Nadbiskup Hočevar: Papa neće posetiti Jasenovac dok Srbi i Hrvati ne utvrde istinu o njemu

[bosanac]

Отац Јован Ћулибрк и професор Србољуб Живановић о Јасеновцу

Ja njima ne bih dao priliku da razgovaraju sa mnom oko Jasenovca. Tu je istina očita,  samo vas da prostite prave onim što niste( da vas ne poredim sa onim što vam ne dolikuje).

[Човек Жоја]

Različiti slojevi jedne istorije

"PAPA IMA VRLO GUST KALENDAR SUSRETA. O POSETI PREDSEDNIKA NIKOLIĆA RAZGOVARALO SE JOŠ DOK SAM BIO AMBASADOR U VATIKANU, U LETO 2012, VRLO BRZO NAKON PREDSEDNIČKIH IZBORA U SRBIJI. MEĐUTIM, BRZINA KOJOM ĆE SASTANAK IZMEĐU TOMISLAVA NIKOLIĆA I PAPE FRANJE BITI PONOVO ZAKAZAN BIĆE INDIKATIVNA – AKO SE TO DOGODI USKORO, ZNAČIĆE DA SE NEŠTO OZBILJNIJE DEŠAVA U ODNOSIMA IZMEĐU VATIKANA I SRBIJE"

 

Da li zbog kvara na motoru aviona, kako tvrdi predsednik, ili zbog prosute kafe po ploči sa instrumentima, kako pišu pojedini dnevni listovi, rezultat je isti – predsednik Nikolić nije stigao do Vatikana. Da se okolnosti nisu isprečile između Tomislava Nikolića i pape Franje, predsednik Srbije bi se prvo susreo sa papom, našli bi se tu još i predsednikovi ljudi – savetnici, ambasador, a isto tako i predstavnici Vatikana, onda bi oni svi izašli a dvojica državnih vođa bi ostali sami. Tačnije, pošto teško da naš predsednik govori tečno engleski, italijanski, španski ili latinski, sa njima bi bio i prevodilac. Razgovor bi verovatno trajao oko dvadesetak minuta. Nakon toga, predsednik Srbije bi imao sastanak sa sekretarom Svete stolice kardinalom Pjetrom Parolinom, sa vatikanskim sekretarom za odnose sa državama i sa predstavnikom Vatikana zaduženim za Zapadni Balkan. Tu bi se zadržao nešto duže, oko 45 minuta. Po najavi, Tomislav Nikolić, inače odnedavno patron Evropske akademije za nauku i umetnost, posetio bi i Vatikansku biblioteku.

 

Imajući u vidu da je predsednik Nikolić propustio odavno zakazani susret, pitanje je kada će ponovo biti prilike za papsko-srpske razgovore. Kako za "Vreme" objašnjava profesor Vladeta Janković, dugogodišnji ambasador Srbije u Vatikanu, najmanja država u Evropi insistira da poseta njoj ne bude kombinovana sa posetom Italiji. Drugim rečima, ne može se Vatikan posetiti "usput".

 

Vatikanska diplomatija i odjeci papinih putovanja i poruka se u poslednje vreme veoma daleko čuju. Papa Franja je već stigao da poseti Bliski istok, Tursku, Južnu Koreju, Albaniju, Šri Lanku, Filipine... a uskoro ga očekujemo i u susednoj Bosni i Herecegovini. Harizmatični papa Franja i iskusni diplomata kardinal Parolin se vide kao veoma dobar tandem kada je reč o plivanju u međunarodnim odnosima.

 

"Papa ima vrlo gust kalendar susreta. O poseti predsednika Nikolića se razgovaralo još dok sam bio ambasador u Vatikanu, u leto 2012, vrlo brzo nakon predsedničkih izbora u Srbiji. Međutim, brzina kojom će sastanak između Tomislava Nikolića i pape Franje biti ponovo zakazan biće indikativna – ako se to dogodi uskoro, značiće da se nešto ozbiljnije dešava u odnosima između Vatikana i Srbije", smatra Vladeta Janković.

