Pravoslavac u tudjoj zemlji

[Zawisza]

"Седи ди си, ни за ди си ниси"!

 

Милош Обреновић

[Бојан Басарин]

Дај Боже да буде тако, али углавном се не враћају назад да поправљају свој брод који тоне, ко'лко показује досадашња пракса гастрабајтерстава. Углавном остају на туђем броду.

[Denci]

U srbiji se danas na ulicama,firmama,skolama, u zakonu ne vidi pravoslavlje ili jako malo. Samo uceci primere iz proslosti mozemo da vidimo da se ni 5 vekova pod turcima nije videlo, a opet islam nije prihvacen i opet se vodila borba da zemlja ne nestane kao Srbija i postane neka druga, sto je danas rezultiralo vasim i mojim radjanjem (uopste radjanjem bas nas kao licnosti) u jednoj pravoslavnoj zemlji.

 

Vaskrsenje Srbije će doneti upravo srbi van srbije sa svojim finansijama ,kao što su to učinili i Jevreji sa Izraelom.

Opet se mozemo vratiti u proslost i videti da je ovo netacno. Izrailj, jedina Bozija zemlja koja je tada postojala, nijedmon nije uspeo da se oporavi od pada bez Gospoda, nikada ga nisu podigli bogati sto oni iznutra sto oni spolja. Dok recimo kada bi se ponizili pred Gospodom opet bi cudom procvetali. Zasto bogati nisu podigli Izrailj? Zato sto bez zastite koju Gospod pruza Izrailja su druge nacije ubijale i plackale bezobzira sto je bio bogat.

Samo koristeci logiku, ako ti gazda u stranoj zemlji da 100e za mesec dana tvog rada, on je zaradio bar 300e od tvog rada. Posle 10 meseci ti se vracas u Srbiju da ulozis 1000e, a strancu si zaradio 3000e. E sad taj stranac pored toga sto ima da ulozi u svoju zemlju tih 1000e kao sto i ti sada imas, on ima da ulozi u naoruzanje jos 2000e. I gde si na kraju? Nigde, moze da te ucenjuje kako hoce, moze svaki cas da te napadne. Opet zasto? Zato sto se nisi ponizio pred Gospodom i ocekujes da ce te novac spasiti. Ljudi em ne odlaze da bi se jednog dana vratili i pomogli Srbiji, em sve i da odlaze tako nece pomoci Srbiji. Dok recimo svom materijalnom zivotu ce pomoci.

Za kraj da dodam da je Izrael materijalno podignut, ali Gospod koji je cuda cinio zbog njega vise nije tamo.

 

U stvari ti si izgleda pripadnik nekog navijačkog plemena Vidi se na kilometar - prvo, Ne mozes da govoris o svojoj CRKVI (ne veri) ako ne potkacis Katoličku Crkvu. Da nje nema, ne bi bilo ni tvoje vere, očigledno.

Sport me ne zanima a ni navijanje. Ako cemo meriti po zlodelima za sada prednjaci ispred svih katolicka crkva (to je ocigledno razlog zasto se toliko pominje), a sto se tice potkacivanja svaka ne pravoslavna crkva mi je ista. Ne razumem sta znaci da nje nema nebi bilo ni tvoje vere?

[Mesicki]

Па свако има право избора. Него ја не бих могао отићи из земље, ипак љубав према отаџбини и народу који живи овде и наравно Православној Цркви, не бих могао замислити живот негде другде. Мада одлазак из земље не видим као грех, јер ипак ситуација је веома тешка, а неки морају да оду да би могли породицу одржати, јер као што знаш овде посла нема. А и тај који оде у другу земљу може бити исто тако побожан као и овде, и тамо ће постојати храмови. А зар треба избегавати и изоловати се од других народа? Зар смо ми бољи од њих? Љуби ближњега свога као себе самога. 

[DYNABLASTER]

Sve što je čestito,vredno i obrazovano u ovoj državi treba da napusti ovaj brod koji tone i da ode negde gde će moći da unovči svoje znanje i kvalitete i da ostavi kvalitetno potomstvo.

