Задушнице - молитвено сећање на наше упокојене...

[aliluja]

Da se ne zaborave.....da ih Gospod dragi spasi i pomiluje! Amin

[JESSY]

On 6.10.2017. at 18:00, JESSY рече

Sutra su MIHOLJSKE ZADUŠNICE

 

 

 

[JESSY]

Вечно сећање

 

 

 

Некад је и поред снажне вере у вечни живот тешко опростити се од вољених људи који су преминули. Сам Христос је заплакао због одласка Његовог пријатеља Лазара. Богомати је и поред анђела који је потврдио Божији Промисао везан за живот Њеног Сина – плакала и ридала док је гледала како умире. А тек хиљаде и хиљаде хришћана који су оплакали одлазак својих најближих! Ретко ћемо наћи у житијама светих мученика колико је велик био бол оних који су се морали опростити од својих најближих. Сигурно је да су свети отишли у сусрет Васкрсломе и да с Њим бораве у блаженству, али је ближњима било потребно много времена да прихвате њихов одлазак.

 

И поред вере у живот који за њом следује, смрт неизоставно доноси бол онима који настављају да корачају са ове стране живота. Зашто? Зато што особа коју волимо одлази. Губитак је ту, опипљив. Постоји извесна истина у изреци да са вољеном особом умире и део нас. Та особа није нестала, она се преселила, али онај однос који смо ми имали према њој, све оно што је у том односу из нас испливавало, све оно што смо ми у том односу били – то се може лако изгубити. Вољене особе у великом делу чине оно што ми јесмо као личности. Без њих не бисмо постали, ни били оно што јесмо.

 

Зато нам је потребно сећање, жива успомена на њих и онда када оду. Са друге стране, потребно је да их пустимо да оду. Ма колико било тешко опростити се од некога због кога је наш живот попримио одређени облик и боје, не смемо свој живот обезличити и обавити тамом јер онда одричемо и побијамо сав труд и љубав који су нам наши вољени пружили. Они су нас волели, а и даље нас воле, управо због те тајанствене светлости која у нама сја, а коју је добри Бог у нама запалио. Сигурно не би желели да та светлост у нама згасне заједно са њиховим овоземаљским животима.

Потребно је времена да се навикнемо да су вољени људи преминули. Оно што остаје јесте живо сећање, успомене на њихове осмехе, речи и дела и остаје њихов траг у нама самима, у ономе што ми јесмо. А то ни сама смрт не може да збрише.

 

Зато се на данашњи дан молимо Господу за покој душа наших најмилијих. Заједништво са њима остаје, у Христу ни смрт не може да направи понор између оних који се воле. У Њему нема живих и мртвих, већ само две стране једнога живота.

 

Зато палимо свеће – молитве за наше вољене. Јер су они својом добротом и примером били светлост нашем животу, да бисмо боље видели путеве који су пред нама. Њихова светлост и даље сја. Пут који су нам осветлили простире се пред нама. Наше је да и ми другима будемо светло. Као што се на васкршње јутрење светлост свеће предана из олтара шири даље, тако је Господ Светлост предао нама и пут ширења Светлости не сме стати.

 

Не заборављајмо наше преминуле, никада, али и наше телесно живе, све који су велика светила нашег живота. И не заборављајмо ону исконску Светлост Која ће и помоћи да бол губитка ближњих постане радост што смо их познавали и називали се њиховим пријатељима и кћерима, очевима, мајкама, браћом.

 

Такво сећање није тек присећање прошлих догађаја, то је својеврсно оприсутњавање, животно сведочење доброте и племенитости нама указане.

 

Сачувај, Господе, душе свих слугу Твојих, свих оних који су ширили Твоју Светлост и били живи сведоци Твоје љубави! Сохрани, Боже, све оне који су у нама оставили неизбрисав и свет траг који ћемо пратити и којим ћемо стићи ка вечности!

 

„Са светима упокој, Христе, душе слугу Твојих, где нема болести ни уздисања, већ живот бесконачни!“

 

Чврсто верујем да наши преминули оду на неко боље место.А то што нама остане та шупљина у грудима, то је некако део овог окрутног живота.Губимо и губићемо драге људе. И неко ће изгубити нас.Али сви ћемо се, на крају, пронаћи и схватити да нико никада и није био заиста изгубљен.

 

А ми? Кретаћемо се даље и светлети. Будимо другима светлост као што су наши ближњи нама.

„ Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца који је на небесима“. ( Мт. 5, 16 )

 

http://avdenagom.blogspot.com/2018/10/blog-post_5.html?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+blogspot%2FUuAXt+(Avdenago)

[Јелена М.]

