ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

[JESSY]

Psalam 138

Za kraj, psalam Davidov, Zaharijin, u rasejanju

 

Sadržaj

 

Iako se ovaj psalam vezuje za Zahariju, u vreme kada su sinovi Izrailjevi a sa njima i sam prorok još bili u ropstvu, on izobražava Božije staranje o nama i opisuje kako Bog ne promišlja samo o vaseljeni kao celini, nego i o svakom njenom delu, tako da ni naša kretanja, ni naše pomisli, nisu lišeni Njegovog promisla. Psalmopojac se divi dubini domostroja (ikonomije). Očigledno ukazuje na prizivanje neznabožaca i na protivljenje Spasitelju Hristu, koje će ispoljiti jevrejski narod. Zbog svega toga, psalam i ima natpis: za kraj, Davidov. Više puta smo primetili da se takvi psalmi odnose na dolazak Gospodnji.

(1) Gospode, isprobao si me i poznao si me. Imajući čvrstu veru u Hrista i pouzdano znajući da nema nikakvog udela u bezakonjima bezbožnog naroda, priziva za svedoka samog Stvoritelja srca.

(2) Ti si razumeo pomisli moje izdaleka (3) stazu moju i meru moju ispitao si. Ako je i samo kretanje pomisli poznato Bogu, On onda utoliko pre zna kako provodimo život. Stazu moju i meru moju ispitao si. Mera ovde ima značenje odrećene mere puta. Prorok razume da je Bogu poznato svako kretanje pomisli, jer rečju put ovde označava kretanje.

(4) Jer nema reči prevarne na jeziku mome. I to predstavlja važan deo Davidovih zasluga, jer jezik nije koristio ni za zlo, ni za laž, ni za lažnu zakletvu, ni za prevaru, ni za laskanje, ni za bilo šta slično.

Evo, Gospode, Ti si poznao sve, (5) i poslednje i prvo. Prećutao je o onome, što se nalazi izmeću poslednjeg i prvog, jer sredinu ispunjava zloba koje nije bilo na početku, i koje, takođe, neće biti ni na kraju. Ti si me sazdao, i stavio si na mene ruku Tvoju. Ti si me, kaže, stvorio, i kao stvorenog me podržavaš. Postavljanje ruke Božije označava predaju dara Duha, kao što su i apostoli polaganjem ruku predavali Duha Svetoga.

(6) Čudesno je znanje Tvoje za mene: nadjača me, ne mogu prema njemu. To znači sledeće: njemu su učinjena i mnoga druga dobročinstva Božija, ali on ne može sve da ih pozna. Poznanje o tome, kaže, prevazilazi moju moć i ono je iznad mog razumevanja. Stoga ne mogu to niti da istražim, niti da izrazim rečima. Sve što sam rekao, malo je i oskudno, i sila Božija je nedostižna (nepojmljiva) mojoj ništavnosti.

(8) Ako uziđem na nebo, Ti si tamo. To je slično rečenome: Nebo je presto moj (Isa. 66;1). Ako siđem u ad, prisutan si. Prorokuje o budućem silasku Gospodnjem u ad.

(9) Ako uzmem krila svoja ujutro i nastanim se na krajevima mora, tj. ako uzmem krila ptice, koja su nezamorena (jer to znači reč: ujutro), neoslabljena letenjem i preispunjena snagom. Smisao ovih reči je sledeći: Ti, Gospode, sve obuhvataš, sve proviđaš, svugde si prisutan i, kao Bog, sve ispunjavaš. Šta će biti sa mnom, ako se dogodi da padnem u neki greh zbog kojeg bih morao da bežim, kad Ti sve obuhvataš, Gospode?

(10) I rekoh: eda li će me tama pogaziti? Rekao je: pogaziti, umesto "pokritii sakriti" od Tvojih očiju. Međutim, i ta tama je za Tvoje sveznanje isto što i svetlost.

(11) Kao što je tama njena, tako je i svetlost njena. Kao što je za mene noć tamna, za Tebe je svetla. O utrobama (13) kaže da one rađaju strah. Svagda sam se Tebe bojao, kaže prorok, jer sam svagda imao pred očima Tvoj sud. (13) Prihvatio si me od utrobe matere moje. Ja nisam bezrazložno zadobio strah Tvoj, jer me Tvoje promišljanje čuvalo još dok sam bio u majčinoj utrobi.

(14) Ispovedaću Te u slaviti, jer si me strašno udivio. Nakon onoga što je prethodno izgovorio o Bogu, pravovremeno prinosi blagodarenje. Čudesna su dela Tvoja, i duša moja zna to (veoma). Ta sila je za mene neizreciva, ali je ona Tebi, kao Bogu, otkrivena.

(15) Ne sakri se kost moja od Tebe, koju si stvorio u skrivenosti. Tebi nije ostalo nepoznato posrnuće žene koju si stvorio od moje kosti, pustivši na mene dubok san. Naprotiv, naša tajna poznata je Onome, Koji je u tajnosti stvorio ženu. I sastav (ipostas) moj u dubinama zemlje. I ako se raspadnem i pretvorim u prah, i to će Ti biti poznato.

(16) Neuobličen (začetak) moj videše oči Tvoje. Pre nego što sam dobio lik (obraz), oči Tvoga predznanja videle su me i providele, i to ne jednostavno, nego kao već unetog, pribrojanog i zapisanog u knjigu Tvoju. U dane sazdaće se, i nikoga još nema u njima. Sve dane svog života proveo sam dolično i u dobrom poretku, i među njima nije bilo nijednog nesređenog i neustrojenog.

(17) Meni su veoma cenjeni prijatelji Tvoji, Bože. To je slično onome, što je rečeno: Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće (Mt. 10; 41).

(18) Izbrojaću ux, u više od peska umnožiće se. Poštujući Tvoje prijatelje, nadam se da ću i na vaskrsenju stajati uz njih i da ću, njih radi, i ja kod Tebe biti udostojen časti. Tada će, naravno, i grešnici biti pogubljeni, tj. primiće zasluženu kaznu.

(19) Ako pogubiš grešnike, Bože. Znajući kakve ih kazne očekuju, kao da ih udaljuje od sebe. Ljudi krvnici, uklonite se od mene (20) jer ste svadljivi u pomislima. Navodi i razlog zbog kojeg grešnike udaljuje od sebe, i kaže: oni se proteruju zato što protivureče i protive se Bogu, uzaludno se preuznoseći i gordeći ljudskim životom.

(21) Omrzao sam one koji Te mrze, Gospode. Ljubio sam i prihvatao Tvoje prijatelje, dok sam Tvoje neprijatelje sasvim omrznuo. Neprijatelji Božiji su, u prevashodnom i pravom smislu, nečisti demoni, a zatim i zaštitnici idolosluženja i jeresijarsi (predvodnici jeresi).

[JESSY]

Psalam 139

Za kraj, psalam Davidov

 

(1) Izbavi me, Gospode, od čoveka zloga. Usled povrede koju su demoni naneli ljudskoj prirodi, vapi ka Bogu da se osveti i da ovu povredu obrati na njihovu glavu. Ovo se, međutim, može protumačiti i u vezi s vidljivim (veštastvenim, čuvstvenim) neprijateljima.

(2) Koji smisliše nepravdu u srcu, vas dan spremahu ratove. Oni se nisu samo prepuštali rđavim pomislima, nego su pomislima prisajedinili i dela. Umesto: vas dan, Simah je preveo: "svaki dan".

(6) Pri stazi mi postaviše sablazan. Sve su to činili da bi me sprečili u hodanju putem Božijih zapovesti. Svezivali su njegove noge užadima, da bi oborili onoga, koji se utvrdio u Bogu.

(9) Ne predaj me, Gospode, od želje moje grešniku. Želim, Gospode, da poželim spasenje. Zato me ne ostavljaj i ne dopusti da, udaljivši se od ove želje, budem predat grešniku, tj. đavolu. Smisliše zlo protiv mene; ne napusti me, da se ne preuznesu. Moli Boga da ga sakrije pod pokrovom Svojih krila, odakle niko ne može da ga ugrabi i moli za to stoga, da neprijatelji ne bi visoko mislili o sebi, kaošto čine u drugim slučajevima.

(10) Glave (otrova) okruženja njihovog. Neka na njih dođe ono, što su pomišljali, jer ovo znače reči: glave okruženja njihovog. Glava grešnika je - pomisao i čuvstvo. Zbog toga su i početak i glava svih onih pomisli koje su smišljali protiv mene, a isto tako i svi napori koje su ulagali da bi mi naškodili, dostojni da ih predaju ognju.