 

Sva sreca pa nisi administrator drzave greengrin

[Тања1]

Дај Боже да буде тако, али углавном се не враћају назад да поправљају свој брод који тоне, ко'лко показује досадашња пракса гастрабајтерстава. Углавном остају на туђем броду.

 

Нису сви гастарбајтери, реч се користи за привремено отишли из матичне земље у другу да зараде новац. Реч се пре свега користи за лица изван нордијских земаља и ЕУ, посебно Турске, Пакистана и бивше Југославије током касних 60-тих који су одлазили у великом броју (углавном мушкарци, углавном неквалификовани (фабрика) послови). Од 73. год уведен је други назив - страни радници изван нордијских земаља и ЕУ. Многи гастарбајтери су од тада постали имигранти, а овде имају своје породице. У новије време не постоје само економски, већ и мирни и други политички разлози. Данас се на реч гастатарбајтер углавном гледа као на снисхођење. Гастарбајетери су дакле они од којих се очекивало да ће радити на неки период, а потом да се врате у своју земљу порекла. У многим случајевима људи су интегрисани, имају децу која иду у школу, итд.

 

Што се мене лично тиче да поправљам брод који тоне, нећу. Углавном  брод којим пловим тешко да ће потонути.

[Denci]

Мада одлазак из земље не видим као грех, јер ипак ситуација је веома тешка, а неки морају да оду да би могли породицу одржати, јер као што знаш овде посла нема. А и тај који оде у другу земљу може бити исто тако побожан као и овде, и тамо ће постојати храмови. А зар треба избегавати и изоловати се од других народа? Зар смо ми бољи од њих? Љуби ближњега свога као себе самога. 

Nigde situacija nije toliko teska da ne moze da se prezivi u Srbiji u to sam siguran, ali da je situacija takva da nemama negde struje, da nema negde televizora, da nema negde kola, to svakako da ima.

Opet se vracam na Izrailj, posle osvajanje teritorije tj. obecane zemlje, Gospod im je naredio da se ne mesaju sa drugim narodima, ova zapovest je bila toliko snazna poput one u vrtu koja je glasila da u trenutak kada se pojedene zabranjeno voce nastupice smrt. Samim oglusenjem o ovu zapovest postepeno je pocela smrt Izrailja. (odgovor na pitanje: А зар треба избегавати и изоловати се од других народа? Зар смо ми бољи од њих?)

Љуби ближњега свога као себе самога. Svakako. Da se sutra nedaj Boze desi zemljotres ili neka nepogoda u drugoj zemlji sve ih treba primiti i podeliti i zadnje parce hleba sa njim. Pa i da se ne desi nego dodju iz drugog razloga isto treba postupiti. Ali sa ovom zapovescu treba imati opreza, kosovski problem je primer a Gospod Isus Hristos sigurno nije mislio na ovo sto se desilo i desava na kosovu kada je zapovedao. Zasto se mesati sa narodom koji zeli propast mom narodu?

Mimo ovoga, zapovest Љуби ближњега свога као себе самога, nema nikakve veze sa otidji u stranu zemlju bice ti bolji (jedino ti dusa moze stradati ali to obicno zaborave da kazu ili da pomisle).

[Бојан Басарин]

Нису сви гастарбајтери, реч се користи за привремено отишли из матичне земље у другу да зараде новац. Реч се пре свега користи за лица изван нордијских земаља и ЕУ, посебно Турске, Пакистана и бивше Југославије током касних 60-тих који су одлазили у великом броју (углавном мушкарци, углавном неквалификовани (фабрика) послови). Од 73. год уведен је други назив - страни радници изван нордијских земаља и ЕУ. Многи гастарбајтери су од тада постали имигранти, а овде имају своје породице. У новије време не постоје само економски, већ и мирни и други политички разлози. Данас се на реч гастатарбајтер углавном гледа као на снисхођење. Гастарбајетери су дакле они од којих се очекивало да ће радити на неки период, а потом да се врате у своју земљу порекла. У многим случајевима људи су интегрисани, имају децу која иду у школу, итд.