...

Исусе, љубави која превасходи сваки ум, помилуј слугу Свога!

Исусе, сети се да је слуга Твој (име упокојеног) створење Твоје!

Исусе, очисти нечистоте срца његовог!

Исусе, не опомињи се преступа његових!

Исусе, подај му радост и покој вечни!

Исусе, Пастиру Својих оваца, приброј га стаду Своме!

...

[JESSY]

Gospode, upokoj duse svih nasih preminulih...

 

[gavrosaurus]

Ово је молитва коју читам на очевом гробу:

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.
Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Амин.

[Bokisd]

Neverovatno lepe molitve, stvarno, kako je crkva dobro ustanovila da se molimo za nase 'usnule u Gospodu' (kako se kaze),... nasao sam jos neke molitve:

Господе Боже наш, помени слуге Твоје преминуле у вери и нади вечног живота, и као добар и човекољубив, праштајући грехе и бришући неправде, ублажи, отпусти и прости им сва сагрешења вољна и невољна; избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују вечним добрима Твојим, спремљеним за оне који Те љубе, јер иако сагрешише, они не одступише од Тебе, Оца и Сина и Светог Духа, Бога у Тројици слављеног, и све до последњег даха исповедаху Јединицу у Тројици, и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив према њима и њихову веру у Тебе Ти им урачунај уместо дела, и као милосрдан упокој их са Светим Твојим. Јер нема човека који би поживео а не би сагрешио. Само си Ти једини без икаквог греха и правда је Твоја правда вечна. И Ти си једини Бог доброте сажаљења и човекољубља. И Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу сада и увек и у векове векова. Амин!

[grigorije22]

Koji psalmi se čitaju za upokojene? Negde sam jednom pročitao da je u pitanju sedamnaesta katizma psalm 118. 

[Bokisd]

пре 7 минута, grigorije22 рече

Koji psalmi se čitaju za upokojene? Negde sam jednom pročitao da je u pitanju sedamnaesta katizma psalm 118. 

Ovde sam nasao nesto (verovatno postoje jos neki psalmi) :

https://www.molitvenik.in.rs/kanoni_i_sluzbe/kanon_za_upokojene.html

(P.S. ....i Griso da mi lajkujes onu poruku o molitvi za upokojene, .... kad si mogao Gavri, mozes i meni ... si' cuo' ....   )

[Bokisd]

Nesto malo od sv.Jovana Kronstanskog - Molitva za pokojnike veliko dobročinstvo za njih :

Umrli čovek je živo biće: Bog nije Bog mrtvih nego živih. jer su Njemu svi živi (Lk. 20, 38). Njegova duša nevidljivo lebdi iznad tela i na mestima, gde je volela da boravi. Ako je ona umrla u gresima, onda ne može sebi da pomogne da se izbavi od njihovih uza i ima veliku potrebu za molitvama živih ljudi, posebno Crkve najsvetije neveste Hristove. Prema tome, molićemo se iskreno za umrle. To je veliko dobročinstvo za njih, veće dobročinstvo nego za žive.
Kada se budeš molio za upokojenje duše usnuloga primoraj sebe da se pomoliš za njega od sve duše, znajući da je to osnovni dug tvoj, a ne samo sveštenika i klirika. Zamisli, koliko je neophodan usnulom pokoj i koliko mu je potrebna molitva živih, pošto je ud jednog tela Crkve, kako zli dusi osporavaju kod Anđela njegovu dušu i kako ona strepi ne znajući kakav će da bude njen udeo zauvek. Mnogo znači pred Vladikom molitva vere i ljubavi za usnuloga. Zamisli još, kako je neophodan za tebe pokoj kada te svežu okovi grehopada i kako se tada ti usrdno, s kakvom iskrenošću, žarom i snagom moliš Gospodu i Prečistoj Bogorodici, i kako se raduješ i toržestvuješ kada posle usrdne molitve dobiješ izbavljenje od grehova i duševni mir. Priloži to i duši preminulog: i njegovoj duši takođe je potrebna molitva sada već tvoja, zato što sama ne može da se moli plodotvorno; i njegovoj duši je potreban pokoj, koji ti možeš da izmoliš za njega toplom molitvom, sa dobročinstvom u korist njegove duše i posebno prinošenjem za njega Beskrvne Žrtve.
Za usnule se moli tako, kao da se tvoja duša nalazi u adu, u plamenu, i ti se sam mučiš; osećaj njihove muke svojim srcem i vatreno vatreno se moli za njihovo upokojenje u mestu svetlom i cvetnom, i u mestu odmora.
Moli se Gospodu za upokojenje umrlih praotaca, otaca i braće svoje svakodnevno, jutrom i uveče, da u tebi živi sećanje na smrt i da se u tebi ne ugasi nada u budući život posle smrti, da se smiruje svakodnevno duh tvoj mišlju o tvom brzoprolaznom životu.

