Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?

[Vasa L.]

Da li deca bivaju kažnjena za grehe svojih roditelja?

Pitanje: Da li deca bivaju kažnjena za grehe svojih roditelja?

Odgovor: Deca se ne kažnjavaju za grehe koji su počinili njihovi roditelji, niti se roditelji kažnjavaju zbog grehova svoje dece. Svako od nas je odgovoran za svoj greh. Jezekilj 18:20 nam govori: “Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo.” Ovaj stih jasno govori da će svako snositi posledice za svoj greh.

Postoji, međutim, stih zbog koga neki veruju da Biblija zagovara kažnjavanje potomaka za grehe roditelja, ali to tumačenje nije ispravno. Sporni stih je 2. Mojsijeva 20:5, a govori o idolopoklonstvu: "Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena, onih koji mrze na mene.” Ovaj stih ne govori toliko o kazni koliko o posledicama, da se posledice nečijeg greha mogu osetiti generacijama kasnije. Bog je rekao Izrailju da će njihova deca osetiti uticaj generacije svojih roditelja, što je prirodna posledica njihove neposlušnosti i mržnje prema Bogu. Deca koja odrastu u takvom okruženju isto će tako postati idolopoklonici jer će upasti u opšteprihvaćeni obrazac neposlušnosti. Posledica jedne neposlušne generacije je zlo toliko duboko ukorenjeno da je potrebno da prođe još nekoliko generacija da bi se iskorenilo. Bog nas ne drži odgovornim za grehe naših roditelja, ali ponekad osećamo posledice greha koji su počinili naši roditelji, kao što ilustruje 2. Mojsijeva 20:5.

Kao što Jezekilj 18:20 pokazuje, svako od nas je odgovoran za svoje grehove zbog kojih će morati da bude kažnjen. Niko ne može da podeli krivicu sa nekim drugim, niti neko drugi može da bude odgovoran za to. Međutim, ovo pravilo ima jedan izuzetak koji važi za celo čovečanstvo. Jedan čovek je uzeo na sebe grehe drugih i podneo kaznu zbog njih da bi grešnici mogli da postanu potpuno pravedni i čisti pred Bogom. Taj čovek je Isus Hristos. Bog je poslao Isusa na ovaj svet da zameni svoju pravednost za naš greh. "Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija" (2. Korinćanima 5:21). Isus Hristos uzima osudu za greh od onih koji mu prilaze u veri.

 

http://www.gotquestions.org/Srpski/greh-roditelja.html

[Zero]

Da li deca bivaju kažnjena za grehe svojih roditelja?

Pitanje: Da li deca bivaju kažnjena za grehe svojih roditelja?

Odgovor: Deca se ne kažnjavaju za grehe koji su počinili njihovi roditelji, niti se roditelji kažnjavaju zbog grehova svoje dece. Svako od nas je odgovoran za svoj greh. Jezekilj 18:20 nam govori: “Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo.” Ovaj stih jasno govori da će svako snositi posledice za svoj greh.

Postoji, međutim, stih zbog koga neki veruju da Biblija zagovara kažnjavanje potomaka za grehe roditelja, ali to tumačenje nije ispravno. Sporni stih je 2. Mojsijeva 20:5, a govori o idolopoklonstvu: "Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena, onih koji mrze na mene.” Ovaj stih ne govori toliko o kazni koliko o posledicama, da se posledice nečijeg greha mogu osetiti generacijama kasnije. Bog je rekao Izrailju da će njihova deca osetiti uticaj generacije svojih roditelja, što je prirodna posledica njihove neposlušnosti i mržnje prema Bogu. Deca koja odrastu u takvom okruženju isto će tako postati idolopoklonici jer će upasti u opšteprihvaćeni obrazac neposlušnosti. Posledica jedne neposlušne generacije je zlo toliko duboko ukorenjeno da je potrebno da prođe još nekoliko generacija da bi se iskorenilo. Bog nas ne drži odgovornim za grehe naših roditelja, ali ponekad osećamo posledice greha koji su počinili naši roditelji, kao što ilustruje 2. Mojsijeva 20:5.

