Православна порука, мисао дана....

[АлександраВ]

У обичној, свакодневној побожности неправилно схваћени аскетизам граничи се са мрачњаштвом. Смерност када постане формална и служи као путна исправа за тобоже чисто православље, води у ускогруди протестантизам професора Барта, где човек, сведен на нешто безначајно, може једино да се уништи или побуни. У извесним струјама побожности монофизитска јерес никада није превазиђена и попримила је облик „трансцендентног егоизма” у име индивидуалног спасења. То је оно монофизитско презирање тела и материје, бекство у „свет чистих духова”, непризнавање културе и човековог стваралаштва у свету, непријатељство па чак и мржња према жени и лепоти. „Луда љубав Божја (маникос ерос) према човеку, по Николи Кавасили или како је то прекрасно изразио митрополит Московски Филарет: „Отац је Љубав која разапиње, Син је разапета Љубав а Дух Свети је непобедива моћ Крста”, ова религија разапете Љубави претворила се веома настрано у „очински” клерикализам или у религију „садистичког Оца” (према јуридичкој теорији о задовољењу гнева Божијег”): Син „задовољава правду”, „умилостивљава срџбу Оца”. Религија љубави се изродила у религију закона и казне, опседнутости паклом, у религију страха где се Јеванђеље своди на један искључиво моралистички систем.

Павле Евдокимов

[Bokisha]

Молитва је универзално оруђе

Свети Серафим Саровски

Свако добро дело учињено из љубави према Христу доноси благодат Светога Духа, но молитвом се то најлакше постиже. Јер је молитва оруђе којим увек располажемо. Може се догодити да би сте хтели да идете у цркву али да црква није близу, или да је служба свршена. Или имате жељу да уделите сиромаху, но или њега нема, или немате шта дати. Или желите да будете непорочни али за то немате снаге, или због ваше природе или због сплетки злих духова којима се ви не можете успротивити по људској немоћи. Имате жељу и било које друго добро дело да учините ради Христа, но или немате снаге или немате прилике за то. Све то, међутим, не важи када је у питању молитва.

За молитву век има могућности. Она је доступна и богатом и сиромашном, и знаменитом и простом, и силном и слабом, и здравом и болесном и праведном и грешном. Снага молитве је огромна и више него све друго даје Духа Божијег. А молити се није тешко. Благо нама ако нас Господ Бог затекне на молитвеном бдењу, испуњене даровима Духа Светог Његовог! Тада се можемо смело надати да ћемо бити узети на облацима у сусрет Господу на ваздуху, Који долази са славом и силом великом да суди живима и мртвима и Који ће дати свакоме према делима његовим

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-06-24/26.html

[Bokisha]

Сила покајања

Бог је преко пророка поручио цару Манасији да ће умрети за три дана, јер "изађоше његови грехови пред Господа". Значи реч Божија је дошла пророку, дакле воља Божија! А знате ли шта је цар урадио? Затворио се и плакао три дана, непрестано, мислио је: бар ово шта ми је остало да као човек проведем, да се покајем. Шта је било после!? Бог је променио своју вољу, продужио му је живот за 15 година. Чак је сунце на небу стало да би му Господ показао да је променио своју вољу. Видите ли која је сила покајања код човека!? Разумете ли да се ово дешава у животу свакога човека, у било ком времену! Све је до искреног покајања! То је огромна сила! "

Гервасије Агиорит

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-07-01/26.html

[JESSY]

свети Филарет Московски

"Жалост може бити оправдана, али никада не сме бити претерана. Искусни мудрац каже: Жалост је многе убила и нема користи од ње. Жалост никада не сме бити јача од вере у Бога и од наде у Његову помоћ. Ма шта се десило, треба да верујемо у Његово милосрђе и да се надамо да ће нас Он помиловати. ...Принесите Богу жељу да се молите, а Он ће вас услишити и дати вам молитву."

