Светитељи и светитељство

[Volim_Sina_Bozjeg]

što se mene tiče, patrijarha poznajem iz poznog perioda života i to delimično, sa tv-a ... voleo bih da sam ga znao iz mladosti ali nisam i u tom pogledu nemam baš toliko idealizovanu sliku o njemu. Nije da ti protivrečim ali se plašim ovako teških reči koje su izrečene o nekome sa kim nisi jeo, pio i delio sebe iz prve ruke. U tom smislu Boga često vidim u svojoj ženi, deci, bližnjima... ove izjave o patrijarhu više mi zvuče kao sentimentalni izlivi, kažem - ne zato što patrijarh nije svet već zato što ih uglavnom daju ljudi iz naše crkve koji su zaslepljeni ushićenjem pa što da ne kažemo i ljubavlju, i ljubav ume da zaslepi.

Brat moj,možda svetlost (znaju oni koji su ga gledali i videli) nije dovoljna, u ovom vremenu, da bi se neko kanonizovao ali patrijarh Pavle se je izdvajao poprilično od svih u SPC toga vremena.

 

Žao mi je što nisi video ono što smo zvali blagodat Božja kako sija iz patrijarha Pavla. Ne idealizujem nikog ama baš nikog već govorim o tome da sam Patrijarh nikad nije ukazivao na sebe, no na Boga Živoga,pa ako su i tvoji bližnji takvi onda jesu ono što se zove: budite svetlost svetu.

 

Ja kažem šta sam video i čuo. Nikad nisam čuo negativne komentare o patrijarhu od onih koji su mogli da ga vide ili da se druže sa njim.

 

Kad si već postavio temu a mnogima, pa i meni tvoje mišljenje dobro dodje, ne bi bilo loše da napišeš i ti nama šta je po tebi Svetitelj?

 

Dumrem numem da pišem pesmice i da proglašavam svetitelja van Zajednice SPC.

[Лазар Нешић]

Као што се зна, рани хришћани су без разлике сваког члана заједнице сматрали (оправдано или не) светим. Свако ко би био унутар еклисије, био био светитељ по дифолту.

 

Па ипак, први светитељи - у овом експлицитном смислу - су били мученици, тј. мартири/сведоци новог живота у Христу.

Дакле, они су служили као сведочанство за тај нови живот. И као педагошко средство за долазеће нараштаје.

 

Вероватно је и на потоње светитеље понешто од ове ранохришћанске философије прешло.

 

Данас, мислим да они служе - углавном - да се збирају паре. Дакле, постали су фетиш.

 

Мени су занимљиви светитељи због својих описа (они који су сами писали, као и они о којима су писали други) путева ка Богу и због различитости доживљаја божанског. У томе (дакле, у потврди разлике доживљаја) видим њихову - какву такву - сврху.

[Џуманџи]

Da, ja sam zaboravila da to napomenem, jer je potencirano da narod pretezno trazi cuda. Dobro, trazi cuda, malo zbog toga sto je vjera 'nestala kod sinova ljudskih', ali dosta i iz potrebe - tolika su stradanja u zlom svijetu da su i potrebna cuda.

Ali veliki broj njih nisu tvorili cuda u materijalnoj ravni nego su BILI cudo. 'ucini sa mnom cudo dobrote'

pada mi na pamet Vukasin Klepacki. A to je i sveti (jos nekanonizovani) patrijarh. Cudo svjetlosti koja se sakriti ne moze, koja privlaci srca...

Не кажем да чуда нису потребна, већ само да наласим да чуда нису мерило (обзиром да је у првом пост-у то питање постављено). Људима се дешавају чуда онда када верују, када су срцем "отворени" за то и онда када Господ то хоће, просто, не чини то светитеље светитељима, већ благодат.

"Тројица отаца имађаху обичај да сваке године иду блаженом Антонију. Двојица од њих

питаху га о својим помислима и о спасењу душе. Трећи пак увијек ћуташе, ништа не питајући.

Кад прође дуго времена рече му Антоније: "Гле, толико времена је откад долазиш овдје, па ме

ништа не питаш." А он му одговори и рече:"Доста ми је да те само гледам, оче.""

[Volim_Sina_Bozjeg]

Nije da ti protivrečim ali se plašim ovako teških reči koje su izrečene o nekome sa kim nisi jeo, pio i delio sebe iz prve ruke.

