Дарвинистичка етика а не научна теорија као проблем

[Juanito]

Онда мора бити иманентна, објашњива, доступна појмовном знању. Али, као што смо видели, тешко иде са иманенцијом. 

 

Види овако, и да завршим. Нигде нисам рекао да етика није објашњива и доступна појмовном знању, већ да није рационална.  Не значи да природа не може некога да инспирише на етички став, већ да се етички став не може извести из природе никаквим логичким процесом. Природни закон може да те инспирише на било какав став, али тај став ће зависити од твог погледа на свет који је неизводив из тог истог природног закона. Нпр. дескриптивни исказ је да ”неуношење хране изазива смрт организма”. Из тога не може да се каже да ли је добро јести и живети или не јести и умрети. То не значи да етички став о животу мора нужно да дође са оне стране, само значи да не може да се изведе или оправда из природних закона коришћењем формалне логике.

[webber]

 Дакле, проблем је када нам природа и њене законитости постану мера добра и показатељ у одговору на питање: шта чинити? Тако гледано, постоји интелектуална веза између дарвинизма, еугенике и фашизма. Нажалост, овај легитимни проблем неки људи окрећу ка самој научној теорији као таквој (што и горњи филм чини). Није проблем ТЕ, дарвинизам (како ту теорију често називају) већ социјалдарвинизам.

где год се од нас тражи да задовољимо стандарде, "природе" "нормалног" и сл. има места за појаве које си навео.

 

Ово је тема која ме је привукла да се њом бавим.

Један од највећих проблема за социодарвинизам је објашњавање алтруизма(спремност да се учини нешто несебично).

Отишло се дотле да се исти представља као скривени, култивисани егоизам. У једној верзији оставља се могућност несебичног делања само ако је цена коју плаћамо мала, а корист коју добија примаоц велика.  (у једној верзији се и хришћанство убацује у овај модел - мотивација за врло поступање током земаљског живота добија се после смрти )

 

Ово је несумњиво тачно за поједине случајеве али немам утисак да исти покрива све. Ето питања за све: наведите пример искрено несебичног дела Вас или некога кога познајете.  Жртвовање из чисте љувави без да се очекује ишта за узврат.

 

[Дидим]

Дакле, поента је следећа: ДОБРО ≠ ПРИРОДНО. Следи питање, одакле црпимо логику по којој судимо шта је добро а шта није добро?

 

Јао, што ми је жао што се на тему нисам укључио раније! Александре, одлична поента и ја ту не само да се слажем са вама, него је и мени исто то падало на памет а да нисам знао да су се и други тиме бавили. Стално слушам о идеализацији и глорификацији природе и природног, а природа је заправо једно сурово и смртоносно место где свако жели сваког да убије, а природно понашање је апсолутни себичлук по цену сопствене смрти и убиства другог. Човекова етика није природна, није ни натприродна, она је противприродна. Све што је људско и што је племенито, то је противно природи (не нашој природи као нашој нарави, него природи као живом свету око нас). Једина површна паралела постоји са колонијалним инсектима, али код њих не постоје једнакост и слободан избор.

 

Социјалдарвинизам је псеудонаучно зло и заснива се на тенденциозним интерпретацијама раних модела ТЕ на којима заснива чудовишну етику и уништава оно људско у човеку. Оног момента када човек постане "природно" биће, престаће да буде човек и постаће животиња. И то најгора животиња, јер интелигентне животиње имају нешто што бисмо могли назвати зрнцем хуманости, а социјалдарвинистички човек би и то зрнце у себи искоренио. Срећом па је ТЕ узнапредовала отад, па се зна да сви људи деле заједничко порекло од неколико афричких породица од пре 100.000 година (чиме се коначно наука сусреће са библијском тврдњом да сви људи воде порекло од заједничких прародитеља), да нема људских раса које су "између" човековог пута од гориле до Скандинавца и да опстанак људске заједнице и "природна селекција" код човека није била у правцу фаворизовања најјачих, него у правцу фаворизовања сарадње, комуникације, рада и личног жртвовања за заједницу. Напредак људског друштва је ишао контра природној селекцији код животиња, у правцу елиминације агресивних, моћних и "најспособнијих" и пружању места у друштву за све, укључујући и оне који у природном окружењу не би опстали.

[Avocado]

 

Социјалдарвинизам је псеудонаучно зло и заснива се на тенденциозним интерпретацијама раних модела ТЕ на којима заснива чудовишну етику и уништава оно људско у човеку.

 

Nisu tendenciozne, već potpuno pogrešne interpretacije... i ne zasivaju se na TE, već su takve ideje (da su neke etničke grupe bolje od drugih i da zato ove druge treba porobiti ili uništiti) postojale daleko pre Darvina i zapravo su suprotne Darvinovoj teoriji.

 

 

Оног момента када човек постане "природно" биће, престаће да буде човек и постаће животиња.

 

 

Ali čovek jeste i prirodno i društveno biće.

