New Age, meditacija - mišljenja i iskustva

[Саша од Москве]

Odmah da kažem ja ne znam - hoću reći tek sam počela da istražujem to. Nadam se da će neko ko je upućeniji i napisati o ovome nešto. Najviše bih volela da se na ovoj temi piše iz pravoslavnog ugla. Ja sam pronašla zvanično saopštenje Vatikana u vezi ovog,

http://www.vatican.v...new-age_en.html

ali ono je na engleskom i nisam ga još proučila. Ako neko zna za nekakav sličan tekst iz pravoslavne perspektive, ili bar da je na našem, molim vas da ga prosledi

Hvala unapred

[DYNABLASTER]

to je jedan od nacina obmane, zasecerena i naparfemisana jabuka

http://www.youtube.com/watch?v=mb7g5T9G2VA&feature=related

[Саша од Москве]

Uh, pa da. Ja sam svesna da je to sve jedna šarena laža, samo eto, nadala sam se da se neko upoznao sa tim, pa da to možda podeli ovde sa svima. Evo recimo ja lično nisam, ali ja ću se kroz struku svoju baviti nekim tehnikama koje vuku poreklo sa istoka. Inače učim za fizioterapeuta, tako da nema šanse da me to obiđe

[Justin Waters]

Према окултној религиозној мисли, човјечанство циклично из једне ере и доба клизи у ново. Обично су оквири тих доба названи према зодијачким знаковима. Дакле доба овна, бика итд по свим знаковима зоијака протиче и оставља трага на религиозно понашање човјека. Сад се вјерује да клизимо из доба рибе у доба водолије. За доба рибе сматра се да је карактеристично институционализованим религијама прије свега по хришћанству. Доласком новог доба, доба водолије сматра се да људска религиозна мисао еволуира и да ће човјек у ери водолије да " духовно прогледа" и саобрази се са вишим космичким сверама и свјетовима. На том путу да би човјечанство успјело пожељно би било да се присјетимо неких древнх уницерзалних постулата, а то је да је највиша космича реалност, такозвана свијест или јаство. То би преведно било, некаква безлична божанска свијест, а ми људи и универзум смо само еманације те свијести на нижем нивоу. Приближавање тој вишој свијести постиже се кроз боље разумјевање и поштовање природе, медитацију, начин испољавања карактера према околини итд једном ријечију стапање са природом око нас, њеном повратку и вредновању ње саме ка живе, јер све је само еманација тог сопств. Ту и такву духовност слави њу ејџ. Као религиозни правац има своју специфичну музику која надражује мождане неуроне и доприноси угођају опуштања и препуштања медитацији.

Са православног гледишта ово је наравно злоупотреба циља и смисла човјековог назначења- које треба да буде обожење.

[DYNABLASTER]

Uh, pa da. Ja sam svesna da je to sve jedna šarena laža, samo eto, nadala sam se da se neko upoznao sa tim, pa da to možda podeli ovde sa svima. Evo recimo ja lično nisam, ali ja ću se kroz struku svoju baviti nekim tehnikama koje vuku poreklo sa istoka. Inače učim za fizioterapeuta, tako da nema šanse da me to obiđe

to veze nema sa masazom, ili si shiatsu ili si kostolomac :lol:

[Саша од Москве]

Према окултној религиозној мисли, човјечанство циклично из једне ере и доба клизи у ново. Обично су оквири тих доба названи према зодијачким знаковима. Дакле доба овна, бика итд по свим знаковима зоијака протиче и оставља трага на религиозно понашање човјека. Сад се вјерује да клизимо из доба рибе у доба водолије. За доба рибе сматра се да је карактеристично институционализованим религијама прије свега по хришћанству. Доласком новог доба, доба водолије сматра се да људска религиозна мисао еволуира и да ће човјек у ери водолије да " духовно прогледа" и саобрази се са вишим космичким сверама и свјетовима. На том путу да би човјечанство успјело пожељно би било да се присјетимо неких древнх уницерзалних постулата, а то је да је највиша космича реалност, такозвана свијест или јаство. То би преведно било, некаква безлична божанска свијест, а ми људи и универзум смо само еманације те свијести на нижем нивоу. Приближавање тој вишој свијести постиже се кроз боље разумјевање и поштовање природе, медитацију, начин испољавања карактера према околини итд једном ријечију стапање са природом око нас, њеном повратку и вредновању ње саме ка живе, јер све је само еманација тог сопств. Ту и такву духовност слави њу ејџ. Као религиозни правац има своју специфичну музику која надражује мождане неуроне и доприноси угођају опуштања и препуштања медитацији.