Šta bi bila tema razgovora dva državnika? U kakvom su odnosu Srbija i Vatikan danas, a u kakvom Srpska pravoslavna crkva i Rimokatolička crkva? Koliko su ti odnosi isprepletani i ko još u njima igra važnu ulogu?

 

JUČE, DANAS, JUČE: U maju 1991. godine, papa Jovan Pavle II, koji je pre oko godinu dana proglašen svecem, primio je Franju Tuđmana, gde mu je obećano da će Sveta stolica podržati nezavisnost Hrvatske. "Uprkos ranijim pretpostavkama da će sačekati diplomatsko pokriće od strane evropskih vlada, Vatikan je danas formalno priznao nezavisnost Hrvatske i Slovenije, naglašavajući želju pape Pavla Jovana II da iskaže snažnu podršku dominantno katoličkim republikama", piše "Njujork tajms" 14. januara 1992. godine. Ovaj preuranjeni, vatikanski čin priznanja došao je pre nego što su ostale evropske zemlje rekle "da" nezavisnoj Hrvatskoj i Sloveniji. Za dobar deo ovdašnje javnosti, Vatikan je, ne bez zasluge, viđen kao jedan od glavnih krivaca na međunarodnom planu za krvav raspad zajedničke zemlje.

 

Bile su to i godine kada je "bum sećanja", nakon sloma komunizma, "zaposeo" zemlje Jugoistočne i Centralne Evrope, te se nacionalno sećanje (re)konstruisalo bez pardona. Istorija Drugog svetskog rata došla je ponovo u centar pažnje. (Zanimljivo je samo spomenuti kako je izgledao i rat brojkama: hrvatski Državni komitet za identifikaciju ratnih i posleratnih žrtava, koji je osnovao Franjo Tuđman, objavio je izveštaj u kojem stoji da je u Jasenovcu stradalo ukupno 2238 ljudi. Kao što je poznato, ovde se tvrdilo da je ubijenih u logoru Jasenovac bilo od 700.000 do milion Srba.) Pitanje uloge Katoličke crkve u Hrvatskoj i njenih predstavnika u Pavelićevoj satelitskoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH),odnosno uloge koju je tu igrao Vatikan, bilo je i ostalo ozbiljna prepreka u odnosima Vatikana i Srbije kao i Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve. Jedna ličnost je metafora tog sukoba – biskup Alojzije Stepinac. Za Srbe, on je bio deo mašine Ante Pavelića koji je svojim ćutanjem ili čak i svojim delima podržavao režim, a time i logore i smrt desetina i desetina hiljada Srba, Jevreja, Roma i nepodobnih Hrvata. S druge strane, za veliki deo Hrvatske i svakako za Katoličku crkvu, blaženi Alojzij Stepinac je bio mučenik komunističkih vlasti, heroj i spasilac. Ove godine očekuje se odluka Rimokatoličke crkve – da li će Stepinac biti proglašen za sveca, o čemu je "Vreme" već u više navrata pisalo.

 

Kada god se spomene mogući dolazak pape u Srbiju, iskrsnu dva pitanja – prvo, već pomenuto, pitanje kanonizacije Alojzija Stepinca, i drugo, koje se tiče papinog izvinjenja u Jasenovcu. Kardinal Josip Bozanić jeste posetio Jasenovac, kao i pojedini hrvatski biskupi. Septembra 2009, kardinal Bozanić je iskazao duboku žalost zbog svih žrtava, a pogotovo zbog onih, kako je rekao, koji su bili ubijeni od strane pripadnika Katoličke crkve. Ali zatim je nastavio: "Katolička crkva nikada u tome i takvim zločinima nije sudjelovala niti ih je podupirala. Štoviše, iako neki žele Crkvi pripisivati propust ‘nečinjenja’, toliko je pokazatelja kako su se predstavnici Crkve i njezini vjernici na razne načine u teška vremena protivili nečovječnoj ideologiji... Ne smijemo zaboraviti dragocjeni uzor hrabrih svjedoka, među kojima je, nedvojbeno najuzorniji, blaženi Alojzije Stepinac...", dok je ostatak dugačkog govora kardinal Bozanić posvetio zločinima komunizma i mučeništvu Katoličke crkve. Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar je svojevremeno izjavio da papa ne može posetiti Jasenovac sve dok srpska i hrvatska strana "koriste to stratište za međusobna prepucavanja".