(11) Pašće na njih živo ugljevlje. Ti ćeš ih Svojim gnevom istrebiti kao nekim ognjem. U nesrećama neće izdržati. Pašće u nesreće i neće ih preživeti. To se i ispunilo na Saulu, kad je ratovao sa inoplemenicima. Budući proboden mačem, okončao je tamo život.

(12) Čovek jezičav neće uspeti na zemlji. Bezbožnike očekuje večni oganj, ali ni na ovoj zemlji čovek jezičav neće uspeti, jer svadljiv i sklon klevetama čovek ne može da upravlja sobom čak ni u ovozemaljskim poduhvatima, i sve kvari svojom svadljivošću. Kako da se tako greholjubivi ljudi isprave na putu vrline? Čoveka nepravednog zla će uloviti u propast, jer će ga progutati porok, kao neka zastarela bolest koja se ugnezdila u njemu, i to će biti kazna kakva je srazmerna njegovim delima. Naime, kada porok proždire dušu koja mu se predala, onda to nije lakše od bilo koje druge kazne.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

Teodorit misli da je David ovaj psalam sastavio u vreme kad ga je progonio Saul, zbog čega i moli Gospoda da ga izbavi od njega. Međutim, ovim psalmom sama čovečija priroda moli Boga da je zaštiti od duhovnih neprijatelja, tj. demona, i da nepravdu, koju su joj oni pričinili, obrati na njihovu glavu.

(1) Izbavi me, Gospode, od čoveka zloga (nespokojnog).., David na samom početku traži da ga Gospod izbavi od zlog čoveka. Zlim se ovde naziva nespokojni, jer zlo obespokojava i muči onoga koji ga stvara ili koji ga je (zlo) prisvojio.

(4) Izoštriše jezik svoj kao u zmije, otrov aspidin je pod usnama njihovim. "Zli i nepravedni ljudi izoštrili su svoje jezike da bi ispuštali otrov lukavih i škodljivih reči. U njihovim ustima nalazi se zlonamerna i dušegubna reč, koja se upodobljuje aspidinom otrovu, jer pozleđuje i pogubljuje nevine. Vidiš li kako je zla narav takve ljude pretvorila u zveri, aspide i zmije, ne izmenivši njihovu prirodu nego izopačivši njihovo raspoloženje u nečovečnost i surovost", kaže sv. Jovan Zlatousti.

(13) Poznadoh da će Gospod učiniti sud siromasima i pravdu ubogima. Sveti Jovan Zlatousti tumači: "Iako osveta Božija često okleva da uzvrati za ugnjetene, koje David ovde naziva siromasima i ubogima, on (David) kaže da dobro zna da he Gospod neminovno učiniti sud i da he se osvetiti za njih, u ovom ili u budućem životu. Izgovarajući ove reči, David s jedne strane želi da uteši ponižene a sa druge da zastraši i urazumi ugnjetače."

(14) Pravi će se nastaniti pred licem Tvojim. Pravima ovde naziva pravedne. Pravedni će, kaže, svagda biti s Tobom, Gospode, tj. oni će Te se neprestano sećati... Pravima možda naziva i apostole, a licem Božijim Hrista, kao obraz suštastva Njegovog... Budući da ovaj psalam pominje budući sud, Hrista i apostole, to je neke prepisivače podstaklo da mu dodaju sledeći natpis: za kraj, psalam Davidov.

 

[JESSY]

Psalam 140

Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

I ovaj psalam je sličan prethodnom, osim što je poučniji od njega.

(1) Gospode, Tebi zovem, usliši me, čuj glas moljenja moga kada vapim Tebi. Vapaj, nesumnjivo, označava napregnutost (= usresređenost) misli. David kaže: Vladiko, blagonaklono primi moje moljenje.

(2) Neka se uzdigne molitva moja kao kađenje pred lice Tvoje. Pomisli upodobljuje miomirisnim isparenjima, jer su one istančane i prinose se Bogu isključivo umom. Uzdizanje ruku mojih, žrtva večernja. Dela, koja predstavlja u vidu ruku, upodobljuje žrtvi, jer se čini da ona imaju veću odvažnost u poređenju sa duhovnim (misaonim, umnim) prinošenjem (tj. darom). Kaže: žrtva večernja, jer se u dobrim delima moramo podvizavati do samog kraja.

(3) Postavi, Gospode, stražu ustima mojim, i dver ograde oko usana mojih. Budući da zna da je čuvanje jezika veliko delo, moli Boga da mu podari uzdržan jezik.

(4) Ne dopusti srce moje u reči lukave. Tj. ne dopusti da se moj um, koji je jednom dobro pripremljen, prikloni onom protivnom, i da prihvati bezakonite misli.

(5) Karaće me pravednik sa milošću i izobličiće me. Rado ću prihvatiti svako urazumljenje koje dolazi od pravednoga, dok od grešnika neću prihvatiti ni blagoslov ni laskanje kojim, kao jelejem, pomazuje moju glavu.

Jer je još i molitva moja protiv volje njihove. (6) Rasuše se niz kamenje moćnici njihovi. Nalazeći se pored kamenja, oni će biti progutani. Pod tim podrazumeva da će ih Sam Hristos zbaciti u bezdan. Čuće reči moje kao ugodne. Usled predskazane kazne, reči moje biće prihvaćene kao istinite i dolične.

(7) Kao što se Grumen zemlje prosu po zemlji. Raskinuli smo sve, što je u nama bilo zemno, i Tebe radi toliko smo se unizili da je sva naša snaga sve do ada uništena. To je slično rečenome: Tebe radi usmrćuju nas sav dan (Ps. 43; 23).

(8) Jer Tebi, Gospode, Gospode, upravih oči moje. Ja se ne uzdam ni u šta ljudsko i samo od Tebe očekujem pomoć, i molim Te da te pomoći ne lišiš moju dušu. U Tebe se uzdah, ne odbaci dušu moju, tj. ne liši je tog uzdanja, koje imam u Tebe.

(9) Pašće u mrežu svoju grešnici. Neka, kaže, grešnici upadnu u svoju mrežu. A ja ostah sam, dokle ne prođoh. Bez straha i bezbrižno proći ću tek onda, kad grešnici upadnu u svoju zamku. Ja ću živeti daleko (odvojeno, razlučeno) od njih, dok ne okončam svoj život.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Gospode, Tebi zovem, usliši me. Ja sam Te prizivao, kaže, glasom i vapajem srca, rasplamsanog i prožetog žalošću, i stoga me usliši. Takvim, misaonim glasom srca Boga je prizivao i Mojsej i bio uslišan, iako su njegove usne ćutale. Takav glas je iz svog srca uznela i celomudrena Ana, žena Elkanova, iako se nije mogao čuti glas njenih usana. Zbog toga je, i pored svoje neplodnosti, rodila proroka Samuila. Takvim, misaonim glasom srca, zavapio sam Ti i ja, glasom koji čuju Tvoje uši, a ne čuvstvenim glasom usta, kakvim su se molili i umnožavali svoja moljenja Jevreji, koje nisi uslišao. Naime, onaj koji priziva ustima čuvstveno napreže celo svoje telo prema spoljašnjem i tako iscrpljuje svu svoju snagu. Onaj, koji priziva srcem, misaono usredsređuje sav svoj um i svu svoju dušu ka unutrašnjem i sabira svu svoju snagu, zbog čega i biva dostojan da ga Bog usliši.

(2) Da se uzdigne molitva moja kao kađenje pred lice Tvoje... U drevnom Božijem hramu nalazila su se dva žrtvenika. Jedan je bio zlatan, a drugi bakarni. Zlatni žrtvenik je bio određen za paljenje tamjana, a drugi za ostale žrtve. Prema Zakonu, kađenje se pripremalo od skupocenog i čistog veštastva, zbog čega je i bilo ugodno pred Bogom, kako iz tog razloga, tako i stoga, što je predizobražavalo novo, blagodatno i evanđelsko bogosluženje.

[JESSY]

Psalam 141

(1) Poučan, Davidov, kada beše u pećini. Molitva

 

Sadržaj

 

Iako ovaj psalam nije ništa drugo do molitva, potrebno je razumevanje da bismo se i mi poučili kako da, nalazeći se u iskušenju, izbegnemo zlo.

(2) Glasom mojim ka Gospodu vikah, glasom mojim ka Gospodu pomolih se. (3) Izliću pred Njim molitvu moju. Psalmopojac kaže: kao da sam sve svoje misli posvetio Bogu. Žalost moju pred Njim objaviću. Podvizavajući se na spasenju duše, prinosim Ti prozbe i molim Te da ublažiš žalost, jer Ti je poznato da me nepravedno progone.

