Kim Ki Duk (južnokorejski reditelj)

[Јаков.]

Zaista veliki umetnik i pesnik. Njegove filmove možete da ne volite, ali ćete na kraju ipak ustati i reći da je na vas ostavio utisak. A to zapravo i jeste znak prepoznavanja umetničkog dela.

 

Ovde ću pomenuti 3 njegova filma. Onako kako sam ih hronološki gledao, mada to ne odgovara i rediteljevoj hronologiji.

 

3-Iron (2004)

 

Jedan od najpoetskijih filmova svih vremena. Već je pominjan u više navrata na forumu.

 

http://youtu.be/FxvPx3pcbtw

 

muzika iz 3-Iron

 

PIETA (2012)

 

 

Beskrupoloznom i manijakalnom uterivaču zelenaških dugova, iznenada se na vratima pojavljuje majka, koja ga je napustila kao bebu pre  30 godina.

Odličan film. Ovogodišnji laureat Venecije i mnogih drugih festivala.

 

DEVOJKA SAMARIĆANKA (2004)

 

 

Možda i delo velikog Kima, koje je najprijemčivije za publiku.

 

Dve najbolje školske drugarice se bave veoma opasnim vannastavnim aktivnostima. Jedna od njih je prostitutka, a druga joj je neka vrsta makroa. Kada prostitutka gine, njena prijateljica odlučuje da vrati sav novac od prostitucije, bivšim klijentima, kao i da spava sa njima.

[sqny]

3-iron mi je u top 5 filmova sigurno. Otvorio mi je potpuno nove horizonte sto se tice filmova .

Zamerka Kimu je sto je puno puta snimao jedan isti film. Zadnjih par je nesto eksperimentisao, ali nisu mi ostavili neki utisak.

Pijeta ima nekih novih momenata i tema na starom receptu, i dopala mi se.

[Јаков.]

Šteta što više ljudi ne obraća pažnju na Kustendorf. Filmsko muzički festival. Zaista sjajni ljudi i umetnici dolaze. Jedan od njih je bio i Kim.

 

Ovo je intervju sa njim u Novostima...

 

Južnokorejski režiser Kim Ki Duk gost ”Kustendorfa”: Bavim se duboko povređenim ljudima, osujećenim u komunikaciji

Kim Ki Duk / Foto D. KARADAREVIĆ

 

U RESTORANU “Viskonti”, tik pored ulaza u bioskopsku dvoranu “Prokleta avlija”, neobičan prizor dobro je zabavio posetioce “Kustendorfa”: domaćin Emir Kusturica se ispružio koliko je dugačak, priredio mu je južnokorejski reditelj Kim Ki Duk veliko zadovoljstvo - tradicionalnu masažu naučenu iz najbolje prakse alternativne medicine. Dok kosti pucaju, kontroverzni autor se smeši, obećava da će intervju početi čim svog kolegu “dovede u red”.
- Važno je misliti pozitivno. Ja to dugo nisam mogao, ali sam povratio ovu sposobnost. Moj film “Arirang” snimio sam posle duže pauze, trogodišnje samoizolacije. Tokom stvaranja mog prethodnog filma “San”, glumica Li Na Jang zamalo nije stradala, jer vešala za scenu u kojoj ona umire nisu bila obezbeđena kako treba. Ona je, na sreću, preživela, a mene je griža savesti odvukla u samoću.
 