 

Ipak, ima i svetlih tačaka u odnosu Srbija – Vatikan. Osim humanitarne pomoći koju je Vatikan slao za vreme nedavnih poplava, to je jedna od malobrojnih evropskih država koja nije priznala Kosovo. Katolički biskupi na Kosovu su mahom veliki i odviše strastveni nacionalisti, ali Vatikan je dosledan u nepriznavanju nezavisnosti. To je svakako dosta bitan element koji utiče na još prisutnu uzdržanost nekih dominantno katoličkih zemalja. Poznavaoci prilika konstatuju da Vatikan na Kosovu vidi potencijalnu pretnju radikalnog islamizma, a postoji zabrinutost i zbog stanja sa katolicima u Bosni i Hercegovini. Naime, katoličkih vernika u BiH je sve manje – od 1991. do danas je opao za oko 330.000 ljudi, a trend se nastavlja – u periodu od 2003. do 2013, u BiH je 45.000 katolika manje.Kada god se spomene mogući dolazak pape u Srbiju, iskrsnu dva pitanja – prvo, već pomenuto, pitanje kanonizacije Alojzija Stepinca, i drugo, koje se tiče papinog izvinjenja u Jasenovcu. Kardinal Josip Bozanić jeste posetio Jasenovac, kao i pojedini hrvatski biskupi. Septembra 2009, kardinal Bozanić je iskazao duboku žalost zbog svih žrtava, a pogotovo zbog onih, kako je rekao, koji su bili ubijeni od strane pripadnika Katoličke crkve. Ali zatim je nastavio: "Katolička crkva nikada u tome i takvim zločinima nije sudjelovala niti ih je podupirala. Štoviše, iako neki žele Crkvi pripisivati propust ‘nečinjenja’, toliko je pokazatelja kako su se predstavnici Crkve i njezini vjernici na razne načine u teška vremena protivili nečovječnoj ideologiji... Ne smijemo zaboraviti dragocjeni uzor hrabrih svjedoka, među kojima je, nedvojbeno najuzorniji, blaženi Alojzije Stepinac...", dok je ostatak dugačkog govora kardinal Bozanić posvetio zločinima komunizma i mučeništvu Katoličke crkve. Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar je svojevremeno izjavio da papa ne može posetiti Jasenovac sve dok srpska i hrvatska strana "koriste to stratište za međusobna prepucavanja".

 

Pojedini sagovornici "Vremena", inače vrlo upoznati sa situacijom unutar vatikanskih zidina, smatraju da je Vatikan veoma svestan da je januara 1992. preuranio sa odlukom o priznanju Hrvatske i Slovenije, a da "Sveta stolica ne pravi dva puta istu grešku".

 

CRKVENI ČVOROVI: Skoro da nema ovdašnjeg predsednika u poslednjih deset godina koji nije pozivao papu da dođe u Srbiju. Od Svetozara Marovića, Borisa Tadića, pa do Tomislava Nikolića. Poslednja dvojica su i s blagoslovom Srpske pravoslavne crkve otišli u Vatikan. Međutim, do te posete ne dolazi. Naime, već je uveliko poznato da je većinska crkva ta koja mora da dâ svoj pristanak za dolazak pape, a da SPC ne žuri sa tim. Otpor u narodu je nesumnjivo jak. Dovoljno je bilo ovih dana čitati forume, i to ne samo onih ostrašćenih sajtova koji svakoga ko se obrati papi već šalju u pakao, već "normalnih" dnevnih listova. Nije bio mali broj komentara, naprotiv, koji su povratak Tomislava Nikolića na surčinski aerodrom komentarisali kao Božji znak da treba bežati od đavola, kao opomenu da ne ide put Vatikana, i tako dalje.

