Десанка Максимовић

[мирођија]

Поздрав!Праштај

Ево као поклон за увреду једна песма мога хора Св.Никодим српски(тисмански).

Ангел вопијаше Благодатњеј-Анђео клицаше Благодатној

         Хвала  ти  брате за  извињење  и  ову  лепу  песму. smajolik78

          Ја  лично, у своје име...Верујем да би се и Деса насмејала и опростила.

[suza]

smajolik78

[Тавита]

Никада нисам волела њене песме  greengrin

Можда 1, максимално 2....

Једноставно није ме додирнуло.

Imali ste nesto da mi kazete?

Smak sveta ako neko nije ljubitelj Desanke?

Ima i drugih pesnika..

Kao i mogucnosti drugih izbora.

naklonjena sam drugim pesnicima, da li je to zabranjeno?

Smesno.

[Зорица екс Милева]

Pozdrav sele. Pa čovjek je tražio oproštaj, mislim da je to dovoljno, a ti? greengrin

[nana]

Зортодокс, а где ви певате у Београду?

      1414_feel  ...pa nije moranje valjda da bude sve u Beogradu što je dobro algabacaju algabacaju algabacaju

         ima nešto i u    Z A J E Č A R U  1414_feel.gif' class='bbc_emoticon' alt='algabacaju' />

  @ Tavita

        Smešno?...ma neeeee,rekla bih  d e t i nj a s t o  al sa tvoje strane 1414_feel.gif' class='bbc_emoticon' alt='greengrin' />

[Тавита]

Ti si nana, ti se to u to razumijes.

Bakama su uvijek svi djeca  algabacaju

Molim vas ljudi  greengrin gdje se ovdje postuje razlicitost?

mada ne vidim sta je u mojim postovima djetinjasto, ali ajd  algabacaju

[anajrim]

O PTICAMA NEBESKIM

Da se igumani manastira

i kaluđeri ogrnuti rasom

o pticama nebeskim brinu,

da zimi hrane

pometene vrane

što se snežnim poljem kupe i viču

sebarskim grubim glasom.

Da se mitropoliti i vladike sete

senica, sa sunca izgnanih

veselih prosjakinja

što ogrnute samo šalom izmaglica

u januarska jutra sinja

drhte ispred paperte.

Da ptice nebeske ne padnu u zaborave.

Zemlja i voda kad vrata pozatvara,

kad glavu napolje ne pomaljaju ni trave,

da crkva u oltar pusti goluba,

da ne razgoni setnih gugutaka

sa zvonara.

Ako za trpezom kome od igumana

i mitropolita

ne bude gladnih putnika iz daljina,

ako se ogluši o beskućništvo ptica,

da se liši svešteničkog čina

i pogna da se kao vrana

od njive do njive tuđe skita.

ZA KALUĐERA

Za kaluđera Dečanskog manastira,

kaluđera koji pod raspećem

u dimu i u mirisu sveće

nagnut nad biblijom

o ljubavi samo mesta bira.

Preskače Kaina i Avelja

i bajku u Kani

o hlebu koji jedan

hiljade može da nahrani.

Preskače Deset zapovesti,

a čita o Adamu i o Evi,

priču o Ruti,

o Mariji Magdaleni,

o Sodomi i Gomori,

sve dok se manastirski ne jave petli,

dok sunce ne ogreje gnezdo ševi.

Za kaluđera

kome svake noći na san dolazi

kako leti o desnuju ljutog zmaja

kroz goru koja zvezdom rominja,

a pod krilom mu, ukradena,

odnekud iz raja,

najlepša od mladih monahinja.

Desanka Maksimovic

[anajrim]

Ti si nana, ti se to u to razumijes.

Bakama su uvijek svi djeca  1414_feel

Molim vas ljudi  algabacaju gdje se ovdje postuje razlicitost?

mada ne vidim sta je u mojim postovima djetinjasto, ali ajd  algabacaju

tako je,svi imamo pravo na izbor...evo ja i ti smo tavite,a opet tako razlicite(pazi jos se i rimuje algabacaju)  p.s- i nema nista djetinjasto,bar ne meni,vec sam te hvalila ovuda po forumu,pa vala necu vise,da mi se ne pogordis  algabacaju  greengrin

[Зортодокс]

Дибидус рус питао где певамо.

