Crkva van crkve - u zajednici...

[JESSY]

Храм-капела (параклис) Светог првомученика и Архиђакона Стефана налази се у Поликлиници при КБЦ Бежанијска Коса. На празник Светог Григорија Неокесаријског Чудотворца, 30. новембра 2007. године, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уз саслуживање Епископа хвостанског Атанасија и свештеника, освештао је нову Поликлинику и парасклис посвећен Светом Стефану.

 

Захваљујући изузетној сарадњи са руководством ове познате и престижне здравствене институције, у којој раде врхунски медицински стручњаци, у оквиру нове Поликлинике саграђен је, осликан и украшен нови параклис за потребе болесних и немоћних. Намера је била да ово парче неба у КБЦ-у буди многе успаване свести и савести, и да уноси радост у срца тужних, болесних и немоћних, одгони очајање код очајних, а све људе подсећа на Божију љубав.

 

Велику духовну радост медицинском особљу и свима који се лече и који лече приредили су Митрополит Амфилохије и Епископ Атанасије са служашчим свештенством и хором храма Св. Василија Острошког јер је први пут у историји ове болнице служена Света Архијерејска Литургија и причешћен верни народ.

 

На предлог протојереја-ставрофора Петра Илића, Њ. Св. Патријарх српски Павле је, за племенити подухват изградње Параклиса, одликовао граматом директора КБЦ Бежанијска Коса, проф. др Николу Милинића и помоћника директора, Душана Вукотића. У име Његове Светости, грамате признања уваженим лекарима уручио је Митрополит Амфилохије, изразивши захвалност за учињено доброчинство и наглашавајући да је то први нови параклис у српској болници после више од 60 година.

 

[JESSY]

Kapele u bolnicama na zahtev pacijenata

Bez obzira na to da li su vernici ili ne, bolesnici, njihovi posetioci, ali i slučajni prolaznici, svi oni mogu u takozvanim kapelama, u ukupno 12 bolnica u gradu, da obave duhovni razgovor sa sveštenikom, da se pomole, ispovede, pričeste ili zapale sveću

 

 

CRKVA - Većinu bolničkih kapela odaje miris tamjana u holu, ali upravo to i zbunjuje mnoge građane koji se prvi put susreću praktično sa crkvom u okviru zdravstvene institucije.

- Kapele su u većini bolnica nastale na inicijativu pacijenata. U njima rade sveštenici u penziji, duhovnici sa najvećim iskustvom pošto veliki broj bolesnika ima potrebu da vodi najteže duhovne razgovore. Zajedno sa sveštenicima pacijenti mogu da nađu svoj duhovni mir, a mnogima razgovor pomaže na putu ka ozdravljenju - kažu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Većina bolničkih kapela, kako kažu u SPC, nastala je tokom 2007. i 2008. godine. Na VMA duhovnik Ratko Savić na usluzi je pacijentima gotovo 24 sata dnevno.

- Svakodnevno u kapeli razgovaram sa građanima i obilazim bolesnike u sobama. Vikendom držim verske službe, a ukoliko nisam u bolnici pacijenti me mogu nazvati u bilo koje doba dana i noći i ja ću uvek doći. Mnogi nevernici su dolazili kod mene i pred kraj života prihvatili veru, ispovedili se i pričestili. Takođe, dolaze zaposleni na VMA ili građani iz svih delova grada - kaže Ratko koji je 38 godina bio paroh u Hramu Svetog Save.

Ova kapela postoji tri godine.

- Dok se lečio na VMA, patrijarh Pavle je pokrenuo inicijativu da se otvori kapela da bi je nešto kasnije osveštao mitropolit Amfilohije. Inače, kapela nosi ime Paraklis Svetog Luke arhiepiskopa Simferopoljskog, po ruskom svecu koji je u vreme Staljina bio lekar, hirurg, profesor i veliki propovednik - ističe Ratko.

Boravak u kapeli pacijentima mnogo znači.

- Svakog dana siđem do kapele kako bi se zahvalila Bogu za sve što mi je podario i pomolila se za zdravlje najbližih. Mnogo mi znači to što barem na nekoliko minuta mogu da se osamim ovde ili razgovaram sa sveštenikom - kaže Milka Kostić.