[Рапсоди]

 

[grigorije22]

 

 Говоре незналице и злотвори да Срби имају култ мртвих. Није тачно! Култ живих – ми идемо на гробље јер верујемо да су они живи! И зато их помињемо...
И кад дођем на скупове, као што је било у Сава центру поводом (годишњице) бомбардовања, па кажу минут ћутања. - А зашто минут ћутања?! Коме, мраку?! И видели сте да на телевизијским екранима кад неко њихов умре, минут мрак на телевизији. - Па не иду они у мрак, они су живи!...
... Пример, једном мом пријатељу са Дурмитора умро је млад отац, и сахранили су га у Новом гробљу у Београду тамо где су нови гробови, дубоко. И ишао је неколико месеци сваке суботе на гробље, ишао сам и ја али не увек. И он каже, да је сваког дана ту један човек, јер је гроб крај гроба његовог оца – Лазар студент рударства – има на мермерном равном гробу оне чекиће – знакове рударства.
И једног дана ја кажем: Бошко, ја ћу да поменем. - Помени Господе покојног Илију и Лазара студента рударства. Кад сам завршио, прилази ми човек до тада мени непознат и грли ме: Хвала вам оче! Хвала вам оче! Знаш оче, ја сам учио друкчије... Не верујем... Али ја не могу да прихватим да ја мога Лазара нећу видети. - Ја га загрлим па кажем: Мој пријатељу, твој проблем је врло прост! Пусти луду главу коју су ти напунили којечиме, држи се срца, срце ти добро вели, видећеш га сигурно.
Ето осећања, нормалог осећања – он је жив! А не култ мртвих, сачувај Боже! Српски народ је итекако везан: „Гробови наши бориће се с вама“ - светли гробови наших песника и и и...
Према томе, осећамо ту заједницу, то зовемо небеска Црква, ту су анђели, арханђели и ту су наши мили и драги и живи су. Каква ће радост бити кад се сусретнемо итд. Царство небеско ће бити сусрет свих са свима. Како ће то бити остварено? Ја верујем, на модеран начин да кажем, један козмички екран у коме ће се сви видети са свима, и то ће бити у исто време и Страшни Суд. Кад се сусретнемо нема више режије, нема лажи, нема лицемерја... ЛИЦЕМ у ЛИЦЕ...“

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ

[JESSY]

ДУХОВНЕ ЗАДУШНИЦЕ

У суботу су Духовске Задушнице, дан посвећен молитви Господу да помилује душе умрлих.

Но нису само неколико задушница годишње дани посвећени молитви за мртве - прави Хришћанин је непрестано у молитви за све, а нарочито за оне којима је милост Божија потребна. Потребна је, свакако, и мртвима и то кад-кад више него живима.

Зато је молитва за мртве веће дело пред Богом од молитве за живе, будући да живи могу и сами за себе да се моле (или противе молитви), док мртви су потпуно немоћни да се моле (уколико су у аду) и душе су им жедне милости Божије, но не могу просити од Бога милост и једина им је нада да ће их се неко од живих сетити.

Добро је молити се за њих што чешће и чинити дела милосрђа потребитима, у њихово име, али оно што им највише користи јесте Литургија и помињање на Проскомидији (уколико су били крштени у Православној Цркви). Због тога кад год сте у прилици остављајте имена и живих и мртвих да их помиње свештеник на 40 Литургија - живи ће бити оснажени у духовној борби, болесни могу чак и оздравити уколико Господ сматра да им то неће шкодити у духовном животу; а мртви ће Вам бити неизмерно захвални јер ће примити велику милост Божију, толико велику да могу чак бити и изведени из пакла у Рај, ношени молитвама које Света Православна Црква узноси једнодушно на Божанственој Литургији.

Литургија има ту силу јер је Царство Божије на Земљи - и Голгота и Васкрсење и Страшни Суд у исти мах.

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2021/06/19/7318438_zadusnicet.jpg

Данас су Духовске или летње задушнице, обележавају се од 12. века

WWW.RTS.RS

---

Данас су Духовске задушнице, које по календару Српске православне цркве увек падају у суботу уочи Тројица...

 

[JESSY]

Тропар, глас 8.

 Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој Господе душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега.

Кондак, глас 8.

Са Светима упокој Христе душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни.