Jump to content

Песнички покушаји форумаша

Оцени ову тему


Препоручена порука

Сневачу под крошњом
Лишће на дрвећу перју личи
Таласајући, стабло у сунчан дан
И полетети може
Kао Икар небесима се нада
Од крила сачињено дрво и

Равномерно дише
Трепери и подрхтава
Успавано дрво
Шум крила јој у
Шуштање таласа се улива
Сневач море сања а

Литосфера, крвима отежана
Лењо и револтирано мумла
Тле се под таласима мрви
Смрти из пукотина зевају
Модри се и мутни вали
Претећи надносе на снове
Тамнооког сневача
Под дрветом

Сунце је разбудило влати траве
Размрсило им власи, разбокорило главице
Док над њима зебе певају
Химне Богородици,
Kљуном носе стихове псалама вечних
Свијајући од њих гнезда
Певајући разбуђује се твар и
Пристиже јој сневач, црнокос:

Био сам на путу дугом, каже
Видех земље Азијске под водом
Помпеје под пепелом
Омирисах Kосово пролећем
Нигде црепа крову не нађох
Никуд дасака нити цигле, нигде звоник
А руке ми прашњаве и гуљене
У црне мисли тонем

Ослушкује му речи дрво
Немирним сузама од смоле
Сустиже сневачев глас
Љубављу птица срце му своје нуди
Само да још једном
Сневач јој под гранама
Безбрижан усни
Kао у мајске дане пролећа
1978.

Ако си пао, немој да се каљаш; ако си се укаљао, немој да се ваљаш! —Св. Јустин Ћелијски
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Петра


Моја Петра
И век ватре
Бес ветра
Гром
Просут дном
Гласа
Дом
И корак крут
Дрвен
Пепел и прах
Жут
Црвен

Бди
Истинит
У око
Не у мит
Дубоко
Нађи нит
И не ташт
Спусти мач
Скини плашт
Крви мни
Дробом
Време зри
Гробом
У стени
У ниши.
Сад крени
Корачај, прав
Диши
О јачај
Здрав, виши

А бедуина
Пустињкога духа
Сина, то дете
Длана суха
Обмотана
Од пете
До уха
Коб стеже
У џеп сеже
А ни златника
Ни прстена
Од ратника
Крштена
Не бисер
Већ кам
Од којег сам — 
Теби, Петра!
Да оста
У срцу дан
Нек недоста
За Јордан!

Сред олује
Мој дом – 
Ту је
Сред стена
Од етра —
Моја Петра

Ако си пао, немој да се каљаш; ако си се укаљао, немој да се ваљаш! —Св. Јустин Ћелијски
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јавор

или јасен

Бор

Смрека

 

Поток

Извор

Спасен

Или река

 

Оток

Или дина

Класје

Влат?

 

Глас је

Вина

Стих

И рат

 

Бедро

Кук

Ил врат

Мирише

 

Сат

И струк

Посред

Кише

 

Сјајна

Ведра

Вајна

Свакад

 

Тајна

Ако си пао, немој да се каљаш; ако си се укаљао, немој да се ваљаш! —Св. Јустин Ћелијски
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Reci joj Delča, ma ko te jebe...

 

Ne smijem se više, a osmjeh trebam,

rješenje tražim dok ti prazninu gledam.

Tuđa si već dugo, nešto uzvišeno voliš.

Glupo je siliti, nedostojanstveno tražiti, da za nečim prostim goriš.

Potroših godine i nađoh konja, a princ što jezdi međ riječima,

ostade u tvojim snovitim slovima.

Prati tragove sa požutjelog lista,

to su uzdasi sreće slijepih, što ne zadovoljiše se ploti već bluđahu umom tražeći sebi ista.

Cureći kroz pijesak, taštinu i bol hraneći,

samo tebe nađoh svoje žrtve vrijedeći.

Možda je to stepenik, možda treba dalje...

Bi mi lijepo u tom osmjehu pa poželih da traje.

Nisi se igrala bojama tame, pa zamišljaš neki zemaljski Raj.

Nema tu ništa, al šta zna leptir šta je to sjaj.

Eto vam klikeri mudrosti, zabavaljat će se svijet.