 

Bolničke kapele u gradu

Bolnica - Ulica

KBC Dr Dragiša Mišović Heroja Milana Tepića 1

Miroslav Zotović Sokobanjska

Svetog Save Nemanjina

Klinički centar Srbije Deligradska

Urgentni centar Pasterova

Klinika za onkologiju i radiologiju Pasterova

VMA Crnotravska

Ortopedijska klinika Banjica Mihajla Avramovića

KBC Zvezdara Dimitrija Tucovića

KBC Bežanijska kosa Bežanijska kosa

Institut za majku i dete Radoja Dakića

Dom za penzionere - Bežanijska kosa Marije Bursać

Napomena: Kapela postoji i u Centralnom zatvoru u Bačvanskoj ulici

[JESSY]

http://www.svetigora.com/node/13887

[-Владимир-]

Ali ako je postojanje koje nam je nametnuo gore i nedostojnije od blaženog nepostojanja koje nam je oduzeo, zar je mnogo tražiti povratak na ono staro?

 

Zamisli tebe sad neko iz blaženog sna digne u 4 ujutru da mu kopaš krompir. Da li bi i dalje mislio da nema nikakve obaveze prema tebi?

 

Небиће није блажени сан , то је просто непостојање , ако ја добро схватам . Друго, заиста нема обавезе, с обзиром да нити је тражио да копамо кромпир, нити има икакве користи од тога .

[Arsenija]

Muramasa,bolest nije bolest,nego greh...Smrt je sagresenje...a pobeda je pokajanje,zivot je Hristos,tj.pricesce...nije rec o bolnici vec o crkvi...ima neke slicnosti...steta samo sto ne postoje kartoni,kontrole,profesionalni kadar...

[Arsenija]

P.s.Ponekad tako lupim i ostanem ziva. :-D ...

[-Владимир-]

To je na nuli, a život je često u dubiozi, dakle u minusu.

 

Не знам, али ми се баш и не свиђа та нула. За мене је то крај борбе и предаја . 

[Ненад Р.]

Што се тиче тих молитвеника ван цркве , ја мислим да је то лепа и корисна ствар , али сматрам да човек , ако није спречен из било каквих разлога , треба отићи у цркву.

[drvce]

Борба је већ готова,

Не може бити дилеме о победнику, а једино је питање да ли желимо бити на страни победника (који није ни могао изгубити; наводна борба заправо није ни постојала)

Ovo mi je zanimljiv deo, koji ne kapiram bas sasvim: Bog nije napravio svoju kopiju no nas, sam nije vodio borbu, a ako ju je vodio, nije mogao da je izgubi, nije mogao da bude neposlusan, ne moze da se razboli... Mi smo u poziciji u kojoj se On nikad (vremenska odrednica, sta god znacilo) nije nalazio. Cak i kad se ovaplotio i postao potpuni covek, i dalje je od Sebe zavisio. Trazi od nas da priznamo da je cool i garantuje da problema nece biti. Za Njega neizvesnosti nema, ne moze da fejluje. Mi mozemo da fejlujemo (ili ako je vec gotovo, vec smo/ili nismo fejlovali). Mi moramo da razvijamo svoje potencijale, On to nikad nije radio. Valjda je iz tog neiskustva sopstvenog razvoja prevideo da bi Adam&Eva mogli da naprave uzasnu gresku i da ce svekoliku vaseljenu da upropaste i stvore bolestine koje on nije mogao ni da zamisli. Ok, sve ce to na kraju da se sredi, dobro ce da pobedi (vec je), a oni sto su fejlovali ima vecno da zive u paklu sopstvenih nepopravljivih izbora (ili sa Tudjmanom u ognjenom jezeru, svejedno). Nasi mali ratovi su Mu znani i njihov ishod, a On nas je napravio da mozemo da ih izgubimo i da se razbolimo i da ne budemo cool. Da li mi za pobedu u igri ista znaci nagrada ili osuda od nekog ko nikada nije morao da se bori i koji je postavio i igru i igrace i teren i pravila i sudije i zna sve rezultate?

[horatio]

Ovo mi je zanimljiv deo, koji ne kapiram bas sasvim: Bog nije napravio svoju kopiju no nas, sam nije vodio borbu, a ako ju je vodio, nije mogao da je izgubi, nije mogao da bude neposlusan, ne moze da se razboli... Mi smo u poziciji u kojoj se On nikad (vremenska odrednica, sta god znacilo) nije nalazio. Cak i kad se ovaplotio i postao potpuni covek, i dalje je od Sebe zavisio. Trazi od nas da priznamo da je cool i garantuje da problema nece biti. Za Njega neizvesnosti nema, ne moze da fejluje. Mi mozemo da fejlujemo (ili ako je vec gotovo, vec smo/ili nismo fejlovali). Mi moramo da razvijamo svoje potencijale, On to nikad nije radio. Valjda je iz tog neiskustva sopstvenog razvoja prevideo da bi Adam&Eva mogli da naprave uzasnu gresku i da ce svekoliku vaseljenu da upropaste i stvore bolestine koje on nije mogao ni da zamisli. Ok, sve ce to na kraju da se sredi, dobro ce da pobedi (vec je), a oni sto su fejlovali ima vecno da zive u paklu sopstvenih nepopravljivih izbora (ili sa Tudjmanom u ognjenom jezeru, svejedno). Nasi mali ratovi su Mu znani i njihov ishod, a On nas je napravio da mozemo da ih izgubimo i da se razbolimo i da ne budemo cool. Da li mi za pobedu u igri ista znaci nagrada ili osuda od nekog ko nikada nije morao da se bori i koji je postavio i igru i igrace i teren i pravila i sudije i zna sve rezultate?