Kao što Jezekilj 18:20 pokazuje, svako od nas je odgovoran za svoje grehove zbog kojih će morati da bude kažnjen. Niko ne može da podeli krivicu sa nekim drugim, niti neko drugi može da bude odgovoran za to. Međutim, ovo pravilo ima jedan izuzetak koji važi za celo čovečanstvo. Jedan čovek je uzeo na sebe grehe drugih i podneo kaznu zbog njih da bi grešnici mogli da postanu potpuno pravedni i čisti pred Bogom. Taj čovek je Isus Hristos. Bog je poslao Isusa na ovaj svet da zameni svoju pravednost za naš greh. "Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija" (2. Korinćanima 5:21). Isus Hristos uzima osudu za greh od onih koji mu prilaze u veri.

 

http://www.gotquestions.org/Srpski/greh-roditelja.html

Ovo pitanje i mene dugo muči i nisam znao šta da mislim o tome... Ne znam dal' je tačno, ali mi se ovo tumačenje dopada, hvala na ovome  :good2:

[Deki992]

Da li deca bivaju kažnjena za grehe svojih roditelja?

Pitanje: Da li deca bivaju kažnjena za grehe svojih roditelja?

Odgovor: Deca se ne kažnjavaju za grehe koji su počinili njihovi roditelji, niti se roditelji kažnjavaju zbog grehova svoje dece. Svako od nas je odgovoran za svoj greh. Jezekilj 18:20 nam govori: “Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo.” Ovaj stih jasno govori da će svako snositi posledice za svoj greh.

Postoji, međutim, stih zbog koga neki veruju da Biblija zagovara kažnjavanje potomaka za grehe roditelja, ali to tumačenje nije ispravno. Sporni stih je 2. Mojsijeva 20:5, a govori o idolopoklonstvu: "Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena, onih koji mrze na mene.” Ovaj stih ne govori toliko o kazni koliko o posledicama, da se posledice nečijeg greha mogu osetiti generacijama kasnije. Bog je rekao Izrailju da će njihova deca osetiti uticaj generacije svojih roditelja, što je prirodna posledica njihove neposlušnosti i mržnje prema Bogu. Deca koja odrastu u takvom okruženju isto će tako postati idolopoklonici jer će upasti u opšteprihvaćeni obrazac neposlušnosti. Posledica jedne neposlušne generacije je zlo toliko duboko ukorenjeno da je potrebno da prođe još nekoliko generacija da bi se iskorenilo. Bog nas ne drži odgovornim za grehe naših roditelja, ali ponekad osećamo posledice greha koji su počinili naši roditelji, kao što ilustruje 2. Mojsijeva 20:5.

Kao što Jezekilj 18:20 pokazuje, svako od nas je odgovoran za svoje grehove zbog kojih će morati da bude kažnjen. Niko ne može da podeli krivicu sa nekim drugim, niti neko drugi može da bude odgovoran za to. Međutim, ovo pravilo ima jedan izuzetak koji važi za celo čovečanstvo. Jedan čovek je uzeo na sebe grehe drugih i podneo kaznu zbog njih da bi grešnici mogli da postanu potpuno pravedni i čisti pred Bogom. Taj čovek je Isus Hristos. Bog je poslao Isusa na ovaj svet da zameni svoju pravednost za naš greh. "Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija" (2. Korinćanima 5:21). Isus Hristos uzima osudu za greh od onih koji mu prilaze u veri.

 

http://www.gotquestions.org/Srpski/greh-roditelja.html

Lepo objasnjenje,samo sto je ovo cini mi se,Adventisticki sajt  

[Number15648]

[...]

 

http://www.gotquestions.org/Srpski/greh-roditelja.html

 

Супер "православна" страница.

[w.a.mozart]

Супер "православна" страница.

 

kakve sad to veze ima... šta konkretno zameraš? Bog progovara kroz usta grešnika stalno

[Volim_Sina_Bozjeg]

Postoji, međutim, stih zbog koga neki veruju da Biblija zagovara kažnjavanje potomaka za grehe roditelja, ali to tumačenje nije ispravno. Sporni stih je 2. Mojsijeva 20:5, a govori o idolopoklonstvu: "Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena, onih koji mrze na mene.