 

Rusija i Srbija su među retkim pravoslavnim zemljama koje nijedan papa do sada nije posetio. Mnogi u uticaju Ruske pravoslavne crkve (RPC) na SPC vide važan razlog što papa još nije sleteo na Surčin. Dolazak mitropolita Ilariona Alfejeva u Srbiju, pre proslave Milanskog edikta, tumačen je i kao sestrinska "opomena" Srpskoj pravoslavnoj crkvi u vezi sa mogućim dolaskom prvog čoveka Rimokatoličke crkve u Niš. Naravno, iz Moskve demantuju bilo kakve glasine koje bi značile da se RPC meša u "unutrašnje stvari srpskog patrijarha i Crkve".

 

Iako veze između RPC i Vatikana nisu posve slabe, do sastanka ruskog patrijarha i pape još uvek nije došlo. Papa Franja je krajem prošle godine izjavio da je on spreman za taj susret. Kao i u SPC, i unutar Ruske pravoslavne crkve postoji više struja. Pojednostavljeno govoreći – jedna koja je "mekša" i sklona intenzivnijem dijalogu sa drugim crkvama, i druga, konzervativnija i zatvorenija. Baš pomenuti mitropolit volokolamski Ilarion Alfejev, šef Odeljenja spoljnih crkvenih veza Moskovske patrijaršije, vrlo uticajan velikodostojnik RPC, zalaže se za bliskije odnose među crkvama. On često ističe da je saradnja pravoslavnih i katolika neophodna zarad očuvanja hrišćanskih vrednosti u sekularnom društvu, imajući u vidu da je socijalno učenje i stav prema mnogima kretanjima i fenomenima savremenosti između ove dve konfesije vrlo sličan. Vladeta Janković se u razgovoru za "Vreme" priseća jednog od dolazaka mitropolita Alfejeva 2011. u Vatikan. Ruski crkveni velikodostojnik je sa sobom iz Rusije poveo 300 muzičara koji su izveli njegovu monumentalnu kompoziciju "Pasija po Mateju" pred papom Benediktom XVI, koji ga je na bini zagrlio i javno nazvao "bratom u Hristu". Na sopstveno predavanje kasnio je četrdesetak minuta dok su ga strpljivo čekali dvadesetak kardinala i celokupan diplomatski kor. Alfejev se po dolasku ležerno izvinio i zatim na perfektnom italijanskom održao odličan govor.

 

ŠTA ONDA: Konačno, kada je reč o odnosima Srpske pravoslavne crkve i Vatikana, iako je breme prošlosti nesumnjivo teško, oni se danas ne bi mogli nazvati lošim. Postoje stalan kontakt i razgovori. Otuda izjava predsednika Nikolića da odlazi u Vatikan da bi tamo preneo "pojedine stavove SPC" baš i ne znači mnogo s obzirom da su ti stavovi Vatikanu već sigurno poznati.

 

Papina poseta Sarajevu zakazana je za jun ove godine. Nagađanja o njegovom daljem putu već su uveliko počela. Naime, čuju se glasovi da će papa Franja otići i u Jasenovac da se tamo pokloni žrtvama, a ovde se nadaju da će reći to očekivano – izvinite. Kada je ovaj papa u pitanju, sve je moguće. Do sada se videlo da ume da zatraži oproštaj u ime svoje Crkve i da načne vrlo teške teme. Zasigurno postoji mnogo otpora unutar Kurije, ali i drugde u Rimokatoličkoj crkvi prema njegovoj politici vođenja Vatikana, kao i prema načinu na koji se ophodi sa vernicima, prema ignorisanju protokola i uopšte prema porukama koje šalje. S druge strane, neosporno je da ga svet, i to ne samo katolički, zaista lepo prihvata.

