Zašto su Ateisti Srbije protiv Srpske pravoslavne crkve?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Odgovoriću ti natenane kad dođem sa posla kući. Sad ću samo da postavim osnovnu tezu: Religija je odgovor čoveka na nesigurnost i strah od smrti.  U svim razgovorima koje sam vodio sa verujućim se na kraju svodi na strah od smrti.

 

Ne,religija je ponovno uspostavljanje veze sa Bogom....i losta ti ta postavka....smrt je neminovnost ....smrt je svojstvo prirode....zasto bi se neko plasio toga?

[cloudking]

E sad kao smrt nije tolko bitna za veru a cela religija vam se zasniva na "pobedi" nad smrcu... Da li bi hriscanstvo postojalo u vidu "pronalazenja sebe" ili "trazenja svog smisla" da hrist nije "pobedio" smrt?

 

Tesko.

[Славен]

Hvala što ste sačekali ovih nekoliko sati. Imao sam dosta posla i sigurno se ne bih dovoljno precizno izrazio. Moguće je da ću i sad biti nedovoljno precizan, ali ću dati sve od sebe.

Po mom mišljenju, treba početi od praistorije. Naime, ljudi u tom vremenu su posmatrali prirodu oko sebe, i pošto nisu imali dovoljno razvijene mehanizme kojima bi upoznavali prirodu, počeli su da daju ljudske osobine manifestacijama prirode. Kako je vreme prolazilo, i kako su imali više vremena da se bave i nepoznatim aspektima prirode (jer su prestali da budu nomadi i počeli su da žive na jednom mestu, te da stvaraju više hrane nego što je neophodno) počeli su da se bave naukom, filozofijom i posmatranjem prirode. Tada su počeli da postavljaju novo pitanje. Umesto kako preživeti (jer je to odgovoreno) sada imamo pitanje kako nešto funkcioniše. Pošto je čovek egocentrično biće, uskoro je počeo da prirodnim silama dodeljuje ljudske likove i tako dobijamo politeističke kultove, a zatim i religije. Vremenom su ti razni bogovi počeli da se stapaju u dva suprotna boga: benevolentnog i malevolentnog. Naravno, pošto svi mi sebi želimo dobro, i onda postavljamo benevolentnog boga ispred i proglašavamo ga svemogućim, sveznajućim i sveprisutnim. 

 

Da li je jasan ovaj uzrocno posledični sled?

 

Kako se ovo odnosi prema smrti? Čovek, kao uostalom i sve životinje, ima izražen nagon za samoodržanjem, i boji se smrti, jer to znači prekid sa realnošću u kojoj bitišemo. Zato je smrti počeo da daje još u preistorijska vremena poseban značaj. Započeo je sa pripremama koje su neophodne da bi se čovek održao na „onome svetu“. Negde je to bilo prosto sahranjivanje, negde su to bili posebni rituali koji su olakšavali tranziciju, negde je to bilo građenje monumentalnih grobnica gde su vladari sahranjivani zajedno sa živim ljudima. Opet, kako se menjao odnos prema silama/božanstvima/bogu, tako se menjao i odnos prema smrti. Više nije bitno da sahrane čoveka u putnoj ratnoj opremi, već je bitno da je taj čovek živeo pobožan i krotak život (na stranu društveno-korektivni faktor takvog načina razmišljanja). Vernik na taj način savladava strah od smrti jer mu je obećano da će živeti večno/u jedinstvu s Bogom/u raju/sa četrdeset devica kad njegovo telo prestane da funkcioniše.

 

Eto, ovde po mom mišljenju leži potreba za verom i religijom. Čaši žuči (smrti) daje čašu meda (večni život)! Onaj ko ne može da se izbori sa svojom konačnosti treba da dobije iluziju večnog života, makar da bi mirno umro. Za mene je takva osoba psihički slaba. 

 

 

Plasiti se smrti je isto kao plasiti se spavanja lol

 

S tim da se nećeš probuditi, niti ćeš sanjati.

 

Pobrkani loncici, uglavnom se ateisti plase smrti, mozda ne za zivota, ali na samrti bude druga prica, i to horor

 

Izuzetaka uvek ima...

