Зоран Ђуровић: Жене су биле рукополагане

[Zoran Đurović]

Поштовани форумаши,

Ево једног мог новог текста (прочитајте га на:http://www.zorandjurovic.com/tekstovi/djakonise.PDF): Ђаконисе у канону XV халкидонског сабора, in Српска теологија данас (2011), ed. Б. Шијаковић, Београд (2011) 100-111, где се испитује само једна ствар: Да ли су жене биле сакраментално рукополагане у Православној цркви? Одговор је на основу споменика потврдан, а може се одатле кренути у промишљање ове ствари у нашим условима.

Како рече једном приликом велики литургичар, о. Роберт Тафт, једном православном владици: Ви, православни сте увек били модернији од нас – рукополагали сте жене!

[marko_13]

Као и много пута до сада, овај чланак потврђује да је након победе иконопоштоватеља монахократија ушла у Цркву уносећи много монашког и отшелничког, при томе губећи много тога што је до тада било својствено - градски типик, ђаконисе, дужина богослужења...

[Origen]

Као и много пута до сада, овај чланак потврђује да је након победе иконопоштоватеља монахократија ушла у Цркву уносећи много монашког и отшелничког, при томе губећи много тога што је до тада било својствено - градски типик, ђаконисе, дужина богослужења...

Да , међутим  то је сасвим нормална реакција на чињеницу да су највећи поклоници икона били управо  монаси, који су и били тако бројни у то доба да се и иконоборство Цара Лава претворило у монахоборство ...   о чему ви верујем знате  више од мене

[dragisa]

sva objasnjenja koja imamo protiv bilo kakve sluzbe zena u crkvi su mi uvek delovala vrlo klimavo i ne ubedljivo.

licno mislim da je uzrok (slobodno mozemo reci) diskriminacije u sasvim drugom razlogu, a to je ustvari u snishodjenju nasim muskim slabostima, te je cini mi se bilo mnogo lakse resiti taj "problem" tako sto ces zabraniti zenama da se muvaju oko tebe nego li savladati i prevladati svoje licne strasti koje svaki muskarac po prirodi ima kada mu se neko zensko tu setka.

[Volim_Sina_Bozjeg]

sva objasnjenja koja imamo protiv bilo kakve sluzbe zena u crkvi su mi uvek delovala vrlo klimavo i ne ubedljivo.

licno mislim da je uzrok (slobodno mozemo reci) diskriminacije u sasvim drugom razlogu, a to je ustvari u snishodjenju nasim muskim slabostima, te je cini mi se bilo mnogo lakse resiti taj "problem" tako sto ces zabraniti zenama da se muvaju oko tebe nego li savladati i prevladati svoje licne strasti koje svaki muskarac po prirodi ima kada mu se neko zensko tu setka.

Zanimljivo je to sa strastima....pobeda nad strastima je ljubav prema Bogu cak i da sasluzuje pored tebe "savrsena" zena.

Inace strast pobedjuje trening a ne monashki zivot...sto bi se reklo rezultat je stvar treninga.

[Zayron]

Bilo je i kod nas na zapadu u KC đakonisa, međutim u VIII i IX vijeku k njima nisu bili naklonjeni mnogi biskupi, episkopi i gledalo se na njih s nepovjerenjem, zato su bile ukinute prvo u Antiohiji 1070 a potom i na zapadu i postupno u svoj ostaloj Crkvi i na istoku.

 

Mezi prorokyněmi, vdovami (viduae) a pannami (virgines canonicae) měly jáhenky zvláštní postavení ve východní i zapadní církevní tradici. 

 

V šestém století zastávaly jáhenky důležité místo v církvi, hlavně na Výcho­de. Například v cařihradském katedrálním chrámu Hagia Sofia bylo kolem roku 535 šedesát kněží, sto jáhnů, devadesát podjáhnů, sto deset lektorů, padesát pět zpěvaček a čtyřicet jáhenek. V Antiochii kolem roku 1070 přestaly jáhenky co do speciálních úkolů fakticky existovat, neboť tamní patriarcha Balsamon jmenoval jáhenkami pouze titulárně některé řeholnice, ačkoli státní zákonodárství jáhenky uznávalo a zařazovalo je mezi duchovenstvo (PG 119, 1272). Tímto způsobem jáhenky upadly v zapomenutí a postupně i na Východě zanikly.^ 

 

Na Západě se proti jáhenkám nepříznivě vyjádřily v pátém a šestém století některé sněmy v Ga­lii, nicméně o jáhenkách je zmínka v Ordo Romanus z devátého století za papeže Lva lIl. jako o „feminae diaconissae et presbyterissae quae eodem die benedicantur". Dále anglosaský Leofrikův misál ještě v devátém století obsahuje formulář „ad diaconissam faciendam". Na západě pak přežil institut jáhenek u kartuziánek.

