Песнички покушаји форумаша

[Vaske]

Меланколија

Врео задах баца у непробој ријеч

Мелозвучни стих премлак је и туп

Меланколија је ријеч

Меланколија је стих

И зид и стуб

Моја правда на мом је тјемену

Смијем се са биљем не са људима

Меланколија је отров

Меланколија је лијек

И глас и мук у грудима

Суза је сувишна као и смијех

Поглед је једино што се храни собом

Мајмун и бит

Историја и свијет

Данас

Меланколија

[Лидија Миленковић]

Ова киша је,коначно,престала да пада,па се сетих једне своје песме:

ИМЕ МИ ЈЕ ПРОЛЕЋЕ,

И,ЕВО МЕ,КРЕЋЕМ.

НА ЛАСТИНОМ КРИЛУ

УСКОРО ДОЛЕЋЕМ.

СЕСТРО,ЗИМО,ТИ САД ИДИ

И ПОНЕСИ СНЕГ И ЛЕД.

ПРЕДУГО СИ ЦАРЕВАЛА,

НА МЕНЕ ЈЕ САДА РЕД.

ВИСИБАБО,НЕВЕСТИЦЕ,

ШАЉЕМ ТЕБИ СУНЦА ЗРАЧАК,

БУДИ ЛЕПА КАДА СТИГНЕ

МЛАДОЖЕЊА ТВОЈ МАСЛАЧАК.

ХАЈДЕ ПЧЕЛЕ,БУДИТЕ СЕ!

ЗА СВУ ДЕЦУ МИЛУ,ДРАГУ,

ПУНО МЕДА САКУПИТЕ

ДА ОБНОВЕ СВОЈУ СНАГУ.

ДОНОСИМ ИМ ДУЖЕ ДАНЕ,

И ТОПЛИЈЕ,НЕГО ПРИЈЕ.

НЕКА СПРЕМНИ ДОЧЕКАЈУ

СВЕ ПРОЛЕЋНЕ ИГРАРИЈЕ!

[ArcticSilence]

(Jedna pesma i od mene, autorska)

Devojka slepa na uglu prosi,

Za malo milosti večeras moli,

I mašnu plavu u crnoj kosi,

Dok tama večna joj ramena grli,

I ruke pruža u prazno negde,

Prstiju nežnih k'o sama svila,

Dok ljudi nadmeni ulicom lebde,

I negde umire poslednja vila...

Nikoga nema da čuva sreću,

Mašnu i horizont nebeski plav,

Da rukom pruži jedinu sveću,

U mraku večnom daruje ljubav...

Rukave strgoh s košulje svoje,

Te mašnu u pravoj boji skrojih,

Dok anđeli beli na prste broje,

Koliko ljudi ovde je dobrih...

[сербон]

:0104cheesy: klapklap  dada

.....предлажем да сви форумаши морају да завире на овај пдф,

верујем да ће након тога писати лепше и радосније, можда и присније,....

[Лазар Нешић]

За С.

Лежала си у соби

Међу женама

Које се распадају

Од болести

Од оне исте

Смрти

Која ће те

Одвући

И затворити

Ти очи.

Лежала си на кревету

У постељи која

Чува

Трагове мртвих

Њихове кости

Снове

Целоноћне јауке

И понављања:

„не желим да умрем“.

О чему си мислила?

Док си упорно

Окретала молитве

Прстима

Да ли је страх

Гонио ти руке

И срце?

Долазили смо

Код тебе

Ми мртвији од

Мртвих

Језиво насмејани

Послом забринути

Маском оптимистични

Ученици школа

Неосетљивости

Једва чекајући

Да побегнемо одатле

И вратимо се

Тамо где су нам

Одсекли

Утробе

Мозгове

Органе

За тебе, њу, њега!

Долазио сам разједен

Из свог

Глумљеног

Животарења

У тај простор

Гробова људских

У твоје умирање

Истинито

Као крв

Као рана

Као дете

Као цвет

Као осмех

Као бол

Као крик

Као сузе

Над твојим одласком.

Након свега

Излазио одатле

На ходник

На прозор

Онај пут

Последњи

И гледао двориште

Небо

Године

Твоје

Мрзео свет до костију

Мрзео нас преклане

Сечивима

Неузнемиравања

У месарама

Масакриране

Љубави.

Болничке собе

Бели зидови

Сиви ходници

Влажни подови

Модре вене

Храна

Постеље

Купатила

Инфузије

Игле

Болничка мртвачница

Крематоријум

Бели сандук

Крстача

Јаукања над раком

Плакање

Усамљеност

Удаљеност

Стварни су!

И тишина

Која

Сећа

На тебе

Увек

Када

Је

Никада

Немам.

18. 03. 2010.

Л.Н.

[Guest]

Лепо , лепо свака вам част на оваквом дару.

[ZELJKO P.]

smej.gif 0110_hahaha stadaradim

..........................................................

