Jump to content

О. Милош Весин, разноврсна предавања

Оцени ову тему


Препоручена порука

 Ćutanjem se izdaje Hristos

Sveštenik Miloš Vesin: Ćutanjem se izdaje Hristos

Tendencija da se stvari nejednake proglase jednakim nikada nije bila jača nego u ovo naše vreme. Ali, za razliku od nekih pređašnjih vremena, danas se to čini nežno i neagresivno, sa puno lažne finoće i pristojnosti. Tako se otupljuje oštrica naše rasudljivosti i moralnosti i stvaraju generacije neosetljivih koji će ćutanjem, iz tzv. političke korektnosti, pristati na izdaju Hrista i na sopstveno poniženje pa i nestajanje.

Proslavljajući spomen Svetih mučenika, često smo skloni da zaboravimo da mučenici nisu tek samo deo istorije Crkve. Oni su, bili i ostali, vazda prisutna snaga i divno svetilo Pravoslavlja u svim proteklim vremenima. U svakom veku, u svakoj deceniji i u svakom danu hrišćanskog trajanja, mnogi Hristonosci su upravo mučeništvom, kao svedočenjem vere, odgovarali na izazove i iskušenja svoga vremena. Mučenik, zapravo, i jeste svedok. Mučenici nisu tek samo neki nama nepoznati i daleki, hrabri i odvažni hrišćani čija imena srećemo u kalendaru. Mučenici su ogledalo odbljeska nebozemne ljubavi Spasitelja našeg i njihov primer je poziv svakome od nas na neprestano svedočenje Hrista.

Na Svetoj Tajni krštenja, Svetim uljem se svakome od nas pomazuju svi delovi tela. Prilikom pomazivanja stopala, sveštenik izgovara reči: I da hodi po stopama zapovesti Hristovih. Te reči su nedvosmisleni poziv, kao i jasno naznačenje, svakom našem koraku da bude usmeren i da krene u pravcu gde je Hristos. Da li mi danas, valjalo bi se iskreno zapitati, zaista idemo po stopama zapovesti Hristovih? … Ima li suštinske razlike između “onih vremena” i ovoga vremena koje je nama podareno danas, u 21. veku, da bismo i mi, hodivši po stopama zapovesti Hristovih, svedočili istu veru, nadu i ljubav? Osvrnimo se malo oko sebe, pažljivo posmatrajući šta se sve dešava u društvu i sredini gde živimo, pa ćemo na svakom koraku videti nebrojene izazove i iskušenja pred onim što nam je dragoceno i sveto.

Ne traži li se od nas danas da se veoma često, ali u perfidno zakamufliranim formama, odreknemo Hrista? Pitate se – kako? Tako što se od nas očekuje da skrštenih ruku i mirnih savesti i dalje dozvoljavamo da nam rođenu decu truju pogubnim idejama, a što je još gore, i iz takvih ideja izniklim ponašanjem (vrlo često oponašanjem), a sve to u ime nazovi “slobode misli i izražavanja”! Tako što ćemo mirno dozvoliti da nam usta zatvore kako ni jednu jedinu reč ne bismo rekli protiv nebivalo bezumnih zastranjivanja! Tako što ćemo uskoro, kao “sažežene žrtve” na “oltaru” političko-društvene korektnosti, i to sa osmehom, nositi bukete cveća kojima ćemo pozdraviti novi “bračni par” i novu “porodicu”, ali ne više Adama i Evu, nego sada Adama i Stevu, a kada nas, bilo naša rođena, bilo njihova – zakonski usvojena deca, budu pitala: Ko je tu “mama”, a ko “tata”, mi ćemo, brže-bolje, zvati doktora Fila, ili Opru Vinfri, ili ćemo otrčati u studio kod Xerija Springera, po neki već “svima prihvatljiv” odgovor! I, kako vam se sada čini razdaljina ili blizina među izazovima i iskušenjima iz mučeničkih vremena davnih i nedavnih i ovog našeg “vremena nezameranja”?