Međutim, čak i ako se papa izvini, što nije preterano verovatno, ostaje pitanje kako će to biti primljeno u delu srpske, a i hrvatske javnosti. Jedni će mu zameriti, drugi mu neće poverovati...

 

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1291004

[Zayron]

ДРАГОЉУБ ЖИВОЈИНОВИЋ: ДА ЛИ ЋЕ ПАПА ОСУДИТИ ГЕНОЦИД У ЈАСЕНОВЦУ?

 

Проглашење Степинца свецем одлаже се зато што папа сматра да то не води никаквом споразуму, него води даљем сукобљавању и заоштравању односа

 

Slučajno sam tek danas naišao na ovaj članak od 31.01.2015. i zanima me da li je

Sveti Arhijerejski Sinod SPC odgovorio na ovo pismo dr. Marka Vidakovića i kako:

http://www.bitno.net/vjera/iznenadujuce-pismo-zagrebackog-srbina/

[Volim_Sina_Bozjeg]

ponizavajuce,

 

hrvatski narod se nikada nije odrekao ustasa, niti je rk crkva, to ikad trazila od njih.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Slučajno sam tek danas naišao na ovaj članak od 31.01.2015. i zanima me da li je

Sveti Arhijerejski Sinod SPC odgovorio na ovo pismo dr. Marka Vidakovića i kako:

http://www.bitno.net/vjera/iznenadujuce-pismo-zagrebackog-srbina/

Evo, da te pitam, da li je ovaj jadni Marko ikada zatrazio od stepinca, da utice na pavelica, kako bi prestalo, zverski ubijanje srba, sto dece, sto zena,sto starijih nekakih, sto muskaraca civila?

 

Pa da li je moguce vise ikako otvarati temu Jasenovac, da bi se i dalje vredjalo zrtve, tog nezapamcenog istinskog genocida, koji je u savremenoj istoriji, nazvan kao najsvirepiji i gde niko nikad u NDH nije javno reagovao i zatrazio, da se zlocini prekinu.

 

Pa nemcima se okretala utroba, pobogu vise...........

[lab_man]

ponizavajuce,

 

hrvatski narod se nikada nije odrekao ustasa, niti je rk crkva, to ikad trazila od njih.

niti će tražiti, naprotiv...

[Zayron]

Evo, da te pitam, da li je ovaj jadni Marko ikada zatrazio od stepinca, da utice na pavelica, kako bi prestalo, zverski ubijanje srba, sto dece, sto zena,sto starijih nekakih, sto muskaraca civila?

 

Pa da li je moguce vise ikako otvarati temu Jasenovac, da bi se i dalje vredjalo zrtve, tog nezapamcenog istinskog genocida, koji je u savremenoj istoriji, nazvan kao najsvirepiji i gde niko nikad u NDH nije javno reagovao i zatrazio, da se zlocini prekinu.

 

Pa nemcima se okretala utroba, pobogu vise...........

 

Mene zanima odgovor SAS SPC na ovo pismo, da li su ga uopšte dobili i šta misle o tome, kako su reagovali i šta su napisali u odgovor ako su ga dobili i da li su se ikada o tom pismu kako izjašnjavali ili ga gdje spominjali, šta se desilo s tim? A nisu sad predmetom mog pitanja pretpostavke šta se sve moglo desit ili ne desit. Jer ako je istina to o čemu se piše onda su to stvarno činjenice od ključnog značaja koje mjenjaju dosta toga i u istoriji i u kanonizacijskom procesu. Kako može biti zločincem taj koji je spasio premna tom što se tamo tvrdi 2500 djece izmedju svega ostalog i drugog? Inače bilo je više tih sličnih tema, ja sam našao ovu, poslije sam vidio da je bila i neka "HodanjeVatikana po jajima radi kanonizacije Alojzija Stepinca" ili tako nekakvim, no, svejedno sad gdje je.