Ovo je posveceno mom drugaru Nikoli:

Danas punim devet leta,

nisam vise klince.

Al' me muci neka seta,

sam sam i jedince.

Dogodine zato necu,

necu vola da mi peku,

ni poklona punu vrecu,

HOCU BATU ILI SEKU!!!

sHa_sarcasticlol smej.gif 0110_hahaha 0102_laugh

[Тавита]

Ништавило..

Мислим да сам још давно, док сам читала ово рекла рекла своје.  sHa_sarcasticlol

Мој наклон, јер разумијем.

Маратон...

[vanmaxq]

ПЕСМА ИЗ ДЕПРЕСИВНИХ ДАНА

ништа ми не значи више

ни године

ни дани

ни часи

како се то догодило?

речи,

ћутање бар не продубљује неспоразум

и труна око засузи

поглед на свет

леп

изобличи

све је у вези онога, што рука може дотаћи

срећа постоји

ал мало за големо квари

ја својој пропасти нисам се родио измаћи

него,

и казну треба заслужити

где нема излаза, излаз онде није ни потребан!

[tara8]

ПЕСМА ИЗ ДЕПРЕСИВНИХ ДАНА

ништа ми не значи више

ни године

ни дани

ни часи

како се то догодило?

речи,

ћутање бар не продубљује неспоразум

и труна око засузи

поглед на свет

леп

изобличи

све је у вези онога, што рука може дотаћи

срећа постоји

ал мало за големо квари

ја својој пропасти нисам се родио измаћи

него,

и казну треба заслужити

где нема излаза, излаз онде није ни потребан!

melanholično ali MOĆNO sHa_sarcasticlol

[Аурор]

                 

          KO JE UKRAO DECI SJAJ IZ OKA  

             Ko je ukrao deci sjaj iz oka?

             To bih i ja volela da znam;

             da li moze mirno da spava,

             da li, po nekad, oseca sram?

             Zna li kako drhti decje srce,

             kako grlo steze,kako nema daha?

             Dok padaju bombe,stekcu rafali,

             deca lagano umiru od straha.

             Da li se boji Boga?

             Da li se plasi kazne

             sto su im oci bez sjaja,

             sto su im oci prazne?

           

Sa obzirom da sam za vreme bombardovanja imao samo sedam godina i sa obzirom da se sećam koliko smo bili uplašeni, ovo je u ime sve dece čije su oči ugasili zlikovci koji voze avione serije F. (F-14, F-4, F-117...)

Znao sam gde su otrovne bobice pored obdaništa i budite sigurni da bi ih terao da ih sve pojedu!

Dok im ne bude žao.

                                                                                              - Ljuti dečak

facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222  

mense0198626478946378946  mense0198626478946378946

[Никола Ђоловић]

МУМИЈЕ

Претворили смо се у мумије које имају наду

Наду која убија својим обећањима од белог

Јер бело се не дешава чекањем без дела

А ми смо сва дела ставили у недела самим чекањем

Најгори од све деце у овом крају од сивог

Која мисле да све знају а не остају без сете

Смежурани као лишће на друму пред свитање

По којем гази корак непознатог почашћен блатом

Волео бих да смо људи и да немамо наду

Већ да нас пролеће једном изненада пробуди

Тада нећемо стајати на ђоновима, но на дрвету

Где нам место у белом као зеленима припада

А крошње попуњавају само насмејани људи.

[w.a.mozart]

rekoh ja...

[Evdokija]

ЛУК И ВОДА

Пита бурек зељаница

Савијача и гужвара

И филија и баница

Гибаница и пројара

Месне супе чорбуљаци

И сармице и паприке

Дроњци кнедле и резанци

Кордунашки и раштике

Лички кромпир са павлаком

Бенковачке погачице

И пастрмке са кајмаком

Сарајевске баренице

Пилетина телетина

Поховано надјевено

Јагњетина прасетина

Реш печено Заливено

Па преврате и уштипци

Ванилице орахњаче

Питуљице палачинци

Патишпања базламаче

Слатка дјеца Слане сузе

Кукурикну тусти пијевац

Санче мрсни Угурсузе

Свануо нам Црни лебац

КОСОВСКА

Сарајевско поље – Море сњежних дина

Од Цјелца до гуше до Слијепих пртина

Под прокислим сунцем Маглу љуља тама

Упуштена у сјај Топлим сузицама

Све је зима сребром леда опточила

Милост Кад би Двери Срцу отворила

На шачици сламе Опет Ми Са пода

На којем си и Ти странствовала Света

Чекали би да нас Духом Жива вода

Докле не потоне сјен Посљедњег смета

Када би нас грешне Сјављене у снове

Боже Твоје овце Провео кроз чини

За Oчима кварним Очи соколове

Видјеле би да смо Жижак Отаџбини

Младица са Крста Слава Видовдана

Сарајевско поље – Божурима храна

[w.a.mozart]

ova prva je vrh...  mense0198626478946378946