Socijalno - tržišna privreda

[Marjanovic]

Koja je osnovna ideja Socijalne tržišne privrede?

 

Osnovna ideja Socijalne tržišne privrede jeste ideja Ordo-liberalizma, kombinacije političkog i privrednog liberalizma, s jedne strane, i koncepta reda (Ordo) preuzetog iz katoličke socijalne doktrine, s druge strane. Ordo - liberalizam bazira se na ekonomsko liberalnim principima privatne svojine i konkurencije, ali, za razliku od liberalizma, on zahteva jaku državu čiji su zadaci, pre svega, definisanje i stvaranje jednog regulativnog okvira, koji, ukoliko se za to ukaže potreba, može da se odupre moći tržišta.

Baza Ordo-liberalizma jeste način uređenog razmišljanja: privredno uređenje deo je društvenog uređenja, i mora da se uklapa kako sa njim, tako i sa njemu nadređenim društvenim vrednostima i ciljevima. Pod vrednostima i ciljevima podrazumevaju se ciljevi humanizma i hrišćanstva. Principi na koje se Socijalna tržišna privreda obavezuje, poznati su i drugim društvenim modelima, a reč je o sledećem:

• Princip supsidijarnosti: kadgod čovek može sam da se brine o sebi, država tada treba da se drži po strani;

• Princip solidarnosti: ako čovek ne može sam o sebi da se brine, onda društvo mora da pomogne;

• Princip individualnosti: čovek je u središtu društva. Ne treba čovek da služi kolektivu već kolektiv treba da bude sredstvo kojim se zadovoljavaju potrebe čoveka.

Slobodarski privredni poredak za osnivače Ordo-liberalizma ne razdvojiv od osnovnih ideja demokratije. Tržišna privreda predstavlja prenošenje demokratskih osnovnih načela na tržište, samo tržište nije ništa drugo do svakodnevno demokratsko glasanje kupaca o kvalitetu ponude. Stoga je za osnivače Ordo-liberalizma Socijalna tržišna privreda nezamisliva u nekom nedemokratskom društvu ( barem dugoročno).

 

Socijalna tržišna privreda: osnovne ideje, principi i koncept / [ priredila] Fondacija Konrad Adenauer; [ prevod Ivana Antić] . – Beograd: Fondacija Konrad Adenauer, 2008 ( Beograd: Publish). – 27 str; 21 cm. – (Biblioteka KAS Ekonomija / Fondacija Konra Adenauer) 11 str.

[Grizzly Adams]

Конкретно, то је варијанта капитализма коју имају у Немачкој.

[Juan Valdez]

А шта тачно значи ”definisanje i stvaranje jednog regulativnog okvira, koji, ukoliko se za to ukaže potreba, može da se odupre moći tržišta”? Да ли је то ”Princip solidarnosti: ako čovek ne može sam o sebi da se brine, onda društvo mora da pomogne”? Није баш најјасније, пошто прва реченица звучи много јаче од друге и уопште од остатка текста. Остатак текста некако звучи тако да држава треба да пусти људима да потпуно слободу да раде, стварају и живе како желе и да онда помогне оне који у таквом систему не успеју. Па то имаш код Хајека, чак и код Мизеса на моменте и практично код свих класичних либерала уназад до самих почетака либерализма (не рачунајућу Ротбарда и његове следбенике који су анархисти). Није му потребно давати ново име, ако се заиста ради само о томе. Али ако ”одупирање моћи тржишта” подразумева контролу производње, трговине, увоза, извоза, прописивање разних квота, стандарда, милион препрека привређивању и свега осталог што данас постоји, онда је то већ нешто друго...

[Grizzly Adams]

То је детаљ који се заснива на неразумевању како тржиште функционише. Тржиште је у ствари један огроман информациони систем у коме се информације преносе путем цена. Те информације говоре о томе који ресурси су друштву потребни и како их најефикасније употребити. Ако су негде мале плате или високе цене, то је информација која нешто говори о тренутним активностима људи. Тржиште покушава нешто да нам "саопшти". Вероватно радимо погрешне ствари, треба се пребацити на нешто друго. Тржиште покушава да коригује наше активности.

 

"Регулације" покушавају да те информације потисну и компензују силом па самим тим спречавају корекцију - што само погоршава проблем.

[Juan Valdez]

Ма јасно, него мене занима да ли је тај социјално-тржишни систем такав да прво пусте слободно тржиште да одради своје, па онда узму порез на крају баладе и раде с тим парама шта већ мисле да треба или се уплићу у само тржиште директно. Ипак се те две ствари драстично разликују по својим последицама, нарочито оним непредвидивим. А кажем и да ово са порезом на крају и одређеним уделом социјалне државе имаш код многих класичних либерала, те ми није јасно зашто би требало уводити још један збуњујући назив ”ордо-либерализам”. Ако се стварно задрже на овоме што пише у тексту, онда ту и нема много разлике од Хајека, а он је просто класични либерал.

[Grizzly Adams]

Колико капирам, главна разлика је њихов став да конкуренцију треба ограничити у неким стварима, као и кејнзијанска монетарна политика. Вероватно се зато дистанцирају од класичних либерала.

[Marjanovic]

Конкретно, то је варијанта капитализма коју имају у Немачкој.

Да, то је то.

