Socijalno - tržišna privreda

[Juan Valdez]

Демагошки покушај заобилажења одговора. Не питам шта је боље и ШББКББ, него питам у баш овој конкретној ситуацији, колико би оних који су спремни да жртвују друге применом државне силе, било спремно да жртвује себе добровољно за другог човека, ако не морају то да ураде.

[Crveni Baron]

Демагошки покушај заобилажења одговора. Не питам шта је боље и ШББКББ, него питам у баш овој конкретној ситуацији, колико би оних који су спремни да жртвују друге применом државне силе, било спремно да жртвује себе добровољно за другог човека, ако не морају то да ураде.

 

 

Drzavna sila se koristo bas da bi se izbeglo ovo gore sto pitas. Puna zaposlenost a ne otkazxi bilo kome. Manje rada ali posao za sve. To je socijalna solidarnost. Za SVE a ne za pojedinacne slucajeve.

[Juan Valdez]

Јесте. Сад ћу и ја да смислим идеологију у којој захтевам да слонови лете. Слоган: ”државом против гравитације”. Но, опет небитно, опет демагошки зобилазиш одговор на питање.

 

Питам о конкретној ситуацији у којој слонови још увек нису полетели. Колико би оних који су спремни да жртвују друге применом државне силе, било спремно да жртвује себе добровољно за другог човека, ако не морају то да ураде. Једно веома конкретно питање. Знам да си законом спреман да на силу жртвујеш радно време и плату људи који то не желе и којима то можда не одговара, али не питам те то и не рапсрављам о томе да ли је то најбоље решење. Замислимо да јесте. Али замислимо и то да тог решења нема као опције у датом тренутку, као што нема и да се заступник социјалистичке идеологије било које врсте нађе у ситуацији у којој се нашла она жена. Колико њих би поступило као она жена? То је лакмус папир за многе ствари.

[Аурор]

Zasto ovo?

 

Bolje resenje je da nas 7-8 radi po sat manje tako da i deveti prima platu i hrani porodicu.  To je socijalna solidarnost.

 

 

Humanizam i dobrota se ne mogu nametati silom.

 

Kad ti otmeš preko poreza od bogatog, za kojekakva socijalna davanja -  ti nisi učinio nikakvo dobro delo (znam da ne pričaš o tom slučaju sad).

[Marjanovic]

У прилог теми:

 

Kako koncept Socijalne tržišne privrede može da se prenese na druge zemlje?

 

Prenošenje koncepta Socijalne tržišne privrede u druge zemlje moguće je jedino prilagođavanjem. Ideja Ordo - liberalizma bazira se na humanizmu i hrišćanskoj socijalnoj doktrini, a njeno prilagođavanje je utoliko lakše, ukoliko su ideali i predstava o čoveku dotične partnerske zemlje bliži ovim pretpostavkama. Prilagođavanje je, međutim, u principu moguće i na druge kulture. Važno je, pritom, da se uzmu u obzir odgovarajući istorijski trenutak, kao i vrednosti i ciljevi društva. U tom slučaju , teoretski koncept Socijalne tržišne privrede sa svojim regulativnim principima može da služi kao kompas za usmeravanje regulativne politike. Mogućnost prilagođavanja približava se svojoj granici tek kada su predstave o vrednostima tog društva u suprotnosti sa osnovnim principima Socijalne tržišne privrede, dakle, pre svega, sa predstavama o supsidijarnosti, solidarnosti kao i principom individualnosti. Međutim, po preovlađujućem mišljenju, osnovni preduslovi za uvođenje Socijalne tržišne privrede već su ispunjeni u svim zemljama u razvoju, i u zemljama na pragu industrijskog razvoja. U svim nacionalnim ekonomijama, bez obzira na stepen razvijenosti, isti ekonomski zadatak jeste da se smanji nestašica dobara neophodnih čoveku, a takođe postoji i načelna upućenost u tržišne procese. Uz to, privredni poredak postaje sve važniji kako raste i stepen raavijenosti, jer koordinisanje privrednih delatnosti, uz sve veću podelu posla, postaje teže.

Objavljeno u: Socijalna tržišna privreda: osnovne ideje, principi i koncept / [ priredila] Fondacija Konrad Adenauer; [ prevod Ivana Antić] . – Beograd: Fondacija Konrad Adenauer, 2008 ( Beograd: Publish). – 27 str; 21 cm. – (Biblioteka KAS Ekonomija / Fondacija Konrad Adenauer) 25 str.

[Аурор]

У прилог теми:

 

Kako koncept Socijalne tržišne privrede može da se prenese na druge zemlje?