Licemjer se vara da kaktus nije cvijet.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 5 months later...

Чело

 

Надвисићу плавни први талас

И летећу над свим селима и пољима

поплављених набујалим рекама

Шестарио бих над сваким градом

Тражећи знаке, нагла комешања

 Ослушкујући гласове и лавеж

Дозивајући...

Мотрећи кога да утоплим крилом

 

Трчаћу свим пустињама светским

Ужарених хитрих табана

Да сустигнем ветар

И угушим га у своја недра

Пре но што се из њега разлиста

Пустињска олуја

 

Ронићу кроз све океане, бездна

Да на груди примим цунами

Да њиме натопим косе и браду

И стресајући се да тим капима

Загасим све пожаре

Шумске на Земљи

 

Самоваћу кроз све дане света

(откако су зиме раставиле лета

И вода би раздељена од свода)

Да све раставим и развежем од овог века

Ружне вести, лажне идоле и варљиве идеале

Испразни(м) телефон

Да пронађем сву нашу децу

И стресем их попут лептира

С ове Мреже паука-Фејсбука

 

Умоваћу, молитвено медитирати на столпу

И мислима сравнио бих ХААРП

Неутралисаћу Чернобил и бомбе Хирошиме

Умом, созерцањем Тесла и ја

Сваки преостали руски Сталкер

Померамо границе атома, искупљења

Разграђујемо радијацију

Енергијама савести усмеравамо је у Црну рупу

 

Испићу баш сваког срца лед

Исркаћу сваке душе снег

На уснама пренећу тај мраз

На пол Северни, пол Јужни

Да та студен охлади тропске струје

Да успори глобално загревање

За погрешне љубави

И настране страсти

 

И након свега

У трептају

Стало је време

Сад разумем све

Мир

Реалност

Еон

Памтим кад

Свеће

Псалам 117 и

Сачувах свој дом

Костурницу

Хиландар

Ако си пао, немој да се каљаш; ако си се укаљао, немој да се ваљаш! —Св. Јустин Ћелијски
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Трагање тражим,
не циљ и сврху
него каскање
обичног лутања,
кретање промене
мене у сада.

Не постоје успомене,
све је то овај тренутак.

Јер, да ли је заиста
све то некада
било?

И ово што осећам,
обукла сам данас.

Шта је сећање,
него пражњење
непостојећег?

Трагичност
ходања напред
с главом изврнутом
уназад,
закључава ме
у непостојање.

Трагањем
тражим.

14956467_1325127647506250_43523039998081

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • 2 months later...

Немојте се љутити, али мени се мота једна "борбена" по глави.  Све је почело тако што сам кренуо на шишање, вратио се кући, (јер је шишаона - берберница била затворена) сео за сто и  строфе написао сам...Песма може да се пева на мелодију комунистичке-партизанске песме "По шумама и горама.." Искрено, мислим да је та песма проистекла из једне руске борбене, (песме) из другог светског рата, али нисам у потпуности сигуран...

БРАЋО, ОЦИ, СИНОВИ 

Четник ја сам, тим се дичим,

То не може бити свак`;

Поносан сам на истину,

Што сам био Чичин ђак...

Барјак слободе се вије,

То нас зове Србија!

Да животе своје дамо,

за слободу потомства...

Српска земљо чујеш ли нас ?

Ми смо твоји синови!

Мајка беше нас учила:

"...никад туђи робови.."

Наша рука, биће уз те...

У јеку борбе знај!!!

Србин одступити неће, 

док душману не види крај...

У боју, чојство нек` прати,

Сваког часног Србина;

јер се отаџбина брани,

и хришћанским врлинама...

Православна вера краси,

Наше душе спокојне...

Ко преспава борбе дане,

да не спомиње покојне...

Поносно ће деца наша,

Да памте корен свој,

Гледаћемо са небеса,

како расте српски сој...

Младост српска тад ће рећи,

Својој младој принови:

"Ваша борба није залуд,

Браћо, оци, синови"...