Са православног гледишта ово је наравно злоупотреба циља и смисла човјековог назначења- које треба да буде обожење.

Tako nešto sam i ja imala na umu kada sam pomislila na new age, samo naravno ne bih umela tako jasno da ga izreknem

E sad mene interesuje (koliko god da glupo zvuči) da li slušanje takve vrste muzike ima efekat kao i praktikovanje meditacije? Možda ja imam malo paničarski pristup svemu tome, ali baš mi je stalo da budem dobar terapeut, a opet tehnike koje se koriste za opuštanje stvarno vuku na meditaciju. Sve mi liče na pozapadnjačene verzije meditacije, a daju rezultate kod određenih oblika hipertonusa

[Саша од Москве]

to veze nema sa masazom, ili si shiatsu ili si kostolomac :lol:

eeeh što bih ja volela da razuvere pa da mislim tako

[Augustinus]

НОВО ДОБА: Васкрсење старих заблуда или покрет нових фантазија?

Покрет Ново доба (New Age Movement) је феномен високо развијеног западног капитализма, који преферира да постане универзална религија са примесама модерне технологије и науке. У себи обухвата различите езотеричне традиције: теософију - Божанску мудрост, сазнање Бога путем непосредног духовног опажања и удубљивања у себе и у натчулни свет системом религиозне мистике, састављен од прастарих празноверних хришћанско-магијских представа. Антропософију – езотерично знање о духовној нарави човека, света и васионе. Козмологију – научну дисциплину која се бави својствима и развојом свемира. Ту су још и астрологија, алтернатива медицина, колективизам и спиритуализам. Такође из домена религија сједињује гностицизам – старо јеретичко учење да се Бог може у потпуности спознати разумом, паганизам – веровање у разна бића, појаве и силе, пантеизам – веровање по ком су Бог и свемир једно исто, затим атеизам, политеизам и монотеизма: где из хришћанства, ислама и јудеизама узима одређене делове учења. Ипак, највише се ослања на источњачке религије, као што је хиндуизам и кинеску народну религију, прихватајући њихове спирутуалне вештине: медитацију и јогу. Зен будизам чини окосницу покрета, као и вегетеријанство које се ставља у служби спиртуалних вежби. Међутим, Покрет Ново доба иде даље, па поред свега наведеног у служби религиозности убраја, музику, стрипове, филмове, и интерент, а поготово акцентује разне RPG (Role-playing games – игра улога) игрице за PC, где појединац или група пролази кроз разне фантазијске, митолошке, историјске или легендарне светове, користећи моћи и способности свог лика у зависности из које касте долази и ком божанству, или којим божанствима се клања: да ли су то вилењаци, паладини, оркови, гоблини, вампири или друга митолошка и фантазијска бића. Иако нема јасно одређено учење практикује геистичку философију (Γαια – Земља, грчка богиња, Мајка која рађа свет, или Terra Mater – ''Мајка Земља''), промовишући себе ''заштитницом'' зелених (еколошки покрет). Поред геистичке философије припадници покрета верују да целокупно човечанство, целокупан живот и све у свемиру је духовно повезано и учествује у истој енергији. Људски ум има много више потенцијала него што тренутно користи. Смрт није крај. Живот постоји у различитим облицима и прелази из једног у други. Интуиција је много важнија него рационализам, скептицизам или научни методи. Западна наука погрешно негира феномене попут парапсихологије, медитације и холистичког здравља. Постоји мистична суштина свих религија, Источних и Западних. Медитација, јога, таи чи и друге источњачке праксе су вредне и смислене. Наука и духовност нису противуречне, када су исправно схваћене.

Термин Ново доба (New Age) први пут употребљава Вилијам Блејк у свом делу Милтонова поема (Milton a Poem, by William Blake, 1804 - 1810), у којој се главни лик Милтон, по повратку са небеса, сједињује са Блејком како би истражили однос између живих писаца и њихових древних претходника, и како би сам писац исправио своје спиритуалне грешке. Како се прогресивни капитализам све више ширио, тако је и овај термин добијао све већу тежину, и учесталију употребу у разним културолошким круговима. Крајем XIX века јављају се разни спиртуалстички покрети и алтернативни правци у медицини, попут киропрактике и природне медицине, а које писани медији називају управо овим термином. Киропрактика је вештина лечења рукама и одбачена је из званичне медицине, па се сврстава у алтерантивну медицину. Алтернативна медицина је пракса здравствене бриге, филозофија лечења и терапија која се не користи у научно прихваћеној медицини. Традиционалисти сматрају да ове методе нису научно евалуиране због своје безбедности и ефективности, али се упркос томе у многим земљама користе. Примери алтернативне медицине поред киропрактике су акупунктура, траварство, медитација, јога, уринотерапија, лековито гладовање, разни верски обреди, операције голим рукама и слично.