 

Kao što rekoh, nagon za samoodržanjem.

 

ОК. Сачекаћу. Боље тако опширније и детаљније него кратко и нејасно. Што је брзо то је и кусо, каже наш народ

 

Јер си ти прочитао шта сам ја написао.? Верници, не сви наравно, се не плаше смрти. Страх од смрти је природна. Није то карактеристично само за вернике, него за СВЕ људе. Верници могу да превазиђу тај природни страх и да га победе.

 

Неки подвижници не само што се не плаше смрти, него се и насмеју након смрти. Као покојни отац Јосиф Светогорац (слике доле)

 

 

 

 

 

 

Ako nekog ovde poštujem kao sagovornika od verujućih, to si ti, Ignjatije, i još neke sa foruma. upravo zbog boldoovane rečenice.

 

Ostatak sam objasnio gore.

 

Да, да, поготово су "слаби" они који су добровољно ишли на муке и страдања, Христа ради. Они су се баш плашили смрти.

 

I drugi su išli na muke i stradanja! ____________ (uneti ideju po želji) radi! Takođe im je obećano nešto posle smrti. Zašto oni nisu u pravu, a ti jesi?

 

Jap...to je odgovor ateiste u kojem je uključena sopstvena projekcija na pitanje Ja kad sam se obratio, na milionitom mestu je bilo pitanje smrti a na prvom mestu smisao života i ko sam ja ustvari. Onaj ko se "upustio" u pitanje religije zbog smrti, ostao je u domenu religije (obredi, rituali, prazno)...a ko je veri pristupio zato što je u njoj prepoznao svoju suštinu, taj ni ne razmišlja o smrti kao takvoj.

 

Jeste. Možeš da budeš plitko religiozan (nepromišljajuće), ili duboko religiozan (promišljajuće). Zato i jesu napisane silne knjige i eseji Svetih otaca koji su se bavili tematikom. Hrišćanstvo, i druge velike religije, u sebi imaju mnogo toga dobrog, ne sporim, čak i iz njih izvlačim pouke, ali ih ja vidim kao značajne metafore o ljudskom postojanju, a ne kao služenje Bogu.

 

 

 

Тако да треба понављати, Вјера рађа страх, Вјера рађа страх, Вјера рађа страх, Вјера рађа страх, Вјера рађа страх.

 

 

Ovo mi liči na: „Hiljadu puta ponovljena laž postaje istina“. Znaš li ko je napisao ovaj osnovni postulat moderne propagande i medija?

Na žalost, ako nešto ponovimo hiljadu puta, a ono prvi put nije odgovaralo istini, onda ni posle hiljadu puta neće postati istina. Ali će izvestan broj ljudi da poveruje u tu laž.

 

E da, rečenicu je napisao Gebels.

 

Ne,religija je ponovno uspostavljanje veze sa Bogom....i losta ti ta postavka....smrt je neminovnost ....smrt je svojstvo prirode....zasto bi se neko plasio toga?

 

Zato što je normalno plašiti se smrti, to je ono što nas, kao jedinke, ali i kao društvo, gura napred.

[Midrash]

 

 

 

Jeste. Možeš da budeš plitko religiozan (nepromišljajuće), ili duboko religiozan (promišljajuće). Zato i jesu napisane silne knjige i eseji Svetih otaca koji su se bavili tematikom. Hrišćanstvo, i druge velike religije, u sebi imaju mnogo toga dobrog, ne sporim, čak i iz njih izvlačim pouke, ali ih ja vidim kao značajne metafore o ljudskom postojanju, a ne kao služenje Bogu.

 

 

Pogrešno ih vidiš. Čovek se. prirodno, plaši smrti, ali to nema veze sa verom a još manje sa time da je strah od smrti proizveo veru - možda paganske religije, ali hrišćanstvo sa time nema veze. Ako čitaš oce, onda to možeš i da vidiš kod njih. 

[DYNABLASTER]

Da to je osnovna greska koju prave ateisti.

