Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Драгана Милошевић]

Ух, мој је кофер пун свакаквог блата и муља,што се кроз писаније да закључити.

Браћо и сестре, праштајте на дрскости, искрености, опростите што вас саблажњавамсвиме и свачим. :bendoff:

[JESSY]

...драга браћо и сестре....опростите....

 

 

Оставимо разум његовој надменој пометености, оставимо и морал његовим објашњењима и оправдањима. Послушајмо савест, тамо унутра, дубоко, дубоко у нама, где нам тихи, али и строги и беспоштедни глас говори: крив си! У чему је та моја кривица? Не, она није ни у једној појединачној увреди и свађи коју сам имао са ближњима, јер је то нешто што је у људском животу заиста неизбежно. Та кривица није ни у мојим површним препиркама са другима, нити у мојим безначајним љутњама. Не, то је једна сасвим другачија кривица, кривица које ненадно почињем да постајем свестан, схватајући да се ради о самољубљу које је захватило саме темеље мога живота, које у потпуности и прожима тај мој живот, због кога сам се отуђио и удаљио од "другога", од "других", почевши да сваког "другог" и све "друге'' доживљавам искључиво као средство. Чак и онда када неког волим та је љубав изнутра затрована и осакаћена мојом егоцентричношћу: као да и у љубави желим да волим само себе. Савест и једино савест може човеку да са беспоштедном јасношћу покаже свет као свет у коме се свако бори против свакога, као свет у коме важе искључиво правила "напада" и "одбране", као арену за милосрдне борбе за животни опстанак. Ми стално мислимо да су други ти који чине неправду, мрзе и проливају крв. Друге државе, други народи, друге владе. Али, погледајмо мало у себе и схватићемо да је управо у нама главни извор тог отуђења и тих деоба, те борбе свих са свима на коју трошимо читав свој живот и на коју се своди читав наш живот. И тек када то осетимо у себи, када то схватимо постајемо способни да унутарњим слухом чујемо истину речи Ф. М. Достојевског: "Свако је пред свима крив за све", као и истину речи св. Серафима Саровског који каже: "Смири се и око тебе ће се спасти хиљаде...".

А.Шмеман

Овај текст се налази на насловној страници Поука.

[JESSY]

[JESSY]

Stigli smo do poslednjeg dana pred sveti Vaskrsnji
post, kojeg mozemo pozdraviti divnom himnom siropusne
srede:

"Posno prolece je doslo! cvet pokajanja;
Ocistimo se braco id svih zala vapijuci darodavcu
Svetlosti,
Slava Ti, Covekoljupce"!


Jedno od najopasnijih zala koje zelimo da istaknemo
ovom prilikom je licemerstvo - dvolicnost, lazno
prijateljstvo, lazna poboznost, lazno dobrocinstvo,
lazno svedocanstvo - ukratko, zla i zavere "koje
najvise mrzi Gospod".

Istorija covecanstva je puna neverstava, laznih
poljubaca i pritvornog smeskanja. Poznat nam je slucaj
klanjanja Kasija Bruta Julijanu Cezaru, a da ne
govorimo o poljupcu Jude Iskariotskog ili o izdaji
Vuka Brankovica na Kosovu Polju.

Uceni fariseji starih Jevreja bili su poznati
najvise po svojoj dvolicnosti; dvolicnost je po njima
i nazvana farisejstvo. Zeleci da narod o njim ima
"lepo misljenje", oni su se "molili Bogu po ulicama a
milostinju su cinili javno da bi ih ljudi videli i
hvalili. Nosili su velike rukave i duge brade, te tako
izgledahu dostojanstveni i mudri". Lica fariseja bila
su zabrinuta i bleda od dugog posta, a pogled im je
izrazavao ljubav. Zato se nije ni cuditi sto je
Spasitelj kritikovao farisejstvo i svako dvolicje, tim
pre sto su takvi ljudi zapostavljali ono sto je
preteznije u zakonu: pravdu, milost i veru. I tako,
dok su se spolja pokazivali pravedni, iznutra behu
puni licemerja i bezakonja (Mt. 23: 23, 27, 38).