 

 

 Срећом па је ТЕ узнапредовала отад, па се зна да сви људи деле заједничко порекло од неколико афричких породица од пре 100.000 година (чиме се коначно наука сусреће са библијском тврдњом да сви људи воде порекло од заједничких прародитеља), да нема људских раса које су "између" човековог пута од гориле до Скандинавца

 

 

TE je od starta tvrdila da sve vrste dele zajedničko poreklo... TE nije ni tvrdila da postoje ljudske rase između gorile i Skandinavca.

 

 

и да опстанак људске заједнице и "природна селекција" код човека није била у правцу фаворизовања најјачих,

 

 

Prirodna selekcije nije nikada ni posmatrana od strane biologa kao favorizovanje "najjačih". "Najprilagođeniji za opstanak" nije nužno isto što i "najjači".

 

 

 

него у правцу фаворизовања сарадње, комуникације, рада и личног жртвовања за заједницу. Напредак људског друштва је ишао контра природној селекцији код животиња, у правцу елиминације агресивних, моћних и "најспособнијих" и пружању места у друштву за све, укључујући и оне који у природном окружењу не би опстали.

 

 

Ljudsko društvo je uvek težilo da ukroti prirodu, uključujući i delovanje prirodne selekcije.

[Vaske]

Постоје. Ја сам код Платона у Држави срео сличне идеје.

 

 

Đe viđe?

 

Kod Platona potoji ta društvena stratifikacija prema sposobnostima i vrlinama, ali ona određuje čovjeku mjesto prema njegovim potrebama,s tim da postoji potpuna prohodnost unutar te društvene stratifikacije. Znači unutar tog društvenog organizma "duše" niko spolja ne određuje kome je gdje mjesto i koliko vrijedi, već svako zauzima svoje mjesto spram svojih potreba. To je iz današnje perspektive vrlo humana ideja. Npr. ako ti voliš da majstorišeš i da ispred svoje radnjice po čitav dan divaniš uz kafu i rakiju, jednostavno to i budeš i ne povlačiš se po političkim partijama (višim klasama) da bi dobi posao kakav-takav i sl  . Znači tu nema terora ni boljih ni sposobnijih nad "manje dobrim" i " manje sposobnim" već svako zauzima mjesto koje treba, a treba ih spram svojih mogućnosti i vrlina. Unutar takvog sistema čovjek je limitiran ničim drugim doli vlastitom voljom.

 

Jest da nema ovo mnogo veze sa temom ali pošto u dva navrata neprimjereno navodiš Plećatog, morao sam da naškrabam

[Deja Vu]

 

 

Đe viđe?

 

Kod Platona potoji ta društvena stratifikacija prema sposobnostima i vrlinama, ali ona određuje čovjeku mjesto prema njegovim potrebama,s tim da postoji potpuna prohodnost unutar te društvene stratifikacije. Znači unutar tog društvenog organizma "duše" niko spolja ne određuje kome je gdje mjesto i koliko vrijedi, već svako zauzima svoje mjesto spram svojih potreba. To je iz današnje perspektive vrlo humana ideja. Npr. ako ti voliš da majstorišeš i da ispred svoje radnjice po čitav dan divaniš uz kafu i rakiju, jednostavno to i budeš i ne povlačiš se po političkim partijama (višim klasama) da bi dobi posao kakav-takav i sl  . Znači tu nema terora ni boljih ni sposobnijih nad "manje dobrim" i " manje sposobnim" već svako zauzima mjesto koje treba, a treba ih spram svojih mogućnosti i vrlina. Unutar takvog sistema čovjek je limitiran ničim drugim doli vlastitom voljom.

 

Jest da nema ovo mnogo veze sa temom ali pošto u dva navrata neprimjereno navodiš Plećatog, morao sam da naškrabam

 

 

Odredjuje. To je ono sejanje zlata, srebra i cega vec, ona podela duse na tri dela sto se onda projektuje na drustvo pa imamo 3 staleza u kom svako gleda svoja posla i po Platonu je upravo to pravda - svako gleda da radi ono za sta je najsposobniji i tamo neki zemljoradnik nema sta da se pita oko filozofije i vodjenja drzave kad nije sposoban za to. 

 

Platonova drzava je prototip totalitarne drzave u tom delu, iako on kasnije u "Zakonima" odustaje od te idealne drzave filozofa-kraljeva jer je ljudska priroda zla, pa onda daje konstitucionalni model pribilizno idealne drzave - znaci vladavinu zakona, a ne ljudi. 

[Vaske]

Odredjuje. To je ono sejanje zlata, srebra i cega vec, ona podela duse na tri dela sto se onda projektuje na drustvo pa imamo 3 staleza u kom svako gleda svoja posla i po Platonu je upravo to pravda - svako gleda da radi ono za sta je najsposobniji i tamo neki zemljoradnik nema sta da se pita oko filozofije i vodjenja drzave kad nije sposoban za to. 

