Грађански рат у Украјини

[obi-wan]

Pogledajte snimak obavezno. EU rajh i njegovo satansko ludilo.

...

Arsen Čarkić - Dokle je panevropsko briselsko/davosko... | By Arsen |...

WWW.FACEBOOK.COM

---

2.701 views, 35 likes, 0 loves, 9 comments, 42 shares, Facebook Watch Videos from Arsen Čarkić: Dokle je panevropsko briselsko/davosko ludilo došlo svjedoči i...

 

[Вукашин]

пре 42 минута, obi-wan рече

Pogledajte snimak obavezno. EU rajh i njegovo satansko ludilo.

...

Arsen Čarkić - Dokle je panevropsko briselsko/davosko... | By Arsen |...

WWW.FACEBOOK.COM

---

2.701 views, 35 likes, 0 loves, 9 comments, 42 shares, Facebook Watch Videos from Arsen Čarkić: Dokle je panevropsko briselsko/davosko ludilo došlo svjedoči i...

 

ОТАЦ АНДРЕЈ ТКАЧОВ: ЈУРИШ НА EU-ТИТАНИК

Украјина, наравно, треба да уђе у Европску унију. Јер је Европска унија – Титаник.

Украјинци то не разумеју и по превисоким ценама купују карте за кобни лет. Али они уопште ништа не разумеју.

А Европа ништа не разуме, јер је то континент продаваца Христа. Заједно са одбаченом вером напустио их је и разум. Дакле, са становишта убрзања процеса међусобног политичког и државног утапања, они и треба да се уједине. Нека буде тако и не треба говорити „против“.

 

И добро би било да у Европу уђу сви, ма колико их има (а има их доста) монаси, али у најбољим традицијама мирисног Средњевековља (само кретен може да каже да је средњи век „мрачан“) и да крену са новим проповедањем покајања по градовима и местима Европе. Фрањевци, бенедиктинци, августинци, редемптористи, паулини, кармелићани… Списак је неисцрпан. Сви треба да напусте своје ћелије и оду да проповедају по Јовану Крститељу: Покајте се!

Али нешто ми шапуће да је овај луксуз, достојан Савонароле, потпуно немогућ. И ако је тако, онда ће се чути само еколошка проповед, и борба за зелену енергију, и за родну равноправност, а папа ће са балкона у Риму причати о људским правима, и све ће наставити да трули и да се руши. А празни храмови биће цивилизовано претворени у хотеле, барове и аутосервисе.

Да, овој фирми која пропада и трули, много недостаје Украјина. На крају крајева, људе кажњавају управо испуњењем њихових жеља.

Тада, отпивши гутљај Европе не у сновима, већ на делу, присетиће се да припадају православном свету, и да немају већих пријатеља од Руса. Али – то ће бити тек тада. И биће касно. У међувремену, по неумољивој логици историјских процеса, они просто морају да уђу тамо где су и сами рекли да желе да уђу.

А сви разумни људи треба не само да не уђу у овај европски дом, него да се од њега одмакну, да их не затрпају рушевине.

Воља Божија се извршава и нема потребе да се ту мешамо.

 

(Телеграм канал о. Андреја; превео Ж. Никчевић)

 

 

[Вукашин]

@obi-wan Срећа наша што је са уласком Хрватске у ЕУ црта подвучена, тако да је сва та Вучићева прича о уласку у ЕУ чисто мантрање.

Што каже Ткачов, заједно са одбаченом вером, Европу је напустио и разум.

[obi-wan]

пре 21 минута, Вукашин рече

Што каже Ткачов, заједно са одбаченом вером, Европу је напустио и разум.

I vl. Nikolaj je isto to pricao jos u svoje vreme.

[obi-wan]

https://iskra.co/kolumne/zlatna-milijarda/

...

Милан Ружић

Златна милијарда

Пре неколико дана, Путин је по први пут отворено говорио о „златној милијарди“. Изреченим, доказао је да је, иако непријатељ Америке, пријатељ човечанства, што је у геополитичкој, па чак и у културолошко-хуманитарној констелацији данашњице сасвим логично.

