Хало у превозу

[Перса]

Чекајући закон о употреби мобилног телефона у јавном превозу. Сигурна сам да сте сведоци низ разгора мобителним телефоном, који је забележило Ваше и ухо бројних сапутника.

Осим спектра тонова и музике у својству звона, гласног комуницирања које се чује са задње платфоеме до возача, сведоци смо низ смешних, прозаичних оговарачких разговора и дргих разговора.

забележила Перса:

1.

... Ало, аллОООО! Ко је то? Мара?... Мира, не чујем у бусу сам. Кажи... ко? Не чујем...Не чујем те овај мајстор нагазио на гас ко нездрав... зови ме за 5 минута, не за 15... а може за 10 минута... ајде здраво.

2.

Овај разговор је у наставцима јер се скоро сваки дан возимо а глас иако иза позадине већ је познат заједно са свим текстовима.

Аутобус је место предаха и након пет етра удаљености од станице на коју је дотична усла , уколико је дотична иза нас почиње разговор; „ .. ало, како сте? Шта се ради? Како Миличино прасе. Како које што јој је стриц Митар поклонио кад смо били отоич. Колико има кила сад. Немој да га продате, разочараћете дете, стално пита за њега. Па кад ми дођемо почетком новембра да га закољемо....

Други дан ...“ Хало, хало Мицо, ти ли си? Шта брунда? А аутобус нека крнтија. Шта рече Малина? Од ког је чула, Боже саклони. Ма лаже кучка, нисам ја то рекла, очију ми. А шта се љутиш па истина је... па рекла Драгица кад смо били код ујну. Немој да се нервираш.

Следећи дан

Улазим у бус а негде из далека се чује добро познат глас: „... не једи г*вна, стално нешто изврћеш, јесам са села ал се разликујемо. Па много, ја сам сад у бусу а ти на кола, ја идем у Темпо а ти на њиву. Не вређам, јесамса села ал ми се удајом променила вредност...

Тако путовањем заједничким превозом и гласним разговором смо упознали ужу и ширу фамилији, начин комуникације, навике, намере, колико судких спорова су у току, аброва , поверљивих разговора...

3. Млада средњошклка... шта ти је рекао, а ти њему. Ко је био са њим. Стварно, лажеш. Шта сте радили. Ко са ким, хахахахаха. Јел био Ђпле? Није, кад је дошао? Са Цецом??? Ђубре једно лажљиво... није ми криво, раскинули смо. Па јесте није прошло три сата он се смувао...

4. Времешни господин, звони му телефон, звони, звони, сви у бусу се згледамо, док девојка до господина не изговори „звони Вам мобилни...“ А? Који? Аааааа вади загледа где је дугме прислања на уво и раздере се АЛООООО! Ало, Алоооооо, ало..... Враћа мобилни у ђеп, након пар минута опет звони он не чује... и тако дође станица за мој излазак!

5. Пословни разговор: „ предала сам шефе све уредно, мора да Вам је на столу . Била сам са Славицом из благајне, ... време па увек радим прековремено у 18часова... немојте да вичете на мене. Смањићете ми плату, па прво ми исплатите оне четири које ми нисте платили...“ затвара телефон...

[Перса]

Забележио Дудар

Incoming call...

- "Ало... кажи срце, да у превозу сам... Ам?... Какве длаке?... Коса?... Откуд знам чија је, каква су ти бре то питања... Црна? Па откуд знам, Милошева... да... да... Знам какву косу има Милош, да... Добро онда није његова... да... е слушај ја сам сад у превозу, бићу кући кроз пола сата... да... Где ћеш бре додеш? ... Дај немој да се глупираш, какве длаке какви бакрачи, седи ту и сачекај ме... Откуд знам чија је, не параноиши... не... добро... Соњина је онда, ј*боте ал си напорна, знаш прошли викенд кад смо сви ту скупа седели... да... да, сећам се где је Соња седела, да... само по кревету су? Ј*бига не знам... да... да... добро... види немој да п*здиш него ме сачекај... добро... нећу... аха... да... нисам бре јеботе, и не знам чије су, ако ме сач... Каква сад чарапа? ... Чарапе добро да... Не знам, моје су ваљда, ил твоје... Нису твоје? Онда су моје ј*бига... да... па моје, не видим чије би биле... да... па како изгледају? Е до к**ца... Мислим не знам, нису моје ал... е, добро бре добро, само ме сачек..."

Call ended.

До мојега...

Outgoing call...

