Jump to content

Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића

Оцени ову тему


Препоручена порука

ovi ga jedu zivog, on od bola pada u nesvjest pa se opet budi i rice od bola i sve to traje satima, sad se pitam koja je svrha ovakve tvorevine, ima li tu neceg za ljude bitnog, jel ova surovost ima svrhu neku, ja mislim da ima, ali nisam bas na cisto kakvu tacno ?

Нисам заборавио на питање. Само сам имао да друго работам. Добро је да си га овде поновио, мада ја немам неког одговора. Све ми се чини да Добри Бог нас је бацио у арену, а знајући, кад нас је обдарио разумом (који се, истина, ретко користи) да бисмо пали у разноразна промишљања, онда нам је дао да не можемо да трепнемо очима нити да се опустимо. Него да јасно видимо да имамо један живот, и што нам је чинити са њиме...

Ми смо везани од почетка са животињама. Рај у коме смо били је ова земља. Са свим овим стварима које нас окружују. Срећом, није нас било у време диносауруса. Ови би нас појели на време. Никада лавови ниси пасли траву. Бог је створио овај свет а не човек са својим грехом. Нису лавови постали месождери тек кад је човек појео "јабуку". Дакле, овај свет је арена. Бол даје границе свим бићима. Како животињама (видимо кроз дресуру), тако и људима. Схваташ кроз зубобољу да једеш, да живиш преко тога. Да ти зуби имају своју улогу. И то сви заједно. Када неки оду, онда шмерцујеш. Не прегризеш, не сажваћеш добро храну. Један ми рече, кад је ставио протезу: Сада знам шта значи оно: Једеш као на туђе зубе!

Дакле, све има своје, како добро видимо и како нам наука свакодневно све више показује. Да нису узалуд пчеле, комарци, вукови...

Оци цркве су имали проблеме са животињама као и ми. Због тога се увело разликовање душа. Душа анимална која је свима својствена, која је животни принцип и оживљава цело тело, али и рационална душа (дух) која је својствена само човеку. Зато веле да је човек трихотомичан. Ко је то доказао? Нико. Рибама се приписао само инстинкт, да они немају никаквог разума, него само слепо навођење (Василије Велики и Августин). Зато су само као трава. Посне. Но, то неће бити тако по данашњој науци.

Сигурно је да животиње имају неки рацио. Али, то још није особа. Иако знају да се добро релационирају са људима. Видиш пса који је супер са својим газдом и све га разуме. Па и умре на његовом гробу. Видиш и зле псе. Нешто више имају. Не само пси, њих наводим као пример.

Јасно је да моралног закона, какав важи за нас, не постоји у животињском свету - ако се изузме Богомољка која поједе партнера 12:smeha: Јер тамо лавови поједу младе од претходног оца. Тада женке уђу у фрку и паре се са убицом. Јер немају више младе. Злочин се заборавио.

Људи су, негде, повлашћена врста. Као да су цареви над тим светом и да им он служи. Ја бих у том светлу видео ову настрану симбиозу између људског и животињског света.      

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 702
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

jel ovo ava svira nešto, a nije prijavio :)

 

 

Kakvu muziku volite? :)

Умирем...  12:smeha:  12:smeha:  12:smeha:  :))  :))  :)) Де ме нађе... 

Разну. Нисам неки стручњак јер сам оперисан од слуха. Волим старе песме (Македонско девојче, Јаничар, Наточи вина ђевојко, Биљана платно...), неке "интелектуалне" (Штулић, Рамбо Амадеус, Чорба, Бијело...), као и страњске (Дире, Битлиси, Коен...). Дакле, све и свашта... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
17 hours ago, Zoran Đurović рече

Ако узмемо нпр. за јерес филиокве, онда видимо да морамо да осудимо и св. Максима Исповедника за ту јерес, јер је рекао да је то православни начин изражавања Латина, а да их Грци само из мржње и ниских побуда сумњиче за јерес (ово је из прве половине 7. века!). У овом светлу се разуме како су 1965 анатеме узајамно скинуте од Папе Павла VI и Екуменског Патријарха Атинагоре, а да се ништа (наоко) у исповедању вере није променило. То је био раскол.

Oduvek me je interesovalo šta se isprečava jedinstvu crkve, odnosno šta je potrebno da se hrišćanska crkva ujedini. Uglavnom na šta sam nailazio, čak i kada nisam tražio, jeste to mahanje etiketom jeretika.

Da li se ovaj raskol održava samo zbog pitanja vlasti? Da li su pravoslavlje i rimokatolicizam uopšte dve različite vere?

