Sveta Blažena Ksenija Petrogradska

[Guest]

Њено житије

 

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0-r1129

 

аудио

 

https://www.pouke.org/agape/index.php/audio-riznica/akatisti-audio/143-akatist-svetoj-blazenoj-kseniji-petrogradskoj-audio

[JESSY]

 

[JESSY]

иначе, прославља се 6.фебруара....сваке године се служи литургија у храму св.Трифуна на Топчидеру.... :0442_feel: :0442_feel: :0442_feel:

[JESSY]

Ко је мене знао, да помене душу моју ради спасења душе своје!

Ове заветне речи, уклесане на надгробној плочи свете Ксеније на Смоленском гробљу у Петрограду, позив су на молитвено поштовање светих Божијих угодника, али и још једна опомена и напомена нама хришћанима да је Бог наш Бог живих и да у Господа нашега нема мртвих већ само у Господу уснулих и на земљи живућих.

[JESSY]

Isceljenje bolesti nogu potpukovnika Vladimira Ivanoviča Nikoljskog

Tokom mnogih godina, još od vremena boravka na vrhovima Šipke, pri zaštiti od Turaka gore sv. Nikolaja, a zatim i pri mnogim drugim okolnostima V.I.Nikoljski se prehladjivao, a nije voleo da se leči niti je za to imao dovoljno vremena, zapustio je bolest toliko da su ga poslali kod doktora na Sakskije grjazi na Krimu. Odlazio je on u Saki tri puta, ali se svaki put po povratku ponovo prehladjivao, i bolest se ponovo vraćala. Posle trećeg puta, bolest je toliko bila jaka, da je on već jedva pokretao noge.

Lekari i profesori, kojima se obraćao su posle pregleda slegali ramenima, i svi su govorili skoro jedno te isto: “Mogu da ih namažem, ali ja nisam Bog!”
Videvši svu beznadežnost svoje situacije V.I. je potpuno klonuo duhom. Tome je doprinela još i spoznaja da je premalo obezbedio svoju porodicu, i da će ona posle njegove smrti biti skoro siromašna, pošto njegova penzija nije mogla da zadovolji ni najosnovnije životne potrebe. Ali setivši se da mnogi ljudi dobijaju pomoć i isceljenje po molitvama na grobu sluškinje Božije Ksenije, V.I. je odlučio da stalno odlazi na njen grob. On nikako nije mogao da dodje do Smolenskog groblja peške, a nije želeo ni da putuje kočijom; poželeo je da uzme na sebe neki podvig kako bi njegova molitva bila ugodnija. I evo šta je smislio: da dodje peške (živeo je na Jamskoj ulici) do Smolenske stanice za šinobus, a odatle da putuje šinobusom do kraja 17-e linije Vasiljevskog ostrva i da opet pešači od 17-e linije do kapele Blažene Ksenije. Krenuo je na put rano ujutru. Na iscrpljujući hod do šinobusa mu je otišlo skoro pola dana, 40-50 minuta je putovao njime i potom je do kapele Blažene Ksenije došao uveče kada je sveštenik završavao poslednji parastos i spremao se da ide kući. Vladimir Ivanovič ga je zamolio da odsluži još jedan parastos Blaženoj, nekako je kleknuo i sa umiljenjem se pomolio.

Kada se parastos završio, požurio je da celiva grob Blažene, pošto su kapelicu već zatvarali, i pošao je iz nje zajedno sa sveštenikom, usput ga pitajući o sluškinji Božijoj Kseniji.
Pozdravivši se sa sveštenikom skoro kod same stanice šinobusa na uglu 17-e linije i Kamske ulice, Vladimir Ivanovič je tek tada shvatio i bio veoma zadivljen time da je potpuno lako prešao rastojanje od kapelice do stanice, za šta mu je pre jedno pola sata trebalo čitava dva sata! Još jednom je odlučio da proveri svoje noge, a potom je pošao peške do sledeće stanice na Malom prospektu, iako je vagon već bio spreman da krene, i dolazio je novi. Rastojanje od kraja 17-e linije do raskršća na Malom prospektu je prešao tako brzo, da ga šinobus nije mogao stići, i on ga je čekao neko vreme.
Kakva radost je tada obuzela Vladimira Ivanoviča, on nije bio u stanju da opiše. I od tada se služi nogama, kao i svi zdravi ljudi. Pored reumatizma V.I. je imao i proširene vene i zakrečenje venske krvi. Vladimir Ivanovič Nikoljski je bio u službi u 93 puku od 23 februara 1873 godine, i bio je još živ 1907 godine.