 

Sa kojim svetiteljem si ti jeo i pio

 

Šta kažu ljudi sa kojima je patrijarh Pavle delio taj hleb i so.?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Као што се зна, рани хришћани су без разлике сваког члана заједнице сматрали (оправдано или не) светим. Свако ко би био унутар еклисије, био био светитељ по дифолту.

A ako se neko po blagodati izdvaja? 

[Лазар Нешић]

A ako se neko po blagodati izdvaja?

 

Колико је мени познато, било је таквих, наравно.

 

Они су или били предстојатељи заједница (можда епископи, презвитери) или су добијали посебна задужења: апостолска проповед, пророчка делатност и сличне ствари. Историја је вероватно избрисала сву почетну ранохришћанску разноврсност, свега је ту било.

 

Ипак, не знам да би такав био поштованији после смрти од осталих обичних верника; осим можда што би дуже остао у сећању онима после њега. Посебно ако је нешто написао (као нпр. Павле и други). Наравно, овај период и оваква философија је (историјски мерено) кратко трајала.

 

А данас? Па, не знам ...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Колико је мени познато, било је таквих, наравно.

 

Они су или били предстојатељи заједница (можда епископи, презвитери) или су добијали посебна задужења: апостолска проповед, пророчка делатност и сличне ствари. Историја је вероватно избрисала сву почетну ранохришћанску разноврсност, свега је ту било.

 

Ипак, не знам да би такав био поштованији после смрти од осталих обичних верника; осим можда што би дуже остао у сећању онима после њега. Посебно ако је нешто написао (као нпр. Павле и други). Наравно, овај период и оваква философија је (историјски мерено) кратко трајала.

 

А данас? Па, не знам ...

Razumem te, raznovrsnost i meni nedostaje....

[Иван Ивковић]

Već tu i tamo rekoste nešto slično što bih i ja samo na drugi način. Ukratko, svetitelja bih okarakterisao kao sasud Svetog Duha, nosioca blagodati. Svako od nas je pozvan da to bude ali one koji su se relativno uspešno odazvali tom pozivu nazivamo svetima. Naravno, noseći tu blagodat neće je čuvati za sebe već njome nesebično sijati i razgorevati blagodatni oganj u srcima svih koji su otvoreni da ga prime.

 

 

 

[Дијана.]

Ne radi se tu o pukoj sentimentalnosti. Imamo potrebu da se divimo necijoj svetosti, npr. patrijarha Pavla.ne samo onima koji pripadaju vec vjecnosti, nego i oni koji su s nama u vremenu, od straha da 'nesta svetih'.  To ima veze sa cistotom srca, da srce moze da uzdrhti pred svetoscu.

[w.a.mozart]

Sa kojim svetiteljem si ti jeo i pio

 

Šta kažu ljudi sa kojima je patrijarh Pavle delio taj hleb i so.?

 

pa evo recimo sa ovim Абу ал-Хасан ал-Шадили sam jednom jeo kiflice koje je spremila njegova, ništa manje sveta, žena

[Volim_Sina_Bozjeg]

pa evo recimo sa ovim Абу ал-Хасан ал-Шадили sam jednom jeo kiflice koje je spremila njegova, ništa manje sveta, žena

Ja se nadam da ću tek jesti kiflice sa bratom Abu.

[Тања1]

što se mene tiče, patrijarha poznajem iz poznog perioda života i to delimično, sa tv-a ... voleo bih da sam ga znao iz mladosti ali nisam i u tom pogledu nemam baš toliko idealizovanu sliku o njemu. Nije da ti protivrečim ali se plašim ovako teških reči koje su izrečene o nekome sa kim nisi jeo, pio i delio sebe iz prve ruke. U tom smislu Boga često vidim u svojoj ženi, deci, bližnjima... ove izjave o patrijarhu više mi zvuče kao sentimentalni izlivi, kažem - ne zato što patrijarh nije svet već zato što ih uglavnom daju ljudi iz naše crkve koji su zaslepljeni ushićenjem pa što da ne kažemo i ljubavlju, i ljubav ume da zaslepi.

 

Ако није проблем имам једно питање за тебе.

 

У том погледу,  имаш ли идеализовану слику о Волфгангу Амадеусу Моцарту?

[Тања1]

"Divan je Bog u svetima svojim","Ne može se sakriti grad što na gori stoji". Bog se u njima proslavlja, a ljudima služe kao uzor za ugled. Da vide i znaju mjeru usavršavanja. Da se hrabre i tješe. Kad se moliš,imaš potrebu da imaš i nekog 'svog' da ti posreduje kod Boga. I onda, taj se izabrani sabor stalno uvećava, i to je divno...