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поводом најновијег Сабора, и гласина да је глас појединих владика вредео вишеструко, занима ме да ли Вам је позната слична пракса у историји?

Да ли се тиме губи јединакост у Сабору? Код нас важи правило да је патријарх први међу једнакима. Да ли је овом праксом та једнакост нарушена?

Ако нисте испратили, вредност патријарховог гласа се удвостручила због одсуства владике Лаврентија. Исто тако, вредност гласова владика који администрирају упражњеним епархијама је била увећана.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

27 minutes ago, Иван ♪♫ рече

Oduvek me je interesovalo šta se isprečava jedinstvu crkve, odnosno šta je potrebno da se hrišćanska crkva ujedini. Uglavnom na šta sam nailazio, čak i kada nisam tražio, jeste to mahanje etiketom jeretika.

Da li se ovaj raskol održava samo zbog pitanja vlasti? Da li su pravoslavlje i rimokatolicizam uopšte dve različite vere?

 

 

Да, ја не видим никакве осим политичких разлога. Јер све "духовно-догматско-канонске" разлике су и некада давно постојале док смо били у заједници. А онда је ђаво дошао по своје, оно што је у малом посејао и од тога направио "Кинески зид"... Све те разлике су се после инструментализовале у циљу политичких циљева а не по себи. Нпр. ми смо осудили праксу римске цркве у суботу као јерес, а 7-8 векова смо се слагали са том истом праксом. Дакле, тек кад се људи одлуче из мизерних разлога да се раставе, онда потежу као аргументе и овакве ствари које су увек биле толерисане. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

21 minutes ago, Ђорђе Р рече

Поводом најновијег Сабора, и гласина да је глас појединих владика вредео вишеструко, занима ме да ли Вам је позната слична пракса у историји?

Да ли се тиме губи јединакост у Сабору? Код нас важи правило да је патријарх први међу једнакима. Да ли је овом праксом та једнакост нарушена?

Ако нисте испратили, вредност патријарховог гласа се удвостручила због одсуства владике Лаврентија. Исто тако, вредност гласова владика који администрирају упражњеним епархијама је била увећана.

За Лаврентија није проблем јер је он делеговао Патријарха у своје име. Дакле, није пт. имао 2 гласа по себи. Он, о закону, ако је паритет у сабору онда има глас више, односно претеже страна на којој је он гласао. Жестока расправа се направила на овом сабору јер је Амфилохију одузето "право" 3 гласа. 

Јесте то хајдучија (мислим на право вишегласности), али је то одувек постојало у цркви. Најлампатнији пример је Александријска црква где су они имали (а и данас) само 1 папу, па су онда увек гледали да додају и гласове њему подређених епископа, што је увек изазивало несугласице. Примус интер парес никад није постојало у пракси цркве. Теоријски да, практично никад. Никада се у старој цркви Константинопољ и Рим не би свађали око првенства да је то било само првенство части.

Сада, увек треба да се утврди и реални обим тог примата, јер је он увек био променљив. Зависио добрано о светској моћи. Зато се данас препиру Москва и Цариград. Папа сигурн неће моћи да има првенство и отестас коју има у ападној цркви ако дође до уједињења са Православним црквама. Раскол треба да се превазиђе, али и ова питања да се прецизно дефинишу. И због тога настаје овај вакум са убацивањем у игру "свејереси екуменизма", "издаје" православља и сл. 

Када схватимо како механизам функционише, нећемо се лако примати на запаљиве приче. Да не дамо да нас користе као топовско месо.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

24 minutes ago, Zoran Đurović рече

За Лаврентија није проблем јер је он делеговао Патријарха у своје име. Дакле, није пт. имао 2 гласа по себи. Он, о закону, ако је паритет у сабору онда има глас више, односно претеже страна на којој је он гласао. Жестока расправа се направила на овом сабору јер је Амфилохију одузето "право" 3 гласа. 

Јесте то хајдучија (мислим на право вишегласности), али је то одувек постојало у цркви. Најлампатнији пример је Александријска црква где су они имали (а и данас) само 1 папу, па су онда увек гледали да додају и гласове њему подређених епископа, што је увек изазивало несугласице. Примус интер парес никад није постојало у пракси цркве. Теоријски да, практично никад. Никада се у старој цркви Константинопољ и Рим не би свађали око првенства да је то било само првенство части.

Сада, увек треба да се утврди и реални обим тог примата, јер је он увек био променљив. Зависио добрано о светској моћи. Зато се данас препиру Москва и Цариград. Папа сигурн неће моћи да има првенство и отестас коју има у ападној цркви ако дође до уједињења са Православним црквама. Раскол треба да се превазиђе, али и ова питања да се прецизно дефинишу. И због тога настаје овај вакум са убацивањем у игру "свејереси екуменизма", "издаје" православља и сл. 