U hriscanstvu nije strah od puke smrti, nego strah od nezadobijanja vecnog zivota u Bogu, ta dva pojma iako naoko isti, potpuno su razliciti.

[hansbrough]

Odnos prema napretku u životu može biti aktivan i pasivan (važno/nije važno), a odnos prema unutrašnjem (zašto živeti?) može biti materijalistčki ili spiritualistički. Pa postoji:

 

Aktivno materijalistički odnos prema životu;

Aktivno spiritualistički (protestantizam uglavnom, rimokatolicizam)

Pasivno spiritualistički (pravoslavlje, islam, budizam, hinduizam)

Pasivno materijalistički (nihilizam).

 

Aktivan odnos podrazumeva pozitivan odnos prema životu i svetu, pasivan negativan odnos (otuda device, reinkarnacije i slična čudesa)... tako da ne može da se kaže da svaki vernik veruje zbog svoje slabosti i straha od smrti. Vernik ne može da zamisli svoj život a da se ne zapita zašto živi, a ne samo kako da živi ... ostali ili biraju da to pitanje ignorišu ili da daju negativan odgovor. 138999  

[Ignjatije]

Ako nekog ovde poštujem kao sagovornika od verujućih, to si ti, Ignjatije, i još neke sa foruma. upravo zbog boldoovane rečenice. Ostatak sam objasnio gore.

 

Делим твоје мишљење. Такође ћу и ја теби одговор написати касније, јер сам сада у некој гужви и нисам  баш у форми за овако озбиљне и дубоке теме. Видим да си образован и озбиљан човек, и хтео бих да и мој одговор буде што квалитнији.

 

Зато не замери ако мало окасним са одговором. Живи били па се чујемо

[CecaV]

Da to je osnovna greska koju prave ateisti.

U hriscanstvu nije strah od puke smrti, nego strah od nezadobijanja vecnog zivota u Bogu, ta dva pojma iako naoko isti, potpuno su razliciti.

Upravo je "strah od nezadobijanja večnog života u Bogu" racionalizacija straha od smrti.  Vidim da  se neki vernici na ovom forumu "pravdaju" da njihova religija nije vođena strahom od smrti.  Nema potrebe za pravdanjem, već za razumevanjem.  Taj strah je skoro uvek nesvestan.

Inače, ... čini mi se da ima puno lošeg u shvatanju da će vera u tog-i-tog da te dovede do večnog života.   Ako baš hoćemo da stremimo večnom životu, kako to da nisu potrebna samo dela, već se insistira na veri?

    [ pozdrav svima dobronamernima, ovo mi je prvo javljanje ]

[Ignjatije]

Ево да одговорим као што сам и обећао :

 

Da li je jasan ovaj uzrocno posledični sled?

 

Јесте, осим за Хришћанство (донекле и за Јудаизам). Оно је настало на сасвим другачији начин.

 

Vernik na taj način savladava strah od smrti jer mu je obećano da će živeti večno/u jedinstvu s Bogom/u raju/sa četrdeset devica kad njegovo telo prestane da funkcioniše. Eto, ovde po mom mišljenju leži potreba za verom i religijom. Čaši žuči (smrti) daje čašu meda (večni život)! Onaj ko ne može da se izbori sa svojom konačnosti treba da dobije iluziju večnog života, makar da bi mirno umro.

 

Први, и многи касније до дана данашњег, Хришћани су претрпели страдања и смрт да би били са Исусом Христом. Не зато јер су се плашили смрти него јер су Га волели. Е сад, да ли љубав нужно подразумева страх и користољубље ? Мислим да не. Ако волиш богату девојку и имаш жељу да је ожениш, то подразумева и да ћеш имати лагодан и удобан живот, али не мора да значи да је то разлог за женидбу и да је не волиш искрено. Ту исту девојку, ако је волиш, би оженио и да је сиротица, болесна, инвалид (има таквих случајева). И шта је ту разлог ако не љубав и жеља да будеш са оним кога волиш ? Иста је ствар и са хришћанима, не свим наравно. Ја се не плашим пакла као неког места где се крчкају људи, јер у то не верујем. Не очекујем никакве девице јер "тамо" тога неће ни бити (по учењу Исуса). Верујем јер волим Бога Исуса Христа, у Његовом учењу проналазим смисао свог живота... и да, волео бих да са Њим проводим вечност.