 

Platonova drzava je prototip totalitarne drzave u tom delu, iako on kasnije u "Zakonima" odustaje od te idealne drzave filozofa-kraljeva jer je ljudska priroda zla, pa onda daje konstitucionalni model pribilizno idealne drzave - znaci vladavinu zakona, a ne ljudi. 

 

Ja rekoh ne određuje niko spolja, već određuje samo biće zajednice uređeno po tom modelu duše, a i to ne na način da drživa diktitira ko će gdje, već Platonova misao više vuče na ideju da će svako prirodno, prema vlastitoj volji i stanju svoje duše da izabere klasu za sebe. "država" jeste u mnogim segmentima totalitarna ali hermeneutički pristup samoj "državi", ne može biti isti kao i pristup " Zakonima" jer nad "Državom" dominira vaspitna funkcija tog djela, a samo djelo jeste pohvalna pjesma pravednosti.

 

Sve ovo opet nema nikakve veze sa razlogom mog pisanja na ovu temu, jer razlog je Aleksandrova izjava da se i kod Platona može pronaći nekakav oblik socijaldarvinizma tj. ideje da jači i sposobniji treba da porobljavaju i unište manje sposobne.

[Deja Vu]

Ja rekoh ne određuje niko spolja, već određuje samo biće zajednice uređeno po tom modelu duše, a i to ne na način da drživa diktitira ko će gdje, već Platonova misao više vuče na ideju da će svako prirodno, prema vlastitoj volji i stanju svoje duše da izabere klasu za sebe. "država" jeste u mnogim segmentima totalitarna ali hermeneutički pristup samoj "državi", ne može biti isti kao i pristup " Zakonima" jer nad "Državom" dominira vaspitna funkcija tog djela, a samo djelo jeste pohvalna pjesma pravednosti.

 

Sve ovo opet nema nikakve veze sa razlogom mog pisanja na ovu temu, jer razlog je Aleksandrova izjava da se i kod Platona može pronaći nekakav oblik socijaldarvinizma tj. ideje da jači i sposobniji treba da porobljavaju i unište manje sposobne.

 

E izvini onda, lose sam te razumeo i nisam lepo procitao. 

 

 

 

ali hermeneutički pristup samoj "državi", ne može biti isti kao i pristup " Zakonima"

 

Pa to sam mislio pod ovim:

 

 

 

Platonova drzava je prototip totalitarne drzave u tom delu, iako on kasnije u "Zakonima" odustaje od te idealne drzave filozofa-kraljeva jer je ljudska priroda zla, pa onda daje konstitucionalni model pribilizno idealne drzave - znaci vladavinu zakona, a ne ljudi. 

[Земљанин]

Zdravo svima.

Ljudi su bili upoznati sa selektivnim procesima i pre Darvinovog rada, Darvinova teorija evolucije koristi u to vreme vec poznate selektivne mehanizme da bi objasnila razvitak i nastajanje novih vrsta sto je jedina stvar koja je bila i ostala tabu za vernike i mislim da cilj eugenicara, nacista itd. nije bio stvaranje novih vrsta vec poboljasnja iste ili ocuvanje izvorne(kako su je zamisljali)... 

 

Prirodni procesi su nesvesni i stoga neumoljivi, bili smo u velikoj meri podlozni prirodnoj selekciji do pojave moderne medicine, mortalitet je bio veci, roditelji su imali stroge kriterijume kada je u pitanju nalazenje partnera za njihove sinove i cerke, gledalo se da li je potencijalni partner zdrav, ima li naslednih bolesti u familiji itd. a ti ljudi pojma o Darvinu i njegovoj ideji o vrstama nisu imali, niti je za njihov princip selekcije bilo bitno.

 

Zasto ne zelimo da eliminisemo bolesne itd. i ako nam priroda pokazuje da je to najefikasnije? Mislim da empatija ide uz drstvena bica.

 

  

 

 

 

 

 

 

 

[dabisha]

On 5/8/2014 at 23:29, Александар Милојков рече

Имамо проблем нападања погрешне мете, да тако кажем. О чему се ради? ТЕ као научна теорија, објашњава развој живота на нашој планети. Хајде да оставимо по страни питање про ет контра ТЕ. Ја вас молим да ова тема не постане још једна у низу окршаја креациониста и еволуциониста. Оно на шта желим да се тема усмери јесте, по мом мишљењу, прави проблем. Тај проблем није научна теорија као таква већ ЕТИКА која се на њој заснива. Ја сам је назвао дарвинистичком етиком. Дакле, проблем је када нам природа и њене законитости постану мера добра и показатељ у одговору на питање: шта чинити? Тако гледано, постоји интелектуална веза између дарвинизма, еугенике и фашизма. Нажалост, овај легитимни проблем неки људи окрећу ка самој научној теорији као таквој (што и горњи филм чини). Није проблем ТЕ, дарвинизам (како ту теорију често називају) већ социјалдарвинизам.

pa da socijaldarvinizam i darvinizam nisu isto. ni blizu.

 

darvinzam nije eticka teorija i nema sa tim veze