У Србији медицинари убице ?!

[Драгана Милошевић]

Poslala bih ih malo na ortopediju, malcice. Sto bi rekli stari : za lijek sHa_sarcasticlol

[Баба]

Постоји она брутално искрена изрека да сваки лекар има своје гробље. Да видимо шта један лекар и свештеник, отац Александар Авдејчев, каже на ову тему:

- У медицинској средини постоји изрека: сваки лекар има своје гробље. То "гробље" се повећава на рачун пацијената код којих је била дозвољена лекарева грешка. Лекар је наравно такође човек и њему је као и сваком другом човеку својствено да греши ... Али шофер ће из неког разлога платити за своје "грешке" у сагласности са чланом кривичног закона, а лекар најчешће не. Шта је то лекарева грешка и да ли ју је могуће предупредити?

- Постоји посебно учење о лекарским грешкама. Одржавају се семинари, конференције лекара на ту тему, и ситуација поред свега остаје непромењена. Грешке постају све веће, то признају сви ауторитативни лекари и руководиоци медицинских школа. То је повезано са тим што се код пацијената повећава тежина патологије, људи постају болеснији, и зато је теже открити неку болест у том "букету" болести које постоје. С православне тачке гледишта грешка се објашњава веома просто. Шта је то болест? То је пут скраћења човековог живота и смрт. А све остало нам даје свет палих ангела и сатане. И зато ако заиста постоје ефикасни покушаји излечења болести, природно је да се стављају преграде, препреке на путу за оздрављење, па самим тим постоје и препреке у лекарској свести. Лекар који се не моли и који на неки начин не покушава да се огради од уласка злих духова у своју душу, постаје њихов лак плен. И зато се дешавају грешке за које потом ни сам лекар не може да нађе објашњење. Он сам не може да објасни зашто је он баш тако поступио, што се каже зли дух га је навео. Такви случајеви, чак штавише се не дешавају само у лекарској пракси, већ и са представницима других професија, од којих зависи људски живот. Често се дешава да су те грешке необјашњиве па тако и грешке лекара.

http://www.manastir-...leiti_sa_verom/

Морам да признам ово је сасвим тачно. А неки лекари су толико далеко од Бога да су потпуно суманути у присуству светиње, Хришћана и Цркве ( ово сам видео уживо - пример , долазим код лекара и тражим да ми испише неке лекове за гастритис, он ми без икаквог повода , ничим изазван, а да претходно му нисам ничим наговестио ни ко сам ни шта сам ни чиме се бавим , нити је он имао прилику да ме види у Цркви јер сам тек дошао у ово место, одговара: "Мани се цркве и немој више да постиш и гастритис ће сам проћи" , на чега сам му ја одговорио да сам атеиста и да у животу нисам постио , чисто да га направим за будалу. ) Познајем свештенике који се искључиво лече код хришћанских лекара.

А опет знам и попове који више верују лекарима него Богу.

У претходном месту где сам живео био је један доктор који је сваку иљадиту дијагнозу правилно давао , и нико код њега није ишао сем по боловање, или оправдање или неку кијавицу. Једном приликом дође сеоски гробар у амбуланту и доведе своју жену код лекара , иначе шашав човек, и кад га је примио овај лекар , он с врата почне да се дере на њега да му случајно не убије жену, а доктор да би се оправдао пред пацијентима вели како он није убица, на чега гробар каже " Е мој докторе, скоро сви твоји пацијенти су завршавали као моји пацијенти , знам ја добро каки си ти доктор!"

[Баба]

Опет рецимо мој пријатељ доктор је толико предан, детаљан и досадан да ме мрзи да му се пожалим на било шта јер он је у стању да ме испитује цео дан. Али Хвала Богу што има таквих доктора , јер се човек заиста труди да сваки живот сачува и срећа па ради у на ургентном одељењу, веома савестан човек.

Ја га често ложим , кад ми испише неку терапију да је наводно не узимам и да ће се за мене Бог постарати , оно правим се верски фанатик, онда он откачи , хе, хе , али шта да радим јаче је то од мене...

[ego]

Такође не спашава нас ни страх.

Наука нам помаже да разумјемо феномене око нас. Ти феномени утичу на наш живот ми их не можемо избјећи, већ имамо задатак да их правилно употребимо. То је и божији пут. Дакле пут љекара који добро обавља свој посао, помажући људима да оздраве, представља и божији пут.