(4) Kada iščezava duh moj od mene. Učinio sam to videvši prekomernost nedaća, jer sam se našao blizu same smrti. Ti si poznao staze moje. Reči: Ti si poznao staze moje svojstvene su samo onome, koji se čvrsto uzda u ispravnost izabranog životnog puta i u svoja dela. Videvši kako su duhovni neprijatelji ustrojili da Saul dođe u pećinu i da uhvati Davida, pravedno je rekao: (u tajnosti) mi postaviše zamku, koju je ova molitva učinila ništavnom. Naime, ljudski rasuđujući, onome koji je zatvoren u pećinu bili su zatvoreni svi putevi ka izlazu, i niko nije mogao da izbavi njegovu dušu.

Na putu ovome po kojem hodih oni mi postaviše zamku. Ako neko zamisli Davida u pećini, videće da je ovo sasvim umesno rečeno. Gledah sa desna i razgledah, i ne beše nikoga koji me poznaje. Onome, koji se podvizava u vrlini postavljaju na put takve poroke od kojih je teško da se odbrani, kao kad bi onom koji ide ka mudrosti postavili zamku, tj. mudrost koja nije od Boga, i kad bi onome, koji ide ka znanju, postavili na put lažno znanje. Ova izreka ima neke sličnosti s onim što je rečeno: Pri stazi mi postaviše sablazni (Ps. 139; 6). Zamka u koju upada neoprezan može se shvatiti i u prenesenom smislu, zbog čega kaže: sa desna razgledah, jer su častoljubivima zamke postavljene sa desne strane.

Nestade utočišta za mene, i niko ne mari za dušu moju. Nije bilo mogućnosti da se iz pećine spase bekstvom, jer je ulaz u nju zauzeo Saul. Niko, kaže David, ne traži spasenje moje duše.

(6) Vikah tebi, Gospode, i rekoh: Ti si nada moja, jer samo u Njega polaže nadu u svoje spasenje.

(8) Izvedi iz tamnice dušu moju. To kaže kao da u vidu ima pećinu. Da se ispovedam Imenu Tvome. Pošto si me oslobodio od ove nevolje i iz ove tamnice, uzneću blagodarno psalmopojanje. Mene čekaju pravednici, dokle mi ne uzvratiš. Ako me izvedeš odatle, nagradivši me za moja dobra dela, onda će i ostali pravednici, imajući pred očima moj primer i zaključujući iz onoga, što se meni dogodilo, o onome šta će se dogoditi njima, priteći Tebi i uzneti Ti prozbe.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(2) Glasom mojim ka Gospodu vikah, glasom mojim ka Gospodu pomolih se. Nalazeći se u pećini, David je u to vreme bio u smrtnoj opasnosti. Sigurno je da u tom trenutku nije mogao da zavapi usnama, jer bi ga Saulovi vojnici uhvatili i pogubili, zbog čega ovde pod glasom treba podrazumevati napregnuto (=usredsređeno) stanje srca, koje se bez reči uznosi i misaono se moli Bogu.

(3) Žalost moju pred Njim objaviću. Umesto molitve, kaže, pred Njega ću izneti svoju žalost, koja Ga može prikloniti na milost. Žalost ne čini ljude samo pažljivijima i brižljivijima nego ih istovremeno, ukoliko je podnose s blagodarnošću, čini neobično odvažnima pred Bogom. Pomoću nje čovek zadobija pravo da bude uslišan.

(6) Ti si nada moja, udeo si moj na zemlji živih. Ti si jedini sva moja nada i, dok se nalazim na zemlji živih, tj. dok sam živ i dok se nalazim meću živim ljudima, samo ću Tebe imati kao čast, bogatstvo i riznicu, nemajući nikakvog drugog zemaljskog nasleđa. Ili se, možda, može protumačiti i ovako: Ti si moje nasleđe i moje bogatstvo na nebesima, jer je nebo - zemlja pravednih, koji svagda žive i nikad ne umiru.

(7) Slušaj molitvu moju, jer se ponizih veoma. Slušaj, Gospode, molitvu moju, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog mog stradanja, jer David, prema Teodoritovim rečima, poniženjem naziva svoja stradanja i nesreće.

Izvedi iz tamnice dušu moju. Tamnicom.David naziva onu pećinu u kojoj je bio zatvoren, dok dušom naziva život i samoga sebe. U višem smislu, pod tamnicom treba podrazumevati telo, s kojim je povezana i u kojem je zatočena duša.

[JESSY]

Psalam 142

Psalam Davidov, kada ga gonjaše Avesalom, sin njegov

 

Sadržaj

 

I ovaj psalam ima sličan sadržaj kao i prethodni. Prorok se moli da bude oslobođen od progonitelja, kao što kaže apostol: Sve ovo njima se događaše za primer (1. Kor. 10; 11). Otuda se poučavamo da u iskušenjima pritičemo jedino Bogu. Mora se, međutim, znati, da se ova molitva odnosi i na čovečiju prirodu, koju progoni i ugnjetava satana. Prorok zato moli da se dolaskom Jedinorodnog oslobodimo satane.

(1) Gospode, usliši molitvu moju. Molim se, kaže Psalmopojac, da me usliša Tvoja istina. To je slično kao da kaže: ispuni molitvu moju poslavši Tvog Jedinorodnog, Koji je Tvoja istina i pravda.

(3) Posadi me u tamna mesta, kao mrtve od veka. Tamom označava neznanje, u kakvom je nekada živeo. Tada se, kaže, ni po čemu nisam razlikovao od mrtvih. Mrtvima od veka naziva nekadašnje idoloslužitelje.

(7) Brzo me usliši, Gospode, iščeze duh moj. Priličilo bi da se ova molitva izgovara u najtežim okolnostima, kada strada nečija duša. Time se, međutim, ne bi trebalo koristiti kad su u pitanju ljudska dela.

(8) Čuvši me učini mi ujutro milost Tvoju. Pod jutrom podrazumeva predstojeće vaskrsenje Gospodnje, ili se možda moli da nastupi jutarnje vaskrsenje Hristovo, kojim smo pomilovani.

Kaži mi, Gospode, put kojim da pođem. Moli se da bude udostojen evanđelskog učenja.

(9) Izbavi me od neprijatelja mojih, naravno, duhovnih.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

U mnogim prepisima, i ovaj psalam je bez natpisa. To znači da se ovaj natpis ne nalazi u jevrejskom Psaltiru i da su ga dodali prevodioci. Uostalom, natpis je, prema Teodoritovim rečima, istinit. Ovaj psalam priliči svima, koji se nalaze u nedaćama i iskušenjima.

(2) Neće se opravdati pred Tobom niko živ. Nije jednostavno rekao da se niko živ neće opravdati, nego da se niko neće opravdati pred Tobom, tj. na strogom sudu i iscrpnom ispitivanju... Zbog toga apostol i kaže: Opravdavaju se darom, blagodaću Njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu (Rim. 3; 24).

(3) Posadi me u tamna mesta, kao mrtve od veka. Moj čuvstveni (vidljivi) i duhovni (nevidljivi) neprijatelj bacio me je u tamu žalosti i pomračio moj um. Izraz kao mrtve od veka upotrebljen je da bi se pomračenje opisalo u višem stepenu i sili. Nije jednostavno rekao: kao mrtve nego je dodao i reči: od veka, ukazujući time na starinu, kako bi sa posebnom snagom pokazao težinu i veličinu svoje teskobe: ona se, kao drevni mrtvaci zasuti mnoštvom zemlje, nalazi u dubokoj tmini.

(7) Ne odvrati lice Tvoje od mene, jer ću biti sličan onima koji silaze u grob. Ako me ostaviš (odvratiš lice Tvoje od mene), ubrzo ću umreti i upodobiti se mrtvima, jer mrtvi odlaze u grob i uistinu bivaju lišeni Tvoje pomoći i blagodati. Bog Svoje lice odvraća onda, kad zle ljude liši Svog milosrdnog nadzora i promišljanja, nakon čega oni izvršavaju dela nedostojna Božijeg pogleda. Zbog toga je prorok Avakum i rekao da čisto oko ne može da vidi zlo (v. Avak. 1; 13).

