Jump to content

"Мир који надилази сваки ум"


Препоручена порука

Како живети у данашњем свету и у оваквој напаћеној Србији и сачувати оно мало мира који је неопходан сваком живом бићу?

 

Познајем многе факултетски образоване људе, за које би се могло очекивати да имају мало шири поглед на свет од других мање образованих, али није тако. У чему је проблем? Проблем је у томе што људи око нас (наши ближњи) мрзе друге људе. Нпр. постоји јасна и нескривена мржња према припадницима других народа и религија, према зависницима од дроге, према хомосексуалцима, према комшији (који нам је често први у невољи), према неистомишљеницима било које врсте, према навијачима другог клуба, према најближим рођацима јер су имућнији, мржња према сиромашнима јер су неспособни да зараде новац, мржња према осталим учесницима у саобраћају, мржња према полицајцима, мржња према цркви и свештеницима... Списак је подугачак и опширан. Не искључујем себе из овога, још како ми се дешава да мрзим друге људе, нпр. јуче сам помислио како мрзим оног комшију изнад мене у згради који истреса прљавштину са своје терасе (која укључује и длаке његовог пса) директно на моју терасу и прозоре.

 

Али не треба се фокусирати на ово, не треба бити као мува већ се треба трудити да будемо као пчела (као што сам негде прочитао).

 

Ако добро разумем нашу веру православну, хришћанин не би требао да мрзи ниједног човека, већ треба да мрзи грех као такав. Како то постићи?

 

Читајући неке књиге о старцима Порфирију и Пајсију, био сам благо у шоку чињеницом колико сам далеко од Бога. Ови свети старци су своје душе толико везали за Христа и толико су били повезани љубављу Његовом да су једноставно били неспособни за мржњу. Љубав Христова је толико јако горела у њиховим срцима да је (компјутерским речником речено) дисејбловала опцију за мржњу. А колико их је само разноразних озлојеђених, огорчених, изгубљених и погубљених људи посећивало и досађивало им. То је вероватно најдубљи осећај хришћанске вере који сам успео да појмим, толика љубав према свим људима која и даље зрачи и обасјава све оне који желе да то виде и осете.

 

Зашто данас има тако мало ове љубави, поготово у свету? Вероватно због тога што задобијање такве љубави захтева одређени подвиг и труд а ми смо толико клонули и предали се гресима у својој чамотињи.

 

Дакле да би стекли мир морамо ратовати, али не са другим људима већ искључиво са својим гресима. Ова борба треба да буде руковођена од стране духовника, али шта да радимо ми који немамо духовника? Довијамо се разним техникама, покушајима молитве и поста, читањем разног духовног штива које нам падне под шаку (које можда уопште није одговарајуће за наш духовни узраст) и наравно оно најважније - одласком у Цркву, покајањем и причешћивањем.

 

Каква су ваша искуства (искушења)? Борите ли се за свој мир? Како тече ова борба? Да ли вам се дешава да мрзите некога?

 

 

 

Не ваља свашта к срцу примати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да си у поставци већ дао одговор :)

 

Ништа од овога није ми страно, нажалост склон сам бесу, гневу, нестрпљењу и зависти. Нека ово не буде као да се јавно исповедам, већ ето примера ради, нажалост није ми страно, имам то у души

 

Али, када сам одлучио у одређеним односима, да не желим да то испољавам, да не желим да се томе предам, ти односи су се поправили и дешава ми се да боље функционишем, да у старту "дисејблујем" гнев, завист, драње...

 

Ништа наравно не бива без Божије помоћи, али тренутак кад човек схвати колико је гневљив, колико је сујетан и шта му то доноси, је почетак рада

 

Мој мир сам поново почео да градим, у молитви, у шетњи, ћутању, трпљењу, лепим мислима, одласцима на омиљена места, чак и у један диван манастир..........