 

Што се мене лично тиче да поправљам брод који тоне, нећу. Углавном  брод којим пловим тешко да ће потонути.

Па да, од њих се очекује да се врате, али углавном небива тако. Обично долазе у Србију за време годишњег одмора, некад свраћају и за време државних празника, нај чешће католичких земаља у којим се налазе. Шта ће људи, отишли да зараде да им буде боље. Свака част оним православцима који живе литургијским животом у расејању, и који не заборављају своју Светосавску отаџбину...

[Православни монархиста]

Е, овако: ми јесмо рођени у православној држави, али свакако нећемо бити мање православни ако из ње одемо. Тебе држава не чини православцем. Тебе православцем чини твоја вера и оно што носиш у срцу, па у крајњој линији и твоје лично уверење (ако тако хоћеш да поставиш тезу). Нико државу није напустио из пуког хира, него у потрази за парчетом хлеба и за егзистенцијом. Не заборави да Господ зна све разлоге и све финесе које човека натерају на, конкретно, напуштање државе у којој је рођен. Следеће, Господ није створио само државу у којој си рођен, него читаву планету и читав универзум. То је све Његово дело. Где год се денуо и где год отишао, све је од Његове руке створено. Који год посао радиш, Богу је угодан ако је поштен. И било где да га радиш. Богоугоднија је жена која поштено чисти и пере степениште, рецимо, у Мадриду, него жена која се проституише и одаје пороцима у земљи у којој је рођена, ако ћемо са моралне тачке гледишта. Зашто би грех те жене у Шпанији био већи само зато што је напустила државу од ове која је остала у Србији, а живи нечасним животом? А, тај новац који ће донети ће искористити да нахрани децу и да плати рачуне од својих поштено зарађених пара. Пред Богом и народом ће остати чиста образа и душе. Тако да нема то никакве везе. Иди, зарађуј за хлеб, али не заборави на корене и порекло. Не заборави на поштење, част и Господа живога. Е, ако то заборавиш, онда ти је душа грешна.

[Mesicki]

@@Denci,Па зар и други народи нису ближни наши, браће и сестре. Нови Завет нам говори о љубави. Љубави према свима. И ја не мислим мешање типа брак итд, него живот, искрено мени албанци не би сметали на Косову да тамо не праве проблеме, зар је ова земља само наша и само ми морамо у њој живети? Али понављам и у другој земљи можеш бити исти верник као и овде. И да може да се преживи па и није баш тако, кад год изађем на улицу видим много људи, чујем много људи који не могу да преживе. А у данашње време пронаћи посао скоро је као сан. Јер много људи је не запослено. Ја бих највише волео да се земља стабилизује да стандард скочи. Да људи не буду приморани да оду.

[Denci]

Sto se tice ljubavi naveo sam da to stoji i da treba zadnju koru hleba podeliti itd. (procitaj gore).

Sto se tice mesanja nemoguce je da u mesanju nebu brakova (Izrailj potvrdio a i danas itekako se to potvrdjuje), a problem je upravo taj sto se mi mesamo sa drzavama kojoj mi smetamo, albance smo pustili da se pomesaju, a mi idemo i mesamo se najvise sa nemcima i amerikancima (da li treba uopste govoriti kakav je njihov stav o nama).

Nikada u drugoj zemlji nemozes biti vernik kao u pravoslavnoj (primere je sto nikada (koliko ja znam) iz ne pravoslavne zemlje nije izasao neko puput mnogobrojnih svetitelja), zatim tvoja deca imaju mnogo manju sansu da budu vernici prave vere tj. da se ne prekrste ili uopste nastave bilo kako veru. To je samo jos jedan izgovor zarad lepseg materijalnog zivota (na stetu duhovnog) koji se dokazao previse puta kao netacan.

Koliko je pravih vernika (kazes da mozes biti to u inostranstvu) dokazalo tu svoju veru i doslo 99 da se bori za svoju drzavu i pravoslavlje?