(8) Kaži mi, Gospode, put kojim da pođem, jer Tebi uzdigoh dušu moju. Zašto David na ovom mestu traži da mu Gospod otkrije put spasenja, kada ga tome poučavaju i prirodni i pisani zakon? Odgovorićemo ovako: David to traži ili zato, što je prirodni zakon, zapisanu savesti, pomračen i prekriven grehom, zbog čega je potrebno njegovo obnovljenje Božijom blagodaću i Božijom poukom, ili pak zato što su čoveku nepoznate mnoge dušekorisne stvari, zbog čega moli Boga da mu ih otkrije. Iz tog razloga i apostol Pavle kaže: Ne znamo šta ćemo se moliti kao što treba (Rim. 8,26).

[JESSY]

Psalam 143

Davidov, ka Golijatu

 

(1) Blagosloven Gospod Bog moj. Početak pokazuje ogromnu radost. Koji naučava ruke moje za borbu. Rukama naziva dela, izvršena u pobožnosti, kojima rušimo satanu.

(4) Čovek se upodobio ništavosti (sujeti). Svaki čovek se upodobio ovom svetu.

(6) Blesni munjom, i razagnaćeš ih. Munjom naziva evanđelsku propoved.

(7) Pošalji ruku Tvoju sa visine, izvuci me i izbavi me od voda mnogih, iz ruku sinova tuđinaca, (8) čija usta govorahu sujetu. Izbavi nas od pomisli, koje su nas okružile usled zlonamernosti demona. Ili, možda, vodama naziva jevrejski narod, koji je okružio apostole da bi ih zadržao i pogubio. Ti isti Jevreji bili su i sinovi tuđinaca, koji govore sujetu. U čemu se sastojala ta sujeta? Zar nije u onome, što su rekli Hristu: Što se Ti, čovek budući, praviš Bog (Jn. 10; 33)?

(9) Bože, pesmu novu pevaću Ti, očigledno evanđelsku pesmu. Te reči izgovara sam David. Sa psaltirom desetostrunim psalmopojaću Ti. Psaltir desetostruni je telo, koje ima pet čuvstava i petduševnih energija (dejstava), i svako čuvstvo ispoljava njemu svojstvenu delatnost.

(10) Koji daješ spasenje carevima našim - svetim apostolima,koje je Hristos postavio za naše kneževe. Koji izbavljaš Davida slugu Svoga od mača zloga. (11) Izbavi me i izvuci me iz ruke sinova tuđinaca. Radi Svojih zaveta, pokaži Svoju brigu o nama. Mačem zlim prorok je nazvao mahnitost i zverstvo napadača. Njih, kao bezbožnike, naziva i tuđincima.

(12) U kojih su sinovi njihovi kao mladice posađeni u mladosti svojoj. Sinovi telesnog naroda, kaže psalmopojac, cvetaju, dok su sinovi duhovnog naroda uniženi. To su oni, koji kažu: ako se naš spoljašnji čovek i raspada, ipak se unutrašnji obnavlja (2. Kor. 4; 16).

Kćeri njihove ulepšane, preukrašene kao kip hrama. Ukrašene zemaljskim ukrasima, zbog čega nisu ni postale hram Božiji kao svete duše verujućih, nego podobije hrama. Spolja su pokazivali da žive po Zakonu, dok u sebi nisu imali Reč (Logosa) nego lukavog (zlog) duha.

(13) Riznice njihove napunjene, prelivaju se iz jedneu drugu. Oni nisu sabirali nebesko nego zemaljsko bogatstvo.

Ovce njihove mnogoplodne, koje se množe u izlascima njihovim. Njihova stoka je ugojena i mnogoplodna.

(14) Nema padanja ograde niti kapije. Naslađivali su se velikim blagostanjem, ali ono neće potrajati do kraja, jer je na to ukazao i u drugom psalmu, govoreći: Oborio si ih kad si ih uzgordio (Ps. 72; 18).

(15) Blaženim nazivaše narod kojemu to tako biva; blažen je narod kojemu je Gospod Bog njegov. Onaj, koji ne sudi pravo i ko toliko brine o telesnom, smatra sebe blaženim ako se time mnogo naslađuje. Blaženi se, međutim, ne naslađuju time, nego prizivaju svog Gospoda Boga.

[JESSY]

Psalam 144

Pohvala, Davidov

 

(1) Uznosiću Te, Bože moj, Care moj. Uznosiću te na visinu, ali ne zato, što Ti nisi na visini, nego zato da bi i drugima pokazao da je On na visini. Takvo je i ono što je rečeno: Oče, proslavi Ime Tvoje na zemlji (Jn. 12; 28). On, naime, ne moli da Mu podari slavu koju nema, nego da pokaže slavu koju ima, što i izražava rečima: Proslavi Me slavom... koju imadoh u Tebe pre nego svet postade (Jn. 17; 5).

(2) Svakoga dana blagosiljaću Te. Kod Jevreja, ovaj psalam počinje slovom "bet." Poučava da nijedan dan ne bi trebalo da prođe bez psalmopojanja. Zbog toga treba uznositi i blagosloviti Boga, i proslavljati Ga imenima i izrekama koje koriste smrtnici.

(4) Iz naraštaja u naraštaj hvaliće dela Tvoja. Pod tim podrazumeva Crkvu, sastavljenu od oba naroda, od obrezanih i od neznabožaca. Ima u vidu ona Njegova dela, koja je satvorio prilikom Svog dolaska, i psalmopoje raznim izrazima, nazivajući jedno isto i silom, i slavom, i svetinjom, i čudima, i opet silom, i veličinom, i blagošću, i pravdom, i milosrđem.

(6) I silu strašnih Tvojih čuda Govoriće. Kao oni koji su to opitno poznali, s pravom mogu da kažu: Kako je teško pasti u ruke Boga živoga (Jevr. 10; 31). Pokliknite Bogu glasom radovanja, jer je Gospod Višnji strašan (Ps. 46; 12). To kažu sa strahom Božijim i česnovanjem Boga. Kažu da Njegova veličina nema granica, ne zato što je oni opisuju svojim znanjem, nego zato što je ona za njih nedokučiva. Naime, jedino Sin zna Oca, i jedino Otac zna Sina. Ako Sin i otkriva Oca kome On hoće, onda je to samo onoliko, koliko tvar može da vidi i u skladu sa merom, u kojoj je čovek sebe za to pripremio.

(7) Spomen mnoštva dobrote Tvoje izgovaraće. Kao dobri Bog, On je svima otkrio Svoju dobrotu i svima čini milost delima Svojim. Spašće se, međutim, samo oni, koji žele da iskoriste Njegovu dobrotu.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(9) Dobar je Gospod svima i u svemu, i milosrđe je Njegovo na svim delima Njegovim. David je iste reči izgovorio i u 73. psalmu, a ovde pojačava kazivanje o dobroti Božijoj. Gospod je, kaže, blag (dobar)prema svima, ne samo prema pravednima nego i prema grešnima, ne samo prema slovesnim ljudima nego i prema angelima i arhangelima,pa čak i prema beslovesnima. Uopšte, Bog je milostiv i milosrdan prema svakom Svom stvorenju, pa čak i prema onom najneznatnijem. Isto tako, Bog po Svom čovekoljublju preti ljudima paklenim ognjem i večnim mukama, da bi se kroz ovaj strah udaljili od greha i kroz pokajanje i vrlinske podvige dostigli Carstvo nebesko. Bog prema Svom čovekoljublju kažnjava grešnike i u sadašnjem životu kako bi ih, ako to oni žele, ispravio ovom privremenom kaznom; ako sene poprave, ta kazna (u ovom životu) olakšaće njihove tamošnje večne muke.

(10) Neka Te ispovedaju i slave, Gospode, cva dela Tvoja. Neka Te,Gospode, sva slovesna stvorenja hvale sama od sebe, a beslovesna i neživa tvorevina posredstvom slovesnih ljudi koji je, prema Teodoritovim rečima, vide i upotrebljavaju na svoju korist. Neka zablagodare Bogu za to, što su od Njega dobili premudro ustrojstvo, jer je sve stvoreno sa dobrim ciljem i sve se koristi Božijim staranjem.Neka Te blagosiljaju prepodobni Tvoju, tj. ugodnici koji su se Tebi predali i posvetili, Njima osobito dolikuje da Te svagda proslavljaju, jer su slobodni od svake svetovne brige i, kao umniji i bogoljubiviji od drugih, mogu da Te proslavljaju čistim umom.

(16) Ti otvaraš ruku Svoju, i ispunjavaš cve živo blagovoljenjem. Ovaj stih je sličan 27. stihu 103. psalma: Cve od Tebe očekuje da im daješ hranu na vreme cvoje. Što je na drugim mestima nazvano blagošću (dobrotom), ovde se naziva blagovoljenjem. Božanstveni David pokazuje da je Gospod milosrdan prema svemu, i da hranu beslovesnima ne daju ni kiša, ni zemlja, ni sunce, ni vazduh nego zapovest Božija. Prema Teodoritovim rečima, otvaranje ruke Božije označava lakoću davanja.