Елем, на светском нивоу се прича о „златној милијарди“ јавља одавно, али највише као „теорија завере“. Међутим, мене је та теорија дозвала као истина онда када сам 2016. године, након што је принц Вилијам поменуо „златну милијарду“ подржао његову идеју, али под условом да „Краљица мајка“ буде прва у реду, па сам му чак саветовао лапот као проверено средство које је ипак део традиције, баш као и владавина поменутих приказа. Текст је муњевито уклоњен са Фејсбука и са портала на ком је објављен. Дакле, нема играња са милијардама, златним или не, уколико нисте енглески аристократа или пловак америчке дубоке државе.

Ваљало би знати ко све предњачи у тој трци ка „златној милијарди“ и у којим се патикама ко трка, али и где је у свему томе Србија као почасни члан судијског одбора (јер судије се не тркају, па самим тим не могу ни стићи до циља).

С обзиром на то да данашњи свет воли да му се неко мишљење наметне или фино речено да му се укус форматира знањем добијеним из западног искуства, можемо слободно почети од заосталог детета „Краљице мајке“ – Сједињених Америчких Држава. Наиме, када се увидело да је Холивуд индустрија која, поред музичке, а ипак она у себи садржи и поменуту, има највећи култур-диктаторски утицај зарађен високим уметничким дометима до краја седамдесетих година, онда је ваљало тај утицај искористити за планове тих неколико процената који се окупљају за столом желећи да владају и живе што дуже. Да би се нови Холивуд (овај данашњи) родио, филм је морао да умре. Тако је и било. Од великих срцепарајућих заплета и расплета, мајсторске нарације, феноменалне глуме, судбинских епопеја, најтананијих ослушкивања човека у човеку, дошло се до Ван Дама, Ландгрена и Шварценегера, до неплодног дела каријере Тарантина који је све своје нове усеве заливао крвљу. Када би неко пописао тај број убистава, експозија, мучења, сигурно бисмо остали запрепашћени. Међутим, то и јесте била идеја. Учинити смрт простим делом живота. Увалити убиство и страдање као неку најнормалнију ствар над којом се не треба чудити, а камоли је оплакивати, јер, како нас амерички новофилмови уче, важнији је виши циљ. Све је поскупело, а живот је појефтинио.

Дакле, када је животу одузета једна еполета и када је пребачен у нижи чин, на ред је дошла лепота. У новим литерарним и филмским (не)делима, све је сиво, пусто, црно, задимљено, свуда су уске улице, саобраћај, гужве, апокалиптична предсказања. Те слике потекле из филма, пратили су медији, па су на насловне стране извели остатке људи из саобраћајних несрећа, дављенике из језера извлачили за главне најаве, обешене војнике стављали као илустрацију појединих вести и наметнули опште мишљење како у целом свету влада ужас и како ми који читамо новине, гладамо филмове, слушамо музику, треба да будемо срећни само зато што смо живи.

Када је тај осмртни наратив постао свакодневица, онда је било лако убедити свет да је ковид пред вратима, па смо сви видели да је тај вештачки вирус, који постоји и који заиста јесте смртоносан, успео да отелотвори глобалистичку мантру о свету без граница, јер свет као такав не постоји за људе, како су нас убеђивали, али апсолутно постоји за ковид. Савремено друштво нуди један велики привид слободе. Дало нам је технологију и интернет да нас завара да смо слободни. Ковид је само показао да ћелије 21. века, у затвору у који се долази на извршење смртне казне, могу бити и мало скученије. Ковид већ неко време ради за „златну милијарду“ као један од најактивнијих запослених, можда и радник године 2020. Али шта је са ратовима, шта је са колонизацијом, шта је са уценама малих народа?

Е па, када се већ помиње глобализација, треба знати да она није никада ни служила за оно што смо мислили да јој је циљ, већ је послужила као река којом се тамо где треба некаквим бродовима добрих намера или зелених странака допрема опрема за самоуништење. Али та река глобализације и сви њени токови, показали су се као понорнице. Понорнице користи које пониру негде у дубоке џепове којекаквих ложа, друштава, компанија или којих већ интересних група. Таласи ове реке, пронели су светом холивудску неопропаганду којом је демонизована свака држава која није дозволила да се њени ресурси експлоатишу. И баш ту, на тој притоци, долазимо и до наше земље, до нашег народа који више ни сам не зна чији је.

