Jump to content

Питајте ђакона Ненада Илића, редитеља и писца

Оцени ову тему


Препоручена порука

ibgFuK2clyxP66.jpg

 

 

Ђакон Ненад Илић, редитељ и писац

биографија

 

 

После дипломирања на ФДУ (Позоришна и радио режија), 80-их година прошлог века, бавио се позоришном режијом, драматизацијама, адаптацијама и писањем позоришних комада (Народно позориште, Атеље 212, Београдско драмско позориште, ЈДП, Позориште на Теразијама, више алтернативних позоришних група). Радио као асистент на ФДУ, уметнички директор у Дому Омладине у београду, Народном позоришту – сцена Земун, у Београдском драмском позоришту. Објављивао текстове у књижевним часописима и листовима.

 

По активирању у Цркви 90-их година у чину ђакона, бавио се режијом и писањем за ТВ, сценаријима и режијом сценских догађаја на великим сценама и на отвореном , мултимедијалних дела, као и уредничким радом -часопис ИСКОН.

 

2000-2012 бавио се писањем и режијом ТВ и филмских радова (СВЕТИ НИКОЛАЈ СРПСКИ, дугометражни документарни филм (2006), АВА ЈУСТИН дугометражни документарни филм (2007), серије ЛИТУРГИЈА (2009)  РТС, ИКОНА (2010) РТС, КОНСТАНТИНОВО НАСЛЕЂЕ  (2013) РТС.

 

Аутор романа ЦАРИГРАДСКИ ДРУМ, Плато, Београд (2004), сценариста стрипова серије СВЕТИТЕЉИ (2002-2004), аутор и коаутор више књига са црквеном и националном тематиком, као и књига за децу: ТАЈАНСТВЕНО ПУТОВАЊЕ, Плато, Београд (2001), Енциклопедијска серија књига (укупно 14) СЛАВА, Театар За, Београд (2005-2008), СРПСКИ КОД, Наша Србија, Београд (2010)...

 

У оквиру Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке бавио се вођењем Медијског тима, уређивањем радио емисија за децу и омладину, часописом и интернет сајтом Православни КАТИХЕТА.

 

У оквиру црквене мисије редовно наступа на трибинама, држи предавања, учествује у ТВ и радио емисијама, пише и говори за новине.

 

Тренутно, као један од покретача, креативни продуцент и главни аутор сценарија, ради на великом пројекту играног филма ОТАЦ - о Светим Оцима Србије, Сави и Симеону.

 

Детаљније о његовим радовима на сајту Опет & Опет, на интернет адреси:

 

http://opetiopet.com/rs/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 61
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Оца Ненада Илића можете питати о темама:

 

црквена мисија и црквена уметност, Црква и медији и конкретни радови филмови, серије, стрипови, књиге, сајтови, мултимедија, катихетика...

 

У име Администрације и чланова Живе Речи Утехе, желимо Вам добродошлицу!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче Ненаде, када ће почети снимање филма Отац? И докле сте стигли са прикупљањем средстава?

citat.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Оче, хвала што желите да одговарате на наша питања, добродошли!

 

Имам питање у вези са часописом "Искон". Како је дошло до тога да се један такав часопис појави код нас у Цркви и зашто је престао са излажењем?

 

Такође, да ли некако можете да га поставите у пдф-у да можемо да га читамо?

 

 

Хвала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче ђаконе, помаже Бог и добро дошли!

 

Јуче смо се цитатом са Вашег блога "Опет&Опет", те једном најавом из тадашње "Наше Борбе" подсетили једног листа којег се многи од нас радо сећају и који је својом појавом и ангажманом био права мала авангарда не само у црквеној периодици, него и уопште у време једне ере која се велком брзином ближила свом крају...

 

Беше то лист "Искон"...

 

Зашто је престао са излажењем и да ли постоји идеја и могућност за поновним излажењем?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pomaze Bog.

Evo, ja bih pitala Gospodina Nenada Ilica pitanje vezano za savremenu umetnost.