 Blizina, ali i sličnost, jeste u neverovatno podudarnim zahtevima ovoga sveta da budemo što tiši, pa da na kraju i sasvim zaćutimo kada je Hristos u pitanju, jer nam svet, ne zaboravite, ovako poručuje: Hristos je vaša privatna stvar! A, kolika je razdaljina? Ogromna! Razdaljina, ali i razlika je u tome što su hrišćani prošlih vremena, ali i malobrojni danas, postali stradalnici i mučenici jer su imali vere, ljubavi i odvažnosti da svedoče Hrista! Da Ga svedoče rečima, delima, a ako je bilo potrebno, nisu se libili ni stradanja! Istina, stradamo i mi danas. Tačno je da nas ne razapinju i ne bacaju pred divlje zveri. Ali, iskreni da budemo, ne razapinjemo li mi danas sami sebe, i jedni druge? Razapinjemo i razapinju nas, ali ipak nismo mučenici!

Progovorimo već jednom! Progovorimo ne u “odbranu sveta”, jer svet ima više nego dovoljno svojih “advokata”, nego u odbranu Istine, koju od nas i naše dece otimaju i umesto nje nam “poluistine” nameću. Istina je i to da nas danas ne bacaju pred divlje zveri, ali zato čine nešto neuporedivo strašnije i perfidnije, pokušavajući da nas, malo-pomalo, preobrate u “civilizovane, širokogrude i našminkane” zveri! … A, sve to u ime “odbrane slobodnog mišljenja”!

A, Hristos? Gde je On u čitavoj toj savremenoj priči? Tu je On, dragi moji. Uvek je tu. Vazda prisutan i čeka. Čeka kada će i da li će sa nas spasti potkovice kojima nas je potkovao “ovaj svet”, pa da najzad na nama zasija ulje kojim nas u Crkvi Njegovoj pomazaše, i da onda naša stopala, nezazorno i s ljubavlju, zaista hode po stopama zapovesti Hristovih! Uostalom, uzmimo u ruke Žitija Svetih i videćemo sjajne primere o tome kako se tihovalo dok je gomila vrištala, kako se govorilo dok je većina u strahu ćutala, kako se volelo dok je masa mrzela i kako se svedočila Istina dok je “svet” zahtevao nezameranje!

 

http://patriot.rs/svestenik-milos-vesin-cutanjem-se-izdaje-hristos/amp/?lang=lat

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

„Bog koji je ljubav će nam suditi za neljubav“

Prota Miloš Vesin: „Bog koji je ljubav će nam suditi za neljubav“

„Zamislite draga moja braćo i sestre da se nekim čudom pre, recimo, 375 godina pogubiše svi primerci Svetoga Pisma iz čitavoga sveta. Ali da je nekim slučajem sačuvano samo ovo današnje Jevanđeljsko začalo koje se čita u ovu nedelju koju znamo kao Nedelja o strašnome sudu. Verujte da bi nam samo to što bi ostalo od čitavog Božanstvenog pisma bilo više nego dovoljno za naše spasenje.

Svakoga dana širom vascelog pravoslavlja, na večernju, na jutrenju, na Božanstvenoj Liturgiji odjekuju reči jedne od molitava koja je deo takozvane prozbene jektenije gde se na kraju kaže: „Da kraj života našega bude hrišćanski, bez bola, nepostidan, miran i da dobar odgovor damo na strašnom Hristovom sudu, molimo“.

Istorija Hrišćanske umetnosti je nebrojeno puta pokušala da izobrazi kroz likovna dela različitih epoha i stilova u čemu će biti strahota tog strašnog suda. I obično mi vidimo ono što za nas koji smo omeđeni vremenom i prostorom a u velikoj meri ukorenjeni u strah ono što predstavlja izbor zebnje i ono što za nas jeste patnja, muka i što jeste strašno. Međutim, strašni sud će biti strašan ne po strahoti mučenja nego po strahoti onoga što će se zbiti o drugom dolasku Gospodnjem, jer će Bog koji je ljubav suditi nama za neljubav.