Појавом теософије и публиковањем дела њеног оснивача Јелене Петровне Блавацке, Тајна доктрина: синтеза Науке, Религије и Философије (The Secret Doctrine, the Synthesis of Science, Religion and Philosophy, 1888.г.), поново се употребљава термин New Age. Године 1894.г. почиње да излази недељник Ново Доба (The New Age) под патронатом хришћанско-социјалистичког покрета, али га 1907.г. откупљује група социјалистичких писаца, на челу са Холбрук Џексоном и Ричард Алфредом. Недељник од 1907.г. до 1914.г. бави се авангардном уметношћу, као што је вортицизам и имагизам, све до сусрета Алфреда са Успенским, руским философом (учеником Георгија Ивановича Гурдијева који је изучавао езотерију по источњачким манастирима - будистичким заједницама). Заједно са њим и Харијем Худинијем, чувеним мађионичаром, одбацујући естравагантну уметност, окреће недељник ка мистицизму и другим спиртуалним темама, све до продаје 1922.г. Нови утопијски покрети попут антропософског, чији је оснивач био Рудолф Штајнер, бивши сарадник Блавацке и члан теософског друштва, и нео-теософски на челу са Алисом Бејли, брзином светлости улазе у Покрет Ново доба. Оваква идеологија рађа многа удружења који се стављају под патронат философије Новог доба. Једно од таквих удружења је и Дугина породица живе светлости (ен: The Rainbow Family of Living Light), позната и као Дугино племе. То је заједница која окупља људе широм света, на принципима духовности, мира и не насиља. Дугина окупљања су започела као окупљања хипика 1972.г. у САД, да би се убрзо проширила по Европи и свету. Они се окупљају да би се молили за мир у свету и стварали утопијске заједнице које живе у хармонији са природом. На Дугиним окупљањима се ништа не продаје нити купује, већ се све дели. Пре ручка се, по правилу, формира круг, приликом чега се сви држе за руке и изговарају ''ОМ''. Једни друге ословљавају са браћа и сестре, а један од поздрава им је "добродошао дома".

Међутим, и поред нових удружења са неком ''модерном'' идеологијом, највећи део Покрет Ново доба се ослања на античке религије, попут келтске и друидске, и већ ''виђено'' пре неколико стотина година, поново пласира у новом омоту са паролом ''открили смо истину''. Друиди су били свештеничка класа у заједницама старих Келта, који су обитавали у већем делу Западне Европе, северно од Алпа као и на Британским Острвима. Свако племе Келта и Гала имало је друида, који је обављао дужности свештеника, судије, исцелитеља и учитеља. Друиди су били многобожци, али су пуно пажње посвећивали и елементима природе, као што су Сунце, Месец и звезде, тражећи у њима "знакове". Такође су поштовали храст, извесне шумарке, врхове одређених брда, као и неке потоке, језера и врсте биљака - практиковали су извесне облике анимизма. Ватра је сматрана симболом неколико божанстава и била је повезана са Сунцем и прочишћењем. Данас после више векова, Покрет Ново доба, поново васкрсава друидске обреде, и окупља младе широм света. Централно место њиховог окупљања је Стоунхенџ, у Енглеској, јер верују да су га управо друиди конструисали. Међутим, његова градња је започета око 3500. г. а довршен је око 1500. г. (Пре Хр.). Ова веза је први пут успостављена у XVI веку, због не моћи да се обајсни порекло Стоунхенџа. Ипак, то не искључује могућност да су га друиди користили за своје ритуале, третирајући га као центар моћи. Данас се користи као симбол мира и ненасиља који промовише покрет новог доба. Управо због овакве витражне структуре, шаренила и састава, Покрета Ново доба, сваки појединац може поставити Пилатово питање: QUOD EST VERITAS (Шта је истина)? Једно је сигурно, да парола овог покрета ''све је једно'', нуди човечанству анрахију задовољавања сопствених потреба, уместо заједнице човека и Бога, и симфоније човека и природе.

