Како заинтересовати младе за Цркву

[Свештеник Сретен]

Можда би Црква требало да прступа са мало више ентузијазма, као да проноси најважнију и најфантастичнију поруку у историји, увек актуелну, а не као да само позива на поштовање неких правила... Искрено, ја немам неке конретне идеје како да се приступи младима

 

 

И ово је идеја, хвала.

[Срђан Шијакињић]

И ово је идеја, хвала.

 

Нема на чему оче, још једна ствар ми паде напамет - беседе на Литургији би могле да буде добро средство за буђење интересовања почетника у вери. Чини ми се кад је неко нов у црквеном животу, Литургија и цела атмосфера у цркви му могу деловати помало застарело, формално, строго и сл., и у томе би могла да помогне беседа, која би у оквиру саме Литургије могла да говори на један савремен, разумљив и људима близак начин, некако доприносећи да боље разумеју смисао свега што се дешава у Цркви... Да се тих 10ак минута живог говора и непосредног контакта свештеника и свих окупљених у цркви (а обично је недељом највише народа) не претвори само у понављање неког помало сувопарног тумачења Св. Писма писаног пре ко зна колико или читања из житија, већ да се свему да мало оригиналности и актуелности...

[Deki992]

Po meni je velika muka za mlade ljude to sto crkvu gledaju kao neki klub za druzenje starih ljudi.Kao na nesto sto coveku nije potrebno dok je mlad.Ne znam pravi razlog tome ali mislim da je u pitanju zatvorenost starijih ljudi u neki svoj svet i ne prihvatanje nicega iz sveta danasnje omladine,sa predrasudom da je to samo po sebi lose.

Takodje,smatram da su crkvi preko potrebni mladi ljudi,obrazovani i pametni koji su sposobni da reci svetih otaca prenesu u danasnji svet i da pojasne kako bi ih danas mogli primenjivati.

Budimo iskreni prema sebi,svet u kome mi danas zivimo se veoma razlikuje od sveta u kome su ziveli vecina ucitelja crkve,znaci,potrebno je promeniti formu a zadrzati sustinu.

Ja sam pre nekoliko meseci ovde postavio temu,kakav bi trebao biti moderan Hriscanin,upravo zbog toga sto nisam mogao shvatiti kako neko da ostane po ucenju crkve a opet "upotrebljiv" u nasem drustvu.

[Midrash]

Nekako mi se čini, a to je slučaj i kod vas i kod nas, da smo sav akcent stavili na liturgiju. Naravno, ona je kruna, ali kruna jednog celog sistema. Ako ne postoji ostatak, ili ne funkcioniše ostatak, ni liturgija nema onaj pravi efekat. Neko je ovde spomenuo prostor za okupljanje. Mislim da je to krucijalno pitanje, ali ne samo prostor, mora tu da stoji još stvari. Prostor je bitan jer mislim da činimo još jednu grešku - paroh/župnik je u očima vernika ne domaćin kuće, već skoro gazda, a vernici su gosti. Zaboravlli smo da je parohijska zajednica ZAJEDNICA, porodica, a ne tek okupljalište vernika koji imaju potrebe. U kuću dolaziš jer si tamo na svome, a u goste, kad ti se svidi. Prostor je bitan da bi ljudima omogućili da se osećaju, ne kao kod kuće, već u svojoj kući, a sveštenik je tu zaista domaćin, glava kuće, prvi od mnogih a ne jedini stanar. Potom dolazi odgovornost i smisao. Kad bi mladi, a i ostali, zadobili osećaj da dolazak u crkvu ne znači samo odlazak na neki program, već da tu čine nešto smišljeno, da imaju odgovornost za ono što čine, da im se DA da čine važne stvari i da je to korisno, dolazili bi češće i oduševljenije. 

Ne znam više ni sam koliko je to ostvarljivo, jer sam video svuda otpor, koji ima korene u "tradicionalnom" institucionalnom pogledu na crkvu, ali mislim da dok se to ne promeni, biće ovako kako je sada a možda i gore.