U jednoj od svojih najveličanstvenijih propovedi, tumačenju na 38 psalam, Sveti Jovan Zlatousti kao u nekoj viziji razgovara sa Hristom upravo o ovom poslednjem sudu, pa postavlja pitanje ali Gospod kroz njega i odgovara pa kaže: „Gospode, a zašto ćeš nam suditi jednoga dana“? I onda drugačijim glasom sada kazuje Hristove reči koje on čuje i kaže: „Neću vam suditi zato što ste bludničili, lagali i krali, mada i za sve to ćete odgovarati. Nego ću vam suditi za nemilost. Sudiću vam zato što ste imali takvu snagu pri ruci a niste je iskoristili. Sudiću vam za nemilost“.

 

Verujte da nema strašnijeg momenta koji čovek može sebi da zamisli nego taj koji će se desiti svakome od nas, verovali mi to ili ne.  To je neminovna činjenica, da će Bog koji je ljubav nama suditi za neljubav.  I sve ovo što danas čusmo u ovom Jevanđelju: gladan bejah i nahraniste me, žedan bejah i napojiste me, bolestan i u tamnici bejah i posetiste me ili nenahraniste me, nenapojiste me, neposetiste me – to su i zapravo jedini standardi našeg hrišćanskog života. Jedino merilo po kojem će nam  se suditi.

Ako smo mi kako to vrlo često i umemo i volimo da kažemo, duhovna deca Svetoga Save, koji je našu lozu nakalemio na Hrista kao na čokot, jer Hristos je rekao „Ja sam čokot a vi loze“ – onda bi u jednom malo bliže shvaćenom porodičnom sistemu vrednosti, Sveti Ćirilo i Metodije bili naši dedovi u veri. Ako nam je Sveti Sava otac, apostoli slovena Ćirilo i Metodije bi bili naši dedovi, ali ne bi smeli nikako zapostaviti ni našeg pradeda. Mnogi se od nas ne sećaju svog fizičkog pradeda, ali bi svi mi pravoslavni, pogotovo mi pravoslavni sloveni i među njima mi Srbi, trebalo da se sećamo našeg duhovnog praoca, pradede našeg Fotija, Svetog Patrijarha Konstantinopoljskog čiju uspomenu danas proslavlja naša pravoslavna crkva. Zašto ga baš danas pominjemo?  Zato što je danas dan njegovog pomena ali i zato što nam je od Svetog Fotija ostala jedna blistava rečenica. Rečenica koju je on iskalio iz svoje duhovnosti, on koji je bio i duhovni i intelektualni gorostas  IX  veka.  Na jednom mestu u svojoj propovedi Sveti Fotije je rekao: „Post je apsolutno ništavan bez milostinje i dobrih dela i takav post za koji se pripremamo je nalik predivnoj kući koja je savršeno izgrađena ali u kojoj čovek živi okružen zmijama i škorpijama“.

Eto, na taj način Sveti Fotije poredi život bez milostinje. I dok još imamo vremena, a ne znate ni vi kao što ne znam ni ja u koji će čas ili dan Gospod zakucati i na vrata našeg života, bez obzira koliko god da nam se čini da smo još uvek ili mladi ili sredovečni, da smo dobroga i krepkoga zdravlja – onaj čas se nikada ne zna. A kada taj čas dođe onda nam ostaje samo da sačekamo onaj poslednji čas kada će Gospod doći da sudi, kada će se, kako to pravoslavna himnografija prelepo opisuje – otvoriti knjige. Kakve knjige? Knjige naših dela i naših nedela.

Dakle, dok još uvek imamo vremena, potrudimo se da nahranimo gladnog, da napojimo žednog. Ako i nismo u stanju bukvalno da pružimo komad hleba i nekoga da napojimo. Pružimo onima oko nas onu vrstu hrane koja je danas toliko potrebna i toliko neophodna. Poklonimo malo onoga što mislimo da imamo a zapravo nemamo i nije naše a to je vreme. Poklonimo malo vremena onima kojima bi to vreme nešto značilo. Dajmo malo više strpljenja u ovoj svekolikoj  nestrpeljivosti. Pa ćemo videti da i to i te kako mogu da budu i jesu dela milosrđa. Imajmo malo više razumevanja i budimo spremni da opraštamo. Jer inače, bez svega toga, bez milostinje kojoj nas Gospod danas poučava, i bez praštanja o čemu ćemo u iduću nedelju čuti – naš post ali i naše čitavo hrišćansko življenje nema apsolutno nikakvog smisla. Sve je zaista jedan prazan prostor u koji  mi, ovakvi kakvi jesmo, manje više prazni ili ispunjeni potpuno pogrešnim sadržajima, lutamo  i tumaramo misleći da živimo a u stvari sve to nije život.