Вечито изгубљен у теоријама око своје заосталости, ратне кривице, незнања историје, зажбуња морала и жеље да буде оно што није, идеална је мета за нестанак, а у то не треба сумњати, јер смо, ако узмемо само 20. век, видели шта нама спрема „цивилизовани Запад“. Исти онај Запад који као идеју има „златну милијарду“ и у оквиру ње „Агенду 2030“, финансирање уништавања хране и тровање оне која остане. Исти онај Запад који је нама наметнуо идеју о томе да ћемо ми коначно бити признати за цивилизован народ само ако пристанемо на то да баштинимо њихове девијације. Пошто су видели да нам бомбе нису могле ништа, бомбардовали су нас нашом слабошћу према жељи да будемо „део Европе и света“. Нас, вишевековни народ чији су уметнички домети драгуљи у круни Европе и света. Нас чије су фреске три пута старије од држава које нас саветују и до чијег нам је признања стало. Нас, људе којима отимају Косово и Метохију, јер знају колико нас неће бити ако то изгубимо.

Мислите да постоји неки добронамерни нагон Запада да нас еманципује уступивши нам „Еуропрајд“? Грдно се варате. Нећемо ми тим скупом доказати да смо велика демократија, нити да смо толерантни, већ је то начин да се понизи и додатно удари на српски народ, али очигледно и да се нађе још једна тема на који ће СПЦ да оћути и докаже се као послушна. Зашто ово говорим? Зато што се европска геј парада, у време док још траје ковид и спомињу се „мајмунске богиње“, са својих неколико десетина хиљада учесника сели у престоницу државе која је престоница света када се прича о белој куги. Зашто светски „прајд“ или барем афрички не буде одржан у Нигерији? Зато што су они подложнији другом начину гурања у страну пред скоро осам милијарди тркача од којих ће само једна милијарда освојити злато на крају и зато што ће њима „помоћи“ неким другим вакцинама око „пренасељености“. Та парада је одличан изговор оних који су је подметнули да нам објасне како ћемо њом зарадити и новац и углед, а у ствари ће се догодити обратно.

Економија… Та магична реч. Економија, читајмо зарада – небитно да ли појединаца или држава, главни је мотивациони покретач наопаке замисли о „златној милијарди“. Циљ оних неколико процената који седе за горепоменутим столом јесте да нас сведу на кориснике, тачније да интернет систем пресликају на прави свет. Није у питању лакша комуникација, једноставнији долазак до неког посла, повезаност, то су све глупости. У питању је лакоћа манипулације системом који се намеће и у ком они могу да креирају правила по својој мери. Класно раздвајање и огроман јаз који се тако прави између људи сведочи томе да је циљ економије као науке на светском нивоу постао да се одстрани непродуктивна група. Створити тако страшно сиромаштво да ће ти сиромаси радити и за кору хлеба, а да ће они са друге стране канала уживати у луксузу који ће им омогућити ови који раде за хлеб. Сиромашнији ће се убијати радом, новим пандемијама, можда чак и тим хлебом, али ће одржавати мрежу и обалу оне реке којом у дубоке џепове понире све.

На Србији, као и на сваком од народа и држава који знају да за њих неће бити места у „златној милијарди“ остаје да од тог јаза, од тог канала који стоји између моћних и немоћних, направи ров. Ров из ког ће својим знањем, памећу и уметношћу пуцати у све оно што од нас прави жртве. И заиста, срамота је бити жртва некога ко постоји двеста година, и то без испаљеног „метка“.

Неће се овде ништа само од себе средити, јер се није само од себе ни уништило, нити ће у спречавању пропасти помоћи они који нас у пропаст гурају. Можда је „златна милијарда“ велики злослутни план већих од нас, али толико је великих царстава падало, па може и то. Дакле, једино што морамо ми опет бити ми. Морамо васпитавати своју децу, образовати их, дати им прилику да оно дрво које из њих проклија успе да се разрасте и заштити нас у неким будућим шумама у којим ћемо се због опстанка сакривати, а из којих ћемо излетати да затремо војске девијација које ће сасвим сигурно марширати на нас. Иако, ако визуализујете, та слика делује као позив на насиље, то није тачно. Ово је позив на непристајање на нестанак, а уз борбу памећу и културом. Зашто бисмо стварали измет који ће Америка сматрати ремек-делом, а нама ће да смрди. Зар није боље правити нешто што ћемо ми сами вредновати и тиме се свету наметнути као народ велике памети, естетике и историје.