 

Све се може, помози Боже :)

 

Мени је требало прво то сазнање и признање себи самом, касније сам чак добио и потврду од околине да сам почео да се мењам

 

Све се може, само је питање да ли желимо? :)

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слажем се са бата Драшком. Додао би своје неко искуство. Немамо духовника можда, то је стварно тешко али потражи у својој парохији брате људе који су ближе Богу, дружи се са њима и слушај шта говоре и подели своја искуства са њима. Мислим да је много важније од тога колико ћемо постити, молити се, бдити, метанија направити, дали волимо Бога и ближњег и дали смо спремни да слушамо. А да би се стекло расуђивање потребно је много труда и стрпљења. Бићеш бијен, ал ће ти после сваке победе живот бити слађи. 

 

Али нека нас бодре речи Спаситељеве: ''У свету ћете имати невоље, али се не бојте, јер ја победих свет.'' +

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Бадње вече: петарде, топовски удари, пуцњава из пиштоља и осталог наоружања...

 

23:59 тик-так... 24:00: Мир Божији, Христос се роди!

 

Где ће да се роди, где ће наћи себи место, и како у тој општој пуцњави и шенлучењу да осетимо мир и радост рођења Христовог?

Не ваља свашта к срцу примати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мир није нешто афектно, него је трајно стање. И зато не треба да се роди, него да се гради и да постоји. Зато некоме не желимо "мир Божији" као неку магију која једном дође и прође јој свако дејство после неког времена, док то опет неко не пожели, него као трајан мир, који је једноставно део човека.

 

Нису лоши они савети горе, има много да се научи. Код мене је то прво кренуло са жељом да се променим. И са исповешћу, али искреном, до краја, све што стварно осетиш, без устезања. Запиши на папир, тако ће ти бити лакше доста да видиш где си, кад све то што си записао прочиташ. После неког времена (опет, моје искуство, не мора да буде и свачије, само као пример наводим), неке ствари ће ти се чинити да радиш много више него пре (гнев, псовање, неке друге ствари...), али после неког времена схватиш да си уствари први пут почео да примећујеш те ствари као нешто што ти смета и што, даће Бог, постаје страно теби, због чега је и почело толико да ти смета.

 

У томе заиста много помаже и ово што је Ждаба написао, јер када си у ненормалном окружењу, најнормалније ствари ће ти бити предалеко, тако да је промена окружења заиста један од битнијих корака.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

uh, "ljubav koja izgoni strah" , da dodam izgoni i mrzhnju, zavist, ljubomoru, gnev...to postoji u nama i malo sam se smirila od frasa shto sam sebe sagledala, kad sam shvatila da je za preumljenje  (definitivno menjanje sebe) potrebno i vreme i strpljenje i puno muke i nevolje, i da je razocarenje sobom shto ne napredujem brzhe opet jedan vid gordosti.

Jer ne mozemo biti savrsheni ni nagradjeni, nash je samo trud a sve ostalo Gospodnja volja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Svoje mnogobrojne mane nazivam "zmijskim gnezdom" u sebi i jako je teshko izboriti se s necim shto je jache od nas ali tu Gospod pomazhe, Ko krene ovim putem, kao shto je recheno gore, cinice mu se da nazaduje a to je zato jer nam se otkriva sloj po sloj nashe pale prirode i ne daj Bozhe da je celu sagledamo.

Sa ljudima ce biti borbe i velikih iskushenja.

 

Kako dilovati s ostalim ljudima koji su izabrali status quo i josh dodaju na tvoju muku ? Tu pomazhe ona "budite lukavi kao zmije a bezazleni kao golubovi", ja ne znam da li sam dobro protumachila ali izgleda mi da treba biti obazriv u odnosima s ljudima (izbor drushtva, kloniti se od ljudi i situacija koje mogu da izazovu tvoje reakcije zbog kojih ces se osecati loshe, popustiti, oprostiti, voleti ih, za vecinu mi to jeste moguce ali - sa distance.

Ne znam kako drukchije?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

jer, u pochetku svog duhovnom puta sam pochela da okrecem "drugi obraz" i dozivela da me ishamaraju cak i oni koji ne bi pre ni pomislili na to:)))) Onda mi je Otac Ugrin (da, bash taj) lepo objasnio sistem trulih jabuka, ako uporno bivash s takvim ljudima , a zelish postupati hriscanski, bice skoro nemoguce, bar za nas obicne ljude. Jer, kad stavish trulu jabuku u korpu zdravih, nece ona zazdraviti, nego ce sve istruliti.