Ne zaboravimo da jedino merilo uvek jeste i uvek biće samo i jedino ljubav. Prema tome, bogatimo se u ljubavi i u dobrim delima jer ljubav se ničim drugim ne dokazuje i ne projavljuje do dobrim delima.

Neka bi nam Gospod molitvama pradede našeg duhovnog Svetog Fotija Carigradskog i Svetog Vukola Smirskog, divnih svetih čiju uspomenu danas proslavljamo, podario snage da se vazda bogatimo u ljubavi Hristovoj i da imamo milosti, pa da ne bismo i mi jednoga dana čuli te strašne, zaista strašne reči, reči po kojima će poslednji sud biti strašan: „Idite od mene prokleti, ne poznajem vas“.Potrudite se da nas Gospod tada prepozna. Amin.“

 

http://patriot.rs/prota-milos-vesin-bog-koji-je-ljubav-ce-nam-suditi-za-neljubav/amp/?lang=lat

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...

Предавање ДУХОВНИ КОРЕНИ АНКСИОЗНОСТИ

Уторак 12. 11.

Велика дворана у 19.00

Предавач протојереј-ставрофор др Милош Весин, доктор пастирске психологије (Либертивил, САД)

``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"

Свети Николај Српски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 часа, Драган Јашић рече

Предавање ДУХОВНИ КОРЕНИ АНКСИОЗНОСТИ

Уторак 12. 11.

Велика дворана у 19.00

Предавач протојереј-ставрофор др Милош Весин, доктор пастирске психологије (Либертивил, САД)

Праштајте не написа да је предавање у задужбини Илије Коларца ! Мада вероватно вам је то познато !

``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"

Свети Николај Српски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Синоћ сам био на предавању протојереја-ставрофора Милоша Весина и као и обично отац Милош је био бриљантан ! Пуно емоција и наравно завршетак као и на сваком његовом предавању са емотивним сузама у очима ! Мислим да је достојан заменик блажено почившег Владана Јеротића ! Моје лично мишљење . 

``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"

Свети Николај Српски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"

Свети Николај Српски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Спојлер

 

 

``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"

Свети Николај Српски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Волим 1

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 13.11.2019. at 7:51, Драган Јашић рече

Синоћ сам био на предавању протојереја-ставрофора Милоша Весина и као и обично отац Милош је био бриљантан ! Пуно емоција и наравно завршетак као и на сваком његовом предавању са емотивним сузама у очима ! Мислим да је достојан заменик блажено почившег Владана Јеротића ! Моје лично мишљење . 

Bila sam i ja, on je duhovna gromada...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • 2 months later...

 

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Ово је време за веру, молитву и љубав

Изгледа да нам никад као сада није био потребан један додатни уплив вере, наде и, самим тим, охрабрења, у овим данима када су многи међу нама, и уопште широм света, збуњени, сметени, уплашени, многи чак захваћени и паником и, наравно, обузети питањем: шта ће бити, како ће се све ово завршити, а шта ће тек онда да наступи?

Пре свега, против свега овога што се дешава, као великој људској породици, ми - Хришћани не само да можемо, него и морамо да се боримо вером, надом, али и љубављу коју имамо у себи. Вером у Господа, вером која ће се претворити и заиста претопити у истинско поверење. Надом да је последња реч увек Божија, али и љубављу јер љубав је, заправо, остварена вера. Вером која се показује на сваком кораку, у свакодневном животу - према Богу, и људима, и ближњима, и даљнима, и онима који нас воле, и онима који нас мрзе...

Заиста, није нимало случајно да се све ово дешава управо сада, у току Великог поста. Али, ево, први знак, веома видљиви и присутни знак наде и охрабрења јесте Часни и Животворни крст, који је у свим православним храмовима, широм света, без обзира колико је било присутних, свуда је био изнет Часни и Животворни крст, који стоји током целе ове седмице, у свим нашим храмовима. А, наша песма каже: Крст је сила и знамење, крст је спасење.

