Федералне резерве САД-a. Приватно или државно власништво ?

[Ignjatije]

Sistem federalnih rezervi

FED (Federal Reserve District) ili Sistem federalnih rezervi je privatna institucija koja je ovlaštena za regulaciju i kontrolu financijskih i monetarnih institucija i tržišta u SAD-u.

 

Utemeljen je 1913. godine Zakonom o FED-u. Isprva nije bio dobro prihvaćen jer je smatran oblikom centralizirane vlasti. U to vrijeme SAD-om su vladali bankovni bankroti, gubitci deponenata, a 1907. bili su toliko izraženi da je potreba za stvaranjem središnje banke bila neminovna.

U vrijeme kad je osnovan FED, većina zemalja već je imala emisijsku banku (Engleska i Švedska od 17. stoljeća), ali su te banke bile različitog porijekla od FED-a. Te su banke bile privatne i bavile su se financiranjem problema kraljeva da bi se tijekom vremena razvile u moderne emisijske banke, te postale javne institucije. FED je konstituiran u emisijsku banku koja vodi monetarnu politiku SAD-a decentralizirano koliko god je to moguće.

 

Organizacija FED-a

 

Veće guvernera 

Ima 7 članova sa sjedištem u Washingtonu. Imenuje ih predsjednik SAD-a u dogovoru sa Senatom na četrnaestogodišnji mandat. Jedan od članova Vijeća ujedno je i predsjednik Vijeća.

 

Regionalne federalne rezervne banke

 

Ima 12 banaka, a svaka za jedan distrikt. Njujorška federalna banka ima posebnu ulogu jer primjenjuje neke od najznačajnijih odluka monetarne politike.

  Federalni komitet otvorenog tržišta

 

On kreira politiku FED-a. Formiraju ga predsjednik Vijeća guvernera, 6 članova Vijeća guvernera, predsjednik federalne rezervne banke New Yorka i 4 ostala regionalna FED-a.

 

Obvezna rezerva

 

Sve depozitne institucije u SAD-u moraju držati obveznu rezervu pri FED-u, a stopu obvezne rezerve određuje Vijeće guvernera.

Diskontna stopa

 

To je kamatna stopa po kojoj se FED obvezuje posuditi rezerve komercijalnim bankama. U konkretnom slučaju to znači da povećanjem diskontne stope FED poskupljuje posudbe komercijalnim bankama, i na taj način komercijalne banke daju manje zajmova i povećavaju kamatnu stopu. Vrijedi i obrnuto.

  Operacije otvorenog tržišta

 

 

Predstavljaju kupovinu ili prodaju američkih državnih vrijednosnica kojima FED utječe na novčanu posudbu. Ako FED prodaje državne vrijednosnice plaćaju se bankovnim depozitima i rezervama, te se stvaraju složeni monetarni kreditni uvjeti, banke smanjuju rezervu, manje posuđuju novac i podižu kamatnu stopu. Ako FED kupuje državne vrijednosnice, plaća ih dodanim rezervama banaka, te tako poboljšava kreditne uvjete. Dodatnim rezervama banke povećavaju svoje posudbe, kredite i smanjuju kamatnu stopu.

 

LINK

 

 

[Ignjatije]

Шта је ту приватно, а шта државно ? ако државно уоппште ту постоји.

[Душко Дугоушко]

Шта је ту приватно, а шта државно ? ако државно уоппште ту постоји.

Па како сам назив каже то је државно, јер ко га је основао и дао му таква овлашћења? Па федерална држава...

У Федовом раду учествују приватне банке то је тачно, али није то никакво приватно предузеће, већ државна централна банка, за чије укидање се либертаријанци у САД здушно залажу!

Немој да верујеш Википедији, поготово не хрватској...

[DYNABLASTER]

FED su mega gangsteri

[Juan Valdez]

Ko je vlasnik Feda?

posted by Slaviša Tasić at Friday, July 15, 2011

 

Da, piše se Fed, a ne FED. Nije akronim nego skraćenica, Federalne rezerve, od milošte Fed.

Ko je vlasnik? Moram da priznam da su me na ovaj komantar podstakli teoretičari zavere, koji u vezi sa krizom bankrotstva SAD pišu da razni Rotšildi i Rokafeleri, kao vlasnici Feda, mogu štampati bezvredne dolare da bi zarađivali za sebe i vladali svetom. Obično izbegavam da se uvlačim u takve priče, ali pošto u ovoj ima i zrnca istine što se tiče vlasništva Feda, pravim izuzetak.