 

Prenošenje koncepta Socijalne tržišne privrede u druge zemlje moguće je jedino prilagođavanjem. Ideja Ordo - liberalizma bazira se na humanizmu i hrišćanskoj socijalnoj doktrini, a njeno prilagođavanje je utoliko lakše, ukoliko su ideali i predstava o čoveku dotične partnerske zemlje bliži ovim pretpostavkama. Prilagođavanje je, međutim, u principu moguće i na druge kulture. Važno je, pritom, da se uzmu u obzir odgovarajući istorijski trenutak, kao i vrednosti i ciljevi društva. U tom slučaju , teoretski koncept Socijalne tržišne privrede sa svojim regulativnim principima može da služi kao kompas za usmeravanje regulativne politike. Mogućnost prilagođavanja približava se svojoj granici tek kada su predstave o vrednostima tog društva u suprotnosti sa osnovnim principima Socijalne tržišne privrede, dakle, pre svega, sa predstavama o supsidijarnosti, solidarnosti kao i principom individualnosti. Međutim, po preovlađujućem mišljenju, osnovni preduslovi za uvođenje Socijalne tržišne privrede već su ispunjeni u svim zemljama u razvoju, i u zemljama na pragu industrijskog razvoja. U svim nacionalnim ekonomijama, bez obzira na stepen razvijenosti, isti ekonomski zadatak jeste da se smanji nestašica dobara neophodnih čoveku, a takođe postoji i načelna upućenost u tržišne procese. Uz to, privredni poredak postaje sve važniji kako raste i stepen raavijenosti, jer koordinisanje privrednih delatnosti, uz sve veću podelu posla, postaje teže.

 

Objavljeno u: Socijalna tržišna privreda: osnovne ideje, principi i koncept / [ priredila] Fondacija Konrad Adenauer; [ prevod Ivana Antić] . – Beograd: Fondacija Konrad Adenauer, 2008 ( Beograd: Publish). – 27 str; 21 cm. – (Biblioteka KAS Ekonomija / Fondacija Konrad Adenauer) 25 str.

 

 

Ima ljudi koji su u stanju da napišu ceo jedan tekst a opet ne kažu ništa...

[Marjanovic]

Све зависи шта неко хоће да чује или прочита.

[Juan Valdez]

ukoliko su ideali i predstava o čoveku dotične partnerske zemlje bliži ovim pretpostavkama. 

 

Земља нема идеале. Земља је само апстракција. Кад кренеш од овако сумануте претпоставке, није ни чудо да на крају завршиш са суманутим идејама.

 

 

Pojam "kul­tur­nog iden­ti­teta" je opa­san. Sa dru­štvene tačke gle­di­šta, on je sum­njiv i veštački, ali, ne više od toga; među­tim, kad se gleda iz poli­tičke per­spek­tive, vidimo da on ugro­žava naj­dra­go­ce­nije dostig­nuće čove­čan­stva: slo­bodu. Ne pori­čem ja da ljudi koji govore istim jezi­kom, koji su rođeni i žive na istoj teri­to­riji, koji se suo­ča­vaju sa istim pro­ble­mima i prak­ti­kuju istu reli­giju i obi­čaje imaju i neke zajed­ničke oso­bine. Ali taj zajed­nički ime­ni­telj ne može nikada u pot­pu­no­sti defi­ni­sati nijed­nog of njih; on samo ukida ili baca na neku pre­zrenu dru­go­ra­zrednu ravan sve one jedin­stvene atri­bute i crte po kojima se jedan član grupe razli­kuje od osta­lih. Kon­cept iden­ti­teta, osim kada se pri­me­njuje samo na poje­dince i ni na šta drugo, inhe­rentno je reduk­ci­o­ni­stički i dehu­ma­ni­zu­jući, on je jedna kolek­ti­vi­stička i ide­o­lo­ška apstrak­cija izvu­čena iz svega onoga što je ori­gi­nalno i kre­a­tivno u ljud­skom biću, svega onoga što nije namet­nuto nasle­đem, geo­gra­fi­jom ili dru­štve­nim pri­ti­skom. Istin­ski iden­ti­tet pro­i­stiče iz spo­sob­no­sti ljud­skih bića da se odu­pru takvim pri­ti­scima i da im pro­tiv­stave slo­bodne postupke koje sami izmisle. Mario Vargas Ljosa

[Аурор]

Kad se kaže "ideali države", to jednostavno ne može da ne miriše na sumpor...

[Marjanovic]

Земља нема идеале. Земља је само апстракција. Кад кренеш од овако сумануте претпоставке, није ни чудо да на крају завршиш са суманутим идејама.

Каквим суманутим идејама?

[Juan Valdez]

Каквим суманутим идејама?

 

Да земља има идеале.

[Marjanovic]

Kad se kaže "ideali države", to jednostavno ne može da ne miriše na sumpor...

Него шта, ево баш у Немачкој, Аустрији...бацају људе у сумпор и споровде  стањинистичку дикатуру. Те земље су толико огрезла у сумпору да људи просто беже одатле.

[Marjanovic]

Да земља има идеале.

Цедиш комарца.

[Crveni Baron]

Humanizam i dobrota se ne mogu nametati silom.

 

Kad ti otmeš preko poreza od bogatog, za kojekakva socijalna davanja -  ti nisi učinio nikakvo dobro delo (znam da ne pričaš o tom slučaju sad).

 

 

Porez se ne otima. Privatnik zna da kada otvara firmu mora i porez da placa. A on je ipak otvara. I ne zatvara dok god mu posao ide. Bez obzira na porez. Jer on zna puno bolje od nas ovde na forumu isplatili mu se i koliko  da radi.

[Juan Valdez]

Цедиш комарца.

 

Не. Ради се о проблему број 1 у овим нашим расправама, а не о неком споредном детаљу.