А шта мислиш, зашто је медицина или уопште наука највише напредовала у хришћанским земљама, да ли је то баш слепа случајност?

[Mилена КШ]

Poprilicno skoro umrlo je sest beba u nasem porodilistu. Znaci sta?

znaci da nisu umrla.

[АлександраВ]

On 1.11.2012. at 21:22, Жељко рече

Треба наравно рећи да као што ни сви попови нису лопови тако ни медицинари нису убице.Међутим оно што је забрињавајуће јесте то да је овде код нас и превише таквих случајева и да скоро никад медицинари за своје поступке нису одговарали.

Тужилаштво и Министарство здравља испитују околности у вези са смрћу осмогодишњака из Козјака код Лознице. Добио сепсу после отвореног прелома руке, лечење закаснило. У Београду дечака три пута оперисали.

Тужилаштво и Министарство здравља испитују околности у вези са смрћу осмогодишњака из Козјака код Лознице. Добио сепсу после отвореног прелома руке, лечење закаснило. У Београду дечака три пута оперисали.

Тужилаштво у Лозници покренуће истрагу после смрти осмогодишњег дечака Раденка Никодиновића из лозничког села Козјак, који је шести дан после прелома руке, у суботу, преминуо у Институту за мајку и дете у Београду.

Вршилац функције основног јавног тужиоца, Зоран Несторовић, рекао је јуче за „Новости“ да је од лекара са Института добио обавештење о смрти Раденка Никодиновића, али кривична пријава још није стигла.

Породица још није преузела дечаково тело и зато се не зна када ће бити сахрана. Јуче је рађена обдукција да се установи тачан узрок смрти и шта је узроковало сепсу. И инспекција, коју је упутило Министарство здравља, у лозничкој болници испитује да ли је било пропуста у лечењу осмогодишњег Раденка.

Истовремено је наложен и спољни стручни надзор, што значи да ће по налогу Министарства здравља група специјалиста из других здравствених установа размотрити појединачно сваки корак од првог пријема дечака са преломом руке у лозничку болницу: шта је предузето, да ли су испоштовани сви протоколи лечења, да ли се на основу симптома које је дете имало могло раније установити да је наступила инфекција…

Како смо сазнали, доктор Добривоје Бојанић, који је примио и лечио малог Раденка, узео је слободне дане. У болници нам је јуче потврђено да ће одсуствовати са посла једну недељу.

Породична кућа Никодиновића јуче је била препуна рођака и пријатеља, који су дошли да изјаве саучешће. Сви тугују за малим Радетом.

– Нахранила сам га у четвртак последњи пут. Изљубио ме је и рекао да ме воли – говори мајка Зорица. – Не знам како ћу да живим без њега! Тражио је воде, али нисам му могла дати после анестезије. У једном моменту рекао је само да не може више да прича, а ја нисам ни слутила да је то последњи пут…

Мали Раденко задобио је отворени прелом руке када је пао са тобогана. Мајка и отац, Зорица и Милан, одвели су га лекару, не слутећи да ће га та повреда коштати живота. После стављања гипса, из дана у дан дечак је имао повишену температуру, а лекари у Лозници сматрали су да је реч о уобичајеној реакцији, да би га тек у среду у касним вечерњим сатима пребацили на Институт за мајку и дете у Београду.

– Када смо Раденка први пут одвели примио га је др Добривоје Бојанић, наместио му руку и ставио гипс. Притом је рекао да је идеално, фантастично намештено, јер је имао у плану или да га шаље у Београд, или да га у Лозници оперише. Те исте вечери дете је већ добило температуру – говори утучени отац Милан, док мајка Зорица немоћно седи поред њега.

Дечак је, причају Никодиновићи, у среду почео и да халуцинира. Доктор Бојанић је предложио да остане у болници да би га сутрадан, „за сваки случај“ послао у Београд. Већ током ноћи, међутим, Раденко је транспортован у Институт за мајку и дете.

– Тамошњи лекари ургентно су реаговали и када сам у 6.15 у четвртак позвао болницу, он је већ био оперисан. Али ово је само почетак наших мука. Стање се компликовало, а лекар са 25-годишњим искуством рекао је да у животу није видео такву руку као код мог сина. Он и његове колеге питали су се зашто гипс није скинут бар на путу између Лознице и Београда да би рука могла да дише – узнемирен је Милан.