ђакон Младен В. Шобот

Извор: www.pravoslavniistocnik.net

[DYNABLASTER]

ne trebaju ti nikakve meditativne tehnike niti slicno, ti kad masiras onda masiras dobrotom i prirodnim znanjem, nikakvim tehnikama koje ti neko diktira, sama znas sta je dobro tako onda i masiras, tako ja to shvatam, jer moja sestra nije maserka ali kad nekog izmasira taj se preporodi

[Zayron]

New Age i kršćanska duhovnost

Ljubaznoću izdavačke kuće Verbum dobili smo izvadak iz novije studije dvaju papinskih vijeća: Papinskog vijeća za kulturu i Papinskog vijeća za međureligijski dijalog "Isus Krist - donositelj vode žive" (http://www.verbum.hr/Naklada/fi10.htm'>http://www.verbum.hr/Naklada/fi10.htm) koje se odnosi na usporedbu New Age i kršćanske duhovnosti.

Cijelu knjižicu, koja inače košta 25 Kn možete kupiti u knižarama Verbuma ili naručiti sa http://www.verbum.hr

3. NEW AGE I KRšĆANSKA DUHOVNOST

3. 1. New Age kao duhovnost

Njegovi promicatelji često New Age nazivaju "novom duhovnošću". Pomalo je ironično nazvati ga "novom" kad tolike njegove ideje potječu iz drevnih religija i kultura. Ipak, ono što je u njemu uistinu novo jest svjesno traganje za alternativom zapadnoj kulturi i njezinim židovsko-kršćanskim korijenima. Izraz "duhovnost", dakle, odnosi se na unutarnje iskustvo sklada i jedinstva sa svekolikom stvarnošću koje otklanja osjećaj nesavršenosti i ograničenosti što tišti ljudsko biće. Osobe otkrivaju duboku vezu s univerzalnom svetom silom, odnosno energijom koja je jezgra sveukupnog života. Otkrivši to, muškarci i žene mogu krenuti na put savršenosti što će im omogućiti da ravnaju svojim osobnim životima i odnosom prema svijetu te da preuzmu svoju ulogu u sveopćem procesu nastanka, novog stvaranja svijeta u stalnoj evoluciji. Rezultat je neka kozmička mistika, zasnovana na svijesti o svemiru koji se razvija dinamičkim energijama. Dakle, kozmička energija, vibracija, svjetlost, Bog, ljubav, kao i "više Ja", sve se odnosi na istu i jedinstvenu stvarnost, iskonski izvor prisutan u svakom biću.

Ta se duhovnost sastoji od dva različita elementa: jednoga metafizičkog i drugoga psihološkog. Metafizička sastavnica potječe od ezoteričnih i teozofijskih korijena New Agea i u osnovi je novi oblik gnoze. Božanskom se pristupa otkrivanjem skrovitih otajstava u potrazi pojedinca za "onim stvarnim, iza onog što je samo prividno, za početkom s onu stranu vremena, za transcendentnim iznad onoga što je puka prolaznost, za primordijalnom tradicijom povrh čisto privremenih tradicija, za drugim mimo sebe, za kozmičkim božanstvom mimo utjelovljenog pojedinca". Ezoterična je duhovnost "istraživanje Bića onkraj odijeljenosti bića, neka vrsta čežnje za izgubljenim jedinstvom".

"Ovdje se može zapaziti gnostičku matricu ezoterične duhovnosti, što biva očito kad Vodenjakova djeca traže transcendentno jedinstvo religija. Od povijesnih religija namjeravaju uzeti samo ezoteričnu jezgru, kojoj se smatraju čuvarima. U određenom smislu niječu povijest i odbacuju ideju da bi duhovnost mogla biti ukorijenjena u vremenu ili u kakvoj ustanovi. Isus iz Nazareta za njih nije Bog, nego tek jedno od brojnih očitovanja univerzalnoga i kozmičkog Krista."

Psihološka sastavnica ove vrste duhovnosti izvire iz susreta ezoterične kulture i psihologije (usp. 2. 3. 2.). New Age, dakle, postaje iskustvo osobne psiho-duhovne preobrazbe, shvaćeno kao religiozno iskustvo. Za neke ova preobrazba poprima oblik dubokoga mističkog iskustva koje slijedi nakon osobne krize ili duga duhovnog traganja. Za druge ona izvire iz prakse meditacije ili neke vrste terapije, ili pak iz paranormalnih iskustava koja mijenjaju stanje svijesti i omogućuju doživljaj jedinstva stvarnosti.

3. 2. Duhovni narcizam?