[Дијана.]

A meni, za smislenim poslom. Cudesna je ona, kako posreduje ljudima za ono sto im je potrebno, i najosnovnije ljudske potrebe, kojih se ona sama odrekla.

Inace, i moja omiljena svetiteljka, posle Bogomajke najdraza. Nekako je poseban utisak ostavilo na mene otkrice nje, mada me se dosta dojmila i Matrjonuska... Nazalost, ne citam joj akatist, prije sam ga redovno slusala (zvucni zapis), sad ponekad, ali cesto joj se pomolim ovako, oko trazenja posla, 'popricam' s njom, pojadim joj se. I imam osjecaj da me cuje... (mala digresija, sv. Matrjona je rekla, druga divna ruska svetiteljka, a iz naseg doba, ' ko mi se bude obracao ja cu mu pomoci i po smrti tjelesnoj ja cu ga docekati, negdje sam procitala, kad promijenimo svijetom, tamo ce nas docekati oni kojima smo se molili i oni za koje smo se molili...). 

Inace, Ksenijica/Ksenjuska je molitvenica za umrle bez pokajanja (iz bilo kog razloga, kako se molila i za svog iznenadno preminulog muza), i pored nje jos Sv.Pajsije Veliki ima tu blagodat...

 

Da dopunim: mnogi ljudi znaju za Ksenijinu dobru volju za posredovanje u našim važnim životnim stvarima (brak, posao, stambeno pitanje), i mnogi joj se mole za takvo posredovanje. Neki su uslišeni a neki su razočarani i misle da ih 'ignoriše' (pričam svoje i iskustvo ljudi koje znam). Moje mišljenje je da ona naravno pomaže, posreduje, traži za nas, ali 'ne odlučuje'.. Njena molitva, posredovanje se sigurno osjeti, ko joj ukazuje poštovanje, ali zavisi šta je za nas od duhovne koristi, jedino to može da se ostvari... Čini mi se da prije može da bude ostvareno nešto što se iz ljubavi traži za druge ili radi drugih a da nije 'servis za ispunjavanje želja'.

Ja sam osjetila njenu pomoć.. osjećam je kao vrlo živo, prisutno, blisko i puno podrške biće... ako uskoro budem imala šta konkretno da kažem, sigurno ću podijeliti s vama... 

[Иоанна]

Do dan danas mozete da mi ostavljate imena za Kseniju Blazenu, sa zadovoljstvom cu joj ih predati

[JESSY]

 
Sveta Ksenija Petrogradska

Nocas me tako snazno Petrograd doziva
kao da je tamo moj prvi korak,prvo dojenje i prve bore oca i majke,
nocas mi dusa zaboravljenu bjelinu Rusije sniva
i luta stepama snijeznim kao tuzni jecaj balalajke.

Nocas sam zarobljen vlastitim tijelom
pogubivsi iluziju da nijesam roblje
milovao Ikonu Svete Ksenije hladnim rukama i vrelim celom
i snivao ulice Petrovskog kraja i nikad vidjeno Smolensko groblje.

I cudila se dusa prelescena svijetom
otkuda na groblju radosti toliko,
zasto svi skromnoj kapeli hitaju djetinjom nadom i starackom sjetom...
kako ih sve prihvati zdanje neveliko.