А што се тиче оне глади и рада за хлеб… Зашто ми не бисмо засадили целу Србију воћем и житом, ионако само користимо 20% обрадиве територије наше земље. Тад би морали да нас плаћају нечим другим, јер бисмо хлеб већ имали. Али, нас су убедили да је земљорадња оно што од човека чини неку нижу класу од оних који раде у канцеларијама. Све наше невоље и јесу донекле кренуле онда када смо мотику заменили кликтањем мишем. Ово је прави тренутак да себе одбранимо, а то се може урадити релативно лако у новом светском полому у ком су нам подељене добре карте. Самим тим, ако урадимо све што можемо, и та „златна милијарда“ ће нам бити барем један степеник даље.

Погледајмо како Холандија – у нашим очима земља слобода, јавног конзумирања марихуане и великих геј парада – одједном показује нецивилизовано лице. Полиција пуца бојевом муницијом на грађане који се боре за парче хлеба. У Аустралији туку људе који не носе маске. У Америци фармерима дају дупло већи новац ако униште летину. Запад вам и даље делује еманциповано?

Борба народа са својим тлачитељима је борба против групе политичара друге земље, не са целим народом и та борба увек може да се добије. Али ако дозволимо да нас покоре материјално и храну нам поставе као највише божанство, онда ћемо свакодневно губити од продавнице, јер борба човека са продавницом се увек завршава нашим поразом. Она има оно што ми немамо и колико год код куће имали, немамо баш оно по шта смо дошли. Што се мене тиче, пре бих ишао у продавницу по нови рачунар и не могао да га платим, него што бих ишао по хлеб надајући се да ће ми га неко дати „на рецку“.

И сваки дан у ком ништа не урадимо за свој народ, само је још једна рецка на зиду наше неспособности и малоумља.

[obi-wan]

https://iskra.co/svet/ljubisa-spasojevic-kotlovi-ili-devet-uspeha-sad-i-vazala-u-ukrajini/

...

Љубиша Спасојевић: Котлови или Девет „успеха“ САД и вазала у Украјини

Израз котао (Der Kessel) усвојили су – и добро се упознали с њим – Немци у Другом светском рату, после Стаљинградске битке. Али, утешно је што кратког историјског памћења нису само Срби, него и све европске државе (осим Русије и Белорусије). У престројавању после Другог светског рата никад се јасније није показала подела на разбојнике и остатак света него сад у Украјини.

Пошто разбојници разумеју само језик силе, покушали су увођењем свих могућих санкција да сломе Русију. Није им било довољно осам година да увиде да су санкције (уведене због ослобађања Крима и припајања матици) само ојачале Русију, него не схватају ни нову поруку коју им Русија шаље ангажовањем само десет одсто својих војних потенцијала у Украјини. Јер, ако са тих десет одсто побеђује – упркос бројчаној надмоћи украјинске војске, помоћи коју добија Украјина у опреми, оружју, новцу, НАТО обуци, саветницима и страним плаћеницима, обавештајним подацима – шта ће бити са свом том разбојничком булументом ако Русија употреби своју пуну моћ? Заслепљени грамзивошћу (јер је новац њихов Бог, што им и пише на новчаницама), мислећи да време отимачине још некажњено траје, настављају да раде како су радили –водећи себе и вазале у све већу кризу. Стрпљивост и мирољубивост Русије су схватили као слабост, па су медведа чачкали, скраћујући време између провокација и повећавајући улог током година, од Чеченије, преко Абхазије и Јужне Осетије, потом Белорусије и Казахстана, при чему је Украјина требало да представља завршни ударац. Као неке од последица су добили да им се четири петине човечанства супротставило, предвођено Русијом и Кином.

САД убрзано губе моћ у Азији и Африци, али ако би се у државама Европе (изузимајући Русију и Белорусију) – због пада стандарда, свеопште кризе и осталих невоља које су их снашле – појавила нека која би да води политику сопствених интереса, ту су ЦИА суптилни методи. Ако они не успеју, амерички војници у базама широм Европе спремни су да изврше преваспитавање. Није њихов драстично увећан број у Европи само због Русије. У случају потребе имају и дисциплинску улогу у покоравању незадовољних Европљана, јер ће генерал Зима – који је поразио тевтонске витезове на Чудском језеру, Наполеона и Хитлера – за неколико месеци показати своју пуну моћ широм Европе. Европљани ће моћи да се греју сопственим бесом између четири зида. Улица је једино место где могу да изразе незадовољство, пошто се власт одродила од народа а ородила са америчком. Европске власти путем медија лажно окривљују Русију за све невоље које су сами проузроковали, не чују народно незадовољство – као што нису чули ни Путина.