Razni autori smatraju duhovnost New Agea vrstom duhovnog narcizma ili pseudomisticizma. Zanimljivo je primijetiti kako je te kritike upućivao čak i važan predstavnik New Agea David Spangler, koji se u svojim posljednjim djelima distancirao od ezoteričnijih vidova te misaone struje.

On je pisao da u najpopularnijim oblicima New Agea "pojedinci i skupine ostvaruju vlastite umišljaje avantura i moći, općenito u okultnom ili milenarističkom obliku... glavno obilježje te razine jest ovisnost o privatnom svijetu ostvarenja svoga ja i posljedično (iako ne uvijek očito) povlačenje od svijeta. Na toj razini New Age je napučen čudnim i egzotičnim bićima, učiteljima, učenicima, izvanzemaljcima; to je mjesto psihičkih moći i okultnih misterija, zavjera i tajnih učenja".

U jednom kasnijem djelu David Spangler niže elemente koje smatra negativnima, tj. "sjenama" New Agea: "otuđenje od prošlosti u ime budućnosti, navezanost uz novo kao takvo...; nerazlikovanje i pomanjkanje rasuđivanja u ime cjelovitosti i zajedništva, dakle manjak razumijevanja, odnosno poštivanja uloge granica; brkanje psihičkih pojava sa sviješću, channeliga (usp. Rječnik � 7. 2.) s duhovnošću, perspektive New Agea s konačnom istinom". Ipak, Spangler je uvjeren da su iracionalni egoizam i narcizam obilježja manjeg broja sljedbenika New Agea. Kao pozitivne vidove ističe ulogu New Agea kao simbola promjene i kao utjelovljenje svetoga budući da je to pokret u kojem su osobe većinom "veoma ozbiljni tragači za istinom" i rade u korist života i duhovnog rasta.

Američki isusovac David Toolan, koji je više godina boravio u okružju New Agea, analizira komercijalni aspekt mnogih proizvoda i terapija etiketiranih kao New Age. On primjećuje kako su sljedbenici New Agea otkrili unutarnji život i kako su očarani perspektivom da budu odgovorni za svijet, ali lako bivaju svladani sklonošću individualizmu i gledanju svega kao predmeta potrošnje. U tom smislu, premda nije kršćanska, duhovnost New Agea nije ni budistička jer ne uključuje nijekanje sebe. Izgleda da san o mističkom jedinstvu praktično vodi čisto virtualnom jedinstvu koje na koncu osobe ostavlja još osamljenijima i nezadovoljnijima.

3. 3. Kozmički Krist

Prvih godina kršćanstva oni što su vjerovali u Isusa Krista morali su se suočiti s gnostičkim religijama. Nisu ih ignorirali, nego su pozitivno prihvatili taj izazov i na samoga Krista primijenili izraze koji su upotrebljavani za kozmička božanstva. Najjasniji primjer toga jest glasoviti himan Kristu u Poslanici što je sv. Pavao upravlja kršćanskoj zajednici u Kolosima:

"On je slika Boga nevidljivoga,

Prvorođenac, prije svakog stvorenja;

Ta u njemu je sve stvoreno

na nebesima i na zemlji

vidljivo i nevidljivo,

bilo Prijestolja, bilo Gospodstva, bilo Vrhovništva, bilo Vlasti –

sve je po njemu i za njega stvoreno:

on je prije svega, i sve stoji u njemu.

On je Glava Tijela, Crkve;

on je Početak, Prvorođenac od mrtvih,

da u svemu bude Prvak.

Jer svidjelo se Bogu u njemu nastaniti svu Puninu

i po njemu – uspostavivši mir krvlju križa njegova –

izmiriti sa sobom sve,

bilo na zemlji, bilo na nebesima" (Kol 1,15–20).

Za prve kršćane nije bilo nikakve nove kozmičke ere koju je trebalo čekati. Ovim su himnom slavili ispunjenje svega što je započelo s Kristom. "Uistinu, vrijeme se ispunilo zbog toga što je Bog Utjelovljenjem sišao u ljudsku povijest. Vječnost je ušla u vrijeme: koje je ‘ispunjenje’ veće od ovoga? Koje bi drugo ‘ispunjenje’ bilo moguće?" Gnostičko vjerovanje u kozmičke sile i u nekakvu nejasnu sudbinu niječe mogućnost odnosa s osobnim Bogom koji se objavio u Kristu. Za kršćane pravi kozmički Krist jest onaj koji je aktivno prisutan u raznim udovima njegova Tijela – Crkve. Ne obraćaju se neosobnim kozmičkim silama, nego brižnoj skrbi osobnog Boga. Za njih kozmički biocentrizam treba prenijeti u ukupnost društvenih odnosa (u Crkvu). Osim toga, kršćani nisu zatvoreni u ciklički model kozmičkih događaja, nego se usredotočuju na povijesnog Isusa, posebice na njegovo razapinjanje i uskrsnuće. U Poslanici Kološanima i uopće u Novom zavjetu nalazimo nauk o Bogu različit od onoga u misli New Agea: kršćansko poimanje Boga jest Trojstvo Osoba koje je stvorilo ljudski rod iz želje da sa stvorenjima podijeli zajedništvo trojstvenog života. Ispravno shvaćeno to znači da istinska duhovnost nije toliko naše traganje za Bogom, nego je Bog taj koji traži nas.