Pod utiskom sam nekako da umetnost van crkve u svim oblicima, preko slikarstva, stripa, muzike, filma itd ima svoju egistencijalnu formu opstenja kroz tu dimenziju borbe dobra i zla. Ako uocimo tu okolnost, da iako je u njoj odsustvo hriscanstva ili generalno neke konkretne religije, onda ulazimu u jednu misticnu sferu coveka kao tragaoca. Uvek je neminovno neki religijski motiv prisutan, u toj borbi, i mi ga indetifikujemo sa sopstvenim poimanjem te borbe i svoje religioznosti. Evo uzecu kao primer moj omiljeni strip SENDMEN Nil Gejmana, njegov genijalnu vizualnu formu, price koje ulaze u duboke sfere nesvesnog, dijalozi i poetski kontekst njegove umetnicke forme. Ali takodje, on je prepun magijskih simbola, mastovito,ali pomalo mracan paganski pecat autora. I tu dolazim do poente. Za hriscanina, da li dodir sa umetnoscu koja nije u okviru Crkve, koja je negde na pola puta, odlazi u pakao (kao i prva knjiga SENDMENA), ali se ne vraca do nebesa i ne priznaje postojanje nebesa, da li takva umetnost moze u nekom uzem kontekstu predstavljati iskusenje, opsanost po recepijenta hriscanina? Ovo me pre svega zanima, iz razloga sto mi se cini da podlezuci nadrazajima takve umetnosti gubimo smirenje. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче Ненаде, када ће почети снимање филма Отац? И докле сте стигли са прикупљањем средстава?

 

Па већ је у питању речено - кад прикупимо средства. :) Филм је скуп, па тренутно преговарамо са страним копродуцентима. Прикупљамо и интернационалну екипу сарадника која нам својим именима као гаранцијом  квалитета помаже да прикупимо новац. Један од највећих директора фотографије данашњице, зтроструки оскаровац скоро нам се придружио, наш сценограф интернационнално познат и успешан, шреговарамо са једним познатим страним редитељем имамо на уму и неке стране глумце. Наравно - већина глумаца ће бити Срби. Странци ће играти Грке и Русе. У идеалном распореду праве припреме снимања могле би да крену у јесен а само снимање на пролеће следеће године. Наравно то је идалан распоред, али може да буде и да све мало касни. До краја лета, ћемо имати јаснију слику.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како је дошло до тога да се појави један такав часопис? - није лако питање. Много ствари је утицало, али је вероватно најважнија била црквена обнова тих година, укључивање у црквени живот већег броја млађих градских људи и оних средњих година, интелектуалаца, уметника. Они су имали потребу да добију своју слику Цркве, свог улазак у Цркву и ваљда је зато најпре настао Искон. Конкретно ставр је почела мојим сусретом са групом Врањанаца млађих од мене, али смо били иста  генерација на Богословском факултету. Ту су пре свега били Горан Арсић касније свештеник, затим Милорад Милосављевић будући ђакон, Сузана Анђелковић и њен будући муж (и врањски зет :) ) Зоран Ђуровић. Они су тада добили новог владику од кога су много очекивали, он је желео да покрене часопис... С обзиром да сам ја пре студија имао већ прилично уметничко искуство, пре свега у позоришту и са писањем, нешто на ТВ, позвали су ме. Договорио сам се са владиком и преселио се са породицом у Врање. Моја жена Анастасија такође је студирала теологију и имала завршен ФДУ па се одмах укључила као један од најважнијих сарадника. Београдски чланови редакције су постали Милан Радовановић, дипломирани теолог и садашњи доктор и професор фотографије на Академији уметности, Лазар-Предраг Марковић, историчар уметности, придружио се ускорои Ивица Живковић, садашњи доктор теологије и професор на нишкој богословији и многи други. Производно језгро Искона у Врању постали смо ђакон Милорад и ја са Душаном Стошићем електроинжењером, и Дејаном Вељковићем. Научили смо да радимо на компјутерима и бацили се на даноноћни посао. Од срца, са пуно љубави - и 1997 је у грчкој штампан први број Искона. Имали смо креативну слободу, и у време великих демонстрација сву енергију смо уложили да направимо "најлепши православни илустровани часопис на свету" (тако смо га маркетиншки поставили :) ) и Бог је дао да испадне добро. Часопис је имао велики одјек, придобио је много симпатизера, а онда су почели проблеми. Углавном у вези са људским слабостима, сујетом. У тренутку великог успеха и чувене београдске промоције четвртог броја у Дому омладине са више од хиљаду присутних људи најшареније групе симпатизера часописа од рокера до старијих професора и свештеника - морали смо да прекинемо са радом. Кад анализирам са ове временске удаљености - мислим да је часопис био превише авангардан, превише је "истрчао". Црквени живот није могао да испрати идеје које су се у њеми и самим њим појавиле. Морао је да буде заустављен у великом трку који је започео. У међувремну у Врању су се исподешавале иу неке ружне ствари. Са породицом сам се вратио у Београд а моји пријатељи врањанци су наставили да се боре за наше заједничке сад већ не као јака група него као појединци. Анастасија и ја у Београду, на свој начин.