Одговор америчког народа на исте проблеме је засад другачији. Економска и социјална криза (раст цена бензина и пад стандарда) у САД, између осталог, прузроковала је учестала масовна убиства: тамошњи становници због обиља оружја које поседују (за разлику од Европљана) своје незадовољство изражавају и на тај начин.

Черчил је описао Русију као загонетку увијену у мистерију унутар енигме. Тако је признао да ни он не може да је схвати, а камоли садашњи европски и амерички политичари који му нису ни до колена. Због тога САД и Европа срљају из све већих грешака у све веће грешке. Та спирала грешака попут торнада наноси им и краткорочно дугорочно озбиљне штете. Укљештена између војне моћи Русије и економске моћи Кине, такозвана Међународна заједница се налази у ситуацији у којој никад није била, сада губећи превласт на војном и економском плану, а касније на спортском и културном (стварањем војних, економских и спортских савеза, финансијских институција које ће заменити Светску банку и ММФ, сарадњом у области културе где више Европа и САД неће бити центри који диктирају трендове и свакојаке изопачености као доказ демократије и напретка). Трећи светски рат за ову превласт и последицама које осећају све државе је у току и трајаће дуго.

Оно што је уочљиво а где резултати већ постоје или ће се остварити у краћем или дужем временском периоду јесу:

1. Руска војска је стекла борбено искуство које ниједне војне вежбе не могу да дају. Испробала је ефикасност нових оружја и омогућила војницима да се прекале и да се искаже најспособнији команди кадар. НАТО то нема. Имају борбено искуство када бомбардују цивиле са безбедне висине, а кад сиђу на земљу пролазе као у Вијетнаму и Авганистану;
2. Узалудна је помоћ у обавештајним подацима, оружју, новцу, плаћеницима и саветодавцима која такозвана међународна заједница шаље Украјини. Оно што украјинској војсци највише недостаје, то им не могу послати јер ни сами то немају – морал. Једина победа коју су обезбедили Украјини је она на Еуросонгу;
3. Русија ће се територијално проширити – и то не само за Донбас него и на целокупну територију Украјине, јер би остављањем неког дела Украјине као самосталног то неминовно довело НАТО базе у тај део и тако створило „змијско легло“ близу границама Русије. Због истог разлога Русија неће дозволити да суседне земље – пре свега Пољска – припоје неки део територије Украјине, да тиме буду награђене за непријатељску делатност према Русији. Проглашавање неутралности Украјине, коме би гарант била тзв. Међународна заједница, довело би до истог резултата. Упозорење да ће свака страна војска која уђе у Украјину бити сматрана непријатељском јасно показује намеру Руса да контролишу целокупну територију те државе. Сви зајмови дати Украјини кад она престане да постоји као држава постају мртво слово на папиру. Русија их неће признати јер су то зајмови непријатељских држава;
4. Један од највећих „успеха“ САД је савезништво две империје, Русије и Кине. То је први такав случај у историји. Империје су до сада увек међусобно ратовале. Тзв. Међународна заједница куповином кинеских производа финансира Кину која и тим новцем купује руску нафту и гас, остављајући Европљане без тих енергената, што у потпуности доказује неуспех и бесмисленост санкција уведених Русији;
5. Американци ће се борити до последњег Украјинца и Европљанина јер тако одлажу сопствени пад. То одговара Русији јер продужење рата продубљује свакојаку кризу и неслогу у тзв. Међународној заједници;
6. Крај долара као светске резервне валуте и његова замена рубљом. Покриће долара није никаква реална вредност, него магла, баш као и криптo-валуте које су створили Американци у намери да замене долар. Покриће рубље је реална вредност – злато. Покриће крипто-валута је рачунарски програм. Продавци магле банкротирају. Блокада триста милијарди долара руске имовине и намера заплене тих средстава ће упутити остале државе које могу доћи под удар санкција када се то прохте тзв. Међународној заједници (примери СРЈ, Ирана и Венецуеле којима се то десило), да повуку своја средства из финансијских институција Запада, што ће убрзати колапс тих институција. Могуће је да је Русија (не)намерно поставила тај мамац када бар део тих средства није повукла, јер имала је довољно времена да то учини (бар од пропасти Минских споразума, ако не и припајања Крима). Међутим, све злато је повукла из иностранства и сместила у своје трезоре;
7. Очигледан закључак јесте да је намера САД да ослаби Русију довела до јачања рубље, јачања војне моћи Русије, територијалног проширења и јачања подршке Путину – како у земљи тако и у иностранству. Супротно, САД и вазали имају економску, социјалну и политичку кризу, а политичари пад подршке у сопственим државама. Русија може без ЕУ, ЕУ не може без Русије, Европљани полако то почињу да схватају. Русија није изолована, изолована је тзв. Међународна заједница јер се четири петине држава света сврстало на страну Русије;
8. За двадесет година Русија је од Чечена, непријатеља и народа друге вере, културе, обичаја и порекла створила пријатеље и савезнике;
9. Као и сваки силеџија који је добио батине, САД и вазали се доказују на неком много слабијем – кињењем, претњама, уценама и осталим алатима из њиховог демократског арсенала. У Европи најпогоднија мета је Србија – са декларативном политичком неутралношћу, која виси на танком концу званичног неувођења санкција Русији. Једини наш правилан одговор је учлањење Србије у Евроазијску унију и ОДКБ, чиме се гарантује војна, политичка и економска заштита. Само ове године Русија је у чланицама ОДКБ Азербејџану и Белорусији спречила обојене револуције. Само, то учлањење садашња власт у Србији (погрешно би било назвати је српска власт) неће дозволити.