- "Aло... добро бре идиоте јел сам ти сто пута реко да усисаш пре него што кренеш. Шта шта?! Па ј*боте дал си нормална... лињаш се ко доберман... Шта? Знам како изгледа доберман, да... слушај ј*бе ми се што се добермани не лињају, ти се љињаш све у шеснес... Па размисли мало које ми је боје кревет а које ти је боје коса... да... да... Јок није видела, Саша Матић већ има хит о томе а она да не види, па јел има нешто што она не може да види?! Ј*боте... добро да... не... не знам... откуд бре знам, она је сад кући ја сам у превозу. Добро. Не сери бре, никад не слушаш шта ти кажем, лепо сам ти реко дусисаш... Па нешто откудјазнам, да је од Милоша, Соње... да... па наравно да није поверовала, то што сам ја кретен не значи да се виђам са два кретена истовремено... да... добро нећу да вређам, јесте сомина сам... да... јесте... А где су ти чарапе?... Да... те које сад носиш пи_да ти материна, како које... ау-ау па шта си мислила где су, ето сад више не мораш да бринеш... да... реко сам да су моје... наравно да није поверовала розе су и на штрафте ј*боте... да... Па како ниси провалила да си боса, ј*бем му сокне и доколенице?! Да... па јес вала... и с вама женама кад носите по пет пари по торбама, да си имала само једне не би било проблема сада... да... не подсећај ме на косу... не... да... е слушај не могу више сад да причам с тобом... не знам... откуд знам, ајде чућемо се... ЋАО!"

Call ended.

Incoming call...

- "Ало... ћао мама... ево у превозу сам, да... Па шта знам, за једно пола сата... Тиквице? Откуд знам ј*бига... аха... ма не псујем... да... нисам нервозан... мхм... нисам бре нервозан... па да... Врућина па можда због тога... да... Па не знам за тиквице, то и није храна него чисто онако, откуд знам дал би хтео даи једем... да... Све је у реду стварно, нисам нервозан... да... Легла ми је плата, да... Није ме ујка опет звао за компјутер лепо ти кажем све је у реду... да... Добро јешћу их ако их спремиш или нећу ако не спремиш... да... нисам... не, стварно није... А?! Мусака?! Е па видиш може, боље мусака... па да... ајде узећу ја сад леба успут, и кисело млеко, да... Е па супер онда, видимо се... ај ћао мама, ајд..."

[Перса]

Bonton opšte "mobilizacije"

Prikupljajući materijal za temu o prihvatljivoj upotrebi mobilnih telefona na javnim mestima, novinar "Vremena" našao se lično pogođenim, prepoznavši se u mnogim navedenim negativnim primerima

Nedavno je u jednoj beogradskoj kafani jedan prevejani kafanski zabavljač veoma moderno dopisao čuvenu pesmu "Stani malo kafanski sviraču". Svirajući u tamburu i pevajući, ovaj bard je jednim okom motrio na mobilni telefon, vidno postavljen na stolu za muziku. Čuvši u jednom trenutku da mu draga sprava tercira, pročitao je sa ekrana poznati i omiljeni broj svog menadžera, prekinuo pesmu na pola, javio se, dogovorio tezgu, završio razgovor i potom nastavio tamo gde je stao. Gosti objekta, sve same stalne mušterije, nisu pravili pitanje. Svirač se kasnije u razgovoru sa novinarom "Vremena" malo pokajao, dodavši da je ova njegova inovacija još uvek u eksperimentalnoj fazi, o čemu svedoči i činjenica da mobilni telefon, i pored aktivnog učešća u zabavljanju gostiju te večeri, nije dobio ni dinar bakšiša.

Naš današnji život obiluje primerima poput ovog, pa još i gorim. Brzina širenja mobilnih komunikacija zatekla nas je sasvim nespremne, tako da smo iz (kratke) faze oduševljenja ili strahopoštovanja prema vlasnicima mobilnih telefona neprimetno i brzo skliznuli u fazu netrpeljivosti prema onima koji veruju da je svako vreme i svako mesto dobro za telefoniranje. Ili, jednostavnije rečeno, domaća etikecija ima jedno jedino pravilo koje kaže da se telefon koristi tamo gde dobacuje mreža, a ne koristi tamo gde to nije slučaj.

Da vas utešimo, problem je globalan, što će reći, nismo mi baš najgori na svetu. U drugim zemljama, međutim, mobilni operateri pokreću velike medijske kampanje kako bi svoje pretplatnike upozorili da svoje novostečene navike telefoniranja usklade sa okolnostima. Iako deluje neverovatno da vas operateri nagovaraju da izbegnete razgovor, njihovi argumenti imaju dalekosežan značaj. Tortura korisnika mobilnih telefona nad okolinom mogla bi u skorije vreme da rezultira krajnje negativnim imidžom, što bi moglo da dovede do drastičnog pada broja korisnika koji drže do sebe i ne žele etiketu "džibera". Takođe, postavljajuži neke standarde u ponašanju s nadom da će ih korisnici dobrovoljno prihvatiti, operateri žele da izbegnu nametanje propisa od strane društva, što je loše za biznis (pitajte proizvođače duvana).