A onda mi dosapnu Majka...moja i sve djece ikada rodjene:
"Ne moze se cedo milo Nebo tako izmjeriti,
pomoli se sine Svetoj i cjelivaj Mosti Njene
pa ce ti se Njenim vidom oci opet otvoriti."

"Ona je sine veca od ovoga grada
zato sto zeljase silno da zauvijek ostane mala,
da poput Gospoda samog rad naseg Spasenja strada,
sve sto zeljase sine ona je drugima dala."

"Ispastala tudje grijehe da svoju Vrlinu skrije,
tudjom se radoscu hranila i njome druge tjesila,
od svih je sakrila Svetost samo od Gospoda nije,
zato se tolika Blagodat na dusu Njenu izlila."

"Kucu je ubogima poklonila i sebe oslobodila
i imena se odrekla Hristosu sebe predala
i Raj na zemlji stekla i svi su mislili da je mala,
a dusa Njena tako velika...u nju je cijela Rusija stala."


"Zimi je zvijezde grijale Podvigom Njenim zadivljene,
sunce je budilo nekako stidljivo kao da brine da joj ne smeta,
svjesno da sjaj je njegov preskroman i nedostojan Svetosti Njene,
gdje je krocila Crkva je bila,gdje se pomolila pjevnica Sveta.."

Nocas sam odlutao na kraj svijeta da bih se nekako sebi vratio,
nocas sam celom dodirnuo Nebo i taj me dodir kao plamen grije,
nocas sam klececi Majci letio,,,leteci najzad pad svoj shvatio,
nocas sam vidao rane stihom ljubeci Ikonu Svete Ksenije.

Likota
 
 http://www.pravoslavniforum.com/index.php?topic=640.0

[JESSY]

Skit Blazene Ksenije u Kaliforniji

Bratstvo Sv. Germana Aljaskanskog, koje su po blagoslovu Sv. Jovana (Maksimovica) osnovali Gleb (kasnije o. German) Podmosenski i Judzin (o. Serafim) Rouz, kupuje 1979 godine parce zemlje na samo 12 kilometara od njihovog manastira, u divljoj, ali predivnoj prirodi Sjeverne Kalifornije. Kao i Sv. Jovan, o. German i o. Serafim su postovali Blazenu Kseniju i htjeli su da osnuju i duhovno vode jedan zenski manastir posvecen ovoj pravednici Bozijoj.

Avgusta 1980 godine o. Serafim je postrigao u monaski cin Barbaru Mekarti, koja je inspirisana monaskim idealom napustila uspjesnu opersku karijeru i tako postala prva monahinja Skita Svete Ksenije. O.German joj je dao ime Brigita, u spomen prve monahinje-svetiteljke Irske, zemlje njenih predaka. Sestrinstvo se vremenom uvecavalo, da bi na Veliki cetvrtak 1992 deset Amerikanki obracenih u Pravoslavlje bilo zaruceno za Nebeskog Zenika. Tako je Blazena Ksenija koja sirotovase ulicama Petersburga u 18 vijeku, misticno pohodila Ameriku gotovo 200 godina kasnije. Njenim molitvama i zastupnistvom osnovan je Skit u divljini Sjeverne Kalifornije, tako daleko od Svete Rusije u kojoj je zivjela.

Neka bi Blazena Ksenija svojim molitvama umilostivila Svemoguceg Boga da i u nama raspali svijecu vjecne istine, kako bi Sina Njegova i Boga Nasega Isusa Hrista docekali spremni i gotovi da udjemo u Carstvo Njegovo.

MOLITVAMA BLAZENE KSENIJE PETERSBURSKE GOSPODE ISUSE HRISTE POMILUJ NAS. AMIN.