Оно против чега би се сада највише требало борити, свако на своме месту, свако према својој вери и нади, јесте вирус страха и панике, вирус маловерја. Јер, заиста, ништа човека не може толико да онеспокоји, обесхрабри и тако умањи све његове борбене снаге, као што је то маловерје. Нормално је да човек сумња, али ово сада није време за сумњу, ово је време за веру. Јер, овакве ствари су се дешавале кроз читаву људску историју.

Шта свако од нас, конкретно, може да учини? Можемо, пре свега, да се вратимо оном духовном савету, али и завету Преподобног Серафима Саровског, који је рекао да би сваки крштени Православни Хришћанин требало да има своје, макар и малено, духовно молитвено правило, да нам сваки дан започиње, али и да се сваки дан завршава молитвом. И, Свети Серафим Саровски каже: ако не можеш више, ако не можеш дуже, онда барем, свако јутро и свако вече, Православни Хришћанине, прочитај три пута узастопце Оченаш, три пута Богородице Дјево и једном Символ вере. Све то заједно не траје ни четири минута. Ако сада немамо да поклонимо - пре свега, себи, своме спасењу и спасењу наших ближњих - четири минута ујутру и четири минута увече, онда нам, заиста, никакав други лек не може бити од помоћи.

Наравно, од непроцењиве је помоћи читање Псалама Давидових, управо сада, у ово време, током Поста, и нарочито док траје ова пандемија. Јер, нигде толико утехе није уткано као у Псалмима Давидовим. Онима који имају, а може да се набави и при нашим црквама и при нашим манастирима, искрено бих препоручио и наше, српске псалме, а то је предивно дело Светог владике Николаја Охридског, Жичког и Либертивилског, Молитве на језеру.

Многи су православни, ван српског Православља, многи међу Русима, Грцима, многи међу православнима на Западу, који одавно имају то преведено и на својим језицима, препознали у Молитвама на језеру савремене псалме 20. века, у којима ни једна наша потреба није остала недодирнута, у којима је сваки проблем, свако искушење нашло свој дивни молитвени израз, тако дубоким, а истовремено и тако милим, питким, читљивим, сваком пријемчивим речима, како је то само умео наш Свети српски Златоусти, наш Владика, Свети Николај (Велимировић).

Не ширити маловерје и сумњу око себе, него, пре свега, у оном нашем најужем кругу, а то је увек круг породице, у својој домаћој цркви, започињати и завршавати дан молитвом. Храбрити себе - не неким илузијама, јер молитва за нас није илузија, молитва је чврсто поуздање да је то живи разговор живе душе човекове са Живим Богом. И, нема те молитве која остаје неуслишена. Наравно, важно је са каквим ћемо настројењем у срце примити молитву.

Многи, на жалост, не могу, ових дана, да дођу у наше храмове, тамо где се богослужења редовно одвијају, али морамо да знамо да је Света Литургија, не само најважније богослужење наше Цркве, Света Литургија је само срце цркве. Црква почива на Светој Литургији. Јер, ми верујемо да је Света Евхаристија истинита Жртва, која умилостивљава, која се приноси за све благочестиве живе и упокојене и, као што је речено у молитвама ове Свете тајне, које су предали Цркви апостоли Господњи, за спасење свију. Свето Причешће је не само једини лек, него и једини Лек бесмртности који постоји, како о Светом Причешћу пишу и уче многи Свети оци, у свих протеклих 20 векова.

Ово није време да се на било кога упире прстом. Ово је време молитве и љубави. Да се молимо и за оне који имају веру и за оне који су маловерни, и за оне који немају вере, да им Господ дометне вере, како су то управо и Свети апостоли молили Господа: Господе, дометни нам вере! И, да свако од нас, у скрушености свога срца, понови речи оног човека из Јеванђеља, који је довео болесног сина пред Спаситеља Христа и, када га је Христос упитао: Верујеш ли да Ја то могу учинити? - он је, слегнувши раменима, рекао: Верујем, Господе, помози моме неверју! Тако је исто свако од нас, данас, у ситуацији тог оца.

