Branko Miljković Poezija

[JESSY]

evo jos malo Branka....https://www.pouke.org/forum/topic/27434-branko-miljkovi%C4%87-poezija/

[Danijela]

https://www.youtube.com/watch?v=hY-XH00uhYk

[Данче*]

"Možda bih ja postao pravi pesnik
da je ta divna Žena ostala kraj mene",
(ispovedao se Branko Miljković pred konačni odlazak)
"Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo"

 

http://anaiceage.blogspot.com/

[JESSY]

Ako kažemo

Ako kažemo,
rekli smo što nismo hteli reći.
Ako ćutimo,nismo ništa rekli,
ali smo mnogo prećutali.

Svaka reč znači ono,
što znači njeno ćutanje.

 

[JESSY]

More pre nego usnim – Branko Miljković

 

Svet nestaje polako. Zagledani svi su

u lažljivo vreme na zidu: o hajdemo!

Granice u kojima živimo nisu

granice u kojima umiremo.

Opora noći mrtva tela,

mrtvo je srce al ostaju dubine.

Noćas bi voda samu sebe htela

da ispije do dna i da otpočine.

Putuj dok još ima sveta i saznanja:

bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj.

Oslepi svojim koračajući putem, al znaj:

lažno je sunce, istinita je njegova putanja.

Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima,

ti smelo slušaj kako pevaju pustinje,

dok kleče bele zvezde pred zatvorenim morem i ima

u tebi snage koja te raspinje.

Praznino, kako su zvezde male!

Tvoj san bez tela, bez noći noć,

pridev je čistog sunca pun pohvale.

To što te vidim je l´ moja il tvoja moć?

Prozirna ogrado koju sjaj savlada,

pusta providnosti koje me strah hvata,

tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada,

tvoja uzaludnost od čistoga zlata!

Svet nestaje polako, tužni svet.

Ko će naše srce i kosti da sahrani

Tamo gde ne dopire pamćenje, pokret

gde nas ne umnožava i ne ponavljaju dani!

Isčupajte mi jezik i stavite cvet:

počinje lutanje kroz svetlost. Reci zaustavi!

Sutra će sigurno i kukavice moći

ono što danas mogu samo hrabri i pravi

koji su u prostoru izmedju nas i noći

našli divne razloge drugačije ljubavi.

Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom

u misao koju još ne misli niko,

u prazno mesto, u penu kada s prazninom

pomeša se more i oglasi rikom.

[Снежана]

УМЕМ ДА ТЕ ПРЕПОЗНАМ

 

Умем да те препознам

Да ти вратим све што сам ти одузео

Да те волим

Да те у мислима свлачим док ти срце не угледам

Да само на тебе мислим док ме лажна смрт мучи

Док ми смрт слика ужасе у глави

Док ме шуме заобилазе певајући

Док дан расте од задобијених рана.

 

То је сан који те потврђује

                                                                                 То је птица која те доказује

                                                                                 То је цвет који ти лице отвара...

[JESSY]

 

• Sonet o neporočnoj ljubavi

Nema je ovde, sve je više gubim

U časnom krugu kog zaborav rubi.

Oh, gipka sliko varke, varko živa,

kad kamen vida njeno lice biva.

Daj mi snage da neporočno ljubim

dane započeo tužno. Tu se skriva

bol bez odjeka i reč bez odziva.

O, daj mi snage nad silama grubim.

Vrati mi sličnost da usnim, dok strava

tišti mi čelo i niče na stolu.

Ona je deo predela što spava.

Pomešana s vetrom dok ćuti u sjaju

iscrpem budućnost u svirepom bolu

što sanja krv leta i pakao u raju.

[JESSY]

 

• Usnih je od kamena

Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju,

ali ne veruj moru koje nas vreba i mam.

Prostore nevidljiva snaga sanja kojoj se

suncokreti klanjaju

vidiš li okrenuta zaboravljenim danima u

tami?

Tebe tri sveta vole tri te vatre prže. A mi

idemo ispred nade koju lutajuće pustinje

proganjaju.

Oni smo što su sve izmislili i ostali sami,

ženo od svetog mermera bela uteho kojoj se

priklanjaju.

Na zvučnim obalama gde drevno završava more

kamenim srcem slutiš: vazduh je veliko čudo.

Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore

prema vrhovima koji zagubiše nam trag. Al ludo

ne veruj tome moru koje nas vreba i i mami.

Kristalna jezera sanjaj u tami.

[JESSY]

 

• Početak sna

Neka me nedostojnog vetar obavije

Kulo s vrhom van vremena na koju dišem

Tesno je nebu u ptici ptici još više

Moje izdvojeno oko van glave bdije.

Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost

skrijem

Kad ništa ne počinje jer nema mesta više

Kad noć od uspavanih sila i smrtonosne kiše

Zveri šumom uklete i mene snom ubije.

Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim

Što sam video i čuo kada nenađen ronim

U prostor pre reči gde trune moja glava

Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava

Ružo bez sraha, suzo, odbegli ždrale,

Žalbo crnih ptica i tužne pohvale?

[JESSY]

 

• Početak traganja za bićem

Lepi moj dane s dušom elegije

Kad od Bića senka biva predelima

Lutam u suzama strah me obuzima

Zvezdani uticaj nada mnom - ko da ih suzbije (!)

Neizdvojen pojavom još niko nije otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima

Vrati mi dan ako ga negde još ima

Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se

zmije.

Poređane glave u zaboravljenom vremenu

Sa uzaludnim mislima i poslednjim rečima

Slute svoj lik u mutnome kamenu.

Tražim te u vetru ako te još ima

Izgovorena reči za svetove pale

Tražim početak sjaj i sate stale.

[Adelaida]

:148494ykydt2lrfk: Obozavam Miljkovica, tek sad videh da ima ova tema

 

 

                                                                                                               Sunce

 

 

Ovo će se neizvesno kretanje završiti

Suncem.Osećam to pomeranje juga

U svom srcu. Majušno podne se ruga

U kamenu, varnica što će osvetliti

 

 

Zvezdani sistem mog krvotoka.

A dotle sve što bude nek je zbog pesme.

Druga Uteha nam ne treba.

To trajanje se ruga

Pretnji crnog i otrovnog nekog soka.

 

 

Ne, neće se otrovom to putovanje završiti.

Neki će svemir ponovo da nas stvori.

Makar slepog lica i mračnog srca reč pravu izgovori.

U kamenu spava malo sunce što će nas osvetliti.

 

 

Čuješ li zvezdani sistem mog krvotoka!

Ponavljam: neki će svemir ponovo da nas stvori

Makar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne progovori

Nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.

[JESSY]

Проповедање љубави

Нема мене ал има љубави моје;
Видим је у сунцу и земљи где нам труну кости.
Довршава се ан у њеној захвалности
Слично музици слично празнини, спокојем.

Она ће сачувати намере моје и твоје
И васкрснуће мртве рођендане по милости.
У подножју ветра немерљива сен охолости
Нестаће у пепелу оних што више не постоје.

У пусто срце у мртво време ме зови,
Минула чежњо, да се свет понови.
Ако не сазнах љубав и успавах свој ум,
Па ми је празан дан који још дошао ниј,
Ко грану која се издужује у узалудан шум
Нека ме недостојног ветар обавије.


 

[Дуња]

[JESSY]

Ja volim sreću koja nije srećna
Pesmu koja miri zavađene reči
Slobodu koja ima svoje robove
I usnu koja se kupuje za poljubac

Ja volim reč o koju se otimaju dve slike
I sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra
Cvetove koji se prepiru sa vremenom
U ime budućih plodova i prolećne časti

Ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće
Kreće se po zakonima mirovanja i smrti
Volim sve istine koje nisu obavezne

Ja volim jučerašnje nežnosti
Da kažem svome telu "dosta" i da sanjam bilje
Prste oči sluh drugačije raspoređene
U šumi negoli u telu

[JESSY]

 

• Početak traganja za bićem

Lepi moj dane s dušom elegije

Kad od Bića senka biva predelima

Lutam u suzama strah me obuzima

Zvezdani uticaj nada mnom - ko da ih suzbije (!)

Neizdvojen pojavom još niko nije otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima

Vrati mi dan ako ga negde još ima

Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se

zmije.

Poređane glave u zaboravljenom vremenu

Sa uzaludnim mislima i poslednjim rečima

Slute svoj lik u mutnome kamenu.

Tražim te u vetru ako te još ima

Izgovorena reči za svetove pale

Tražim početak sjaj i sate stale.