 

http://www.kosovo.net/sxenia.html

[JESSY]

...помоли се, блага небожитељко, да се исправе стопе наше према речи Господњој на делање заповести Његових , испроси од Творца и Дародавца сваког блага да нам подари смирење, кротост и љубав у ризницу срца нашег, веру ради укрепљења молитве, наду у покајању, крепост у многотешком животу, милосрдно исцељење душе и тела нашег, целомудреност у браку и бригу за ближње своје, целог живота нашег, целомудреност у браку и бригу за ближње своје, целог живота нашег обновљење у очишћујућој бањи покајања, да бисмо свехвално опевали твоју успомену и прославили кроз тебе чудотворца Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу Једносуштну и Нераздељиву у векове векова. Амин!

 

Одбацивши таштину овога света
Узела си на себе крст бездомног боготражитељства
Ниси се плашила дубоког бола и немаштине, нити онох што ти се ругаше
Јер си познала љубав Христову
И сада наслађујући се овом љубављу на небесима
Блажена и божански мудра
Моли за спасење душа наших

[YparhiLogos]

Evo jedan mali update.

Citam akatist vec prilicno duze vreme, najvise zbog posla.Vec sam ranije pisao da sam nasao njenu ikonicu koji bas jako volim.Dok sam se molio za posao imam utisak da me je Sv. Ksenija ukrepljivala na neki specifican nacin da ne izgubim veru, na primer trenutnim mogucim poslicima, medjutim ja se preselih u drugi grad i dobih posao u jednoj veoma velikoj inostranoj kompaniji.Istina, dobio sam manji posao ali sam usao na mala vrata u veliku firmu, i zaista, bolji posao za ovo sad vreme i za moje iskustvo i znanje ni u snu ne bih mogao da dobijem.Plata vrlo prosecna ali ipak nije dovoljna sad za neko samostalno zivljenje.Po savetu jednog monaha i dalje citam akatist zbog posla, ali ono sto je najzanimljivije je bilo jednog dana kada sam se molio i obratio se Sv. Kseniji i rekao iskreno da me ukrepi u veri, da napredujem na poslu da bih mogao da iznajmim neki stan i tako dalje, i te veceri dolazim kuci i saznajem  da je osoba koja me je zaposlila i koja mi jako pomaze na poslu, inace bliska mojoj porodici, da je rodjena na dan kad se slavi Sv. Ksenija, 6. februara.I neka mi neko kaze da je to slucajno.

 

Divna svetiteljka, molite joj se sa verom i uslisice vam sigurno molitvu.Treba se moliti uporno, a u medjuvremenu ce vera da ojaca i dobicemo nagradu za trud i veru, 10000 posto.

[Guest]

Kako divno svedocanstvo. Hvala ti puno na ovome.

 

I meni je Sveta Ksenija mnogo pomogla, citavoj mojoj porodici kad nam je bilo bas najteze.

[Anton Perak]

https://www.facebook.com/groups/ksenija/639410499498278/?notif_t=group_activity

 

Страница посвећена Светој Ксенији Петроградској и њеном параклису при Цркви Свете Тројице у Мудраковцу (Крушевац)

 

Rucno radjena ikona stigla nam je iz Rusije na blagoslov za paraklis koji gradimo u njeno ime

[JESSY]

Čudesna pomoć Svete Blažene Ksenije u naše dane

Danas živimo na velikoj vremenskoj raskrsnici, na završetku drugog hiljadugodišta ere Novoga Zaveta. Ali ljubav svetih Božijih Ugodnika, a medju njima i naše voljene majke – svete Blažene Ksenije Petrogradske je neiscrpna i ne podleže toku vremena. Sveti pripadaju večnosti i žive u nezalaznoj svetlosti. Ni danas se ne smanjuje broj vernika koji mole za pomoć Blaženu Kseniju, i danas ka njenoj kapelici dolaze i putuju ljudi sa svih strana sa suzama tuge i molbi, ali i sa suzama ljubavi i blagodarnosti. Veliki broj pisama stiže u crkvu Smolenske ikone Majke Božije, blizu koje se nalazi kapela – ljudi mole da se pomolimo, pomognemo, ali isto tako stiže i mnogo pisama o ispunjenju molitve, o čudesnoj pomoći po molitvama Svetiteljke. Neka od tih pisama predlažemo pažnji čitalaca.