 

Za mene je takva osoba psihički slaba.

 

Можда. Али баш таква коју си описао. Али да ли се то односи и на мој опис вере изнад ?

 

I drugi su išli na muke i stradanja! ____________ (uneti ideju po želji) radi! Takođe im je obećano nešto posle smrti. Zašto oni nisu u pravu, a ti jesi?

 

Јесу. Причали смо о томе раније на форуму. Битно је за шта су ишли. Хришћани су страдали за оно и Оног што су релално видели. Не за идеологију, не за визије неког човека који им је причао слатке приче... него су својим очима били очевици вере и Бога за кога су страдали, јер нису хтели да Га се одрекну. А то је велика разлика. Јеси ли прочитао Нови Завет и, ако јеси, колико си то пручавао ?

 

На последње питање из цитата ти нећу одговорити, барем за сада, јер захтева веома опширан одговор. Целу једну тему.

 

Zato što je normalno plašiti se smrti, to je ono što nas, kao jedinke, ali i kao društvo, gura napred.

 

Их сад. Фројд каже да је то "кекс". Мада му не верујем када видим одређене монахе и старце. По теби је то страх од смрти. И опет постоје људи који се ни смрти не плаше... па долазимо до онога после смти... Изгледа да нас као индивидуе не гура напред иста ствар, а камоли цело друштво.

 

 

[Ignjatije]

Ево једног веома старог али јако квалитетног текста. Отворих и тему са њим https://www.pouke.org/forum/topic/27118-%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%84-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5/

 

Писац је живео од 350-407 године.

[Славен]

Upravo je "strah od nezadobijanja večnog života u Bogu" racionalizacija straha od smrti.  Vidim da  se neki vernici na ovom forumu "pravdaju" da njihova religija nije vođena strahom od smrti.  Nema potrebe za pravdanjem, već za razumevanjem.  Taj strah je skoro uvek nesvestan.

Inače, ... čini mi se da ima puno lošeg u shvatanju da će vera u tog-i-tog da te dovede do večnog života.   Ako baš hoćemo da stremimo večnom životu, kako to da nisu potrebna samo dela, već se insistira na veri?

    [ pozdrav svima dobronamernima, ovo mi je prvo javljanje ]

 

dobrodošla. 

 

Ево да одговорим као што сам и обећао :

 

 

 

 

Јесте, осим за Хришћанство (донекле и за Јудаизам). Оно је настало на сасвим другачији начин.

 

 Poreklo Judaizma. Ukratko: Judaizam ima korene u starosemitskoj politeističkoj religiji bronzanog doba. Moja teza stoji

 

 

Први, и многи касније до дана данашњег, Хришћани су претрпели страдања и смрт да би били са Исусом Христом. Не зато јер су се плашили смрти него јер су Га волели. Е сад, да ли љубав нужно подразумева страх и користољубље ? Мислим да не. Ако волиш богату девојку и имаш жељу да је ожениш, то подразумева и да ћеш имати лагодан и удобан живот, али не мора да значи да је то разлог за женидбу и да је не волиш искрено. Ту исту девојку, ако је волиш, би оженио и да је сиротица, болесна, инвалид (има таквих случајева). И шта је ту разлог ако не љубав и жеља да будеш са оним кога волиш ? Иста је ствар и са хришћанима, не свим наравно. Ја се не плашим пакла као неког места где се крчкају људи, јер у то не верујем. Не очекујем никакве девице јер "тамо" тога неће ни бити (по учењу Исуса). Верујем јер волим Бога Исуса Христа, у Његовом учењу проналазим смисао свог живота... и да, волео бих да са Њим проводим вечност.

 

A voleli su ga jer su mu verovali da će kad umru biti sa njim. Da iskoristim tvoj primer:

Pera kaže da je čuo za bogatu devojku, i kaže da ti treba da se oženiš sa njom. Takođe tvrdi da je lepa i pametna. Pokazuje ti knjigu za koju tvrdi da su je napisali Perini prijatelji. Međutim, ni Pera je nije upoznao, već je na osnovu knjige hvali. I nećeš je stvarno upoznati sve dok se ne venčaš (umreš) sa njom. 