[Zayron]

Evo, da te pitam, da li je ovaj jadni Marko ikada zatrazio od stepinca, da utice na pavelica, kako bi prestalo, zverski ubijanje srba, sto dece, sto zena,sto starijih nekakih, sto muskaraca civila?

 

Inače to se zna i bez tog dr Marka Vidakovića da je tražio i ne samo tražio već prijetio Paveliću da će Hrvatsku stići doslova "prokletstvo" za to što se sada (tada) radi(lo) ili provodi(lo) sa Srbima i kako se ponašaju ustaške vlasti prema njima. Postavljao sam vam to već nekoliko puta, više mi je stvarno dodijalo to stalno tražit ponovo na internertu jer vidim da to nema nikakve svrhe. I tako kad se sve to postavi pred vas i naservira vam se očigledno da očiglednije ni ne može biti vi i dalje guslate po svom. Tražite si sad to sami i na forumu i na internetu, nisam ja valjda Stepinčev advokat ovdje? Ili advocatus diaboli?

[Zayron]

Mene zaista sad zanima samo taj stav ili odgovor SAS SPC na ovako direktno adresirano pismo, ne mislim ni da je iko u pravu ili u nepravu. Vidim da se negdje tvrdi jedno, negdje opet sasvim suprotno a tako hoću da čujem onda obe strane i njihove sve reakcije na sve argumente i kontraargumente. Kako sam rekao osjećam se van toga svojim porijeklom, nemam razlog stranit ni Srbima a ni Hrvatima i moji najbliži češkog/moravskog porijekla su osjetili na sebi takodjer "blagodati" ustaškog režima i protiv tog režima se borili sa oružjem u ruci o čemu svuda po arhivima postoje dokumenti i potvrde.

[Volim_Sina_Bozjeg]

dr Marka Vidakovića da je tražio i ne samo tražio već prijetio Paveliću da će Hrvatsku stići doslova "prokletstvo

 

mda...

 

pretio pavelicu... e..... 

[Zayron]

mda...

 

pretio pavelicu... e..... 

 

No, vjerovao ili ne zaista je to istorijski potvrdjeno i tačno.

Ako stignem postavim to a to bude posljednji put da to radim.

Sve su to stvari koje si možete ovjerit i sami i naći ih isto kao i ja.

Ali valjda nećete jer bi iz njih isplivalo nešto drugo što se s tim vašim

predstavama uopšte ne slaže, no, to nije onda problem istoriografije.

[Volim_Sina_Bozjeg]

. Kako može biti zločincem taj koji je spasio premna tom što se tamo tvrdi 2500 djece izmedju svega ostalog i drugog?

 

Nisi mi vise dobrodosao u pamet moju.

 

Inace NDH, je imao jasan genocidni cilj, da trecinu srba ubije i to vrlo zverski i polako, jer su uzivali u tome, trecinu srba da proteraju, trecinu srba da pokrste u rimokatolicku veru.

 

Receno je da je stepinc, spasavao srbe od ustasa, tako da ih je prekrstio u rk veru. Pa ti mali covece, koliko znamo, stepinc nije premasio cifru od trecinu srba koje je prekrstio, tako da je hteli mi ili ne ipak bio u skladu sa genocidno, fasistickom ustaskom politikom.

 

Gde je Stepinc, javno izrekao, da NDH, mora prestati sa ubijanjem i sa ovim genocidnim planom?

 

Gde je pocela borba stepinca, kako bi spasio sve srbe, koji nisu oruzjem ustali na NDH? Gde?