* * *
Poštovani oče!

Imam za Vas veliku molbu. Da li biste mogli da odslužite moleban Blaženoj Kseniji? Stvar je u tome što se pre nekoliko dana moja majka jako razbolela. Veoma sam se bojala za nju i nisam mogla da se primoram da idem na spavanje iako je već bila noć. Nedugo pre toga su mi poklonili “Žitije i akatist Svetoj Kseniji Petrogradskoj”. U njemu su naveli mnogo primera isceljenja ljudi po molitvama Blažene Ksenije. I pomislila sam kad je uslišila molitve tolikih ljudi, zbog čega ne bi i meni pomogla? Upalila sam kandilo pored majčinog kreveta i počela da se molim. Dugo sam se molila, a kada se majka budila sa jaucima, pitala sam je da li joj je bolje. Opet sam se molila i mama se probudila i rekla da joj je bolje i da je glava skoro više i ne boli. Izgledala je potpuno zdrava i bila je bodra i vesela. Samo što nisam plakala od radosti, jer su moje molitve bile uslišene. Obećala sam Svetoj Kseniji da ću joj zakazati moleban. Ne mogu a da ne ispunim svoje obećanje jer će u životu biti još toliko trenutaka kada će mi biti potrebna njena pomoć. Molim Vas da mi pomognete u tome. Ne znam koliko to košta, ali mi napišite i ja ću poslati novac, koliko je potrebno. Molim Vas da me ne odbijete.

Fokina Elena Aleksandrovna
12.10.93.

* * *
Pomaže Bog!

Oče Viktore, dobila sam Vaše pismo sa laticama ruže i kapljicom ulja sa groba Svete Ksenije. Pisala sam iz bolnice, imala sam tešku operaciju i pismo je stiglo 10-i dan posle operacije. Još sam ležala na reanimaciji (soba teških postoperativnih bolesnika). Kada sam pročitala pismo, pomolila sam se Svetoj Kseniji, a ulje još nisam imala. Prislonila sam Vaše pismo sa laticama ruža na bolno mesto i prvi put noću nisam imala bolove, i spavala sam bez inekcija za uspavljivanje. Sutradan mi je muž doneo vazelinsko ulje, i u njega sam stavila latice ruže i ulje sa groba Svete Ksenije, a uveče i narednih dana sam mazala oko bolnih mesta tim uljem (bolna mesta su bila povijena i nisam smela da ih mažem) i bol je prestala. Ali iako više nije bilo boli, u stomak mi je bila stavljena debela duga cev, i ona mi je veoma smetala i dosadila mi je. Ujutru 12-og dana sam se obratila lekaru sa rečima da mi izvade tu cev pošto mi je veoma smetala i nisam mogla da hodam. Lekar mi je rekao da za to nema govora i da još dugo moram da je nosim.

Tada sam u pomoć pozvala Sv.Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca sa rečima: “Nikolaje-Ugodniče, ako si Čudotvorac, učini sa mnom čudo, kako bi mi danas izvadili ovu cev iz stomaka, jer mi je dosadila i veoma mi smeta”. Toga dana je trebalo da dodje sestra koja me previja i rekla je da će me danas najverovatnije previjati lekar i izvaditi cev. Da – desilo se čudo – cev su izvadili i kroz dva dana su me prebacili u zajedničku sobu. 16 avgusta su me pustili kući. Još sam dosta slaba, išla sam nedavno u Crkvu, pričestila se Svetim Hristovim Tajnama. Danas sam prvi put otišla na poštu i poslala vam 50 hiljada rubalja pošto ne znam koliko treba. I puno Vam hvala za moleban i za pismo. Ono je došlo tačno kad treba. Neka Vas Gospod spase!

* * *
Molitvama Svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš, pomiluj nas!