[Баба]

Nekako mi se čini, a to je slučaj i kod vas i kod nas, da smo sav akcent stavili na liturgiju. Naravno, ona je kruna, ali kruna jednog celog sistema. Ako ne postoji ostatak, ili ne funkcioniše ostatak, ni liturgija nema onaj pravi efekat. Neko je ovde spomenuo prostor za okupljanje. Mislim da je to krucijalno pitanje, ali ne samo prostor, mora tu da stoji još stvari. Prostor je bitan jer mislim da činimo još jednu grešku - paroh/župnik je u očima vernika ne domaćin kuće, već skoro gazda, a vernici su gosti. Zaboravlli smo da je parohijska zajednica ZAJEDNICA, porodica, a ne tek okupljalište vernika koji imaju potrebe. U kuću dolaziš jer si tamo na svome, a u goste, kad ti se svidi. Prostor je bitan da bi ljudima omogućili da se osećaju, ne kao kod kuće, već u svojoj kući, a sveštenik je tu zaista domaćin, glava kuće, prvi od mnogih a ne jedini stanar. Potom dolazi odgovornost i smisao. Kad bi mladi, a i ostali, zadobili osećaj da dolazak u crkvu ne znači samo odlazak na neki program, već da tu čine nešto smišljeno, da imaju odgovornost za ono što čine, da im se DA da čine važne stvari i da je to korisno, dolazili bi češće i oduševljenije. 

Ne znam više ni sam koliko je to ostvarljivo, jer sam video svuda otpor, koji ima korene u "tradicionalnom" institucionalnom pogledu na crkvu, ali mislim da dok se to ne promeni, biće ovako kako je sada a možda i gore.

 

Делимично је то тако.

Међутим као клинац сам одлазио на литургију у једну гробљанску цркву која је ван села и то подоста километара, практично Црква и парохијски дом са гробљем функционишу ко салаш. И ту, баш у тој цркви није било никакве омладине првобитно већ све нека старчад.

Међутим управо ти бабони и дедони са све традицијом су утицали да се омладина која је почела пристизати осећа потребном и као код своје куће. Јербо су старци увек измишљали као неки преко потребан посо. И тако би задржавали омладину код цркве и чак везивали је неким обавезама да дођу опет.

Ал то је, сад нешто мислим, можда и ствар тог лалошког менталитета. Како год, оћу да речем није свака традиција накарадна.

[Биљана]

Могло би помоћи и то да се млади укључе у црквени хор. Ако нема хора, основати га па полако преко духовне музике увести их у цркву. Барем су таква моја искуства. Хор у којем пјевам је био градски хор. Више се пажња обраћала на свјетовну него на духовну музику. С временом смо почели и у цркви да појемо (за веће празнике-Божић, Васкрс) да бисмо на крају постали црквени хор чији је приоритет духовна музика. У хору нас има од 12 година па до.........

Много их је било некрштених, сада више нико није некрштен. Оно шта је младима ту интересантно су посјете другим црквама и манастирима у околини, разни излети које организујемо и уопштено једна здрава и нормална атмосфера која влада. 

 

Значи хор је једна од могућности да се млади заинтересују за цркву.

[verum est in beer]

Питање је како заинтересовати младе за Цркву на краћи или дужи временски период?

Имамо одличан пример Грузијске цркве, где у склопу цркве има део изнад (као где је хор код нас) који је одвојен стаклом у коме се деца играју и учествују у литургији. Јер реално, мала дечица у Цркви немају никаквог дружења. У току Литургије их ућуткују или јуре за њима да не буду несташна, а између деце је слабо дружење. Многи, чим се заврши Литургија воде децу кући да би их нахранили, пресвукли... А да замислимо да има просторија на пример у парохијском дому у којој би била просторија где би деца могла да се пресвуку, ручкају... Да се просторија прилагоди деци, где би било осликано са цртаним ликовима и где би било играчака. Колико би онда деци остало у лепом сећању одлазак у цркву.

