Десанка Максимовић

[Guest ага пије млеко]

Десанка Максимовић

Балканац

Не стидим се што сам,

како ви велите,

варварин са Балкана,

тла прљавштине и буре.

Чујте сад,

и код нас има неке

вама непознате културе.

Ви прво испитујете и сумњате,

далеки сте и од рођених синова,

за трпезу своју

не посадите сваког туђина;

ви можете да пијете

а да сваком не пружите

чашу вина.

А код нас су још стари обичаји груби:

ми пуштамо сваког под своје слеме,

код нас се још и с намерником љуби,

код нас се подвизи због гостољубља чине;

код нас сваки човек има

читаво племе

пријатеља и родбине.

Ви, доиста, имате

неколико милиона Христових кипова,

на сваког човека по једнога,

имају га друмови и поља, апсане и школе;

а код нас, кад људи верују у Бога,

у себи га носе,

и тихо му се,

скоро у сну, моле.

Ви, истина, за сваки кут живота

имате справа и машина,

све сте срачунали и све знате;

изуми су ваши за дивљење;

а ми још имамо старинске алате,

али све је код нас још здраво

и природно као глина:

и умирање, и рађање, и живљење.

Ви имате читаве збирке

правила и наука о слободи,

о свему се код вас пише и приповеда;

али ми и по неписаним законима

слободно живимо

и неког природног држимо се реда,

слично огњу, ветру, и води.

Код вас је, збиља, све тачно прописано,

како се једе, говори, облачи;

а ми, кад говоримо, вичемо

и машемо рукама,

и чорбу гласно срчемо,

и у рукавицама смо као на мукама.

Све је код нас заиста просто:

обућу носимо од свињске коже,

пуно је код нас сељачких

навика и ствари;

и краљевски преци наши

доиста су били говедари.

Народ наш, збиља, у гневу може да коље,

руши и пали;

али ми нисмо они што смишљено тлаче,

ми не сматрамо да је свет цели

наше поље;

ми не бисмо поднели

ни урођеник прашуски да због нас плаче;

душа нам је пространа,

иако смо бројем мали.

~ КРАЈ ~

[мирођија]

Сећање на Десанку Максимовић

Вечерње Новости

Објављено 13.01.2011. у 00:16:20 сати

Репортер „Новости“ у стану наше велике песникиње, са члановима њене многобројне породице. Није писала за столом, стављала је писаћу машину на крило.

На вратима стана број 10, на петом спрату, још стоји једноставна бакарна плочица. Великим ћириличним штампаним словима пише: Десанка Максимовић.

- Оставили смо је, што је не бисмо оставили – кажу Десанкини рођаци, који сада живе у овом стану.

Топло и искрено гостопримство није нестало са њеним одласком. Данас у Десанкином стану живе њена сестричина Радмила Милакара-Петровић са супругом Драганом Петровићем и срдачно нас примају.

Дом велике српске песникиње увек је био отворен за госте, важне писце, песнике почетнике... Десанка је волела да дођу људи. Прошло је кроз њега много света, био је деценијама важна адреса за књижевну и културну атмосферу Југославије, Србије.

- Ко је за домаћу ракију, ко је за кафу – питају домаћини.

Зидови су прекривени сликама: одмах се уоче два Десанкина портрета, портрет њеног супруга Сергија, Свети Лука, којег је песникиња славила... Где нису слике, стоје ормани и полице испуњене књигама. Много је књига у стану, али још више их је запаковано у кутије, нема више места. А на полицама, испред корица, мноштво фигурица. Са прикаченим новогодишњим украсом на комоди стоји и фигурица Бранка Радичевића, коју је песникиња много волела.

- Тетка се није везивала много за стан и материјалне ствари. Волела је ситне ствари, волела је да иде пешке, у такси је ниси могао утерати... Обожавала је ове фигурице, коњиће и остале. Доносила их је са путовања... Сећам се, кад пере фигурице у кади – знам да је нерасположена – прича нам Десанкина сестричина.

Питамо одмах за њен радни сто, да фотографишемо.

- Е, види се да не знате. Десанка је увек писала на коленима, стави јастуче на крило, па на њега писаћу машину, никад за радним столом – одговара нам Рада.