To je trebalo da traje od pocetka pa do kraja rata, gde mi to vidimo? Gde?

 

Danasnja hrvatska nije oslobodjena od ustaske ideologije. Kakve kanone ti spominjes, mali covece? 

[Zayron]

Pa i to sam vam sve postavljao već nekoliko puta na više tema da je Stepinac odmah u maju 1941. znači jedva mjesec dana od proglašenja NDH 10.4.1941. prvo za Pavelićem slao kanonika Lončara pa kad je ovaj bio uhapšen išao na noge sam Paveliću i protestovao zbog ustaških zločina. Opet ti kažem, imate sve što i ja, internet, pc, dvije ruke i sami si to sve nadjite, ja ako stignem postavim šta stignem jer sam vam rekao - nisam Stepinčev advokat, niko me ne plaća za tako nešto i ne zanima me više to. Samo vam kažem da ako hoćete biti vjerodostojni onda morate zareagovat činjenicama, ako mislite da je bio zločinac onda dokazat to, opvrgnut činjenicama da nije ništa od onog što se o njemu tvrdi tačno, da je spašavao djecu itd. Inače u svijetu niko ne voli da ga prave budalom i kad oni vide dokaze o jednoj stvari a vi im ne dokažete da to nije tako bilo da onda očekujete da prihvate argumente koji se ne zasnivaju ni na čemu. Gdje je odgovor SAS SPC na ono pismo dr Vidakovića, što ga nema? Razumijete?

[Севастократор]

Знате, пре неки дан сам коментарисао ову лакрдију са енглеском „бригом“ над геноцидом и Сребреницом и приметио иронију да о томе највише говори једна од најгеноциднијих европских нација која свој статус високоразвијене државе дугује освајачкој и експлоататорској политици која је, између осталог, укључивала и геноциде над урођеничким народима на свим континентима. Исто тако се питам, одакле Србима морално право да икога позивају и прозивају за било шта у вези са Јасеновцем, када за 70 година нису ни прстом мрднули у правцу утврђивања броја српских жртава, карактера одвођења у логор и метода убијања, већ се све базира на митовима за које прост свет мисли да докази за њих постоје тамо негде у књигама, а историчари о томе ћуте да их светина не би линчовала као издајнике ако проговоре.

 

И ти митови како се „хрватски народ никад није одрекао усташа“ и сличне нетачне ствари проистекле из менталног склопа који сваки хрватски државотворни покрет (а који је по дефиницији у супротности са српским, јер постоје непомирљиво спорна подручја идентитета и територија) сматра усташтвом. А истина је да су Хрвати можда и подељенији од Срба, само треба мало отворити очи и скинути копрену предрасуда.

 

Степинац је невин за оно за шта је осуђен. Осуђен је у монтираном процесу, од стране комуниста. Комунисти су први и једини који су, вероватно из превеликог србољубља и привржености правди и истини, запазили и доказали Степинчеву подршку усташком режиму и геноциду и злочинима које је спроводио. Истина да су за то решили да га оптуже добрих годину и по након рада и то тек када се успротивио комунистичкој политици према Католичкој цркви и њеним поседима, али бар за комунисте знамо да никога нису лажно оптужили за сарадњу са окупатором и злочине над народом. Степинчева кривица је била вероватно толико велика, да је он од срамоте одбијао понуђено помиловање и егзил у Италију, већ је радије бирао да остане у затвору. Зато су га вероватно касније и отровали. Али то су ствари које просечан пост-комунистички а напрасито национално освешћени Србин који воли и српство и Титово време (јер се тада „најбоље живело“) себи тек треба да објасни. А о ћутању СПЦ по том питању не бих ништа говорио, свако нека води бригу о сопственој срамоти, и превише се говори о туђој.

[drumars]

https://t.me/pump_upp - best crypto pumps on telegram
Make 1000% and more within 1 day, join channel @pump_upp !