 

I opet, učenje Hrista je super. Neka tumačenja Hristovih naslednika su loša.

Primeri (večni život, device) su dati da ukažem kako različite religije na različit način prikazuju život posle smrti, te se na taj način bore protiv konačnosti života.

 

Можда. Али баш таква коју си описао. Али да ли се то односи и на мој опис вере изнад ?

 

 Da

 

 

Јесу. Причали смо о томе раније на форуму. Битно је за шта су ишли. Хришћани су страдали за оно и Оног што су релално видели. Не за идеологију, не за визије неког човека који им је причао слатке приче... него су својим очима били очевици вере и Бога за кога су страдали, јер нису хтели да Га се одрекну. А то је велика разлика. Јеси ли прочитао Нови Завет и, ако јеси, колико си то пручавао ?

Zar hrišćanstvo nije ideologija?! Po mom mišljenju jest. I ako Propoved na gori nije slatka priča ja onda ne znam šta jeste. (Da ne ulazimo u detalje koliko je toj propovedi dodato i oduzeto dok nisu definisana Jevanđelja. Sigurno znaš kako se brzo menjaju priče kad idu od uva do uva.)

 

На последње питање из цитата ти нећу одговорити, барем за сада, јер захтева веома опширан одговор. Целу једну тему.

 

 Slažem se. 

 

 

Их сад. Фројд каже да је то "кекс". Мада му не верујем када видим одређене монахе и старце. По теби је то страх од смрти. И опет постоје људи који се ни смрти не плаше... па долазимо до онога после смти... Изгледа да нас као индивидуе не гура напред иста ствар, а камоли цело друштво.

Postoje četiri osnovna vitalna nagona:

 

• za hranom, 
• za življenjem, 
• polni nagon, 
• roditeljski nagon. 

Nijedan nije prvi, nego se međusobno prožimaju. Kad govorimo o smrti, osnovni je nagon za življenjem (i posle fizičke smrti). Da bi zadovoljila taj nagon, osoba prihvata ideju o životu posle smrti. 

 

Keks ima drugu svrhu, ne pričamo sad o tome.

[Ignjatije]

Ukratko: Judaizam ima korene u starosemitskoj politeističkoj religiji bronzanog doba. Moja teza stoji

 

Има сличности. Нормално кад су доживели исте догађаје. Али је Јудаизам по суштини посебан. Јевреји су невероватан и чудан народ. Он сам је донекле доказ за Бога у којег верује. Прослављају сећања на невероватне догађаје. О пророчанствима да и не говорим.

 

Него, првенствено сам мислио на Хришћанство. Зато сам Јудаизам ставио у загради. Хришћанство није настало по оној твојој дефиницији.

 

A voleli su ga jer su mu verovali da će kad umru biti sa njim.

 

Да. Али то није љубав из страха од смрти. То је љубав из Љубави према Господу.  Колико сам читао у житијама Светих ни један мученик није говорио пре предстојећим мукама, ни за време њих, како је радостан јер неће завршити у паклу, нити је претио онима који га муче и плашио их таквим стварима. Не сећам се тога. Него су се радовали што ће бити са Господом.

 

Pera kaže da je čuo za bogatu devojku, i kaže da ti treba da se oženiš sa njom. Takođe tvrdi da je lepa i pametna. Pokazuje ti knjigu za koju tvrdi da su je napisali Perini prijatelji. Međutim, ni Pera je nije upoznao, već je na osnovu knjige hvali. I nećeš je stvarno upoznati sve dok se ne venčaš (umreš) sa njom. 

 

Не разумем те баш. Апостоли и многи први Хришћани су познавали Исуса лично. Записали то у Новом Завету. Касније су људи из тога упознали Исуса, али су Га пре свега доживели у себи. Мада теби као атеисти то не значи пуно.