Немојмо се, драги моји, показати “позитивни” на вирус маловерја, страха и панике. Будимо сада храбри и верујмо да нас Господ неће оставити, као што нас никад није остављао за ових последњих 2.000 година. Наравно, људи се разбољевају, људи умиру, али за нас смрт није последња реч јер последња реч је - Васкрсење.

Немојмо да нама овлада духовна смрт и да умремо том најтежом врстом смрти. Ми се увек молимо за здравље, за живот, да све буде по вољи Божијој, а ово што се сада дешава је по Божијем допуштењу. Помолимо се искрено и за све оне који сада страдају и трпе, без обзира које су вере и ког су имена! Није сада време за подсећање шта је ко коме у прошлости урадио јер сви смо сада деца Божија, свако треба да буде опоменут да смо саздани по лику Божијем и да ће нас Господ препознати само по томе колико смо вере и делотворне љубави имали у себи.

Нека нам је заиста на здравље и спасење време овога Поста. Прионимо мало више уз овај Пост, а наш пост ће се и те како исказати и у нашем односу према видљивом свету око нас. Исказаће се и по томе да ли умемо или не умемо, да ли можемо или не можемо, да ли хоћемо или нећемо да себе макар у нечему ограничимо. Хајде, нека то буде почетак: ограничимо себе у осуђивању других јер та негативна енергија улази, пре свега, у нас и разара нас. Немојмо осуђивати, немојмо оптуживати, немојмо имати прст уперен у друге, већ само у себе. Јер, и у молитви пре Светог Причешћа, ми кажемо: Верујем, Господе, и исповедам да си Ти заиста Христос, Син Бога Живога, Који си дошао у свет да спасеш грешнике, од којих сам први ја. Уколико свако од нас буде свагда имао на уму ту мисао да све започиње од мене - тако ће почети и процес умањивања греха, а самим тим и процес оздрављења. Понављам, то нису приче, то нису бајке, то нису илузије, него је то духовно искуство, запечаћено 2000-годишњом историјом Православног Хришћанства. Толики светитељи су око нас! Треба сада узети Житија Светих и опоменути се како су се и на који начин они борили против таквих пошасти, у своје време.

Не дајмо се, нисмо сами, нисмо остављени, с нама је Бог! Данас се често помиње, у друштвеном, а још чешће у политичком животу, израз црвена црта. Шта је за нас, Православне Хришћане, црвена црта? То је Свето Причешће. Испод тога се не може ићи. Сумњати у оно што је суштина Цркве, што је камен темељац Цркве, нити се може, нити се сме. Уколико неко, због својих поодмаклих година, због своје физичке слабости и немоћи, невезане са овим данашњим вирусом, не може објективно да дође у храм, увек може да позове свога свештеника, и сваки свештеник ће доћи и ту особу причестити, у њеноме дому, у окружењу где неће бити никога, али ће то тада бити најгушће насељени простор света. Јер, тамо где је Свето Причешће, тамо где је Господ Исус Христос - тамо нема усамљености. Ми можемо бити ових дана сами, али уз молитву и свете тајне - ми никада нећемо бити усамљени.

Према томе, морамо јасно разликовати опрезности и одговорност према себи и према другима од онога што је за нас Лек изнад свих лекова. То није против медицине, то није против науке; и многи верујући лекари данас то понављају: да оно чиме се они баве јесте једна категорија, а оно што Црква даје као Лек бесмртности, а то је Свето Причешће, које се људским умом не може досегнути, то је друга категорија. Христос није узалуд рекао да сваки који једе Моје Тело и пије Моју Крв обитава у Мени и Ја у њему. Има ли приснијег заједништва од заједништва са Христом?

Не бојмо се, не плашимо се, с нама је Бог, Који нас неће оставити. Томе нас учи наша историја, томе нас уче наши светитељи, томе нас учи и Сам Господ Исус Христос, Који је и Своје апостоле вазда ослобађао страха, и свима нама рекао: Не бој се, мало стадо!

Протојереј-ставрофор др Милош Весин
Извор: saborna-crkva.com

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

 

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

 

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...