 

А шта тачно значи ”definisanje i stvaranje jednog regulativnog okvira, koji, ukoliko se za to ukaže potreba, može da se odupre moći tržišta”? Да ли је то ”Princip solidarnosti: ako čovek ne može sam o sebi da se brine, onda društvo mora da pomogne”? Није баш најјасније, пошто прва реченица звучи много јаче од друге и уопште од остатка текста. Остатак текста некако звучи тако да држава треба да пусти људима да потпуно слободу да раде, стварају и живе како желе и да онда помогне оне који у таквом систему не успеју. Па то имаш код Хајека, чак и код Мизеса на моменте и практично код свих класичних либерала уназад до самих почетака либерализма (не рачунајућу Ротбарда и његове следбенике који су анархисти).

 Хајек је колико  ми је познато поштован код присталица социјално тржишне привреде. Држава се схвата другачије него у класичном либерализму (ноћни чувар). Јака држава која дефинише регулативни оквир интервенише тамо где тржиште није остварило  резултате. Нагласак је на правном оквиру а не толико на редистрибуцији.

 

 Али ако ”одупирање моћи тржишта” подразумева контролу производње, трговине, увоза, извоза, прописивање разних квота, стандарда, милион препрека привређивању и свега осталог што данас постоји, онда је то већ нешто друго...

Не, није у питању тако нешто. Социјална тржишна привреда је један од појавних облика слободне тржишне привреде.

[Marjanovic]

 А кажем и да ово са порезом на крају и одређеним уделом социјалне државе имаш код многих класичних либерала, те ми није јасно зашто би требало уводити још један збуњујући назив ”ордо-либерализам”. Ако се стварно задрже на овоме што пише у тексту, онда ту и нема много разлике од Хајека, а он је просто класични либерал.

Постоји тзв. Фрајбуршка школа чији су главни представници Фридрих Милер Алмарк, Александар Ристов, Вилхелм Репке. Главни практичар социјално тржишне економије био је Лудвиг Ерхард познат по својој књизи и слогану "Благостање за све".

Ордолиберализам је варијанта либерализма настала тридесетих година у Немачкој. Ипак, овај концепт је различит у односу на класични либерализам.

http://en.wikipedia.org/wiki/Ordoliberalism

[Marjanovic]

Колико капирам, главна разлика је њихов став да конкуренцију треба ограничити у неким стварима, као и кејнзијанска монетарна политика. Вероватно се зато дистанцирају од класичних либерала.

Е сад, нисам експерт, али мислим да се  социјлно тржишни концепт разликује и од кејнзијанизма.

[Grizzly Adams]

Ми смо geeks, та ситна цревца су нам главна ствар...

[Marjanovic]

Поставићу онда још неки краћи информативни текст  о социјално тржишној економији. Овај концепт је иначе врло мало познат код нас, осим можда у најосновнијим цртама.

[Душко Дугоушко]

Поставићу онда још неки краћи информативни текст  о социјално тржишној економији. Овај концепт је иначе врло мало познат код нас, осим можда у најосновнијим цртама.

И ово је безвезе Владо, јер заборављаш да када држава опљачка новац од поштених грађана, она тај новац не подели једноставно сиромашнима, већ се направи читава бирократска структура социјале која је сама себи сврха, тако да најмање оде управо потребитима, а да и не говорим о злоупотребама тог система од којекаквих лезилебовића... Зато је најбоље да удружења за добротворно старатељство такође буду приватна... Јер као што смо већ много пута поновили, према другим људима обавезу имају људи, а држава треба да буде једноставно (јака) полиција + (јако) судство и ништа више...

[Grizzly Adams]

Јаке институције су кључ...

[Душко Дугоушко]

Јаке институције су кључ...

Über-полиција + снажно, независно и ефикасно судство, а СВЕ остало да буде приватно...

[Marjanovic]

И ово је безвезе Владо, јер заборављаш да када држава опљачка новац од поштених грађана, она тај новац не подели једноставно сиромашнима, већ се направи читава бирократска структура социјале која је сама себи сврха, тако да најмање оде управо потребитима, а да и не говорим о злоупотребама тог система од којекаквих лезилебовића... Зато је најбоље да удружења за добротворно старатељство такође буду приватна... Јер као што смо већ много пута поновили, према другим људима обавезу имају људи, а држава треба да буде једноставно (јака) полиција + (јако) судство и ништа више...

Злоупотребе постоје и код приватних старатељства ништа мање него код државних. Колико људи нема никаквог поверења у разне хуманитарне акције, баш због тога јер новац заврши на сасвим другом месту, а  уопште није реч о државној помоћи и државној администрацији већ о приватним акцијама. Данас се воде и судски процеси против многих који су злоупотребили новац из приватне  хуманитарне помоћи. А против многих се уопште и не води. Без обзира на све, злоупотреба не може бити критеријум и мера.

Нико не може боље помоћи човеку и знати његову невољу од људи из његове близине, породице, комшилука, цркве, локалне заједнице, радне организације итд. Улога посредничких институција је у том случају од кључног значаја. Оно што може да се уради без државе, треба урадити без државе. Ипак, у неким случајевима то није довољно, па је потребна и помоћ државе (а и држава је врста заједница коју чине сви грађани једне земље). Супсидијарност је веома важна кад је солидарност у питању.

Све то уопште не ограничава предузетничку делатност и приватну иницијативу.