[Bokisha]

РАСУЂИВАЊЕ

Једна од разлика између красноречиве философије јелинске и вере хришћанске јесте у томе, што се философија јелинска да сва јасно речима изложити и читањем појмити, док вера хришћанска нити се да сва јасно речима изложити нити пак, још мање, само читањем појмити. При излагању вере хришћанске неопходан је и пример излагача, a при поимању и усвајању потребно је сем читања и вежбање читача. Кад је патријарх Фотије прочитао речи Марка Подвижника o Духовном Животу, он је приметио извесну нејасност код писца, за коју он мудро каже, да „не происходи од тамноће излагања него од тога што истине, ту излагане, боље се схватају посредством вежбања (него посредством речи), и не могу бити објашњене само речима... И ово", додаје велики патријарх, „није случај само код ових беседа нити само код овог јединог мужа, него код свију који су се трудили изложити подвижничке законе, страсти и упутства, која се боље разумеју из самог делања (вежбања)."

св вл. Николај жички

[Bokisha]

Недеља пета по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Гадаринци су видели дивно чудо Господње, тј. изгнање легиона бесова, па су ипак изашли и молили Господа да би отишао из њиховог краја (Мт.8,28-34). Није да су се они непријатељски односили према Њему. Код њих, једноставно, није било вере. Њих је обузело неко неодређено страховање због чега су желели само једно: „Иди куда хоћеш, само нас не дирај“. То је права слика људи који мирно живе са својим имањем. Окружили су се они не тако рђавим стањем ствари: навикли су се на њега и не помишљају, нити имају потребе, да било шта измене или укину. Они се боје да направе било какав нови корак. Они, ипак, некако осећају да ће страх Божији и савест да их натерају да се одрекну старог и да прихвате ново уколико дође наредба свише. Стога они на сваки начин избегавају случајеве који их могу довести до таквих убеђења, како би, прикривајући се незнањем, могли спокојно да живе по старим навикама. Такви су они који се боје да читају Јеванђеље и отачке књиге, и да разговарају о духовним стварима. Они не желе да узнемире своју савест да их не би, пробудивши се, терала да једно одбаце а друго прихвате.

http://www.voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/sv-pis/b-s-d-sv-ni-l-srpsg/6413-n-d-lj-p-p-p-d-s-nici-isli-z-sv-i-d-n-u-g-dini-sv-i-f-n-z-v-rni

[Bokisha]

БЕСЕДА

о сили и дејству добрих дела

Јер је тако воља Божија да добријем дјелима обуздавате незнање 6езумнијех људи (I Пет. 2, 15)

Тешко је, браћо, спорити с безбожним; тешко разговарати с безумним; тешко убеђивати озлобљеног. Безбожна и безумна и озлобљена тешко ћеш убедити речима. Пре ћеш их убедити делима. Нека виде ваша добра дјела и хвале Бога (I Пет. 2, 12). Онима који хоће да споре с вама, учините добро дело, и ви ћете добити спор. Једно дело милосрђа брже ће уразумити безумнога и ублажити озлобљенога него многи часови разговора. Ако безбоштво и безумље и злоба долазе од незнања, то незнање је као беснило, које се најбрже да обуздати доброчинством. Ако ли ти с безбожним спориш његовим бесним начином, тиме појачаваш бес безбоштва. Ако ли се с безумним разговараш ругањем, мрак безумља се увећава. Ако ли злобног мислиш да убедиш гневом, тиме разгореваш већма огањ злобе. Кротко и благо дело је као вода у пожар. Сети се увек светих апостола и њиховог успешног начина опхођења с људима. Ако те безбожник изазива, то те не изазива човек него ђаво; човек је по природи побожан. Ако те безумни ружи, то те не ружи човек но ђаво; човек је по природи уман. Ако те озлобљени гони, то те не гони човек но ђаво; човек је по природи благ. Ђаво те изазива на дуге спорове и бесплодне разговоре, а од доброг дела бежи. Учини добро дело у име Христово, и ђаво ће побећи, и онда ћеш ти тек имати посла с људима, с правим људима: побожним, умним и благим. Но све што чиниш, чини у име Господње.

Господе преблаги, помози нам чинити добро, и добрим побеђивати у име Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.

св Николај жички

пролог

[Bokisd]

" Aко видиш недостатак ближњег, који би ти хтео да исправиш, ако он нарушава твој душевни покој и раздражује те, онда ћеш и ти погрешити и самим тим нећеш грешку исправити грешком – јер се она исправља кротошћу. Јер је и апостол рекао „Исправљајте један другог духом кротости“.