 

Zar hrišćanstvo nije ideologija?! Po mom mišljenju jest. I ako Propoved na gori nije slatka priča ja onda ne znam šta jeste. (Da ne ulazimo u detalje koliko je toj propovedi dodato i oduzeto dok nisu definisana Jevanđelja. Sigurno znaš kako se brzo menjaju priče kad idu od uva do uva.)

 

Хришћанство је жива вера живога Бога. То значи да има утемељење у реалним догађајима преко конкретних реалних људи, а не у визијама само једног човека (Ислам). Приче и цитати из Новог Завета се налазе и у списима апостолских ученика. Тако да та теза о мењању и писању Библије вековима касније не пије воду. Да не спомињем 4 различита Јеванђеља која причају исту причу и посланице апостола.

 

Da

 

Можеш ли да то појасниш ? Због чега сам ја психички слаб ?

 

 

 

 

[DYNABLASTER]

Mnogi ateisti takodje ne umeju da vide razliku izmedju psihickog i duhovnog

[Славен]

Има сличности. Нормално кад су доживели исте догађаје. Али је Јудаизам по суштини посебан. Јевреји су невероватан и чудан народ. Он сам је донекле доказ за Бога у којег верује. Прослављају сећања на невероватне догађаје. О пророчанствима да и не говорим.

 

Него, првенствено сам мислио на Хришћанство. Зато сам Јудаизам ставио у загради. Хришћанство није настало по оној твојој дефиницији.

 

 Želiš da kažeš da hrišćanstvo ne proizilazi iz judaizma? Ja sam bio ubeđen da je hrišćanstvo = judaizam 2.0 

 

 

Да. Али то није љубав из страха од смрти. То је љубав из Љубави према Господу.  Колико сам читао у житијама Светих ни један мученик није говорио пре предстојећим мукама, ни за време њих, како је радостан јер неће завршити у паклу, нити је претио онима који га муче и плашио их таквим стварима. Не сећам се тога. Него су се радовали што ће бити са Господом.

 

 Ne, moja teza je da je čovek sebe ubedio da postoji Bog (pun ljubavi) da bi svoj strah od smrti pacifikovao. Ako ti sebe ubediš da ćeš živeti i posle smrti, ti se onda smrti ne bojiš. Ovo ostalo je moguća propaganda. Kao kad bi Kneževu večeru kneza Lazara shvatao bukvalno. 

 

 

Не разумем те баш. Апостоли и многи први Хришћани су познавали Исуса лично. Записали то у Новом Завету. Касније су људи из тога упознали Исуса, али су Га пре свега доживели у себи. Мада теби као атеисти то не значи пуно.

Хришћанство је жива вера живога Бога. То значи да има утемељење у реалним догађајима преко конкретних реалних људи, а не у визијама само једног човека (Ислам). Приче и цитати из Новог Завета се налазе и у списима апостолских ученика. Тако да та теза о мењању и писању Библије вековима касније не пије воду. Да не спомињем 4 различита Јеванђеља која причају исту причу и посланице апостола.

 

 Jevanđelisti su živeli dobrano posle Hrista, a smatra se da su jevanđelja zapisana

• Marko: oko 68–73, oko 65–70. nove ere
• Mateja: oko 70–100, c. 80–85. nove ere
• Luka: oko 80–100, mada većina naučnika tvrdi oko 85, oko 80–85. nove ere
• Jovan: oko 90–100, c. 90–110, nove ere

Do tad se priča o Hristu prenosila usmenim putem. A kako to inače biva, ako je Isus nekom namestio polomljenu nogu, to je bogalja izlečio da može da hoda, i slično... A da ne pričamo o silnom broju jevanđelja koja političkom odlukom nisu ni ušla u Novi Zavet.

 

 

Можеш ли да то појасниш ? Због чега сам ја психички слаб ?

Pa rekoh već, ali to je moje, ateističko, mišljenje. Čovek mora da bude psihički jak da bi mogao da se pomiri sa činjenicom da će umreti i da je tu kraj njegovog bitisanja.

[DYNABLASTER]

Ne psihicki nego duhovno, psiha je periferija

 

duhovno>dusevno>materijalno

 

ta tri konstituenta cine coveka, duh je osnova