U krugovima New Agea raširila se druga, posve drukčija, ideja kozmičkog značenja Krista. "Kozmički je Krist božanski model povezan s osobom Isusa Krista (ali se ne ograničava samo na tu osobu). Božanski model te povezanosti tijelom postade i nastani se među nama (Iv 1,14). Kozmički Krist... predvodi novi izlazak iz ropstva i pesimizma jednoga newtonovskoga, mehanicističkog svemira, punog nadmetanja, s pobjednicima i pobijeđenima, dualizmima, antropocentrizmom, te iz zasićenosti gledanjem našega veličanstvenog svemira kao stroja bez tajne i misticizma. Kozmički je Krist lokalni i povijesni, uistinu intimno povezan s ljudskom poviješću. Kozmički Krist može živjeti pred vratima ili čak unutar svačijega najdubljeg i autentičnog ja". Premda to tumačenje može ne zadovoljiti sve one koji imaju veze s New Ageom, ono izvrsno zahvaća srž i posve jasno pokazuje gdje su razlike između ova dva viđenja Krista. Za New Age kozmički je Krist model koji se može ponoviti u mnogim osobama, mjestima i vremenima; on je nositelj goleme promjene paradigm�; u konačnici, on je sila u nama.

Za kršćansku vjeru Isus Krist nije model, nego božanska osoba čiji božansko-ljudski lik objavljuje otajstvo Očeve ljubavi prema ljudskom rodu kroz povijest (Iv 3,16). On živi u nama jer s nama dijeli svoj život, ali to nije ni nametnuto ni automatski. Svi muškarci i sve žene pozvani su na dioništvo u njegovu životu, da žive "u Kristu".

3. 4. Kršćanska mistika i mistika New Agea

Za kršćane duhovni je život odnos s Bogom koji se postupno, uz njegovu milost, produbljuje te u tom procesu osvjetljava i naš odnos prema bližnjemu i prema svemiru. Duhovnost u izrazima New Agea znači doživljavanje stanja svijesti u kojima gospodari osjećaj sklada i stapanja s Cjelinom. Dakle, "mistika" se ne odnosi na susret s transcendentnim Bogom u punini ljubavi, nego na iskustvo izazvano obraćanjem samima sebi, veličanstvenim osjećajem da je čovjek jedno sa svemirom, osjećajem prepuštanja utapanju vlastite individualnosti u golemi ocean Bića.

Ta temeljna razlika biva jasna na svim razinama usporedbe između kršćanske mistike i mistike New Agea. Put pročišćenja New Agea temelji se na svijesti o nevolji, odnosno otuđenju koje treba prevladati uranjanjem u Cjelinu. Za postizanje promjene potrebno je koristiti tehnike koje pružaju iskustvo prosvjetljenja. Ono preobražava svijest osobe i dovodi je u dodir s božanstvom, shvaćenim kao najdublja bit stvarnosti.

Tehnike i metode što ih nudi taj imanentistički religijski sustav, koji Boga ne shvaća kao osobu, proizlaze "odozdo". Iako uključuju uranjanje u dubine vlastitog srca i vlastite duše, one su bitno ljudski pothvati od strane osobe koja se trudi vlastitim silama uzaći do božanstva. Često je riječ o "uzlasku" na razini svijesti prema onom što se shvaća kao osloboditeljska svijest "unutarnjeg boga". Nemaju svi pristup tim tehnikama čije su blagodati pridržane samo povlaštenoj duhovnoj "aristokraciji".