 

Хвала, за мене је ово прави и једини одговор. Красиво написано. Ставићу у фаворите.

[Zayron]

Данас, мислим да они служе - углавном - да се збирају паре. Дакле, постали су фетиш.

 

Ako neki vjernici od Boga. Hrista, Bogorodice, Majke Božije i svetitelja očekuju da ispunjavaju njihove javne i tajne želje čudesima po narudžbi i hiperprodukcijom, farbrikovanjem istih kao na pokretnoj traci onda je tu nešto vrlo lošeg u njihovoj duhovnosti a i sa stanjem duhovnosti u Crkvi uopšte. U mladosti dok još nisam ni stvorio a ni imao izgradjene takve te stavove o hrišćanstvu koje danas imam, mnogi su mi govorili: ako zatrebaš ovo odi Gospi, sv. Ivi, sv. Anti, ovome i ovome svecu, izmoli devetnicu Gospi itd. Uvijek je tu bilo na početku rečenice nekakvo to "ako": ako nešto hoćeš, ako nešto trebaš, ako nešto očekuješ, ako nešto nemaš itd. A šta ako mi ničeg od tog ne treba jer sve imam i na svemu što imam sam zahvalan Gospodu jer znam da se brine o meni na najbolji način koji može, dan i noć iz sekunde u sekundu. I da se ja toliko ni ne brinem o svom disanju, svakom svojem sljedećem novom udahu vazduha u pluća, svakom mom sljedećem otkucaju srca tako toliko mnogo koliko Bog o meni. Reknem vam ovo: bilo je situacija i dana u mom životu kad ujutro nisam znao gdje ću spavati navečer, da li ću ostati u parku ili na stanici, bilo je dana kad danas nisam imao uopšte nikakve predstave šta ću jesti sutra i čimne ću to platit. A još mi se nije desilo da me Bog ostavio da prenoćim na ulici ili u parku ili da nemam šta jesti. Kao kad bi neko, andjeo nekakav što piše u Svetom Pismu razgrtao i sklanjao sa ceste svaki kamenčić da ne bi slučajno nogom zapeo o njega, kao da me neko neprestano prebacivao iz ruku jednog do ruku drugog andjela koji su imali zadatak da se brinu o meni. Kad bih godinama klečao na raskrvavljenim koljenima od klečanja ja ne bih uspio izmolit takvih čuda što sam ih u svom životu imao i ne tražeći ih uopšte. I kad bih cijeli svoj ostatak života proveo u klečanju samo se Bogu zahvaljujući na dobivenim dobrima i čudesima kojim me je čuvao i pratio, to ne bi bilo dosta, tome bi bilo potrebno još nekoliko života i opet ne znam da li bih se mu na svemu stigao iznahvaljivati. Ali Bog je naš najbolji prijatelj što ga možemo imati i ništa takvog od nas ne traži. Isus ne reče, došao sam da vas napravim slugama! Slugu može imat svako, svaki robovlasnik i Gospodar ili firma današnjim rječnikom rečeno može si kupit slugu ili roba, jednog, deset, stotinu, hiljadu ili koliko već hoće. Gospodar i sluga, rob nije obostrani odnos, u toj vezi gospodar ostaje uvijek gospodarom a sluga i rob uvijek slugom i robom. To je Isus dobro znao, zato nas je nazvao prijateljima i prozvao, izabrao i prizvao da mu budemo prijateljima. A u prijateljstvu oba su si ravni, i jedan i drugi. To je ta tako neizrecivo velika Tajna sadržana u tom Hristovom ponudjenom prijateljstvu nama smrtnicima i grješnicima, to je to Čudo najveće što se ikad desilo, da mu možemo pristupiti kao prijatelji i biti njemu ravni u ljubavi, ljubiti ga tako kao On nas što ljubi. Zato je hrišćanstvo nešto sasvim drugo od svih vjera i nevjera, filozofija, mudroslovlja i umovanja jer je u njemu sadržana ta Blaga Vijest o Božanskom Prijateljstvu, prijateljstvu do smrti, na život i na smrt. "Veće ljubavi nitko nema od ove: da tko život svoj položi za svoje prijatelje." Nema to budizam, nema ni islam, tamo su svi robovi a Bog robovlasnik. I zato sam ja hrišćanin a ne ni budista ni musliman ni nešto drugo dalje.

http://www.zupa-assunta-rijeka.com/6u_12.html

[Ненад Р.]

Светитељи су "војска " добра под врховном командом Господа.