Pravila ponašanja iznesena u ovom tekstu predstavljaju izbor iz raznovrsnih priručnika sa raznih strana sveta. Amerikanci su za potrebe svojih korisnika, inače sklonih da u telefonskom razgovoru otvaraju dušu i prepričavaju i detalje iz života koje je bolje prežutati, pri tom potpuno ignorišuži okruženje, angažovali autoritete za bon-ton, poput Pegi Post, zamolivši ih da svoje znanje primene na materiju. Italijani korisnicima popularnog "telefonina" dele uputstvo na 63 strane koje detaljno navodi sve moguže i nemoguže situacije u kojima se čovek sa mobilnim može naži, i naglašavaju da je "mobilni telefon izuzetno privatna stvar koja se pozajmljuje samo osobi pred kojom nemamo nikakvih tajni". Kampanje za adekvatnu upotrebu mobilnih telefona naročito su jake u Skandinaviji, gde je u odnosu na broj stanovnika procentualno najveži broj korisnika, a nimalo ne zaostaju mediteranske zemlje (Izrael, Španija, Grčka), gde su mobilni telefoni u domenu ortopeda jer se smatraju produžetkom šake.

U nekim zemljama u restoranima, vozovima, čekaonicama, pored prostora za pušače, prave se i prostori za one koji žele da pričaju telefonom. Dok ta moda ne stigne i do nas, proučite malo (neka) pravila ponašanja koja smo probrali za vas.

Naravno, ignorišite telefon dok čitate.

Proučite uputstvo za korišćenje aparata

[Перса]

Mobilni

Podilaženje ljudskoj ranjivosti

kucanje poruka na mobilnom telefonu zamenjuje lične kontakte

Tehnologija nam se nudi za arhitektu naše intimne sfere. Ovih dana ona sugeriše supstitute koje teraju realno u izgnanstvo.

Šeri Terkl: Sami zajedno;

najzanimljivije delove iz knjige „Sami zajedno“ (Clio, prevod Biljana Stanković) čija je autorka osnivačica i direktorka Instituta za proučavanje odnosa tehnologije i identiteta na prestižnom MIT-u i klinički psiholog. Šeri Terkl izučava naše promenljive veze sa digitalnom kulturom, prikazujući kako mobilne tehnologije, socijalne mreže i humanoidna robotika menjaju naš rad, porodicu i identitet.

Reklama za Second Life, virtuelni svet u kom možete izgraditi sopstveni lik, kuću, porodicu i društveni život, u osnovi poručuje: „Konačno, mesto na kom možete voleti svoje telo, voleti svoje prijatelje i voleti svoj život.“ U Second Lifeu je gomila ljudi preko svojih avatara predstavljena kao mnogo bogatija nego što jeste u pravom životu, mnogo mlađa, mršavija i bolje obučena. A očarani smo i idejom društvenih robota, koje je većina upoznala u obliku veštačkih kućnih ljubimaca. „Žužu“ hrčci kućni ljubimci, „hit“ igračka praznične sezone 2009-2010, predstavljeni su kao „bolji“ nego što bi bilo koji stvarni ljubimac mogao to da bude. Rečeno nam je da su ljupki i responzivni, da ne zahtevaju čišćenje i da nikada ne umiru.

Tehnologija je zavodljiva kada mogućnosti koje ona pruža podilaze ljudskoj ranjivosti. A kako se ispostavlja, mi smo i te kako ranjivi. Usamljeni smo, ali se plašimo bliskosti. Digitalne veze i društveni roboti nude iluziju druženja bez obaveza koje nosi prijateljstvo. Naš umreženi život nudi mogućnost da se sakrijemo jedni od drugih, iako smo privezani jedni za druge. Radije bismo kucali poruke nego pričali. Jednostavna priča, ispričana sopstvenim rečima razdražene majke u kasnim četrdesetim, dočarava ovakvo stanje stvari:

Bila mi je potrebna nova dadilja. Kako bih obavila intervju sa njima, volim da odem do mesta na kom žive kako bih ih videla i u njihovom okruženju, ne samo u svom. Tako sam zakazala sastanak da bih intervjuisala Roni, koja se bila prijavila za posao. Pojavljujem se na njenim vratima i njena cimerka mi otvara. Ona je dvadesetjednogodišnja mlada žena koja kuca poruke na svom „blekberiju“. Njeni palčevi su u zavojima. Boli me na sam pogled i pokušavam da budem saosećajna. „To mora da boli.“ Ali ona samo sleže ramenima. Objašnjava da je još uvek sposobna da kuca. Kažem joj da sam tu kako bih razgovarala sa Roni; ovo je njen intervju za posao. Da li bi možda bila ljubazna da pokuca na vrata Ronine spavaće sobe? Devojka sa zamotanim palčevima izgleda iznenađeno. „A, ne“, kaže ona, „ne bih nikad to učinila. Bilo bi to suviše nametljivo. Poslaću joj poruku“ .