Pomaže Bog oče Viktore!
Pišem Vam da bih posvedočio još jedno čudo koje je Gospod projavio po molitvama Blažene mati Ksenije. Jedna moja prijateljica, stanovnica Petrograda mi je na moju molbu poslala adresu crkve na koju sam to trebalo da pišem. Sam sam invalid I kategorije (paraliza nogu) Dimitrije Rezepov. Moja bolest traje već 11 godina, i na nju sam se već navikao, i nije stvar u tome. Živim u zajedničkom domu, u gradu Čiti. Pre dve godine je uprava doma odlučila da oduzme stanove svima koji ih nisu dobili po njihovim pravilima. Jedan od takvih slobodnih stanova su prodali i meni, kao invalidu, da bi poboljšali životne uslove.Prošla je godina. Odjednom se pojavila prethodna vlasnica tog stana. Počela je sudska rasprava, koja je trajala sa povremenim uspehom više od godinu dana. U tom periodu me je posetila jedna moja poznanica, veoma draga, duboko verujuća starica, pisac Viktorija Genadijevna. Zatekla me je u napetom raspoloženju. Tada je iz torbe izvadila knjižicu “Žitije Ksenije Petrogradske” i naredila mi da je pročitam. Ja je naravno nisam odmah pročitao, već sam je stavio na sto gde je odležala još nekoliko nedelja. Na kraju sam je pročitao. Treba da kažem, da sam za Blaženu Kseniju znao još i od ranije, čitao sam njeno žitije, ali sam mislio: “Gde je Petrograd, a gde je Čita, kako će do Blažene doći te molitve”. U toj knjižici sam pročitao o jednom slučaju kada je Blažena Ksenija pomogla u rešenju sudskog dela. To me je veoma ohrabrilo. Medjutim bližila se redovna sudska rasprava. Ne znam zašto, ali mi je u glavu došla misao da naslikam malu ikonu Blažene Ksenije i da je dam majci da je ponese sa sobom na sud. Ja sam se bavim ikonopisanjem jer sam pre bolesti završio školu slikarstva, a sada koliko mogu pomažem u obnavljanju crkava i slikam ikone. Tu ikonicu sam naslikao za jedan dan, i još neosvećenu dao sam majci da je ponese sa sobom na sud. Majka ju je brižno celivala, zavila u salveticu, stavila u torbu i pošla. Ja sam se u to vreme molio, moleći Gospoda i Blaženu Kseniju da nam pomognu. Divna su dela Gospodnja i veliko je Njegovo milosrdje! Na sudu se desio zadivljujući slučaj. U vreme zasedanja bivša vlasnica stana se odgovarajući na pitanja sudije toliko zbunila da je sama rekla da je kupila taj stan po fiktivnim dokumentima i po poznanstvu. Čak se i sudija nasmejao. Na tome se sve završilo. Mama se radosna vratila kući. Ikonu smo osvetili i ona je stalno s nama. Svaki dan je posmatram i sećam se pomoći Blažene Ksenije i molim joj se. Tako da za Gospoda i Njegove Ugodnike rastojanje ništa ne predstavlja.

Divan je Bog u Svetima Svojim i Njemu neka je slava u vekove vekova. Amin.
S poštovanjem, Dimitrije Rezepov, 28 godina, invalid I kategorije

 

Do poslednjeg trenutka sam neprekidno i sa dubokom verom molila Gospoda da spase mog muža od ove strasti, ali Gospod kao da me nije uslišao. Ali to mi se samo tako činilo, jer je On u stvari tako milostiv, i po Svom nepromenljivom obećanju čuje svaku našu molitvu, ali ponekad želeći da proslavi Svoje Ugodnike, zahteva od nas grešnih da pribegavamo njihovom zastupništvu, a po njihovim, Njemu ugodnim molitvama, ispunjavaju se naše dobre želje...

 

http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/sveta_blazena_ksenija_petrpgradska1

[Guest]

Где се налази? У којем месту?