Naprotiv, bitan element kršćanske vjere jest Božji silazak među stvorenja, osobito među najskromnije, najslabije i manje obdarene, prema vrjednosnom sustavu "svijeta". Postoje duhovne tehnike čija je primjena korisna, ali Bog ih može nadmašiti ili djelovati i bez njih. "Kršćanski način približavanja Bogu ne temelji se ni na kakvoj tehnici u strogom smislu riječi. To bi bilo protivno evanđeoskom duhu djetinjeg odnosa. Prava kršćanska mistika nema nikakve veze s tehnikom: ona je uvijek Božji dar, kojeg se primatelj često osjeća nedostojnim."

Za kršćane obratiti se znači ponovno se okrenuti Ocu po Sinu i s posluhom sili Duha Svetoga. što se više napreduje u odnosu s Bogom, što je uvijek i na svaki način slobodan dar, postaje preča potreba da se napusti grijeh, duhovna kratkovidnost i zasljepljivanje sebe, da se ostavi sve ono što priječi pouzdano predanje Bogu i otvorenost prema bližnjemu.

Sve tehnike meditacije treba očistiti od ispraznosti i umišljenosti. Kršćanska molitva nije čin samo-kontemplacije, statičnosti i ispražnjenja sebe, nego dijalog pun ljubavi koji "uključuje stav obraćenja, izlazak iz vlastitog ja prema onome Božjem Ti". To vodi do sve većeg predanja volji Božjoj koja nas poziva na duboku i istinsku solidarnost s našom braćom i našim sestrama.

3. 5. "Unutarnji bog" i "theosis"

Ovo je ključno mjesto oprečnosti između kršćanstva i New Agea. Obilna literatura New Agea prožeta je uvjerenjem da ne postoji nikakvo božansko biće "izvan", tj. uistinu različito od ostatka stvarnosti. Od Junga nadalje mnoge osobe ispovijedale su vjerovanje u "unutarnjeg boga". Prema New Ageu, naš je problem nesposobnost uvidjeti svoje božanstvo, nesposobnost koju se može prevladati uz pomoć vodstva i primjenom niza tehnika usmjerenih prema oslobađanju našega skrivenog (božanskog) potencijala. Osnovna je misao da je "Bog" duboko unutar nas samih. Mi smo bogovi i svoju neograničenu moć otkrivamo otklanjajući jednu za drugom naslage neautentičnosti. što više uviđamo taj potencijal, to se on više ostvaruje pa u tom smislu New Age poima theosis kao pobožanstvenjenje ili, preciznije, spoznavanje i prihvaćanje naše božanske naravi. Prema nekima, živimo "u razdoblju u kojem naše shvaćanje Boga treba interiorizirati: od izvanjskoga Svemogućeg Boga prema Bogu kao dinamičkoj i stvarateljskoj sili koja se nalazi točno u središtu svega bića: Bog kao Duh".

U predgovoru petoj knjizi djela Adversus haereses sv. se Irenej poziva na "Isusa Krista, koji je po svojoj transcendentnoj ljubavi postao ono što smo mi, tako da nas dovede čak dotle da budemo ono što je on sam". Ovdje se theosis, u kršćanskom shvaćanju pobožanstvenjenja, ne ostvaruje samo zahvaljujući našim naporima, nego uz sudjelovanje milosti Boga koji djeluje u nama i po nama. To nužno pretpostavlja osnovnu svijest da smo nepotpuni, čak štoviše, grješnici, a nipošto veličanje sebe. Osim toga, predstavlja se kao uvođenje u život Trojstva, savršenog primjera razlikovanja usred jedinstva: to je suradnja (sinergija), a ne stapanje (fuzija). Sve je to plod osobnog susreta, ponuda nove vrste života. Život u Kristu nije nešto tako osobno i privatno da bi bilo ograničeno na područje svijesti niti se radi samo o novoj razini svijesti. On uključuje preobrazbu i naše duše i našeg tijela po sudjelovanju u sakramentalnom životu Crkve.

Preuzeto sa:

http://www.katolici.org/nauk.php?action=c_vidi&id=5004

[Justin Waters]

Tako nešto sam i ja imala na umu kada sam pomislila na new age, samo naravno ne bih umela tako jasno da ga izreknem

E sad mene interesuje (koliko god da glupo zvuči) da li slušanje takve vrste muzike ima efekat kao i praktikovanje meditacije? Možda ja imam malo paničarski pristup svemu tome, ali baš mi je stalo da budem dobar terapeut, a opet tehnike koje se koriste za opuštanje stvarno vuku na meditaciju. Sve mi liče na pozapadnjačene verzije meditacije, a daju rezultate kod određenih oblika hipertonusa

Зависи. Музика ко музика нема ефекта ако јој се сам човјек не преда. Тако рецимо док неке наше патриЈоте кад чују муслиманско појање, следи им се крв у жилама, док муслиман ужива наравно. Дакле ствар је са коликом предрасудом се слуша та музика. Што је већа предрасуда да је она супер, да опушта, да духовно надражује и биће тако, ако је супротно и утицај музике је супротан, тј никакав.