Смирење и без добрих дела спасава. Не завиди онима који живе спокојно. Много је боље трпети невоље него живети спокојно. Љубав треба изражавати молитвом и послушношћу, а не целивима. "

Преподобни Јосиф Оптински

[Bokisha]

Кајање зависи од нас

св Јустин Ћелијски

По слабости својој ми грешимо, по милости Својој Господ опрашта, али кајање зависи од нас. Истина, слаби смо људи па се враћамо на старе грехе, али ту је покајање, ту је свемоћни еванђелски васкрситељ, који те може васкрснути свакога дана и сваке ноћи. У томе се и састоји покајање: скршити своју гордост, бацити себе на колена, самлети себе у ступи самоосуде, самопрезира, самомучења. Покајање и јесте мржња на грехе, борба са гресима до њиховог потпуног уништења благодатном помоћу човекољубивог Спаситеља.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-07-24/26.html

 

[елТорнеро]

СЛАБИЋ
Злочин је слабост, а не снага. Злочинац је слабић, а не јунак.
Зато сматрај свога злотвора увек као слабијег од себе, па као што се не светиш слабом детету, не свети се ни злотвору. Јер он није злотвор по снази, него по слабости.
Тим начином гомилаћеш снагу у себе и бићеш као море, које се не излива да потопи свакога дерана, што се у њ баца каменом.

( Николај Жички)

[Phoebe]

[елТорнеро]

ОСМЕХ
Над људским смехом од среће и кукњавом од несреће носи се један тајанствени осмех, што греје, а не пали. Тај осмех је савршено несличан осмеху циника и презирача, што леди.
Осмех мајке над раздраганим или болним дететом и осмех светитеља над моћним и слабим, личи на тај тајанствени, узвишени осмех.
Шта значи тај осмех ако не саучешће у радости радосних и тузи тужних?
Шта каже тај осмех ако не, да ће се претерана радост на земљи ускоро умерити жалошћу и да ће се претерана жалост на земљи ускоро умерити радошћу?
Мучно да две животиње на земљи јасније изражавају сумашедствије човека као мајмун и хијена. – Старај се, да се што више уздржаваш од лудачке гримасе мајмуна и лудачке хипохондрије хијене.
Сети се увек тајанственог и милокрвног осмеха сличног осмеху мајке и светитеља – осмеха што изражава нормалност, здравље, мудрост, милост и вечност. И вечност – јер смех и плач су пролазни, док је осмех трајан.

(Николај Велики)

[JESSY]

Уколико би свако од нас смислено погледао на свој живот, стално би видео то чудо Божјег присуства. То непрекидно и свакодневно чудо, када се наша душа, сломљена и потопљена, подиже са дна, веће је чудо него човек који иде по води. Тако мало полажемо наде у молитву, а Он чује тада када му ми заиста вапијемо. Једио је потребно, вапијући, дати му свцело срце, а не попут Петра, који је кренуо, али је окренуо очи од Христа Спаситеља, погледао на таласе који су му беснели под ногама и одмах је почео да тоне. Истог тренутка када је погледао на те страшне таласе, а не на Христа, изгубио је чудесну способност да иде по води… Тако и ми сви, добивши подршку и помоћ Божју, почињемо да се колебамо и мислимо: „Могуће да је ово случајност, могуће да је тако и требало, можда би било и неизбежно?“ Одмах почињемо да објашњавамо све на основу свога (расуђивања), по људској логици, и одмах све у нама поново почиње да се урушава. Богу треба дати све или ништа.

 

протојереј Александар Мењ

[Bokisd]

Тајна нашег спасења зависи од тога какав смо траг оставили у животу људи с којима смо долазили у додир. Да ли смо их рањавали или исцељивали.

Свети Јован Златоусти

[JESSY]

Да бих вам кроз пример представио садашње страдање, рећи ћу да је душа свакога од нас слична кандилу, при чему су добра дела уље, а љубав фитиљ на којем, као светлост, почива благодат божанског Духа. Када, дакле, понестане тога уља, односно добрих дела, онда нужно пресушује љубав, која као фитиљ постоји у души.

Из беседе изговорене три дана након доласка Светог Григорија у Солун.