Несрећном оцу београдски лекари рекли су и то да су код дечака уочене три бактерије, од којих су две присутне на ранама од ратних повреда или повреда од пољопривредних машина! Све се дало на зло, јер је рука отицала, а гипс је прекинуо крвоток, па је наступило труљење меса, тромбоза и на крају сепса. Није било спаса, иако је у Београду оперисан чак три пута, а захвати су трајали сатима уз асистенцију стручњака са ВМА.

– Спавао сам у петак увече у ауту, нисам се кући ни враћао. Гајио сам наду, али када сам га видео отеченог лица и када су ми рекли да су бактерије нашле пут до његових плућа… Њима тамо свака част, јер ни они нису кући ишли, њих четворица, покушавајући да га спасу. Без обзира на то што је моје дете умрло на њиховим рукама знам да су дали све од себе – каже Милан.

ТЕШКА ИНФЕКЦИЈА

Одмах по пријему у четвртак рано ујутру дечаку је урађен ЦТ ангиографија руке и хитно је оперисан – саопштено је јуче из Института за мајку и дете. – У наредна два и по дана урађене су још две хируршке интервенције и спроведен је третман у хипербаричној комори. С обзиром на изузетно тешко опште стање детета, на лечењу је било ангажовано више лекара и лекарских тимова различитих специјалности, који су континуирано пратили његово стање и правовремено предузимали све потребне дијагностичке и терапијске мере и поступке.

Према ономе што смо незванично чули од лекара у овој установи, дечак је у Београд стигао у изузетно тешком стању са већ проширеном сепсом. Лекари који су били уз дечака кажу да не памте да су скоро видели такву инфекцију.

ОТВОРЕНИ ПРЕЛОМ – ВЕЛИКИ РИЗИК

Више лекара различитих специјалности потврдило је јуче „Новостима“ да није неочекивано да се после отвореног прелома појави инфекција и да у таквим случајевима треба бити посебно обазрив.

– Отворени прелом свакако јесте основа за инфекцију, а ако се појави повишена телесна температура, мора енергично да се реагује – говори један од наших саговорника. – У оваквим трагичним случајевима, без свих детаља о току лечења, незахвално је говорити чак и у начелу, али је једно од важних питања и то да ли је дечак био под терапијом антибиотицима, односно, шта је предузето да се инфекција спречи.

Сепсу у 80 одсто случајева изазивају бактерије, а проблем је што кроз крвоток брзо може да се прошири на читаво тело. Уколико се лечење спроведе у првом сату од појаве симптома, преживљавање је изнад 80 одсто, а после шест сати свега 30 одсто.

ЗАБОРАВЉЕНА СМРТ МАЛОГ АЛЕКСАНДРА

Готово исти случај као код Раденка Никодиновића десио се крајем новембра прошле године, када је после повреде руке од сепсе преминуо четворогодишњи Александар Адамовић из лазаревачког села Жупањац. Сад ће годину дана од његове смрти, а породицу још нико није позвао на саслушање.

– Ништа се не дешава, као да дете и није преминуло – каже нам адвокат породице Милан Лазаревић. – Ни оца ни мајку нико никада није позвао да испричају шта се све збило. Тужилаштво је морало да реагује по службеној дужности, али ево годину дана је прошло, а они ништа изгледа нису покренули. Да јесу, ваљда би нас обавестили.

Дечаков отац Дејан Адамовић каже нам да је обдукција установила да дечак уопште није имао прелом руке, који му је дијагностикован када је 26. новембра прошле године примљен у Дечију клинику у Тиршовој.

– Имао је само нагњечење лакта и гипс му уопште није требало стављати, међутим, лекари су му целу руку умотали у гипс, тако да су му вирили само прсти. Гипс је био превише стегнут, па је Александар добио загушење крви и на крају тровање – тешко говори отац Дејан. – Преминуо је од сепсе, када је бактерија отишла на плућа. Обдукција је утврдила да је све остало било здраво.

Адамовић подсећа да је приликом првог снимања руке у болници у Тиршовој лекар казао да је прелом у лакту. После стављања гипса дете су послали кући и заказали контролу за два дана.

– Тада му је рука поново снимана, али гипс није скидан. Лекар је рекао да је све супер и да дођемо опет за три дана на контролу – каже Дејан. – Нажалост, Александар је добио температуру и сутрадан ујутру на путу до болнице умро.

Извор: novosti.rs