(17) Blizu je Gospod svima koji Ga prizivaju. Govoreći prethodno o dobrima koja Bog daje svim ljudima, pa čak i onim nevernim i bezbožnim, David sada govori o dobrima koja Bog daje vernim hrišćanima, odnosno kaže da je Bog blizu onih koji Ga prizivaju istinom, tj. istinito, pravilno i kako dolikuje.

(21) Svako telo neka blagosilja sveto Ime Njegovo. Neka blagosilja Gospoda svako telo, koje je poverovalo u Hrista. Kako bi neverni i bezbožni mogli da blagosiljaju istinitog Boga? Telom je označio vascelog čoveka, tj. pod tim podrazumeva i telo i dušu.

[JESSY]

Psalam 145

Psalam. Aliluja. Ageja i Zaharije

 

(1) Hvali dušo moja Gospoda, hvaliću Gospoda u životu mojem, psalmopojaću Bogu mome dokle postojim. (4) Toga dana propašće cve pomisli njegove, tj. u smrtnom času pokazaće se sve, o čemu je mislio, i neće biti skriveno ništa, o čemu je maštao na zemlji.

(7) Koji daje hranu Gladnima, tj. duhovnu hranu gladnima svakoga dobra.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Hvali dušo moja Gospoda, što je slično rečima: Blagoslovi dušo moja Gospoda (Ps. 102.103).

(2) Hvaliću Gospoda u životu mojem, psalmopevaću Bogu mome dokle postojim, tj. hvaliću Boga dok god sam u ovom životu.

(3) Ne uzdajte se u knezove, u sinove ljudske, u njima nema spasenja. Savetuje da se ne uzdamo u knezove i u starešine, tj. u smrtne ljude, koji niti mogu da spasu sami sebe, niti pak mogu samima sebi da pomognu; ako ne mogu da pomognu samima sebi, onda utoliko manje mogu da pomognu drugima. I sam vidiš, čitaoče, u kakvim se opasnostima i smrtnim bolestima nalaze knezovi i starešine; oni nisu u stanju da se izbave od tih opasnosti i od smrtnih bolesti. Neka to čuju i oni kolebljivi hrišćani, koji su sve svoje uzdanje položili na velike ljude, nadajući se da će im oni pomoći u nevolji.

(5) Blažen je kome je Bog Jakovljev pomoćnik njegov, uzdanje je njegovo u Gospoda Boga svojega. Blažen je, kaže, onaj čovek kojem je pomoćnik Bog, u Kojeg se uzdao i patrijarh Jakov, i Koji mu je mnogo puta pomogao.

(7) Koji čini sud onepravdovanima (uvređenima, poniženima), koji dajehranu gladnima. Blažen je, dodaje, onaj čovek koji se nada u Boga, Koji se sveti za uvređene, kako u sadašnjem tako i u budućem životu i Koji, istovremeno, daje neophodnu hranu gladnima duševnog dobra, prema onome što je rečeno: Blago Gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi (Mt. 5; 9). Bezbrojno je mnoštvo onih koji su, budući uvređeni, dobili od Boga pomoć i zaštitu u sadašnjem životu, kao i onih gladnih, koje je Bog nahranio u različita vremena.

Gospod oslobađa sužnje, (8) Gospod umudruje slepe. Gospod ne oslobađa samo one, koji su svezani vidljivim (veštastvenim) okovima i žitejskim nesrećama, koji su zatvoreni u mračne tamnice, nego i one koji su svezani okovima svojih grehova. Osim toga, Gospod ne samo da umudruje one, koji su lišeni telesnog vida (tako što nedostatak telesnih očiju dopunjuje davanjem mudrosti od Boga) nego umudruje i one, koji još nemaju duševne oči. Gospod ne vaspostavlja samo one koji su od zdravih postali bolesni, nego i one koji su iz vrline pali u porok. Takvi su bili neznabošci, jer su u pogledu vrline i oni bili svezani.

(8) Gospod ljubi pravednike, Gospod ljubi došljake. Pravednicima David naziva one koji su pre Evanđelja zablistali svojim vrlinama, a došljacima one koji su posle Evanđelja blagočestivo pristupili veri u Hrista. Možda pravednima naziva i one, koji su savršeni u vrlini, a došljacima one, koji su početnici u njoj. Kao nepostojane i nemoćne, Gospod čuva i one koji još nisu iskusili bitku sa demonima.

Sirotu i udovu prima. Gospod, kaže, štiti i pomaže udovicu i sirotu, zbog čega na različitim mestima Pisma zapoveda da se pomaže udovicama i sirotima. Ovo, međutim, možeš da shvatiš i alegorijski. Sirot je i onaj koji, Hrista radi, ostavi oca i majku, ako su oni neverujući. Ili pak onaj koji ostavi oca i majku, čak i ako su oni verujući, i odluči da sledi Hrista monaškim životom. Udovica je i ona, koja, poverovavši u Hrista i postavši pravoslavna, napusti muža nevernika ili jeretika. Sirotim se može smatrati i onaj čovek koji je odbacio đavola, svog pređašnjeg oca i učitelja u zlu. Udovicom se može nazvati i duša koja je odbacila zlo, iako je ranije bila privezana za njega. Dakle, tog sirotog i tu udovicu štiti Gospod i daje im Svoju pomoć: sirotog čini Svojim sinom po blagodati, a udovicu Svojom nevestom posredstvom Svetoga Duha.

Put grešnih pogubljuje. Put grešnika je zlonamernost i lukavstvo, koje Gospod iskorenjuje. O tome se govori i na kraju prvog psalma, gde se kaže da će put grešnika (bezbožnika) propasti.

(10) Zacariće se Gospod do veka. Sin Božiji, Koji caruje kao Bog, i kao čovek će se zacariti u vekove, o čemu govore i Njegove reči: Dade Mi se svaka vlast na nebu i na zemlji (Mt. 28; 18). Ili, jednostavno David želi da kaže da će Bog carevati do veka i da Njegovom Carstvu neće biti kraja.

Bog Tvoj Sione iz naraštaja u naraštaj. Bog Tvoj Sione, carevaće, ili postojaće, iz naraštaja u naraštaj. Reči iz naraštaja u naraštaj označavaju jedne koji umiru i druge koji će ustati iz mrtvih, dok je Sion - Crkva verujućih.

[JESSY]

Psalam 146

(1) Psalam. Aliluja. Ageja i Zaharije

 

Hvalite Gospoda, jer je dobar psalam. U prethodnom psalmu samoga sebe je savetovao da se nada jedino u Boga, a sada izobražava zbor apostola, koji poučava mnoštvo naroda da hvali Boga zbog Njegovih dobročinstava prema ljudskom rodu.

(5) Gospod prihvata i uzdiže krotke. Krotkima naziva one, koji su prihvatili Njegovu veru i koji podražavaju Onog što je rekao: Ja sam krotak (Mt. 11; 29). Ja, kaže, nenavidim grešnike, kakvi su nečisti demoni, koji žive u ognju.

(8) I stoku na službu ljudima, pri čemu misli na volove, mazge i sl, životinje koje služe ljudima.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Hvalite Gospoda, jer je dobar psalam, Bogu našem mila će biti hvala. Blaženi Teodorit smatra da ovaj psalam govori o povratku iz vavilonskog ropstva i izgradnji Jerusalima koja je usledila nakon toga. Sveti Zlatoust kaže: "Psalam uznosi misao sa zemlje, okriljuje dušu, olakšava je i uzdiže. Nije, međutim, dovoljno samo psalmopojanje da bi hvala bila bogougodna. Od strane psalmopojca zahteva se i život, i pažnja, i tačnost. Bogu nije potrebno ništa i Njemu nije ugodno samo pojanje, nego prevashodno naša namera."

(2) Gospod je koji Gradi Jerusalim, rasejanja Izrailjeva sabraće. To je slično sledećim rečima: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude oni koji Ga zidaju (Ps. 126; 1). Gospod će sabrati sve Jevreje koji su rasejani po raznim mestima vavilonskog carstva, jer se nisu svi odjednom vratili u Jerusalim, nego su postepeno dolazili ovamo. Prema Jevsevijevom tumačenju, ovaj stih znači sledeće: Hristos po čitavoj vaseljeni podiže Svoju Crkvu od živog kamenja, i ona je istinski Jerusalim. Osim toga, On svakodnevno u Crkvu vraća rasejane, koje u psalmu izobražava Izrailj.