Што се ПДФ издања на интернету тиче -свако ко има прва четири броја може да постави часопис на Интернет. Сумњам да би га ико спречавао :)

 

Оче, хвала што желите да одговарате на наша питања, добродошли!

 

Имам питање у вези са часописом "Искон". Како је дошло до тога да се један такав часопис појави код нас у Цркви и зашто је престао са излажењем?

 

Такође, да ли некако можете да га поставите у пдф-у да можемо да га читамо?

 

Хвала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче ђаконе, помаже Бог и добро дошли!

 

Јуче смо се цитатом са Вашег блога "Опет&Опет", те једном најавом из тадашње "Наше Борбе" подсетили једног листа којег се многи од нас радо сећају и који је својом појавом и ангажманом био права мала авангарда не само у црквеној периодици, него и уопште у време једне ере која се велком брзином ближила свом крају...

 

Беше то лист "Искон"...

 

Зашто је престао са излажењем и да ли постоји идеја и могућност за поновним излажењем?

 

Мислим да сам све најважније већ рекао у одговору члану R2D2

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pomaze Bog.

Evo, ja bih pitala Gospodina Nenada Ilica pitanje vezano za savremenu umetnost.

Pod utiskom sam nekako da umetnost van crkve u svim oblicima, preko slikarstva, stripa, muzike, filma itd ima svoju egistencijalnu formu opstenja kroz tu dimenziju borbe dobra i zla. Ako uocimo tu okolnost, da iako je u njoj odsustvo hriscanstva ili generalno neke konkretne religije, onda ulazimu u jednu misticnu sferu coveka kao tragaoca. Uvek je neminovno neki religijski motiv prisutan, u toj borbi, i mi ga indetifikujemo sa sopstvenim poimanjem te borbe i svoje religioznosti. Evo uzecu kao primer moj omiljeni strip SENDMEN Nil Gejmana, njegov genijalnu vizualnu formu, price koje ulaze u duboke sfere nesvesnog, dijalozi i poetski kontekst njegove umetnicke forme. Ali takodje, on je prepun magijskih simbola, mastovito,ali pomalo mracan paganski pecat autora. I tu dolazim do poente. Za hriscanina, da li dodir sa umetnoscu koja nije u okviru Crkve, koja je negde na pola puta, odlazi u pakao (kao i prva knjiga SENDMENA), ali se ne vraca do nebesa i ne priznaje postojanje nebesa, da li takva umetnost moze u nekom uzem kontekstu predstavljati iskusenje, opsanost po recepijenta hriscanina? Ovo me pre svega zanima, iz razloga sto mi se cini da podlezuci nadrazajima takve umetnosti gubimo smirenje. 

 

По постављеном питању видим да озбиљно промишљате тему. Не знам да ли имам довољно паметан одговор. И у уметности која није директно у окриљу Цркве и хришћанства постоји жеђ за Истином, тј за Христом. Колико у њој има Истине - толико је она уметност и корисна. "Држи ум у аду и не очајавај", рекао је мудри старац. Чак и ако не добијемо директно задовољење наших духовних потреба, чак и ако нас уводи у ад али без очајавања и ограничености - таква уметност нас може приближити Богу. Тешко је увести генерално правило. Све треба процењивати од случаја до случаја. Ништа не може да замени драгоцени ризик наше слободе. Наравно слободе - окренуте Богу, инспирисане жељом за Богом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

@@ђакон Ненад Илић,

 

Оче, хвала Вам на одговору у вези са часописом "Искон". Мислим да постоји потреба за покретањем часописа тог пита и начина рада. Сигуран сам да би се велики број младих људи укључио у рад.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@ђакон Ненад Илић,

 

Оче, хавала Вам на одговору у вези са часописом "Искон". Мислим да постоји потреба за покретањем часописа тог пита и начина рада. Сигуран сам да би се велики број младих људи укључио у рад.  

 

Моје искуство је да је најважније да се група људи потпуно посвети томе, ако се хоће квалутет. да би се потпуно посветили потребно је да могу да живе од тога (ако нису баш сасвим млади и ако можда имају породице, а одређено искуство је ипак потребно). Да би живели од тога, макар скромно, потребан је одређени новац. Потребан је новац и за минимум опреме и средстава. Па онда - новац за штампу. Све то заједно мора да се гледа и са те економске стране - а онда најважнија личност постаје наручилац. Ако се нађе наручилац, продуцент, па још се скупи и група која дела по срцу - све је могуће. И много бољи часопис од Искона.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...