Ceo prilog na linku Navedeni smo da se zapitamo šta takve stvari nagoveštavaju.

[JESSY]

стварно није нормално шта се ради код нас са мобилним телефонима...свакоднено по аутобусима сам приморана да слушам разговоре типа које си ти поставила...данас не постоји особа у бус-у која нема телефон, почев од клинаца (који стално нешто или неког снимају 'вероватно за ју тјуб, до матораца, којима је потребно једно пола сата да схвате да звони њихов телефон, па онда док се снађу да се јаве и на крају, пошто су углавном сви глуви, почињу тако да се деру, да истог момента доживиш стрес...још да напоменем да су то углавном јајновији телефони ...а имају их и циганчићи који просе...

[feeble]

Мени је најгоре кад причају са оним хендсфри, колико пута сам помислио да је човек луд и сам са собом прича док не схватим да прича на телефон..

[JESSY]

Мени је најгоре кад причају са оним хендсфри, колико пута сам помислио да је човек луд и сам са собом прича док не схватим да прича на телефон..

да, да....слажем се.... 0102_laugh

[ratko]

Svako čuje i vidi ono šta hoće . Ake neće ,ništa neće ni čutu ni videti .

[Перса]

Virtualna komunikacija, poruke i razgovor jedan na jedan oči u oči izbor je naš.

[Перса]

Kada mobilni telefoni ne služe samo za razgovor!

kada nas iznervira sagovornik, kada se isprazni baterija kada nam je najvažnije da nešto čujemo, kada je neko važan nedostupan.... i takmičenje sport bacanje mobilnih telefona....

Završio se i deveti svetski šampionat u bacanju mobilnih telefona u daljinu. Ovo je bio prvi put da se takmičenje ne održava u Finskoj, već u estonskom gradu Narva. Pored više od 50 takmičara iz Sjedinjenih Američkih Država, Južne Koreje, Japana, Finske, Švedske, Estonije, Rusije i drugih zemalja, kao šampioni u ovoj disciplini su izašli dva Estonca, jedan Finac i jedan pas!

U muškoj kategoriji pobednik je telefon bacio na daljinu od 85 metara, u ženskoj je najudaljenija tačka do koje je stigao mobilni telefon 41 metar, dok je dvanaestogodišnji dečak iz Finske bio najbolji u dečijoj kategoriji uspevši da baci mobilni na daljinu od 55 metara. U takmičenju u „slobodnom stilu” pobednica je ženka psa iz Estonije, po imenu Kara, koja je uspela da baci telefon čitavih 30 centimetara.

[Перса]

&JESSY Stvarno nekada glasni razgovori nas dekoncentrišu i izvlače iz naših misli.

feeble zaista se zabrinemo za one koji sami sa sobom razgovaraju.

ratko

Svako čuje i vidi ono šta hoće . Ake neće ,ništa neće ni čutu ni videti .

To nas malo kritikuješ što zapažamo događaje u životnom okruženju?

Možda si ti jedan od onih koji vole da komotno razgovaraju fonom ili ...?

[JESSY]

Svako čuje i vidi ono šta hoće . Ake neće ,ništa neće ni čutu ni videti .

неће бити да је тако...

[JESSY]

Evo kako da doskočite ljudima koji glasno pričaju telefonom u javnosti (VIDEO)

Ako ste od onih koje posebno nerviraju nepristojni ljudi koji u javnom prevozu, čekaonicama ili radnjama gotovo urlajući pričaju na telefon - ovo je video za vas.

 

Ekipa Mediocre Filmsa došla je na vrlo jednostavnu i efikasnu ideju, a da se ljudima sviđa dokazuje i činjenica da je njihov video u tri dana prikupio gotovo sedam miliona pregleda na Youtube-u.

Postavka je prilično jednostavna: počnite da se pravite da telefonske galamdžije pričaju sa vama, pa im odgovarajte na pitanja koja postavljaju u slušalicu.

Akcija će biti još interesantnija ako to činite sa telefonom na svom uhu, praveći se da i vi razgovarate sa nekim. Pogledajte kako to izgleda.

http://www.nadlanu.com/pocetna/zabava/zanimljivosti/Evo-kako-da-doskocite-ljudima-koji-glasno-pricaju-telefonom-u-javnosti-VIDEO.a-215334.299.html