(3) Koji isceljuje skrušene srcem i svezuje raseline njihove. Budući da u većoj meri isceljuje duše nego tela, Bog uspokojava i teši one, koji su usled iskušenja i nesreća skrušeni i smirenog srca. Zar onda neće utoliko pre utešiti one koji su smireni svojevoljno i po vrlini smirenja? David je ove reči izgovorio u vezi sa dobrotom (blagošću) Gospodnjom, a one koje slede vezane su za Njegovu silu i premudrost:

(4) Koji broji mnoštvo zvezda, i svima njima imena naziva. Bog zna tačan broj zvezda i svakoj od njih zna ime. Blaženi Teodorit i sv. Grigorije Bogoslov smatraju da brojanje označava znanje, i da imena zvezda označavaju znanje o mestu koje zauzima svaka od njih, u kakvom se poretku nalaze, kako izgledaju, kolike su, kakvi su odnosi i razmere jednih prema drugima, kakvu osnovu imaju, kakav uzrok i kakav kraj. Osim toga, Bog zvezdama daje imena kakva odgovaraju njihovim svojstvima, što je važnije od brojanja. David time kao da hoće da kaže sledeće: Onaj, Koji poznaje bezbrojno mnoštvo zvezda, i to tako da svaku poznaje po imenu (a što predstavlja najviše i najtačnije znanje), nesumnjivo poznaje i sve Jevreje, rasejane po zemljama onih što su ih zarobili. I kako je On Bog milostivi, On će ih pomilovati, a kako je Svemoguć, On će ih i sabrati.

(5) Velik je Gospod naš, i velika je moć Njegova. Budući da je David u prethodnom stihu otkrio da će Bog savršiti veliko delo sabiranja zarobljenih Jevreja, ovde govori o Njegovoj sili, kako bi u njima pobudio nadu i nesumnjivu veru u svemoć Božiju.

I poznanja Njegovog nema broja, tj. niko ne može da zna kolika je premudrost Božija... Kao što ne postoji kraj i granica veličini Božijoj, tako ne postoji kraj i granica Njegovoj premudrosti. Ne sumnjaj, dakle, u Boga čiji su veličina i premudrost bezgranični i beskonačni.

(6) Gospod prihvata i uzdiže krotke, a ponižuje grešnike do zemlje. Ove reči mogu se uporediti sa izrekom: Gospod se gordima protivi, a smirenima daje blagodat (Priče Sol. 3; 34).

(7-8) Psalmopojte Bogu... Koji odeva nebo oblacima... (9) Koji daje životinjama hranu njihovu, i ptićima gavranova koji Ga prizivaju. Psalmopojte Gospodu Koji zemlju prekriva oblacima s ciljem da iz njih pusti kišu. Kišu pak daje radi bujanja zelenila i trava, kojima će se prehraniti životinje - biljojedi. U 103. psalmu je rečeno: Napajaš gore sa visina. Ako napaja gore, zar onda neće utoliko pre napojiti plodnu zemlju? I ako Bog brine o beslovesnim životinjama, zar onda neće utoliko pre brinuti o slovesnima, radi kojih je i stvorio beslovesne? Jevsevije se pita: "Zašto trava za životinje raste sama od sebe, dok hrana za ljude ne raste na sličan način? Zato što je ljude obdario razumom, tako da je dolikovalo da im naloži da se brinu o sebi. Kako Bog beslovesnima nije dao silu razuma, On Sam im priprema hranu, jer podstiče rast trave na gorama. Otuda je očigledno da se promisao Božiji rasprostire i na prirodu beslovesnih životinja." Ptiće gavranova roditelji ne prehranjuju nego ih napuštaju, usled mržnje koju osećaju prema svom potomstvu. Oni se zbog toga oglašavaju glasnim kricima i gledajući u nebo otvorenih kljunova, kao da od Boga traže hranu. Bog ih prehranjuje na neizreciv način, što je još jedan dokaz Njegovog promisla, dobrote i milosrđa prema svima. U višem smislu, ptići gavranova, kao nečisti, izobražavaju neznabošce, čije su duše usled greha bile nečiste, oskrnavljene i crne. Međutim, Bog je i njima dao duhovnu i nepropadljivu hranu.

(10-11) Nije volja (Njegova) u snazi konjice... Gospod blagoizvole u onima koji Ga se boje i u onima koji se nadaju na milost Njegovu. Sveti Zlatoust ovako tumači ove stihove:" Ako budete imali strah Božiji i savršenu nadu u Njega, zadobićete Njegovo blagovoljenje. Zadobivši Njegovo blagovoljenje, bićete silniji od svih, koji imaju konje i oružje. Potrebno je samo jedno: da ne očajavate i da se ne smućujete, nego da očekujete Njegovu milost jer se upravo u tome i sastoji nada."

[JESSY]

Psalam 147

Aliluja. Ageja i Zaharije

 

Tumačenje Jefimija Zigabena

 

I ovaj psalam predstavlja pohvalu i slavoslovljenje Boga za blaga Jerusalima, kako onog veštastvenog (čuvstvenog), tako i onog duhovnog, tj. Crkve Hristove.

(1) Pohvali, Jerusalime, Gospoda; hvali Boga tvoga, Sione. I Sion i Jerusalim priziva da hvale Boga; Jerusalim je grad, a Sion brdo na kojem je podignut, tako da oba ova imena označavaju jedno isto. Uostalom, prema rečima bl. Teodorita i sv. Zlatousta, Jerusalimom se ne nazivaju zidine, nego žitelji ovoga grada.

(2) Jer osnaži vratnice vrata tvojih, blagoslovi sinove tvoje u tebi. Hvali i proslavljaj, Jerusalime, Gospoda, jer je osnažio vratnice vrata (kapija) tvojih, tako da su one postale nesavladive za neprijatelje. Proslavljaj Ga i zbog toga, što je blagoslovio tvoje sinove, odnosno, što ih je blagoslovio umnožavanjem, silom, razborom i bogatstvom. Što je najvažnije, učinio im je tu milost da žive u njemu (u Jerusalimu) i da žive svi zajedno.

(3) Koji položi mir na granice tvoje, i jedrom pšenice nasićuje te. Bog je udaljio neprijatelje od svih tvojih granica i na njih položio mir. On te ne nasićuje samo pšenicom, nego najčistijim pšeničnim brašnom, pri čemu rečima nasićuje ple nije označio jednostavno davanje, nego izobilje i bogatstvo plodova.

(4) Koji šalje Reč Svoju zemlji. Kako primećuje sv. Zlatoust, David se često od pojedinačnih darova Božijih okreće ka opštim, ili od opštih ka pojedinačnim. Govorivši prethodno o pojedinačnim dobročinstvima učinjenim Jerusalimu, sada govori o opštem promišljanju Božijem i, kako kaže David, šalje reč Svoju. Ta reč je, prema sv. Zlatoustu, zapovest o plodnosti zemlje.

Brzinom trči reč Njegova, Kada Bog pošalje Svoju reč, tj. kad zapovedi, ona brzo trči, tj. brzo se izvršava i postaje delo. Prema sv. Zlatoustu, ako se ovaj psalam tumači u višem smislu, pod Jerusalimom i Sionom treba podrazumevati Crkvu verujućih. Vrata Crkve su vera i krštenje, posredstvom kojih svi hrišćani i ulaze u crkvu. Vratnice vrata vere jesu krst. Hristos je blagoslovio sinove Crkve, tj. apostole, a kroz njih je blagoslovio i sve hrišćane, koji su se duhovno od njih rodili. Hristos je granice Crkve ogradio mirom i zato ona, bez obzira na sve bitke koje se protiv nje vode, obitava u miru i pobeđuje sve svoje neprijatelje. Jedro pšenično označava snagu i čistotu duhovne hrane i božanstvenih tajni. Kako kaže Teodorit, reč koja se šalje na zemlju je evanđelska propoved, i David ovde prorokuje da će se ona brzo raširiti vaseljenom. Da neko ne bi pomislio da je to, što David govori nemoguće, on ga uverava nabrajajući i sledeća, čudesna dela Božija:

(5) Koji daje sneg Cvoj kao vunu, maglu kao pepeo posipa. Bog, kaže, daje obilje snega, tako da za kratko vreme vascela zemlja biva njime prekrivena kao belom vunom. Isto tako, On rasipa i maglu, i to u tolikom mnoštvu i u takvoj sveukupnosti, da se čini da je cela zemlja posuta pepelom.