[sqny]

Ti kao otvorio temu sa pitanjem, a onda se ispostavi da imas najzadrtiji moguci stav bez trunke dileme.

Cemu pitanje?

[Бојан Басарин]

Nigde situacija nije toliko teska da ne moze da se prezivi u Srbiji u to sam siguran, ali da je situacija takva da nemama negde struje, da nema negde televizora, da nema negde kola, to svakako da ima.

Opet se vracam na Izrailj, posle osvajanje teritorije tj. obecane zemlje, Gospod im je naredio da se ne mesaju sa drugim narodima, ova zapovest je bila toliko snazna poput one u vrtu koja je glasila da u trenutak kada se pojedene zabranjeno voce nastupice smrt. Samim oglusenjem o ovu zapovest postepeno je pocela smrt Izrailja. (odgovor na pitanje: А зар треба избегавати и изоловати се од других народа? Зар смо ми бољи од њих?)

Љуби ближњега свога као себе самога. Svakako. Da se sutra nedaj Boze desi zemljotres ili neka nepogoda u drugoj zemlji sve ih treba primiti i podeliti i zadnje parce hleba sa njim. Pa i da se ne desi nego dodju iz drugog razloga isto treba postupiti. Ali sa ovom zapovescu treba imati opreza, kosovski problem je primer a Gospod Isus Hristos sigurno nije mislio na ovo sto se desilo i desava na kosovu kada je zapovedao. Zasto se mesati sa narodom koji zeli propast mom narodu?

Mimo ovoga, zapovest Љуби ближњега свога као себе самога, nema nikakve veze sa otidji u stranu zemlju bice ti bolji (jedino ti dusa moze stradati ali to obicno zaborave da kazu ili da pomisle).

Брате, има добрих људи и на западу, мани ти ове наше политичаре и разне њихове колеге и предпостављене који трче само за парама и влашћу. Сви смо ми људи, и само нам је истинити Бог потребан, где год били. Што се Србског народа у отаџбини тиче, мислим да сви колективно треба да приђемо корак ближе литургији, и да свако гледа себе да поправља. Па ћемо својим животом и друге подстаћи да тако учине.

[Тања1]

Па да, од њих се очекује да се врате, али углавном небива тако. Обично долазе у Србију за време годишњег одмора, некад свраћају и за време државних празника, нај чешће католичких земаља у којим се налазе. Шта ће људи, отишли да зараде да им буде боље. Свака част оним православцима који живе литургијским животом у расејању, и који не заборављају своју Светосавску отаџбину...

 

Тако је, ретко ко се вратио, најчешће закуцани ексерима, последња жеља била да се сахране у Отаџбини,  то су жеље које треба испоштовати, међутим, последњих година сахрањују се где су и живели, ближе својој деци, односно да им деца обилазе гробове, то су они који знају да им се деца неће вратити у Отаџбину. Мислим да је свеједно где се живи литургијским животом, у расејању или Светосавској отаџбини, стварно не познајем никог ко не би волео да се врати у своју вољену Отаџбину, али кад се зове неко на брод који тоне, (положај ратних ветерана и њихових породица у Србији) - а онда после такви буду заборављени, тако кад брод поново почне да тоне неће хтети више нико да га оправља. Такав брод и треба да потоне и питање је куда плови чамац за спасавање.

[Зосима]

 

 

Sve što je čestito,vredno i obrazovano u ovoj državi treba da napusti ovaj brod koji tone i da ode negde gde će moći da unovči svoje znanje i kvalitete i da ostavi kvalitetno potomstvo.

Vaskrsenje Srbije će doneti upravo srbi van srbije sa svojim finansijama ,kao što su to učinili i Jevreji sa Izraelom.

Нажалост по твојим квалитетима,осуђен си да останеш у земљи...

И престани стално да шириш дефетизам на форуму!

 

Гастабајтери су отишли да се више не врате,а да,разлог је наравно због мисионарења вере православне... :ph34r:

 

Свети благоверни гастабајтери,молите Христа Бога за спас душа наших (у отаџбини)