Ма да додуше неке врсте музике су специјално направљене да са својом интонацијом изазову неки побуђај у организму. Какав је то побуђај, шта побуђује, какве механизме, већ има везе са посматрањем човјекове личности, структуре тијела, односа са духом- душом итд. Дакле одређене врсте њу њјџ музике проистичунуправо из те псеудодуховности инњеног учења.

Оно што западном човјеку није јасно, то је да источњачке технике, јоге, таи чиа, разни масажа и тако даље, ниси физичке вјежбе или одржавање кондиције. То практиковање је дио упражњавања саме духовности, што ће рећи да јога, недитација итд имају задатак да стално свијест и подсвјест држе на том побуђеном нивоу док она сама не буде промјењна тако да се постигне боља перцепвија природе и свијета око нас као једног у свему, и свих у једном.

Опасне су то ствари, цијена физичког здравља је врло мала у односу на то колико то може да обликује нашу психу.

[Саша од Москве]

ne trebaju ti nikakve meditativne tehnike niti slicno, ti kad masiras onda masiras dobrotom i prirodnim znanjem, nikakvim tehnikama koje ti neko diktira, sama znas sta je dobro tako onda i masiras, tako ja to shvatam, jer moja sestra nije maserka ali kad nekog izmasira taj se preporodi

baš mi se sviđa ovakav pogled ja bih najviše volela da se svako posle terapije koju ja primenim oseća preporođenim, ali fizioterapeut nije samo maser, on može da se bavi ljudima bukvalno svih životnih dobi i najrazličitijih stanja, od rođenja, pa do samrtne postelje,

Зависи. Музика ко музика нема ефекта ако јој се сам човјек не преда. Тако рецимо док неке наше патриЈоте кад чују муслиманско појање, следи им се крв у жилама, док муслиман ужива наравно. Дакле ствар је са коликом предрасудом се слуша та музика. Што је већа предрасуда да је она супер, да опушта, да духовно надражује и биће тако, ако је супротно и утицај музике је супротан, тј никакав.

Ма да додуше неке врсте музике су специјално направљене да са својом интонацијом изазову неки побуђај у организму. Какав је то побуђај, шта побуђује, какве механизме, већ има везе са посматрањем човјекове личности, структуре тијела, односа са духом- душом итд. Дакле одређене врсте њу њјџ музике проистичунуправо из те псеудодуховности инњеног учења.

Оно што западном човјеку није јасно, то је да источњачке технике, јоге, таи чиа, разни масажа и тако даље, ниси физичке вјежбе или одржавање кондиције. То практиковање је дио упражњавања саме духовности, што ће рећи да јога, недитација итд имају задатак да стално свијест и подсвјест држе на том побуђеном нивоу док она сама не буде промјењна тако да се постигне боља перцепвија природе и свијета око нас као једног у свему, и свих у једном.

Опасне су то ствари, цијена физичког здравља је врло мала у односу на то колико то може да обликује нашу психу.

joj puno vam hvala, upravo zbog ovoga sam htela da više saznam o svemu ovome, čisto da mi uvek bude potpuno jasno čemu to sve može da odvede, ali još više da bih proverila je li moguće prići tome i sa neke bezbedne distance

[DYNABLASTER]

aha fizioterapeut, pored celokupne covekove fizionomije znaci treba da znas i o ishrani i kako se prirodno leci, biljke travke meda i tako to bolje na to da se skoncentrises neg na meditativne tehnike koje uce dalje o shiva shakti i sta ti ja znam...

bolje visnje pekmez i leba kriske, neg visne krisne i ostali dzudzabajci :P

[Саша од Москве]

ma ne to sa ishranom to su nutricionisti hehe, mada mene i to interesuje

4chsmu1

bitno da ja (sa)znam šta (/Ko) leči

[Ljubičasta]

Iskustvo osobe koja je upražnjavala meditaciju

http://www.cps.org.rs/iskustvo2.pdf

 

Da li ste čitali ovaj tekst?

 

Govori o zamkama u koje olako upadaju ljudi koji žele preko noći da poboljšaju kvalitet života,o okultizmu i raznim drugim tehnikama New aAge mašinerije.