 

u XII vijeku se žensko opšte jahenstvo, đakonat transformiše u ženski monastički đakonat redovnica kartuzijanki i sličnih strogih isposničkih i pustinjačkih redova kao cistercitke na primjer a đakonsko rukopolaganje im je bilo udjeljivano pri polaganju vječnih zavjeta. Tridenrtnski koncil ih potvrđuje sa svim tim njihovim privilegijama i službama i redovničke, monaške đakonise postoje u KC i na zapadu u toh formi nepromjenjeno od i neprekinuto, dakle sve do Drugog Vatikanskog Koncila kad je na njemu uloga đakonisa i njihov položaj u Crkvi ponovo bio predefinovan.

 

Ve XII. století vzniká zvláštní institut ve smyslu potridentského posouzení nesvátostných jáhenek, především v některých poustevnických ženských řeholních společenstvích, kde zřejmě jejich potřebnost si vyžádaly okolnosti poustevnických pospolitostí. Jako přiklad možno uvést kartuziánky. Tyto poustevnice (chórové sestry) - podle vlastního přání i sestry laičky - i v současné době při slavných slibech ve spojitosti se zasvěcením panen přijímají svátostinné jáhenství, jehož znakem je vložení štóly (dříve do II. Vatikána i podání manipulu) této slib sklá­dající řeholnici. Jejich oprávnění jsou v současné době tato: číst epištolu při konventní mši, rozdávat sv. přijímání, číst evangelium při hodině četby ve zvláštním kartuziánském uspořádání této části denní modlitby církve. Není-li při některé z uvedených bohoslužeb přítomen duchovní, smějí při těchto úkonech používat štólu, zvláště při rozdávání eucharistie.

 

Nisam imao vremena za prevođenje ovih tekstova no njih tu dajem samo ilustrativno zbog boldovanih citata, češki nije toliko različit od našeg i dosta toga se da razumjet i ovako. Više o tome razvoju ženskog đakonata na istoku i na zapadu  je također ovdje u ovom zanimljivom članku ali je taj na češkom:

 

Zajímavé texty  o ženské spiritualitě  

Miroslav Zedníček:: Jáhenky v církvi

http://ukz.katolik.cz/texty/zednicek-jahenky.htm

[Zayron]

Edit:

 

U XII vijeku se žensko opšte jahenstvo, đakonat transformiše u ženski monastički đakonat redovnica kartuzijanki i njima sličnih strogih isposničkih i pustinjačkih redova kao cistercitke na primjer a đakonsko rukopolaganje im je bilo udjeljivano prilikom polaganju vječnih zavjeta. Tridentinski koncil ih potvrđuje sa svim tim njihovim privilegijama i službama i redovničke, monaške đakonise postoje u KC i na zapadu u toj monastičkoj formi nepromjenjeno i neprekinuto, dakle, sve od XII vijeka do Drugog Vatikanskog Koncila (1962-1965) kad je na njemu uloga đakonisa i njihov položaj u Crkvi ponovo bio revidovan i predefinovan.

[Баба]

Поштовани форумаши,

Ево једног мог новог текста (прочитајте га на:http://www.zorandjurovic.com/tekstovi/djakonise.PDF): Ђаконисе у канону XV халкидонског сабора, in Српска теологија данас (2011), ed. Б. Шијаковић, Београд (2011) 100-111, где се испитује само једна ствар: Да ли су жене биле сакраментално рукополагане у Православној цркви? Одговор је на основу споменика потврдан, а може се одатле кренути у промишљање ове ствари у нашим условима.

Како рече једном приликом велики литургичар, о. Роберт Тафт, једном православном владици: Ви, православни сте увек били модернији од нас – рукополагали сте жене!

 

...док Јевтић нема никакве сумње поводом овог канона те тумачи: „У наше време (20. век) понегде бивају покушаји обнове службе ђаконисâ у Цркви, погодних да помажу при крштењу женскиња. Али, свакако да ђаконисе нису имале свештенство/ђаконство, јер читаво Светописамско и Светоотачко Предање не познаје, и не признаје, жене као свештенике у било ком степену. Данашњи 'екуменски' (феминистички) разговори на тему 'хиротоније женâ' за Православну Цркву су беспредметни“.21

 

 

 

 

Нека се не рукополаже за ђакона жена млађа од четрдесет година, и то да се чини само после пажљиве провере. А ако се – пошто је била рукоположена и остала неко време у служби – после уда, увредивши Божију благодат, нека се анатемише заједно са оним који се са њом спојио.

