнијем или теолошки образованијем, на разматрање.

Трудићемо се, наравно, и да што већој мери избегавамо стране речи и изразе, свакојаку еснафску терминологију итсл.

 

 

Pazite samo da ne ostanete trudni od silngo truda.