Песнички покушаји форумаша

[Јелина]

ТАКО ЛАКО У ПОЉУ СВЕГ

ПОЗНАЊА ПОСТОЈАТИ ЈЕ

Неке се благе речи појавише да испричају

Ни брзе ни оштре као журећи хук

Ни по бризи ни важности наглашене.

Ни саме, већ све заједно

Лагано глагољеће,

Нити чекају, нити неспокој,

Нити знају, нити тврде.

И не траже, и нелавиринт

И незадихане, и нестегнуте.

Пружиле се плажасто

неосећајем а радо и драго

и топло посвуда.

Не по дубини ни површини

Ни размишљањем

нити тежњом да кажу.

Слушају их, знају, без инсистирања

А не шапућу тајну, свака тајна прође

А не крију ни себе ни друго шта.

Не линијом, не ширином,

не одабиром, не са циљем.

По посебној општости ни нигде

Ни ништа не негирајући. Не.

Тако лако у пољу свег познања постојати је.

Као библијска прича.

2005.

[Јелина]

ИСТАНЧАНОСТ

Као измагличном линијом

низ примећених лепота

Повлачи

све већ присутно кроз

назнаке раније испомераних хоризоната

Не знам шта више са

зеленилом травки којима везана сам

земаљским

тананије и прозирније бих.

Света Петка 2006.

[Дуња]

Жељко, ово нису песнички покушаји већ песме.

[Ратко :(]

Ноћас сам се хрвао са џином.

У прво предвечерје

са огуљеним штапом

и стегнутим лактовима

изјашио је пред мене

у неком медитеранском фазону

са побеглим летом

које му је висило по бради.

[w.a.mozart]

Lepotom nedostižnom

Istinom i

Tvari osvećenjem,

Uspevaš svagda

Rečima živim i telom

Gospodnjim

I mene bednog da uzvisiš.

Jadno li je u

Adu u kom za Tebe ne znaju!

mocart 4869

[Јаков.]

Песма завета дјеви

Дјево најдража, лезите са мислима,

да вас наша маленкост сматра злочинцем.

Злочинац сте што украде срце младог господина.

Који због вас је изгубио свој мир и своју душу.

Авај. Аххх.

Срце му је одавно исцеђено, а лице натопљено сузама.

Тресе се када чује лошу реч о вама,

а радује када о вама песме пишу.

Ваша нежна ножица нек буде његов оков за који ће се везивати,

а влажне усне топла ћелија његова.

Стомачић ваш је облак на коме глава његова почива,

а груди два бела голуба што му на дланове слећу.

Врат је ваш поток са кога се натапа душа његова,

а очи две маслине што му у грлу застају.

Под стомаком је кошница пуна пчела,

које натапају медом његову пожуду.

И ако проста дјево моја, лепша си и дража

од властелинке иједне.

Овај ритер и луталица за бојем,

носи завет на вашу милост.

-------------------

Аххххххххх

[w.a.mozart]

al si se ubacio ... lol

[Guest - . . .-]

al si se ubacio ... lol

Тако је у могућности, а и песме су му од велике драгоцености 301

[w.a.mozart]

ma vidi se da posti... izredja sve delove tela... skoro sve

[Ратко :(]

Мислима дотакох

Одмор и растерећење

Цара и просјака

Анемичног композитора

Раритетног форумаша

Тебе

[w.a.mozart]

Hihihi!

Vala,

Ala

L ti ver

A!

[Ратко :(]

У свом животу

забоденом под нокат историје

не видех много људи

отворених за сугестије.

Добронамерне наравно

а не студен критике

од те ствари јасно је

нема вајде никакве.

Клокот мојих суза

у грлу васионе

сугестија тихо

у заборав тоне.

Dedicated to Д. Шљивка

[ВИЛМА]

O0

[Ратко :(]

О пијанству без пића

о радости без покрића

учио ме Лепи Сића.

Тврдио је није геј

да је пољубац с мушкарцем океј

пољубио ме и рекао: од сад се увек смеј.

А мени није било до смеха

на корак од содомског греха.

Медицинска сестра је размакла завесе

у собу је утрчао дан

и ја разумех да то беше сан.

Од сада на игнор Сићу

не ваља да га овако сањам

па се

склањам.

Хвала на пажњи.

[dusha]

Ipak, proveri da nije straznji...

I kao sto rece moj stari tetak

sutra je petak

otkud da znas da li je corak

il' pravi metak...

Bas svasta...

bolje da se drzim po strani...

Jer, ti si pesnik angazovani. snoozer_11