Е, бато...колико питања Мало ћемо зезнути тему ;( Ја већ јесам ;( Но, хајде да покушам укратко, бар делом, да ти одговорим. 

 

Господ је све добро створио. Нека од створења је обдарио слободом - анђеле и људе. Неки од анђела су се побунили против Створитеља и та побуна се завршила њиховим неуспехом (тако је једино и могла; онај део творевине који је остао веран Творцу и поретку је савладао побуњенике). Поражени непријатељ је у свом безумљу покушао да задобије што више присталица (и тако их, заправо, упропасти). Стога је почела битка за људске душе. Људи су по својој природи на страни Добра и поретка. Бог је човека створио са жељом да и сам постане Бог, али онако једино како је то за створење могуће-по благодати, не по природи, јер онај који није узрок себе сама не може држати себе у егзистенцији (те то човеку самом није могуће). Да би то постигао човек је требао да се развије, одрасте и увиди да је воља Господа оно што је најбоље за њега, оно што води пуном испуњењу његове природе (јер је у себи поседовао потенцијал да постане бесмртан). Но за то је требао послушати божију наредбу, али му онај рогати није дао мира...Стога он изабере да иде за својом вољом наместо вољом Творца и ...наједном се нађосмо у свету који више није потаман, где владају глад, насиље и болести...а све то као резултат духовног пада.

 

Елем, да не поједностављујем и понављам нешто што већ сигурно знаш, покушаћу одговорити на горење дилеме: да борба је готова и победник је познат, али се води бој за људске душе, јер Господ неће смрти грешнику већ да се спасе и дође у познање Истине. Зато је и послао свог Сина јединородног да исправи грешку старог Адама, испуни вољу Очеву и укаже цесту спасења палом човечанству. Он је први нас заволео и једино што треба је да ми заволимо Њега, те саобразимо своју вољу Његовој. Није нас могао начинити својим копијама (да Бог створи Бога је - contradictio in adjecto!). У Богу нема разлике између потенције и актуалности, "замишљеног" и реалног. Стога не може бити ни неизвесности. У вези пар твојих последњих реченица: јако су занимљиве, али морам рећи да су правила света у коме ми живимо резултат пада и нашег греха, али ти ланци се могу поломити и можемо бити истински слободни и истински здрави. То је једино могуће наследовањен Христа и путем љубави. А примедба ти није на месту, јер верујем да спочтитаваш нашем Богу оно што би могао спочитати, с правом, богу филозофа. Наш Бог Отац је послао Сина свог љубљеног и Јединородног, да умре понижен и у боловима зарад спасења тих играча, у које спадамо и ти и ја. Тако да је и те како заинтересован, што ћеш надам се и ти постати Чак и ако не будеш припадао православљу, а будеш испуњавао закон љубави, верујем да ће Онај који испитује срца знати да те препозна као свога играча

 

Стога (вратимо се теми), на местима где је Господ најпотребнији (а био сам на таквим местима, конкретно породилиштима) - једна скромна икона може значити цео свет наде и сусрет са неким драгим и Љубљеним.

[Arsenija]

U mom komsiluku neko stalno kadi stan.Ujutru oko 7 se taj miris oseca kroz ceo hodnik...stvarno lepo mirise.... Cuje se ponekad i muzika...Sta taj covek radi tako izolovan? Ponekad stvarno pozelim da vidim kako je unutra,ali ko zna...znate vec.

[drvce]

 

Е, бато...колико питања Мало ћемо зезнути тему ;( Ја већ јесам ;( Но, хајде да покушам укратко, бар делом, да ти одговорим. 
 
Господ је све добро створио. Нека од створења је обдарио слободом - анђеле и људе. Неки од анђела су се побунили против Створитеља и та побуна се завршила њиховим неуспехом (тако је једино и могла; онај део творевине који је остао веран Творцу и поретку је савладао побуњенике). Поражени непријатељ је у свом безумљу покушао да задобије што више присталица (и тако их, заправо, упропасти). Стога је почела битка за људске душе. Људи су по својој природи на страни Добра и поретка. Бог је човека створио са жељом да и сам постане Бог, али онако једино како је то за створење могуће-по благодати, не по природи, јер онај који није узрок себе сама не може држати себе у егзистенцији (те то човеку самом није могуће). Да би то постигао човек је требао да се развије, одрасте и увиди да је воља Господа оно што је најбоље за њега, оно што води пуном испуњењу његове природе (јер је у себи поседовао потенцијал да постане бесмртан). Но за то је требао послушати божију наредбу, али му онај рогати није дао мира...Стога он изабере да иде за својом вољом наместо вољом Творца и ...наједном се нађосмо у свету који више није потаман, где владају глад, насиље и болести...а све то као резултат духовног пада.
 
Елем, да не поједностављујем и понављам нешто што већ сигурно знаш, покушаћу одговорити на горење дилеме: да борба је готова и победник је познат, али се води бој за људске душе, јер Господ неће смрти грешнику већ да се спасе и дође у познање Истине. Зато је и послао свог Сина јединородног да исправи грешку старог Адама, испуни вољу Очеву и укаже цесту спасења палом човечанству. Он је први нас заволео и једино што треба је да ми заволимо Њега, те саобразимо своју вољу Његовој. Није нас могао начинити својим копијама (да Бог створи Бога је - contradictio in adjecto!). У Богу нема разлике између потенције и актуалности, "замишљеног" и реалног. Стога не може бити ни неизвесности. У вези пар твојих последњих реченица: јако су занимљиве, али морам рећи да су правила света у коме ми живимо резултат пада и нашег греха, али ти ланци се могу поломити и можемо бити истински слободни и истински здрави. То је једино могуће наследовањен Христа и путем љубави. А примедба ти није на месту, јер верујем да спочтитаваш нашем Богу оно што би могао спочитати, с правом, богу филозофа. Наш Бог Отац је послао Сина свог љубљеног и Јединородног, да умре понижен и у боловима зарад спасења тих играча, у које спадамо и ти и ја. Тако да је и те како заинтересован, што ћеш надам се и ти постати Чак и ако не будеш припадао православљу, а будеш испуњавао закон љубави, верујем да ће Онај који испитује срца знати да те препозна као свога играча
 
Стога (вратимо се теми), на местима где је Господ најпотребнији (а био сам на таквим местима, конкретно породилиштима) - једна скромна икона може значити цео свет наде и сусрет са неким драгим и Љубљеним.

 

Bog stvara (jer nije u mogucnosti da nesto drugo izvede zasta bismo koristili neki drugi termin koji nije opterecen obavezom osipanja zbog nistavila) samo losije od sebe. Zamislivo mi je i da stvara (neki specijalni potez iz presiroke lepeze svemogucnosti) Bogove, koji ce mu biti bar jednaki, kojima on nije gorivo za odrzavanje u egzistenciji. Ako podjemo od toga da su sve potencije aktualizovane, ovo je neobicno, to nije verzija koja je do nas dospela. Do nas je dospelo da Bog ne moze bolje do da stvori retarda andjela koji izraste sebi rogove i onda zezne retarda Adama da ovaj zezne celu vaseljenu. I svi retosi treba da mu se dive kao svemogucem. Ova simplifikacija lici na onu evoluciju iz South Parka, ali ne vidim da previse odstupa od onoga sto sam skapirao. Sloboda je zamisljena kao potencijal da se ide nizbrdo, evo ti sloboda da sve upropastis jer ima samo jedan put od zutih ciglica. Cak je gora i od zutog puta, jer sa tog puta moze da se sidje i ide levo-desno, ovde je u pitanju sanac i mozes ili na jednu ili na drugu stranu. Ako uzmemo i ovo "moje" polaziste (sto ne bismo ako je svemogucnost u igri) onda je jasno zasto me zbunjuju tvoji odgovori. Ako podjemo od polazista hriscanstva, onda ti je jasno zasto me zbunjuje svemogucnost. Mozda je sve kao sto si objasnio, ali onda me buni neiskrenost da je nemoguce makar zamisliti drugacije koje resava gomilu problema.

Svetilista svih vera da budu cekaonicama, sto da ne. Makar hriscani pamte da brojnost vernika ne ukazuje na ispravnost uverenja.

[Дијана.]