 

Po meni Bog ovde kaže da ima ljudi  koji ga mrze (ne odazivaju se na jasan priziv Boga) i takvi mogu da nose teške posledice (odluke) a nikako Božju kaznu.

[Натан]

Na nasu nesrecu to jesu slepi procesi.

Nije to problem u nasoj komunikaciji nego sto si ti slab sa logikom. Tvrdnja da je nesto slep proces nije

iskljuciva sa tvrdnjom da ima svoju svrhu. Nesto moze biti slep proces i imati svrhu isto tako nesto drugo moze biti teledirigovani proces i nemati nikakvu svrhu. Osnovi formalne logike.

Ја мислио да ми је логика једна од јачих страна, а ти тако да ми кажеш. Добро је да ниси у праву. Израз ''слепи процес'', који користиш, мене подсећа на атеистичку терминологију, али ако кажеш да такви процеси имају своју сврху, онда сам ја погрешно схватио то ''слепи''. Процеси о којима си говорио се активирају када нездраво живимо, а повлаче се када се вратимо здравом животу. Такође, постоје и на духовном плану процеси који нас опомињу да се вратимо исправном духовном животу. Ми смо овде користили реч ''казна'' да опишемо последицу ових негативних процеса зато што је та реч употребљена у самом питању, а можда би исправније било нпр. ''васпитна мера'' или ''прут Родитељски''. Последице су тешке у оној мери у којој грешимо и преносе се путем гена. Ето ти просте логике којој нису потребне научне чињенице и разне дефиниције.    

[w.a.mozart]

vrhunac pravoslavne patologije... kad čitaš 2 dijametralno suprotna stava i kapiraš ono što su oba člana htela da kažu

[Дејан]

Сви смо ми повезани и утичемо једни на друге, ето ми смо сиромашни јер око нас живе лопови , битанге и нерадници, нико од нас неће бити крив за њихове грехове али свакако да испаштамо због њихових дела.

[Ненад Р.]

Свако на крају бере плодове свога живота и добије оно што је заслужио .

 

Сва деца су пред Господом иста и Господ воли сву децу.

http://youtu.be/DNzUk3dORkU

[Nur]

Najveca glupost da deca nasledjuju grehe roditelja jer onda to nije moj Bog jer Bog je ljubav ,,a nasledjivanje bolesti pa medicina je to potvrdila zbog cega neke bolesti su nasledne-genetski faktor,,razumem u prosla vremana su ljudi bili ne prosveceni i mesali su veru sa starim obicajima i verovanjima jer kod nas se preplicu paganstvo u hriscanstvu i poruka Hristova..jer zasto bih moje dete ispastalo za moje grehe?Jer Gospod ce oprostiti i najvecem ubici ako se ovaj pokaje iskreno a da taj ima decu koje grehe nasledjuju kad je Gospod ocu njihovom oprostio??

[Tumaralo.]

Najveca glupost da deca nasledjuju grehe roditelja jer onda to nije moj Bog jer Bog je ljubav ,,a nasledjivanje bolesti pa medicina je to potvrdila zbog cega neke bolesti su nasledne-genetski faktor,,razumem u prosla vremana su ljudi bili ne prosveceni i mesali su veru sa starim obicajima i verovanjima jer kod nas se preplicu paganstvo u hriscanstvu i poruka Hristova..jer zasto bih moje dete ispastalo za moje grehe?Jer Gospod ce oprostiti i najvecem ubici ako se ovaj pokaje iskreno a da taj ima decu koje grehe nasledjuju kad je Gospod ocu njihovom oprostio??

Gospod oprosti samo ako je tu glavom i bradom sto se desilo jednom pre 2000 godina i nikad vise. I to samo onima koji su imali srece i naleteli na Njega...pa je slepac progledao, gubav se izlecio, nepokretan prohodao i cak mrtav oziveo. Sada ja mogu da se molim i da se kajem koliko god hocu ali moje bolesti nece proci.