Не би било лоше да се ђаконима врати једна од првобитних улога, па да после Литургије буду са народом и едукују их, друже се. Као и да се одреди дежурни свештеник који би остајао са народом, а остали да га мењају у случају да има неке парохијске обавезе.

Младе људе укључити у црквене активности. колико би било лепо да се млади који припадају некој цркви укључе у службу. Па на пример ако их има 50-100... Да се мењају сваку Литургију у читању Апостола, помагању у олтару. Они би били важни јер раде тако неку ствар, тиме би и они уведели да су и они неки фактор на Литургији, а и после би сами брже схватили шта је све то.

Укључити младе на друге начине, где би се исто осећали важни. На пример од толико деце, нека знају да праве сајтове, нека да лепо пишу, цртају... Треба искористити њихове таланте. тиме би и Црква и они били на добитку.

Да се организују нека такмичења при цркви, где би млади добијали неке награде. Јер да се не лажемо, воле млади када добију нешто, ма воле и матори, а не само млади

Све у свему млади треба да осете да их Црква прима, да осете да могу да помогну својој Цркви и да Црква исто њима даје нешто за узврат. Јер најгоре је када се младом човеку затворе врата испред носа, а он пун елана.

[Свештеник Сретен]

Укључити младе на друге начине, где би се исто осећали важни. На пример од толико деце, нека знају да праве сајтове, нека да лепо пишу, цртају... Треба искористити њихове таланте. тиме би и Црква и они били на добитку.

 

свакако да активност задржава у Цркви на дуже време, хвала.

[Свештеник Сретен]

Значи хор је једна од могућности да се млади заинтересују за цркву.

 

употребљиво, хвала.

[мирођија]

Спремити неки мањи простор при храму или у дворишту типа кафић, где би млади и са улице могли доћи и попити чај и кафу, поразговарати са Оцем који је у покрету и приступачан или узети неко пециво ...

 

Посећивати средње школе и разговарати са омладином док се не спријатеље са вама, Очевима ... 

И кад виде да у Вама и другима имају пре свега најискренијег пријатеља са којим могу о свему отворено поразговарати, кад виде да је уживање са бити у друштву Очева и слушати поуке и савете, онда би сами почели да долазе и једва би чекали да се поново сусретну и поразговарају са Вама и полако би кренули и на службе ...

 

Посећивати затворе, где има толико младих људи жељних топле речи и љубави и разумевања, јер, да нису, да су имали нормалне, лепе и пријатне животе, не би никада ни доспели у ситуације које за последице имају затварање ...

Тако је код нас, одређеним даном у недељи Отац посећује затворенике и Бог делује и те како, обраћа их вери и покајању.

 

Посећивати тренинге, утакмице (кошарка, одбојка, рукомет, фудбал и сл. где би се могло прићи играчима, тј. спортистима) и слично, не мислим у масу где разјарени навијачи пале и жаре на трибинама, него доле ближе терену, некако им се приближити и мало по мало остваривати контакте са њима ...

 

Отићи са децом на игралиште и попричати са другима ...

 

Зашто да не и у кафић на пиће или на неко јавно место и тако даље ...

 

Да виде млади да се са свештеницима може и те како дивно разговарати, сами би почели долазити и на службе ... 

 

Веронауку за одрасле при Цркви, али и на локалној ТВ станици у одређеном термину (једном недељно) ...

 

Више бити активиста, то сте дивно рекли, Оче, мисионар.

На пример, часни отац ђакон Ненад Илић је пример акције и деловања из љубави.

 

  Ово је одлично речено.

  Што више бити у друштву младих, и показати праву бригу и љубав за њих.

  Код нас има једна вероучитељка која је омиљена.

  Радила је и у основним и у средњим школама са децом.