Dakle, chuvati sebe a u isto vreme truditi se da sebe ispravish, to i oduzima vreme za koje bismo analizirali druge.

Nemanje duhovnika je i meni uchinilo taj put desetostruko tezhim, ali opet, neodustajanje me je za sad, spasilo.

Ne verovati "autoritetima, izbegavati idolatrizaciju ljudi.

jedan od kriterijuma da li radimo ispravnu stvar je i MIR u dushi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

a taj mir (kakav bi trebalo da bude) teshko stichem, pa kazhem srecna sam kad dodjem do stanja primirja sa samom sobom.

Kad covek krene ka Hristu vidi da nijedan kriterijum po kome je ziveo ne valja, sve se tumba naglavachke, gradish sebe iz pochetka i zivish sasvim suprotno od onoga kako smo naucheni (vecina).

Normalno je onda da i padamo i kriziramo i plashimo se...bezhim na Liturgiju kao jedino mesto gde osecam svim bicem da nisam na ovom svetu i da cu tu dobiti i milost i savet i snagu za dalje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дешава ми се да уђем у дијалог са људима из најискренијих намера (јер о неким стварима не треба ћутати), али се испостави да саговорнику није ни био циљ да заједнички кроз разговор дођемо до истине, већ се задовољава тиме што је успео да ме избаци из такта.

 

Шта имамо од таквог дијалога, осим губитка мира? Да ли треба одустати потпуно од расправе? Када човек треба да се упушта у расправу и како да осети на коју тему може дискутовати без губитка свог унутрашњег мира?

Не ваља свашта к срцу примати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дешава ми се да уђем у дијалог са људима из најискренијих намера (јер о неким стварима не треба ћутати), али се испостави да саговорнику није ни био циљ да заједнички кроз разговор дођемо до истине, већ се задовољава тиме што је успео да ме избаци из такта.

 

Шта имамо од таквог дијалога, осим губитка мира? Да ли треба одустати потпуно од расправе? Када човек треба да се упушта у расправу и како да осети на коју тему може дискутовати без губитка свог унутрашњег мира?

на послу сам (а и у другим ситуацијама) потрошио сате, сате, сате и саааатеее у беспотребним разговорима, који су ми углавном узимали мир, одводили ме од онога што желим, чак и кад нису биле расправе у питању

 

и тако скоро годинама, док нисам схватио да не треба улазити,...........увек ће неко да те повуче, да те нехотично испровоцира, да доведе у питање твоје жеље и снове (што ми је најтеже падало) у преводу иди својим путем и ћао, а то је најтеже кад човек нема самопоуздање и кад у вери није да кажем јак, или има духовних проблема

 

опет се понављам, много ми је помогао тренутак у ком сам схватио шта ја у ствари желим? а за то сам се помолио најискреније и добио одговор истог дана, а схватио његово значење  пар месеци касније :)

 

елем, ћутање је злато а прича је "конзерва"......пар правих, пробраних речи је увек ефикасна доза за добар разговор и наравно кад уочиш да падаш у ватру у немир, одмах се угризеш за језик и одеш да "опереш руке" и помолиш се и сабереш мисли, дишеш :) и не реагуујеш

 

јел паметујем? нека ме неко клепи по глави ако много лупам , хвала :D

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

јел паметујем? нека ме неко клепи по глави ако много лупам , хвала :D

 

 за сада заслужујеш неколико   .smil.  .hvala.

Не ваља свашта к срцу примати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 за сада заслужујеш неколико   .smil.  .hvala.

хвала Миланче, пошто се деси да свратим често у НС видимо се :) Хвала Богу и хвала теби на овој лепој и интересантној теми!

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

e i ja sam doshla do zakljuchka da je bolje precutati, pogotovo ako je tema - vera. Nikako i nikada ne ulazim u raspravu live, prekjuche mi jedan kazhe - a ti ono beshe religiozna?? (i odmah nastavi o zaglupljivanju masa, lepoti tite i dzovanke itd)

na sve se nasmeshim jer procenim da mozhe biti samo shteta za mene a nikakva korist ni za koga. Rachunam , moj ti osmeh u ime Hrista pa onda nemash s kim da se natezhesh:)))))))))))))))))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...