Јасно је на основу тежине санкција које се наводе у канону да је у питању било управо рукополагање а не постављање.

Међутим што се тиче феминистичког уплива у ову причу, не мислим да је + Атанасије замерао представницима западних цркава некакав њихов теолошки феминизам, колико уопште утицај феминизма на западу.

Снисхођење моди и модерности нема неких позитивних плодова за Цркву и Хришћанство.

Али да постоји јак феминистички утицај то се не може спорити.

Но како год, мислим да враћање службе ђакониса у Цркву не може бити оспоравано предањем или канонима, нити сам против враћања те службе.

Лицемерно је данас замерати женама на лабилности поред појаве мушких квази духовника чији плодови лабилности красе многе насловне странице наших електронских и штампаних медија.

 

Из неког мог искуства у црквеном животу сматрам да има таквих жена које би биле достојне позива ђакона и да би оне својим примером позитивно утицале на друге жене.

Лично ништа не бих имао против и да такве саслужују на литургији и причешћују народ.

Ово би вероватно у данашње време било веома саблажњиво и могуће је да би произвело код ионако неутврђеног вером народа још више дилема, бунта и подстицаја расколима.

Зато је сад питање шта је ту за домострој чинити паметно.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ово би вероватно у данашње време било веома саблажњиво и могуће је да би произвело код ионако неутврђеног вером народа још више дилема, бунта и подстицаја расколима.

Зато је сад питање шта је ту за домострој чинити паметно.

Mozda je i vreme za kristalizaciju vere.

Do sad je bilo dovoljno da se narod vrati Crkvi na bilo koji nacin pa sad imamo salatu pojmanja Crkve.

[obi-wan]

Pored svih problema koje danas imamo, s jedne strane kao drustvo/a, a sa druge kao (vojinstvujuca) Crkva, potpuno je bespredmetno baviti se pitanjem djakonisa i nekakvim vracanjem (?) zena u sluzbu u hramovima. To ne samo da ne bi dalo nikakvog dobrog ploda, nego bi jos dodalo oruzje u ruke kojekakvim "revniteljima", i proizvelo ko zna sta jos negativno.

 

I uopste, umesto da resavamo ono sto nam gori pod nogama (a imamo tu kojekakvih materijala za jedno 5 zivota), mi se danas sve nesto bavimo nekim besmislicama.

 

Kuca gori, baba gasi vunu, sto bi rek`o nas narod.

 

...док Јевтић нема никакве сумње поводом овог канона те тумачи: „У наше време (20. век) понегде бивају покушаји обнове службе ђаконисâ у Цркви, погодних да помажу при крштењу женскиња. Али, свакако да ђаконисе нису имале свештенство/ђаконство, јер читаво Светописамско и Светоотачко Предање не познаје, и не признаје, жене као свештенике у било ком степену. Данашњи 'екуменски' (феминистички) разговори на тему 'хиротоније женâ' за Православну Цркву су беспредметни“.21

 

Potpuno je u pravu vl. Atanasije, izuzetan je i duhovnik i psiholog...

[Баба]

Нисам ни спорио

[Баба]

Што би рекли Срби: "Да је мени којим случајем власт" рецимо епископска, рукоположио бих пар комата грацких ђакониса и да видиш како би то чудо било!

 

 

Што би навалио свет у цркву, значи то би било страшно, моро би да запослим појце да наплаћују упад, макар десет динара ако не и целих 15.

 

0110_hahaha

[Crveni Baron]

Najbolje bi bilo neke bakutanere sto dobro slivaju stravu ...

[Лидија Миленковић]

макар десет динара ако не и целих 15.

 

Ако немају ситно, па дају дваес - нема кусур

[Zoran Đurović]

I uopste, umesto da resavamo ono sto nam gori pod nogama (a imamo tu kojekakvih materijala za jedno 5 zivota), mi se danas sve nesto bavimo nekim besmislicama.

 

Kuca gori, baba gasi vunu, sto bi rek`o nas narod.

 

 

Potpuno je u pravu vl. Atanasije, izuzetan je i duhovnik i psiholog...

 

Оби, ти си цар!

Да се ја питам, ја не бих дао женама ни да уђу у цркву док нови васељенски сабор не преиспита њихову улогу. 

Пошто је ова ствар за тебе беспредметна, надам се да нећеш више губити време на њој. 

Нектарије Егински није био тако духован и добар психолог, па је рукополагао ђаконисе.