(6) Koji stavlja slanu Svoju kao mrve, naspram lica mraza Njegovog ko će opstati! Bog, kaže, ponekad baca tako veliki sneg, pretvoren u led, da se njegova veličina upodobljuje mrvicama hleba. Neki pod ovim podrazumevaju veliki grad, kakav ponekad pada na zemlju. Uistinu, to delo je zadivljujuće i pokazuje veliku silu, jer iznenada nastane tako velika studen, koja potiče od zamrznutog snega i leda, da biva nepodnošljiva za svako telo.

(7) Šalje reč Svoju i topi ih, zaduva vetar Njegov i poteku vode. Druga, zadivljujuća i čudesna stvar jeste to, što Bog pošalje reč, tj. Svoju zapovest, i sneg i led počinju da se tope. On zaduva Svojim, južnim vetrom, i odjednom iz snega i leda poteku vode, od kojih su oni i sačinjeni. David je to rekao stoga, da bi svi razumeli da se to ne dešava samo od sebe i slučajno, nego da se sve pokorava zapovesti Svetvorca Boga; na Njegovu zapovest sve se lako menja, tako da se voda ponekad pretvara u sneg i led, dok ponekad biva suprotno, odnosno, sneg i led se pretvaraju u vodu. Toplota se ponekad pretvara u studen, a studen u toplotu. I kao što se lako preobražavaju ove prirodne stihije, tako se lako preobražavaju i ljudske okolnosti. Stoga nema ničeg neverovatnog u tome što nakon iskušenja nastupa olakšanje, posle bitke mir, a posle nedaća i žalosti neočekivana radost. Ti prirodni događaji otkrivaju i dublju misao. Naime, iako su hladnoća, kiša, sneg i mraz neprijatni za tela životinja, oni ih istovremeno i ukrepljuju; oni koriste i zemlji, koja na taj način daje obilnije i zdravije plodove. Isto tako, nedaće i žalosti nanose telesni bol, ali bivaju korisne za dušu.

(8) Koji objavljuje reč Svoju Jakovu, zakone i sudove Cvoje Izrailju. Na početku ovog psalma, David je govorio o vidljivim dobrima, darovanim Jerusalimu, tj. o njegovoj sili, miru i izobilju. Ovde govori o uzvišenijim dobrima, korisnim za dušu. On pominje Božije zakonodavstvo, da bi time podstakao narod na proslavljanje Boga i na ljubav prema Njemu.

(9) Ne učini tako svakom narodu, i sudove Cvoje ne objavi njima. Nijedan drugi narod nije se udostojio tolikog dobročinstva i dara Božijeg, kao narod izrailjski. Nijednom drugom narodu, osim Jevrejima, Bog nije otkrio Svoje zapovesti, zakone i volju. Bog je drugim narodima dao samo prirodni zakon, koji je zapisan u njihovoj savesti. Uz pomoć tog zakona, čovek može da razlikuje dobro od zla, i Bog će po ovom zakonu suditi paganskim (neznabožačkim) narodima. Iako su po prirodi znali za dobro, oni ga nisu sledili nego su činili zlo. Jevrejima je, međutim, pored prirodnog, dao i pisani zakon, otkrivajući im sudove Božije i volju Božiju, zbog čega će se Jevrejima strožije suditi.

[JESSY]

Psalam 148

Aliluja Ageja i Zaharije

 

(7) Hvalite Gospoda na zemlji, zmajevi i svi bezdani. Zapovedivši nebeskim činovima da hvale Gospoda, Sveti Duh to zapoveda i činovima zemaljskim. Izmeću ova tri čina - nebeskog, zemaljskog i preispodnjeg, koji se poklanjaju (savijaju koleno) pred Isusom, nebeski se podstiču na psalmopojanjem onim što je ranije rečeno, a zemaljski rečima:

(11) Kneževi i sve sudije zemaljske, (12) momci i devojke. Međutim, pre nego što je njih pomenuo, obraća se preispodnjoj, rekavši: zmajevi i svi bezdani. I same duše onih drevnih divova, koji nisu verovali i koji su se suprotstavljali Bogu, označava imenom "zmajevi". Svo ostalo mnoštvo vaseljene, koje je živelo u prvim naraštajima i bilo potčinjeno smrti, savija kolena, jer se od nje oslobodilo kad je sužnjima rekao: Okovani, izađite, i vi, koji ste u tami, pokažite se (Isa. 49; 9). Zbog toga se i pozivaju da psalmopoju zajedno sa njihovim kneževima i ostalim velikim ljudima. Da su i oni, neverujući, koji su se nekad protivili Bogu, takođe bili oslobođeni, objasnio je Petar, govoreći u Sabornim poslanicama: Siđe i propoveda duhovima u tamnici, a ovi nekada bijahu neposlušni (1. Petr. 3; 1920).

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Hvalite Gospoda sa nebesa, hvalite Ga na visinama. Sa prvog neba, stvorenog u početku, David priziva angele, a sa drugog, tj. sa svoda, priziva svetila i zvezde. Iz preispodnje priziva zmaja (drakona), a zatim i ostale zveri i životinje, da bi okončao prizivanjem ljudi. Reči nebo i visina označavaju jedno isto.

(2) Hvalite Ga, svi angeli Njegovi... David najpre priziva niži čin angela, a zatim se obraća i ostalim činovima, koje imenuje kao sile. Ili, možda, sve činove naziva silama i angelima (vesnicima), budući da svi oni obznanjuju i blagoveste reči Božije.

Hvalite Ga, sunce i mesec, hvalite Ga sve zvezde i svetlost. Ova nebeska tela nalaze se na drugom nebu, tj. na svodu. Pod suncem, mesecom i zvezdama treba podrazumevati sasude u koje se uliva svetlost (Teodorit). Ili, možda sunce, mesec i zvezde označavaju ona svetila koja su stvorena četvrtog dana, dok je svetlost ona, koja je stvorena prvog dana. Kako to da oni hvale Gospoda, kada nemaju ni glasa, ni reči, ni jezika? Kako kaže božanstveni Zlatoust, postoje tri načina slavoslovljenja: prvo se uznosi glasom; drugo je slavoslovljenje koje se tvori posredstvom zrenja ili gledanja očima, i u tom smislu je rečeno da nebesa kazuju slavu Božiju (Ps. 18; 1). Treći vid slavoslovljenja izražava se vrlinskim životom i dobrim delima, jer ljudi, videvši dobra dela, proslavljaju Oca Koji je na nebesima. Hvalite Boga, kaže David, i vi, beslovesna i neživa svetila, da bi ljudi, videvši vašu lepotu, položaj, služenje, postojanost i čvrstinu, proslavljali Onoga, Koji vas je stvorio. Nešto slično kaže i sv. Grigorije Bogoslov, govoreći da sve hvali i proslavlja Boga neizrecivim glasovima.

[JESSY]

Psalam 149

Aliluja

 

Tumačenje Jefimija Zigabena

 

Prema rečima bl. Teodorita, ovaj psalam se u istorijskom smislu odnosi na Jevreje, koji su nakon povratka iz Vavilona pobedili sve okolne, neprijateljske narode. Prema rečima sv. Zlatousta, psalam se, u višem smislu, odnosi na hrišćane, a tako ga je protumačio i sv. Grigorije Bogoslov, koji kaže: "Novu pesmu Gospodu poju oni, koji pripadaju novoj tvari, oni novozavetni, obučeni u novog čoveka":

(1) Pevajte Gospodu pesmu novu, hvala je Njegova u Crkvi prepodobnih.

(2) Neka se uzveseli Izrailj Stvoritelju svome, i sinovi Sionovi obradovaće se Caru svome. Neka se uzveseli novi Izrailj, koji na novi način poje Bogu, tj. neka se uzveseli svaki hrišćanin, najpre zato, što ga je Bog stvorio kao čoveka, a zatim i zato što ga je prisajedinio Sebi i Svom novom narodu. Sinovi Siona su sinovi novozavetnog evanđelja, odnosno hrišćani. Oni neka se raduju i poju Bogu, kao prvo, zato što ih je prizvao u biće, a kao drugo, zato što ih je udostojio da budu bliski Bogu. Naime, Bog se zacario u njima kao u Svojim sinovima i prijateljima, što predstavlja drugi vid dobročinstva.