[Srdasce]

Meni ovo nikako jasno nije . Znači, ako je moj neki predak grdno grešio, hordario recimo, lupam, bio rasturač brakova, veza, ne da se nije pokajao, nego je što više i što češće, ne brirajući sredtva, načine, da nekoga / neku unesreći ...po toj logici, koliko god odana bila, verovala u to nešto, da se istinski daš/ predaš nekome, po svim najdivnijim načelima koja u sebi samo dobro mogu nositi...ja ću život da provedem iskupljujući se za njegove/ njene  grehe, bez obzira što ja na primer recimo ne pravim iste? Ja zaista na primer, ne mogu u to da poverujem. Jer ja nešto nosim u nasleđe, prezime. Nosim nasledne bolesti. Nosim fizionomiju. Ali ako ja karakterom , sam svoj čovek, imam svoja načela, verovanja i principe kojima se nosim, to u globalu, se kao puj pike ne važi...nego lupam, tek tamo neko, ne znam ti ni ja koje koleo će da bude hepi, jer će Srdašce onda po toj logici da umre nikada ne voljena i da ne nađe ono šta traži, a tek kasnije tamo, će onda neko da iam uspeha, jer se na meni slomilo sve? Ni krivoj ni dužnoj? Ili sam kriva i ja, samo po toj logici, jer sma direktan recimo potomak a luk ni jela ni mirisala? Znači, ne mogu da poverujem, da po tome, recimo ide. Mislim, malo mi to čudno, da treba nešto da se prebije na nečojoj kičmi,  za tamo nekoga petog, ko nije ni mario a još manje pazio...a da sada na tebi treba da se slome kola, koliko god ti istrajavala, trudila se ispravno, najpoštenije moguće kako znaš i umeš. Meni je to lično, suludo.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da ponovim. Svi smo nasledili prvi greh Adama i Eve ali se on Krštenjem oprašta. Greh nekog pradede ne može biti nasledan to su samo babe bajalice izmislile. (vrlo se koristi u veštičarenjima)

[Srdasce]

Da ponovim. Svi smo nasledili prvi greh Adama i Eve ali se on Krštenjem oprašta. Greh nekog pradede ne može biti nasledan to su samo babe bajalice izmislile. (vrlo se koristi u veštičarenjima)

 

Pa, na to se svodi tema. Jer gledajući tako, možemo da gledamo i šire, malo, ne na direktnog, prvo pretpostavljenog roditelja, znaš. Ako ide po roditeljima, zašto ne bi išlo i po precima, koji nam nisu direktno, prvo koleno. Jer gledajući po tome, onda ne bi bilo ni teme, da li nasleđujemo od roditelja, ne? Jer i taj predak, je roditelj mog roditelja, zar ne? Moraću da iščitam temu skroz, jer gledajući po komentarima ad hoc brzinksi (što mi nije nikako pohvalno, stidim se, ali mi nestrpljenje ne da mira, jer mi je tema užasno intrigantna, ali sev ću da pređem naknadno, obećavam  ), meni i dalje nije jasno, jer sam ja dubokog uverenja da sam ja lično odgovorna za ono šta ja činim. Jer ako moj otac, lupam ubije nekoga, šta ja imam s tim, što se njemu desilo pomračenje uma? Ili ako mojoj majci sine neka ludost, pa obljačka banku, što da u mene upire svet prstom? To mi nekako nije ok. Jer ako ja nekoga unesrećim, utoliko ću sutra da samo osramotim one koji mene vole, koji brinu za mene, ali ispaštanje je na meni ili recimo ljude koji se sa mnom ponose, ali šta će sutra recimo da ima moje dete (koje nemam, ali hipotetički pričamo) da ima s tim, kao osoba, samo što sutra neko može da kaže e vidi, to je dete one i one...ali genski ne mora recimo ni po čemu da mi sliči, nego može da se lupam izmetne na nekog Nobelovca. E to me nervira i u međuljudskim odnosim, kada čuješ nešto tako, deda mu je ovo, tata mu ej ono...a šta je on ili ona zapravo kriv..pa nnisi ti u telu roditelja ili bilo koga da možeš da odgovaraš za njega, šta će i ako će. Već samo za sebe. Onda kako to da ispaštam bilo čiji mogući, pa i roditeljski, na primer?