Када схватимо како механизам функционише, нећемо се лако примати на запаљиве приче. Да не дамо да нас користе као топовско месо.  

Ако добро разумем, једнакост епископа је често мртво слово на папиру, само теорија, док у пракси, на Саборима, често су постојали епископи чији је глас вредео више. И то је углавном један епископ који има титулу патријарха (папе), а ово код нас делује као да у пракси имамо више патријараха, тј. имамо више папа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Ђорђе Р рече

Ако добро разумем, једнакост епископа је често мртво слово на папиру, само теорија, док у пракси, на Саборима, често су постојали епископи чији је глас вредео више. И то је углавном један епископ који има титулу патријарха (папе), а ово код нас делује као да у пракси имамо више патријараха, тј. имамо више папа.

Да, добро си разумео. А још већи је проблем у пракси што моћни епископи имају послушнике који што из љубави, уверења, користи или страха гласају за њихову опцију. Групе су углавном интересне, јер многи зажмуре на зилотство или екуменизам оног другог епископа па му дају глас. Тако да заиста имамо више него противприродноблудних ситуација. Пошто су артемити актуелни, ја не верујем да ће неки од владика који сутра буде смењен да се њима приклони, јер, ето, освестио се напокон шта је то свејерес екуменизма (као што су се и артемити тек после изоштења сетили да је СПЦ екуменистичка, а до тада су сисали млеко), зато што не видим да артемити имају превише пара (иако их имају доста) и стабилну структуру. Пре ће се определити да уживају у  миру у више него доброј пензији коју ће сигурно моћи и неким додатним делатностима да заокружују (случај Георгија Канадског).      

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 8.4.2016. at 19:08, Zoran Đurović рече

Не знам за став "цркве", али ја кажем да за планирање породице треба да се користе. Нисмо зечеви па да имамо 15-20 комада деце. Такође, да се користе обавезно у предбрачним односима. Не препоручујем друге методе. Такође је прихватљив и скраћени однос. Дакле, свршавање ван вагине. 

Pitanje u vezi sa ovim stavom o planiranju porodice.

Da li smatrate da su dva coveka sposobna da stvore drugog coveka,dakle ne samo kao bioloski organizam(pretpostavljam da se cesto desava oplodnja jajne celije ali ona ipak umire,sto bi znacilo da taj deo zaista jeste izbor coveka)vec i kao vecno bice sa Bozjim Duhom u sebi?

Da li smatrate da to sto neko ima 15oro dece se desilo njegovom zeljom ili nepaznjom,da Bog svoj Duh zivotni udahnjuje tako po ljudskom izboru ili nepaznji ili je to promisao Bozji,blagoslov ili krst u svakom slucaju dato sa punim Smislom na spasenje tih ljudi?Sto u tom slucaju znaci da je sprecavanje tog blagoslova,odbijanje volje Bozje,znamo mi bolje sta nama treba jel,nego Bog,sta on zna sta je muka gajiti 15oro dece? :)

Follow your bliss and the universe will open doors where there were only walls.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Poštovani oče Zorane,

 

radim jednu temu o srpskoj teologiji u prvih 15 godina 21. veka (2000-2015), pa bih vas (kao čoveka upućenog u savremena teološka kretanja) zamolio da date koji komentar na sledeća dva pitanja:

 

1. Ko su noviji srpski teolozi na koje bi trebalo obratiti pažnju?

2. Kojim oblastima i temama bi sprska teologija u budućnosti morala neizostavno da se bavi?

 

Hvala vam veliko!

Pozdrav od Radiča Radičevića, studenta teologije.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 28.5.2016. at 11:06, Радич Радичевић рече

1. Ko su noviji srpski teolozi na koje bi trebalo obratiti pažnju?

2. Kojim oblastima i temama bi sprska teologija u budućnosti morala neizostavno da se bavi?

 Oče, ima li vas digod? :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче, мене тако збуњује полемички дух ..лакше ми је да разумем борбе против јереси из раних векова..не знам зашто, сада видим само људску природу..

Некад бејасамо близу једно другом, но да ли горе, да ли воде раздвојише нас (деспот Стефан Лазаревић)

Праштајте, али да ли ја као верник морам знати зашто један човек који је био монах то више није..и да ли треба да се одредим и станем на једну страну, кад Богг вазда пита

-Волиш ли ме?

Теолог нисам, нема тих стремљења, ум ми слаб, не памтим добро...Праштајте оче..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...