Dvolicnost, kao maska kojoj je cilj da prikrije
unutrasnje sadrzaje duse, predstavlja citav splet
grehova. Posto licemer uvek glumi neku vrlinu,
potrebno je dosta truda da bi se prozrelo u njegovu
dusu. Zato je licemerje antihristovska pojava: samo
Antihrist ce se drznuti da uzme na se najsvetiji
izgled Gospoda Hrista, da se pokaze kao dobar i sveti
izdajuci se za spasitelja roda ljudskog, dok u dusi
zna samo za mrznju. Svaki licemer je neposredni
saradnik djavola, najvece varalice, koji se
svakodnevno maskira na razne nacine - pod ruhom
humanosti, savremenosti, cak i jevandjelske cednosti.

Kako se boriti protiv licemerstva? Nezlobivoscu duse
i, pre svega, prastanjem. Kad govorimo o oruzju
prastanja onda imamo u vidu Hristovu pricu o Carstvu
nebeskom i o "covjeku caru koji htjede da se proracuna
sa slugama svojim", i to specijalno sa zlim slugom
(Mt. 18: 23-35). Hristova Crkva propoveda jevandjelje
o prastanju iz ovoga razloga: Kad je Hristos umirao na
Krstu, On se i u samrtnim mukama trudio da bude od
koristi ljudima. Izdisuci, izrekao je jednu od
najvecih pouka koju je dao covecjem rodu: "Oce,
oprosti im, jer ne znaju sta rade".

Zasto bas ovu pouku o prastanju da ponovi Gospod na
Krstu, pita se vladika Nikolaj, i odgovora:
"Nesumnjivo zato, sto je narocito hteo, da se ova
pouka zapamti i ispuni". Svojim primerom Gospod Isus
Hristos je "zapecatio Svoje Jevandjelje". Pokazao je
da bez prastanja "niti carevi mogu carevati, ni sudije
suditi, ni mudraci mudrovati, ni ucitelji uciti, ni
bogatasi i siromasi ziveti zivotom covecanskim a ne
skotskim, ni plahi reformatori i bundzije sto korisno
uciniti". Pokazao je da "bez prastanja ljudi ne mogu
Njegovo Jevandjelje ni razumeti niti - jos manje -
ispuniti. S recima o pokajanju Gospod je poceo Svoju
nauku, a s recima prastanja zavrsio je. Pokajanje je
seme, oprastanje je plod. Nikakvu hvalu nema seme koje
ne donosi ploda. Nikakvo pokajanje nema vrednosti bez
oprastanja" (Omilije, str. 212-213).

S punim pravom tvrdi vladika Nikolaj da bi ljudsko
drustvo bez oprastanja bilo tek jedan zverinjak usred
prirodnog zverinjaka, a svi ljudski zakoni na zemlji
nepodnosljivi lanci. Bez prastanja, majka se ne bi
mogla nazvati majkom, i brat bratom, i prijatelj
prijateljem. Bez prastanja hriscanin se ne bi mogao
nazvati hriscaninom: "Da ne postoje reci: oprosti mi!
i: neka ti je prosto! ljudski zivot bio bi savrseno
nepodnosljiv".

Imajmo, zato, ove reci na umu, sada kada ulazimo u
Veliki post, i vazda dok se Gospodu Bogu molimo da
spasi, blagoslovi i pomiluje nas gresne. Amin.

protojerej Stevan Stojsavljevic,
paroh istocnohamiltonski

http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5014

[Srdasce]

imaj na umu samo jedno: ne razmišljaj na hranu mnogo iz dva razloga: biće ti lakše, a i uzdržavanje od hrane je manje bitno od uzdržavanja od zlih misli i delanja. Moj prvi post je bio Velikogospojinski i kada se sada setim koliko sam patio za hranom, mnogo mi je smešno...

 

Nisam ja neki gurman Ortodoks bila ikad, još sam manje mesožder.

 

Ključno je, slažem se,  uzdržavanje od misli, delanja i reči.

 

Daće Bog, da sve bude dobro.

 

 

[Mladen01]

Овдје сам нови, никог још нисам упознао. Али свима вама који држите до поста и покајања желим сретан почетак поста. Желим вам да у тјелесном здрављу и духовној радости дочекате васкрсење Христово.

[Иван Ивковић]

Nisam ja neki gurman Ortodoks bila ikad, još sam manje mesožder.

Ključno je, slažem se,  uzdržavanje od misli, delanja i reči.

Daće Bog, da sve bude dobro.