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 20.4.2016. at 17:56, PredragVId рече

Пре пар година, имао сам прилике да посетим Кајмакчалан, поприште славне битке. Налази се на планини Ниџе, у Македонији а на тромеђи Македоније, Грчке и Албаније. Успон смо извели са грчке стране. И веома је лако попети се. Врх се налази на 2.521 м.н.в. у близини су од камена направљени бункери Бугара. На врху је црквица Св. Пророка Илије и и њој је урна у којој се налазило срце чувеног др. Арчибалда Рајса. Недалеко одатле је и мала костурница. Испод нас, окруживала нас је нека блага измаглица. и родила са песма, коју мођете прочитати:

 

Литургија Кајмакчалана

 

(др Арчибалду Рајсу)

 

 

 

Чудна је ово капела

 

од оружија и граната

 

чудна су овде опела

 

Првога Светскога рата.

 

 

 

Чудно без ичијег знања

 

миомир чудни хлади,

 

зидове овог здања

 

срце из урне кади.

 

 

 

У овој урни Срце

 

златно никад не сни

 

будно је увек, гле,

 

над сваким ратником бди.

 

 

 

Пет хиљада пута

 

за сваког ратника бреца,

 

за оца, војника, регрута

 

срце у урни јеца.

 

 

 

Пророка Илије здање

 

кАд костурници спусти,

 

кости окруже здање

 

облак се надвије густи.

 

 

 

И кости навуку тело,

 

чудна служба се врши

 

и крене страшно опело

 

кад срце Литургију сврши.

 

 

 

И јечи крипта цела

 

Причешће Свето креће,

 

тела Христа су јела

 

Крв се у уста меће.

 

 

 

И јечи крипта цела

 

од пет хиљада душа,

 

Храну Светога јела

 

срце им Причешће куша.

 

 

 

Овде на планини Ниџе

 

у срцу врха Кајмакчалана

 

пет хиљада кличе

 

кад силази Небеска Маана.

 

 

 

Арчибалда Рајса срце

 

службу кад овде сврши

 

нестане ратника, гле,

 

а мир се јави у души.

 

:eit3du:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Imam samo prvu strofu, dok ne dođe inspiracija za dalje:

Kao da sam vato'o kuče

Kao da sam vato'o kuče

u sred zore na poljani

pa mi dlake lice muče

iz usta ih pljujem vani

kao da sam vat'o kuče.

 

  • Хахаха 1

cool.lie.talker

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Милош Стевановић рече

Imam samo prvu strofu, dok ne dođe inspiracija za dalje:

Kao da sam vato'o kuče

Kao da sam vato'o kuče

u sred zore na poljani

pa mi dlake lice muče

iz usta ih pljujem vani

kao da sam vat'o kuče.

 

Хммм...нисам баш сигурна да желим да чујем даље :)) али нмвзе, не обазири се, то је само мој покварени ум

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Milica Bajic рече

Хммм...нисам баш сигурна да желим да чујем даље :)) али нмвзе, не обазири се, то је само мој покварени ум

U mojim pesmama svako pronađe ono što nosi u sebi. 12:smeha:

cool.lie.talker

Link to comment
Подели на овим сајтовима

(Натерали сте ме да копам по историји)

 

Зовите браћу Грим

Молим вас, зовите браћу Грим, ја треба хитно нешто да знам. Љубав - шта бајка има са тим, колико наде треба да дам

да нађем Принца оног из приче или бар сазнам где дом му јесте? Можда у шуми где Зрико зриче? Где живе к'о ја - бајке невесте?

Ил' можда треба још да причекам? Хаљину ваљда лепшу да нађем? Да златну јабуку створим па дам или у Шуму дубље да зађем?

Зовите брзо ту браћу Грим, хитно је стварно, ја немам сна. Да л' зла се вештица игра са тим што силно желим, питаћу ја.

Питаћу - можда сам свитац што сија, што свима даје путоказ ноћу. Можда сам нека Снежана и ја... Ко сам - да сазнам једино хоћу.

Можда за мене Принц не постоји... Можда ћу мрава волети драже? И где су сада другари моји, да и мене они по Шуми не траже?

Ил' макар нека ми разбију снове! Нека оповргну све што су рекли! Нека буду узрок преваре ове, том су ме бајком силно опекли.

( Инспирисано добрим старим вицем - кад мрав каже на крају - где су та браћа Грим да им сад ј... м... мало? :)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...