 

Ali prvo, šta se to dešava sa današnjim teoretičarima zavere? Čitaju li oni vesti? Rotšildi i Rokafeleri su priča iz 19. veka. Danas se ostaci tih familija jedva lupom mogu naći po Forbesovim listama 500 najbogatijih ljudi sveta. Da sada ne tražim podatke, ali moja procena je da mlađani Mark Zuckerberg može odmah kupiti svu imovinu svih članova obe ove familije. Vremena su se promenila, najbogatiji na svetu su neki sasvim drugi ljudi. Sve se nadam da ću naići na neku teoriju koja uključuje nekog iz Silikonske doline, ili recimo Warren Buffeta, Karlosa Slima ili nekog ruskog milijardera, ali od toga ništa jer teoretičari zavere i dalje recikliraju priče iz pretprošlog veka.

 

Što se tiče Feda, istina je da je to samo formalno privatna institucija. Vlasništvo podrazumeva nekoliko osnovnih prava: pravo da se imovinom raspolaže, da se njome upravlja, da se od nje ubire profit, da se ona otuđi ili uništi. Ako ste vlasnik akcija firme, onda imate pravo da učestvujete u izboru njenog rukovodstva, da dobijate dividendu, kao i da akcije te firme prodate ili kupite još istih.

 

Sistem Federalnih rezervi je organizovan tako da su sve banke koje se nalaze u federalnom bankarskom sistemu SAD njegovi delimični vlasnici. Pri tome, banke nemaju pravo da biraju -- ako hoće da se bave bankarstvom na federalnom nivou (alternativno mogu biti i mala banka u okviru države), moraju kupiti udeo u sistemu. Svaka centralna banka, kao i svaka banka, ima određeni kapital (mnogo manji od ukupne aktive kojom se meri veličina banke) i taj kapital ima vlasnika. Tako su vlasnici Feda sve američke banke proporcionalno svojoj veličini.

 

Ceo sistem Feda je podeljen na 12 podcentralnih banaka, tako da banke tehnički taj udeo imaju u svojoj regionalnoj Fed banci. Za svoje vlasništvo one dobijaju fiksnu dividendu (od mislim 4%). To je više nalik kamatnoj stopi, obeštećenju za zarobljeni kapital, nego profitu. Sav pravi profit Feda, emisiona dobit monopola na novac, odlazi u državni budžet.

 

Kakva prava odlučivanja imaju banke? Ako pogledate imenovanje guvernera Feda, vidite da njih postavlja država -- ne samo Bernankea, nego Savet od 7 guvernera koji upravljaju Fedom. Imenuje ih predsednik SAD, a njihov izbor potvrđuje ili odbacuje Senat.

 

Za monetarnu politiku SAD, osim saveta guvernera, zaduženo je još jedno telo, Open Market Committee. Ovaj komitet sastavljen je od istih 7 guvernera i još 5 od ukupno 12 direktora regionalnih banaka iz sistema Feda. Direktore ovih banaka biraju banke članice regionalnih Fedova. Jedino tu postoje elementi privatnog odlučivanja, ali je uticaj toga vrlo neznatan. Prvo, i kod imenovanja ovih lokalnih direktora politika neformalno igra važnu ulogu. Drugo, čak i ako bi banke uspele da proguraju svoje kandidate protivno volji države, to još uvek čini samo 5 članova Komiteta i 7 guvernera ih može preglasati. I opet, taj Komitet je jedino nadležan za određivanje kamatne stope, dok se za sve ostalo pita Savet guvernera.

 

Da sumiram, vlasništvo Feda je razvodnjeno na sve banke članice; banke to ne biraju nego moraju držati određeni procenat kapitala Feda i taj svoj udeo one ne mogu menjati, kupovati ili prodavati; nemaju skoro nikakav uticaj na upravljanje Fedom; i rezidualni profit Feda odlazi državni budžet.

 

Ako je jasno da je pravi vlasnik Feda vlada SAD, zašto je ovako organizovan? Sve starije centralne banke su počele kao privatne institucije, kojima su onda date monopolske privilegije i državne dužnosti, da bi na kraju bile nacionalizovane. Tek se u novijim režimima, od posle II svetskog rata centralne banke osnivaju kao državne. Kako kod SAD nikada nije bilo velike promene sistema, to se nikad nije dogodilo. Nije ni bilo potrebe, jer je Fed od početka do današnjeg dana suštisnki državna centralna banka kao i svaka druga.

 

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2011/07/ko-je-vlasnik-feda.html

[DYNABLASTER]

Ivice nisam ni citao to sto si postovao jer znam da je bullshit, na koji si po obicaju naseo, i na koji obicno nasedaju samo ateisti ili EU simpatizeri ili umisljeni naucnici- a zasto je to tako, ne znam stvarno, ali je pravilo...

 

evo ti malo realnosti

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/autori/branko-dragas/branko-dragas-propast-imperije.php

[Savo Gajic]

Kako nesto moze biti privatno ako je mandatirano drzavom? Ako je, kao i svaki drugi monopol, dat drzavom, kako moze biti privatan?
U nategnutom slucaju to je ono sto sam Musolini definise kao ekonomski fasizam - spoj velikog kapitala i jake drzave.