Тако је! Ево и овде лепо пише...

[JESSY]

Овдје сам нови, никог још нисам упознао. Али свима вама који држите до поста и покајања желим сретан почетак поста. Желим вам да у тјелесном здрављу и духовној радости дочекате васкрсење Христово.

хвала брате и добродошао.... :0442_feel:

[Mladen01]

Што би казали у мом крају "Хвала боље вас нашао". 

[mcvija]

Е па браћо и сестре форумаши праштајте!!!

[Драгана Милошевић]

Nazalost propustih, majka mi nesto bolesna.

[виноградар]

Праштајте, браћо и сестре.

[JESSY]

                                                  

 

Пост је божанског порекла; Божја установа и наредба. Пост је рајска установа и заповест Божја (1.Мојс. 2. гл.9. и 15–17.ст).

Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа. Господ је и сам постио  четрдесет дана, пре него што је почео да проповеда своју науку и посту поучавао своје бројне следбенике (Мт.6. 16-18); Постио је пре њега и пророк Мојсеј и други пророци. Постили су и апостоли и сви православни хришћани кроз векове. "Пост је све Свете руководио у животу по Богу", каже Свети Василије Велики. Пост је не само Божја заповест, него и божански начин живота, по речима Светог Симеона Солунског, ''Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу, нити пију, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу ''.

Прва заповест Божја у Рају била је заповест о посту, тј. о уздржању. Отуда је и први човеков грех био грех против поста. Као што у греху учествује и душа и тело, потребно је да и у врлини и ослобођењу од греха учествују обоје. Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, слављење Тројичнога Бога и Његових Светих, дакле духовне је природе. За човека то значи уздизање душе изнад тела, духовно усавршавање. Постећи, хришћани се сећају непрестано Христових страдања за њихово спасење. Прави пост има две стране, телесну и духовну. Састоји се у уздржавању од мрсне хране и преизобилних јела, али првенствено у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела. Пост умножава љубав и молитву и спремност на враћање свих јеванђелских врлина. Душа има два крила којима лети небу: пост и молитву. Он је лек за душевне и телесне болести и заштита од сваког демонског дејства о чему је сам Спаситељ рекао: "Овај род (тј. демони) се изгони само постом и молитвом". Њиме се душа и тело припремају да постану храм Духа Светога. Истински духовни живот је незамислив без поста.

[JESSY]

Правила поста

Црква учи да је пост важно средство за духовни и телесни живот и здравље. Телесни пост не користи ако није везан са духовним постом каже Свети Јован Златоусти: ,,Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког - благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног - своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње’’.

На питање: Која је мера поста? Свети Василије Велики одговара: ,,У духовном посту мера је једна и важна за све - потпуно удаљење од свега што води греху. А што се тиче уздржавања од хране, ту су мера и начин употребе различити: зависе код свакога од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести под једно правило све који се налазе у школи побожности. Но, одредивши меру уздржања за здраве подвижнике, ми препуштамо разборитости настојатеља да у томе врши паметне измене. Храну пак болеснику, или уморноме од тешких радова, или ономе који иде на тежак рад, на пут или на какав било тежак посао, настојатељи су дужни удешавати према потреби. Јер није паметно узимајући храну за одржавање тела и сметати му у вршењу заповести. У свакој врсти хране треба претпостављати ону која се лакше набавља, да се не бисмо, под изговором поста, патили око спремања омиљених и скупих јела’’.

Постоји неколико начина поста:

1. када један пут у току дана узимамо храну без уља и вина, и то претежно не кувану, суву - тзв. сухоједење,

2. када узимамо храну, такође без уља и вина, више пута на дан али кувану у водом - тзв. пост на води,

3. када узимамо храну која је спремана са уљем, више пута у току дана. Код оваквог начина поста можемо користити вино и алкохолна пића, у одређеним количинама, ракове, лигње, шкољке и остале рептилије - ово је тзв. пост на уљу и вину, и

4. када узимамо храну која је спремана са рибом, такође више пута у току дана - тзв. пост на риби;

Значи, за време поста се уздржавамо од употребе меса и месних прерађевина, млека и производа од млека и јаја, на за то одређено време.

 

http://www.spc.rs/sr/otkuda_post_chemu_sluzhi

[Панарет]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2012/12/08/%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0/