У Зајечару смо,има нас 11 и учимо Источно Црквено појање.

Захваљујући Николи Попмихајлову сам савладао неумску нотацију и образовао хор. Добри смо пријатељи,саборујемо,дружимо се,волимо...

[мирођија]

[мирођија]

[Данче*]

РОЂЕНА САМ 16. МАЈА, 1898. ГОДИНЕ
Како сам отворила очи, у једној од одаја сеоске рабровачке школе, зачула сам птице и ђаке. Кад су ме одатле, из Рабровице, однели, још као малу, у Бранковину, куда ми је отац, учитељ, био премештен, опет сам се нашла међу ђацима и међу птицама. И ту ми се по цео дан, под прозором, чуо ђачки жагор и врева сеница и врабаца, по цео дан су и ту детлићи слали један другом брзојаве са пропланка код школе на пропланакј крај порте. Понекад би све то заглушила јека звона старе бранковинске цркве крај које су сахрањени војводе и свештеници из првог устанка, Ненадовићи, а међу њима и њихов потомак, песник и путописац, Љубомир Ненадовић. Ту, уз цркву, су и гробови оца и дедова моје мајке, Петровића, који су се са Ненадовићима, још пре првог устанка, доселили у тај предео из Херцеговине. И ја Бранковину сматрам својим завичајем, јер не само да сам основну школу у њој учила, него сам велики део своје младости, све своје летње и зимске распусте, као студент, у њој провела, и јер је она завичај многих мојих песама.

https://scontent-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xfp1/v/t1.0-9/11223709_891683767540398_8709663031490520892_n.jpg?oh=256cf62cc52ca4254d22a4a91364cb9a&oe=55C97EFD

 

[nana]

POD FRESKOM APOSTOLA LUKE

Zaštitniče mojih čukundedova, Luka

apostole, slikaru, govedaru,

među svecima zapisan u kalendaru -

budi zaštitnik i mojih čukununuka.

Oprosti im ako ih zavede nauka

ako im mir duševni ona podari

ako im ona objasni mutne stvari

ako veru proglase za praznoverje puka.

Nek se više sile za njih ipak brinu

za smrt njihovu, život i sudbinu,

nek bude kako svima mora biti.

Kao za pobožne neka i za njih čine

sve što su u stanju nebeske visine

učiniti za ljudskog slaba stvora.

[JESSY]

UTEHA

Još danas smo zajedno,
pa ko zna kad više,
otići ćeš daleko.
Počeće nemilo i prazno
da se muti svitanje.

Boleće me ljudi
hitanje kroz romorenje magle,
i noćni razgovor ptica
kojima ne znam imena.
Znam, plakaću sa rodene tuge
kad umre u jesen
kakva bledolika žena.

Još danas smo zajedno,
pa ko zna više,
otići ćeš daleko.
A ja ti ne reko' šta meni biće tvoje tople priče,
ni tvoje utehe blage:
kako ćemo od drage do drage zvezde
provoditi večnost u radosnom lutanju;
a plakati kad budemo hteli,
kako ćemo u tihom ćutanju
zagledati se u daleku,
tužnu zemlju gde smo se prvi put sreli.

[JESSY]

Žena

Srce mi je milosti izvor;

Moje reči se uz rane previjaju Kao listovi lekovitog bilja, Koraci mi umeju da vode I one što lutaju bez cilja. Mene privlače oči nesrećnika I čela samoubica Nesanicom ispijena. Sa moga čita se lica Da sam deset puta sestra Pa jednom žena.

Ne bih mogla voleti bez tuge. Rodjena sam da na krilu nišem Bolove čije dok ih ne ublažim, Rodjena nad čijim snovima Nemirnim da uplašeno dišem.

Ne bih mogla voleti bez tuge Ni radosnoga priviti na nedra. Ne bih mogla pružiti ruku Onome kom laka su jutra, A uzglavlja vedra. Rodjena sam da živim za drugog.

Preliva se samilost srcu preko rubova. Na dlanima mi piše da znaju da vidaju,

U očima da umeju da greju, Na usnama da gorčinu skidaju.