  Сви хоће да им она буде вероучитељ.

 

  Зашто?

  Она организује једнодевне посете манастирима,где су деца дочекана са љубављу. Обавезна је литургија при том.

  Она их по групама води и на литургије недељом, празницима,уочи празника, и из школе у цркву.

  При том трпи и осуду од директора тих истих школа. Замислите.

  Гледам кад их доведе недељом на литургију, у манастир у коме смо скупа на служби, скоро сваке недеље.

 

  Неки су први пут у манастиру.Наоко су незаинтересовани, удубљени у порукице на мобилном, неки живо учествују у

  разговору док испијамо кафицу у друштву оца игумана и братије.

  Неки трче да виде кокошке и овце ван порте.Али сви су срећни.Сманџају све што им се принесе као послужење.

  И све се то негде слаже.

 

  Али мора да постоји брига за њих, мора неко да их поведе на тај пут ка литургији, а не да их оставимо у кафићима.

  Долази и пуно дечице са родитељима. Купили смо им бојице, бојанке, пластелине, фломастере, разне неке шаблоне за цртање и бојење. На столу увек има бомбоница.Мада мајке обично доносе умешене прилоге слатке и слане када долазе са децом. Деца уживају и друже се. Понекад се деси, да детенце од две-три године док тако нешто боји, почне да певуши, ''алилуја''.

 

 Озбиљно размишљам да им некако омогућимо да и сами буду креативни у смислу неког квизића у смислу веронауке.

 Јер они су ту најбитнији, треба да једног дана замене нас маторе, који седимо и пијемо кафу.

[Свештеник Сретен]

имамо ли још креативних идеја?

[NemanjaVa]

Које све активности могу допринети интересовању младих, или уопште човека за Цркву?

 

Познајете нечији добар рад и активност која доприноси активнијем учешћу људи у Цркви, изнесите своје сазнање, биће нам корисно за наумљене активности при нашем храму и контакт са тим заједницама.

Sve te akcije su izuzetno lepe i donose ploda. Ipak, naglasio bih da bi na tome trebalo da se radi saborno, na nivou cele Crkve ili bar jedne eparhije. Brine me koliko pojedinac može sam uraditi na tom polju ako nema podršku, bar moralnu, od Crkve (i od škole ukoliko je u pitanju veroučitelj). Dobar deo sveštenika i vladika je slabo, čak gotovo nikako, zainteresovan za tu priču. čak neki s čudjenjem gledaju na bilo kakvu akciju po tom pitanju,

[Tumaralo.]

Sve te akcije su izuzetno lepe i donose ploda. Ipak, naglasio bih da bi na tome trebalo da se radi saborno, na nivou cele Crkve ili bar jedne eparhije. Brine me koliko pojedinac može sam uraditi na tom polju ako nema podršku, bar moralnu, od Crkve (i od škole ukoliko je u pitanju veroučitelj). Dobar deo sveštenika i vladika je slabo, čak gotovo nikako, zainteresovan za tu priču. čak neki s čudjenjem gledaju na bilo kakvu akciju po tom pitanju,

 

Ako nisu zainteresovanu za to za sta su?

[Ненад Р.]

Иза тога стоји породица и она може највише да утиче да се дете и млад човек окрене цркви.

Ако се дете од најранији дана води у цркву и на литургије и васпита у духу православља то ће у највећем броју случајева да му остане до краја живота . 

Код младих људи је то далеко теже и зависи од менталног склопа сваког младог човека и има случајева да човек постане верник и ако није васпитаван у православном духу док је био дете , али то није честа појава.

У задње време сам ипак приметио да све више младих људи иде у цркву тако да итекако има наде да ће да буде све боље и боље и да ће део младих да се врати цркви.

[Tumaralo.]

Da li ne normalno da u Srbiji vise misionare i privlace vernike sektasi adventisti, Miroljub Petrovic, jehovini svedoci i ostali nego Srpska pravoslavna crkva?