* “Arirang” ste režirali, napisali ste scenario, imate trostruku glumačku ulogu, igrate islednika koji vam postavlja pitanja, Kima, koji na njih odgovara, i sopstvenu senku.
- Ispovedanjem sam započeo rešavanje problema koji sam imao, još uvek sam na putu samoizlečenja. Našao sam kakav-takav mir, na neki način sam postao lekar. Nije mi bilo važno da li će takav film naići na dobre reakcije, da li će zaraditi novac. Preuzeo sam odgovornost za loše stvari koje su se dogodile. Sudbina “Ariranga” bila je u drugom planu, a sticajem okolnosti za film sam dobio neke nagrade.
* Vaše ispovedno ostvarenje donosi osećanje duboke, iskrene tuge, srpski pisac Miloš Crnjanski takođe je govorio o bolesti, kao načinu da se život iskusi do kraja. Kako izgleda “prevođenje” ovakvog stanja u umetnost?
- Ljudi osećaju bol, to nije prijatno, ali na površinu izlazi i doza lepote za kojom tragamo. Naslov “Arirang” je “došao” iz istoimene izvorne pesme: “Sada smo u životu prepunom htenja, u sablasnom svetu prepunom tuge... U čemu je čar onog što oko mene ostaje kada se moje telo raspadne? Na iskušenju je moja sposobnost saosećanja. Ustuknem kada se naljutim, smejem se kada sam ljubomoran, opraštam kada želim da ubijem. Ubiću radije sebe, koji te se seća”.
* Filmove stvarate prikazujući odnose između ljudi, bez ulepšavanja i idealizacije. Da li vas zato više vole širom sveta, nego kod kuće?
- Za običnog Korejca važni su sistem obrazovanja, kvalitet života... Takve stvari proizvode pritisak na pojedinca. Postoje, međutim, još egzistencijalnija pitanja. Likovi u mojim filmovima malo govore, jer su duboko povređeni, to ih onemogućava da budu u idealnim odnosima sa okolinom. U svemu tome rađaju se intimna pitanja, a ja tragam za odgovorima. Korejcima, preokupiranim kvalitetom života, sada su važniji zabavniji filmovi od osećajnosti.
* Da li ste zadovoljni prijemom vašeg filma na “Kustendorfu”?
- Veoma sam iznenađen koliko je ljudi u Srbiji videlo “Arirang”. Ponosan sam i na to što je film video i vaš ministar kulture. Ovo je u duhovnom smislu veoma lepo mesto, ne pojavljuje se potreba da se od svega napravi što veći spektakl. Dovoljno je pogledati kako je odeven Emir Kusturica, to otklanja svaku opasnost od izveštačenosti, a meni prija ovakav stav.

TRAGEDIJA JAPANA
* ŠTA planirate da radite, kakvim temama ste terenutno preokupirani?
- Znate, baš kao i ceo svet, kakva je užasna tragedija zadesila Japan posle zemljotresa i oštećenja nuklearnih postrojenja. Imate li vi u Srbiji nuklearne elektrane? Dobro je što ih nemate. Dovoljno je videti mesto na kome je do juče sve bilo puno života, tu je sada pustoš...

 

[Јаков.]

Zamerka Kimu je sto je puno puta snimao jedan isti film. Zadnjih par je nesto eksperimentisao, ali nisu mi ostavili neki utisak.

 

Ne bih to nazvao ponavljanjem. Znaš kako kažu za neke velike grupe da uvek istu muziku sviraju i stil. To zapravo i jeste njihova lična karta. Tako i Kim, uzima motiv beznađa i otuđenosti, laži i tuge, izdaje i skrivanja. I sve to provlači kroz svoje filmove, te ti zato izgledaju kao ponavljanje.

 

Možda bi delovalo kao osveženje da Kim snimi neki horor ili SF, ali to ne bi bio on. Volimo ga jer je ipak on - ON.

[Зосима]

Заборавили сте споменути и овај ,мени један од најдражих Кимових филмова,готово ко свето-отачка прича... .smesko.

 

 

 

 

[Јаков.]

Upravo sam odgledao "Luk za strele" (The Bow) iz 2005.

 

Meni je veoma blizu po kvalitetu i poetičnosti sa Tri Ajronom.

 

Старац живи на броду заједно са девојком коју већ десет година одгаја, од њене шесте године. Повремено на брод долазе пецароши и од њиховог новца, старац и девојка и живе. Старац има намеру да се ожени са девојком и њихов живот је прилично складан. Она не напушта брод, и срећна је у оквиру својег малог света, око којег је старац саградио зид. Он одлази на обалу по намирнице и потрепштине а она када се као пецарош појави један младић, открива да постоје и неки други мушкарци и жеље.

Свет у којем је живела нестаће заувек.

Филм је толико поетичан и велики, тек негде после половине филма сам схватио да два главна лика, старац и девојка, уопште нису проговорили нити једну реч. Уопште узевши веома мало текста је речено у целом филму, а цео титл документ има око 100 редова (линија), а колико је то мало и смешно, зна свако, ко је преводио макар једну епизоду неке серије.

Оцена: 9 од 10.

 

[Анастасија]

Posle 3 iron nisam godinama imala želju da odgledam ni jedan film.Taj film je nešto najlepše što sam ikad od filmova gledala.Potpuno me je ispunio svojom pričom i punoćom tišine.A, muzika Natasha Atlas-Gafsa Raj Božiji.

[Johanes de Silencio]

Гледао сам све. Геније је тај Ким Ки Дук! Изменио ми је живот у више наврата.

[Danijela]

Pokušala sam da gledam Pietu ali nešto mi bilo mnogo mučno pa sam odustala.  Proleće, leto, jesen, zima i proleće sam gledala davno i dopao mi se.