Освећење земљишта за болнички храм у Зворнику

Категорија: Епархијске новости

 

Дана 13. јуна 2015. године са почетком у 11:00 часова, Његово Преосвештенство г.г. Хризостом, Епископ зворничко-тузлански, осветио је земљиште за нови храм при Општој болници у Зворнику и побоo крст на мјесту будућег храма.

Будући храм биће посвећен Св. апостолу и еванђелисти Луки. Говорећи о данашњем догађају, Преосвећени Владика г.г. Хризостом је подсјетио присутне на ријечи Господа Исуса Христа упућене болесном човјеку: ''Синко, опраштајући ти се гријеси твоји. Устани, узми одар свој и оди...'' и додао:

 ''... Болесници који се лијече у овој Општој болници итекако имају потребу и право да имају мјесто гдје ће се Богу молити, гдје ће се исповиједати и гдје ће примати свету тајну причешћа. Обавеза је сваке болнице да то обезбиједи пацијентима исто као што је и обавеза нас свештенства да болесним људима дамо духовну и моралну подршку у најтежим тренуцима њихова живота, а засигурно то су дани, мјесеци и године болести... Зато смо благодарни господину директору и управи Опште болнице у Зворнику за одлуку и ријешеност да се приступи реализацији овог пројекта. Посебно хвала проти Ради на његовој ревности и залагању да дође до освећења овога земљишта и нека би дао Бог да чим прије дођемо да осветимо темеље храма и сам храм кад буде завршен...''

Након освећења земљишта за будући болнички храм, Преосвећени Владика је посјетио градилиште  парохијског центра у Зворнику.

Љ.К.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/index.php/2013-06-17-20-33-21/eparhijske-novosti/1401-osvecenje-zemljista-zvornik

[Дијана.]

Обнова објекта за Православни омладински камп

Категорија: Епархијске новости

 

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Хризостома започели су грађевински радови на обнови старог рударског одмаралишта који је сада у власништву манастира Светог Николе на Озрену, са циљем да се постојећи објекат среди за православни омладински камп који ће се по први пут у нашој Епархији одржати 20. јула текуће године.

 

Обновљени објекат биће смјештајног капацитета са 36 кревета, уз комплетну савремену пратећу опрему и садржаје за боравак омладине из Епархије и дијаспоре. Саму обнову одмаралишта помогао је лично Епископ Хризостом, Епархија, Мисијски фонд и манастир Светог Николе. Сам објекат биће генерално реновиран, собе, мокри чворови, кухиња, трпезарија, учионице са школским инвентаром, као и простор око кампа, све ће бити спремно да камп прими своје прве госте. Објекат ће се користити за потребе Епархије, семинаре, разна предавања и преко распуста за омладинске кампове.

Епархија зворничко-тузланска у сарадњи са Мисијским фондом Епархије у току предстојећег распуста организоваће низ православних кампова у манастирима наше Епархије за социјално угрожену дјецу и за дјецу из дијаспоре у сарадњи са другим Епархијама. У току трајања кампа предвиђеним Програмом изучаваће се српски језик и српска књижевност, црквено-народна историја са општом историјом, дјеца ће учествовати у Литургијском животу манастира а такође су предвиђене и спортско-рекреативне активности.

Управа манастира Светог Николе на Озрену

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/index.php/2013-06-17-20-33-21/eparhijske-novosti/1355-pravoslavni-kamp

[александар живаљев]

Освештана прва црква у систему социјалне заштите у Србији

Крагујевац, 4. мај 2016. године – Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин присуствовао је данас у Заводу за смештај одраслих лица "Мале пчелице" у Крагујевцу освештавању цркве Светог Луке Кримског, прве богомоље у нашем систему социјалне заштите.

Фото: minrzs.gov.rs

Вулин је том приликом изразио наду да ће овај верски објекат омогућити сваком од корисника да пронађе свој духовни мир и утеху.

Ово је знак да држава води рачуна о Заводу за смештај одраслих лица "Мале пчелице", највећој институцији у земљи за особе са интелектуалним потешкоћама, као и о сваком његовом кориснику, нагласио је министар.

Он је указао на то да је ресорно министарство у поменуту установу уложило више од 12 милиона динара, док је за функционисање институција социјалне заштите у Крагујевцу опредељено 33.700.000 динара.

Вулин је истовремено најавио наставак бриге о онима којима је помоћ потребна у систему социјалне заштите, као и рад на сталном унапређивању тог система.

Цркву посвећену украјинском светитељу освештао је епископ шумадијски Јован, који је том приликом доделио Орден Светог Симеона Мироточивог директору Завода Владици Станојевићу за бригу о корисницима ове институције.
 

http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=264950