(3) Neka hvale Ime Njegovo u horu, uz bubanj u psaltir neka Mu psalmopoju. Svi hrišćani, sinovi Siona, nekapoju Gospodu u horu, tj. sjedinjeno i jednoglasno, da bi ovo jednoglasje u pesmopojanju stvorilo u njima i jedinstvo i saglasnost ljubavi, jednodušje i jednomislije. Kako to ovde pokazuje David, drevnom jevrejskom narodu bilo je dopušteno da Bogu poje uz muzičke instrumente, kao što im je bilo dopušteno i prinošenje životinjskih žrtava, ali samo usled slabosti njihovog uma i sklonosti ka zadovoljstvima. Za novi narod, psaltir predstavlja višnje nadahnuće koje dolazi od blagodati Duha, budući da psaltir ispušta zvuk iz svog gornjeg dela. Prema jednom tumačenju, bubanj (timpan) je delanje, a psaltir sozercanje, zbog čega smo dužni da Bogu pojemo delanjem i sozercanjem.

(4) Jer Gospod blagovole u narodu Svome, i uzneće krotke u spasenje. Gospod, kaže, blagovoli, odnosno želi dobro u Svom narodu, kao što je rečeno i kod Evanđeliste: Među ljudima blagovoljenje (Lk. 2; 14). Krotke ili smirene će Gospod proslaviti i spasti.

(5) Pohvaliće se prepodobni u slavi, i obradovaće se na posteljama svojim. U doslovnom značenju, ovde se govori o pobedi Jevreja nad susednim narodima, koji su sprečavali obnovu hrama i grada Jerusalima. Usled toga, Jevreji ne samo da će bezbrižno spavati, nego će spavati sa radošću i veseljem srca, budući da su se oslobodili svih svojih neprijatelja - neznabožačkih naroda.

(6) Uznošenja Božija su u ustima njihovim, i mačevi dvosekli su u rukama njihovim. Ove reči navode na misao da će Izrailjci koji proslavljaju Boga voditi bitke sa svojim neprijateljima, da će u njihovim ustima biti psalmopojanje i slavoslovljenje a u rukama oružje kojim će poraziti i poseći svoje protivnike.

(7) Da učini osvetu u neznabošcima, izobličenje u narodima. Izrailjci će, kaže, ustima proslavljati Boga a rukama će se boriti s neprijateljima, imajući za cilj da se Bog kroz njih osveti susednim narodima za uvrede i ratove protiv Njegovog naroda, (8) Da vežu careve njihove u lance, i slavne njihove u ručne okove železne.

(9) Da učini na njima sud napisan, slava he ova biti svima prepodobnima Njegovim. Izrailjci će, najzad, slavosloviti Boga ustima i boriti se s narodima rukama da bi Bog kroz njih osudio i kaznio njihove neprijatelje i da bi se osvetio za Svoj narod. Slava, koja im je obećana, sastojala se u pobedi nad svim susedima, izvojevanoj na neobičan i zadivljujući način, uz pomoć i sadejstvo Božije.

Tako se ovaj psalam tumači u istorijskom smislu. U višem smislu, međutim, on se tumači na sledeći način. Prema svetom Zlatoustu, reči da će se prepodobni pohvaliti slavom odnose se na budući vek, jer, kako uči apostol Pavle, stradanja ovoga veka nisu ništa u poređenju sa slavom koja će nam se otkriti (v. Rim. 8; 18). Takva slava je krst, kao što je i rečeno: Bože sačuvajda se bilo čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista (Gal. 6; 12). Osim toga, David hvali krotke i prepodobne, da bi u nama podstakao krotkost i predanost Bogu. Obradovaće se na posteljama svojim, tj. u večnim nebeskim obiteljima i u priugotovljenim obitavalištima. Dvosekli mač označava krst Gospodnji, jer uništava i ranjava mnoštva demona. Pod mačem se može podrazumevati i život apostola i njihovih naslednika, budući da je izoštren i rečju i delom, odnosno i delanjem i sozercanjem. Osveta neznabošcima izražava način delovanja apostola, koji su tako postupali s ciljem da ljude oslobode od robovanja i surove vlasti đavola. Pod carevima i slavnima među neznabošcima trebalo bi podrazumevati demone koji su vladali nad njima i kojima su oni ukazivali počasti.

[JESSY]

Psalam 150

Aliluja

 

Tumačenje Jefimija Zigabena:

 

Kako primećuje sv. Jovan Zlatousti, David Knjigu psalama završava blagodarenjem Bogu, poučavajući i nas da Bogu blagodarimo za svako blagostanje, ali i za svaku nesreću, koju je Njemu ugodno da nam pošalje, da Mu blagodarimo i na početku i na svršetku svakog našeg dela.

(1) Hvalite Boga u svetima Njegovim. Hvalite i proslavljajte Boga u svetima Njegovim, jer je, prema rečima sv. Zlatousta, ljudskom životu podario takvo sveto ustrojstvo da ih je ono od ljudi učinilo angelima.

Hvalite Ga u tvrđi sile Njegove, tj. hvalite Ga zbog tvrđave, stvorene Njegovom božanstvenom silom. Pod tvrđavom se podrazumeva drugo nebo (tj. nebeski svod), koje zadivljuje svojom veličinom i lepotom.

(2) Hvalite Ga za mnoge moći Njegove. Hvalite Ga za moć koja se otkriva tvorenjem bezbrojnih čudesa i kojom tvorevina oglašava i propoveda svemogućstvo svoga Tvorca.

Hvalite Ga po mnoštvu veličanstva Njegovog, tj. hvalite Ga zbog Njegove neizmerne veličine, za koju je rečeno: Veličanstvu Njegovom nema kraja (Ps. 144; 3).

(3) Hvalite Ga uz glas t.rubni, hvalite Ga uz psaltir i gusle. (4) Hvalite Ga uz bubanj i u horu, hvalite Ga uz žice i organe. (5) Hvalite Ga uz jasne kimvale, hvalite Ga uz kimvale s pokliiima. Prorok zapoveda Jevrejima da Gospoda hvale svim muzičkim sredstvima, kako glasovima, tako i instrumentima, dok hrišćanima zapoveda da to čine svim telesnim organima: očima, usnama, ušima, rukama i nogama. Ako oči ne gledaju na nepotrebno i sramno nego na dolično i korisno, ako uši ne slušaju raskalašne reči nego ono što je dušekorisno, ako usta ne izgovaraju ništa sablažnjivo, ako ruke nisu škrte, ako se uzdržavaju od ubijanja i otimanja i ako se pružaju ka dobrim delima, ako noge ne hitaju ka porocima i ako koračaju pravim putem, onda mi uistinu svim (telesnim) organima proslavljamo Boga, uznoseći mu harmoničnu, milozvučnu pesmu. Pod horom (st. 4) se podrazumeva pesma, koja se pevala u horu.

(6) Sve što diše neka hvali Gospoda! Aliluja. Ovim rečima, car - prorok podstiče vasceli ljudski rod i svaki ljudski uzrast da hvali Boga i da Mu blagodari. Disanje ovde označava dušu, a duša podrazumeva celog čoveka. David, dakle, priziva verujuće da hvale Boga u sadašnjem životu, dok će u budućnosti vaskrsenje prizvati i neverne da hvale i proslavljaju Boga, jer će tada svi, i verni i neverni, saviti svoja kolena pred Bogom i hvaliti Ga.

I mi smo dužni da Boga hvalimo i proslavljamo i rečju i delom, da Ga hvalimo i da Mu svagda i za sve blagodarimo. Za nas, razumne ljude, hvaljenje Boga je neophodno delo i svagda se od nas zahteva; to je neizbežna dužnost, ugodna žrtva i, kako kaže sv. Zlatoust, angelsko služenje. Ako to izvršimo, mi ćemo bez prepreka okončati tok ovog života i zadobiti buduća blaga, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista, s kojim neka je Ocu i Svetome Duhu slava, čast i poklonjenje u vekove vekova. Amin.

 

Hristos vaskrse vaistinu slavabogu

[JESSY]

                         

 

 

..најчешће читам покајнички 50.псалам....он је просто неизбежан у мојим молитвама.....

 

3. ПОМИЛУЈ ме, Боже, по великој милости Својој,
   и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје.
4. Опери ме добро од безакоња мога,
   и од греха мога очисти ме.

 

када сам притиснута тежим искушењима, читам псалам 142.......он ми много помаже.......

 

1. Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.

2. И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив.

3. Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

 

 

у духовној радости највише волим псалам 22...неописиву срећу осећам кад га читам...

 

Господ је пастир мој
И ничега ме  неће лишити
На зеленој паши пасе ме.
На тихој води одгаја ме,
Душу моју опоравља,...

 

 

 

 

 

 

[Драшко]

50ti skoro svaki dan

ponekad i onaj "velicaj duso moja Gospoda" mislim da je 108mi?