[Вукашин]

пре 5 часа, obi-wan рече

Пошто су видели да нам бомбе нису могле ништа, бомбардовали су нас нашом слабошћу према жељи да будемо „део Европе и света“.

Од тог света смо добили егзит, прајд и великог брата.

[Вукашин]

пре 8 часа, obi-wan рече

I vl. Nikolaj je isto to pricao jos u svoje vreme.

Ткачов чита Николаја.

Да су полудели као што никакад до сада нису - јесу, нема дилеме. Краве које стварају измет и гасове су опасност за човечанство   Метан и амонијак од крава ће нас побити 

 

[Вилер Текс]

пре 10 часа, Вукашин рече

Краве које стварају измет и гасове су опасност за човечанство   Метан и амонијак од крава ће нас побити 

Чак и да је та прича тачна, зашто не крену да посте? Мање меса ће се јести мања крава. А не, прво су одбацили пост и временом су и памет изгубили. 

[obi-wan]

...

Telegram: Contact @sputnik

T.ME

---

There was an explosion at another LNG plant in the USA. According to a local TV channel, an emergency occurred in Medford, Oklahoma, at the plant of the Oneok gas...

 

[obi-wan]

Na "zabavi" na kojoj je ucestvovao i nemacki kancelar Solc zene su drogirane "drogom za silovanje", tj. nekim opijatom koji omamljuje zrtvu da nema nikakvu reakciju na silovanje. Skandal naglo uzima maha, a ja bi samo dodao "nista nema skriveno sto nece da se otkrije". U pravo vreme, razume se, kad Domacin kaze.

...

...

Telegram: Contact @sputnik

T.ME

---

🇩🇪German Chancellor Olaf Scholz attended a party where eight girls suffered from "rape drugs". The victims were allegedly pumped up with some kind of "knockout drops". It happened...

 

[obi-wan]

Izvor - ovaj profil na VK.

...

[obi-wan]

Ovo mi nesto mnogo poznato, samo ne mog` se setim odakle.

...

[obi-wan]

[obi-wan]

Kako neki ovde imase jos nedoumica oko toga ko su ukronacisti, pa kad mi jedni kazemo "ukronacisti" za njih oni se nesto brecaju i kao ne kapiraju, jelte, evo da samo jos jedared rascistimo malo to pitanje - da, svi koji podrzavaju taj mahniti pseudosistem i antidrzavu su pravi nacisti.

U ocekivanju da dobiju neke nove rakete veceg dometa od Amera, cak i zene medju takvima pokazuju svoju satansku nenormalnost. U jednoj od poruka ispod stoji: "Popunice se jos Aleja andjela na Donbasu".

"Aleja andjela" je spomenik nastradaloj skolskoj deci u Donbasu.

Normalno, kad posle popiju gvozdenu mocugu po tintari kukace na "zle Ruse".

...

...