Та писаћа машина једна је од главних успомена породице. Чува се у кутији, склоњена од погледа и прашине. Ретко се показује гостима. За „Новости“ је, ипак, нарушен њен заслужени мир. Дирљив призор: стара машина америчке производње, марке „реминтгон“ (“remington”), преправљена на ћирилицу, на којој су настајали непролазни стихови. Накратко, опет је на столу.

- Јако се трудимо да очувамо успомене. Деса није имала деце, али наша породица је велика, имала је много сестара и браће. Ко није читао поезију Десину, није свестан да је била изузетно природан човек и није много придавала важности формалностима. Али била је према себи више него строга, а према другима блага. Живели смо с њом толике године и само смо гледали уместо да смо и ми то попримили. Сећам се, Деса је радила од шест сати ујутру. Питам је: Па, тетка, зашто? „Морам, преводим... То је као кад шахиста вежба, то је вежба мог мозга и фонда речи, сутра кад ја будем писала, мени ће се те речи јавити“. Волела је да преводи – прича нам Рада.

Поводом свечаности откривања њене спомен-плоче, у стану Десанке Максимовић у понедељак се окупио део њене многобројне породице: уз Раду и Драгана, били су сестрић Иван Ерцег, Светлана Бесаровић Ерцег, снаја Босиљка Милакара и Ана Милакара. Међу десетак гостију у стану била је и Ирена Солдат Вујановић, заменик министра културе и просвете Републике Српске.

- Овај стан је увек био место окупљања чланова породице са свих страна. Десанка је увек за нас имала топлу реч, књигу и разумевање – додао је за крај Иван Ерцег.

КИЛО КАЈМАКА

Од многобројних анегдота, Рада Милакара-Петровић испричала нам је једну с кајмаком: - Пар сати седи Деса овде са једним песником који јој чита своје песме. Чита и чита... А она после каже: „Тешко је рећи надареном човеку да мора да се образује, да би све то што пише било и лепо, али ово кило кајмака сам заслужила поштено!“, мислећи на дар који је добила од песника.

Извор: http://www.novosti.rs/

[Зорица екс Милева]

Dragi moji uspjela sam da dođem do 60 pjesama Desanke Maksimović u mp3 formatu koje čita Desanka sama.  greengrin Nadam se da ćete uživati.

Pjesme možete skinuti klikom na: Desanka čita svoje stihove

[gloria west]

.mense.

dada klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap

:cmizdrenje: :cheesy: crvenilo 4chsmu1

[Зорица екс Милева]

:cheesy: :229229229: bendoff bendoff bendoff bendoff

[suza]

Dragi moji uspjela sam da dođem do 60 pjesama Desanke Maksimović u mp3 formatu koje čita Desanka sama.  Nadam se da ćete uživati.

Pjesme možete skinuti klikom na: Desanka čita svoje stihove

nema nista

[Зорица екс Милева]

Sele nešto nisi uradila kako treba, evo ja sam pokušala da skinem i može se skinuti, a još jedna sestra takođe je uspjela. Napiši mi u pp šta je problem.

[Тавита]

Никада нисам волела њене песме  1405_love

Можда 1, максимално 2....

Једноставно није ме додирнуло.

[мирођија]

 

            I kad bi danas prišo meni

i hteo reči davno rečeni buditi draz

u srcu mome šaptao bi neko

da sve što si mi ikada reko

bila je laz

nezaboravna Desanka Maksimović

       

[nana]

    Она је бисер од човека и див међ песницима 

  Не мерим више време на сате.... нити по сунчевом ходу

  Дан је ...када се твоје очи врате

  Ноћ је ...када од мене оду                   

      ......можда ме сећање и преварило у некој речи 0409_feel

[Зортодокс]

Никада нисам волела њене песме  leteti

Можда 1, максимално 2....

Једноставно није ме додирнуло.

[Зорица екс Милева]

Зортодокс свако има право да му се нешто свиђа или не свиђа, то што се њој не свиђа Деса њено је право, и то свакако не значи да јој нешто фали. Зато те молим да уважаваш различитости међу људима, било би лијепо. Хвала.

[Зортодокс]

Извињавам се пуно али ми је било заиста невероватно.Уклањам коментар.

Још једном праштај сестро.

[Зортодокс]

Поздрав!Праштај

Ево као поклон за увреду једна песма мога хора Св.Никодим српски(тисмански).

Ангел вопијаше Благодатњеј-Анђео клицаше Благодатној

[дибидусрус]

Зортодокс, а где ви певате у Београду?