Саблазни и лоши примери који терају од цркве?... Разочарани свештеници, теолози, народ - КАКО ПОМОЋИ?

[Милан Меденица :)]

Nisi dobro shvatio sta sam napisao. Govorio sam o sablaznima u Crkvi,o tome kako me one ne mogu odvojiti od Boga,a ne neko iskusenje u zivotu.

сад си ме уверио да сам добро разумео, мој одговор је и даље: то ти само мислиш ...

човек падне и у богоостављеност, оде да лута, па ако нађе пут назад ...

свашта се деси човеку, није човек камен да стоји непомерљиво јер није статичан већ динамичан, као незаустављива сила

[Guest - . . .-]

Хм... мислим да је ову тему одавно требало покренути, али никад није касно. Заправо, она је покретана са другачијим насловима, али овде ћемо мало директније, да видимо шта је узрок тога и да тај узрок нападнемо, па ако је могуће и да га решимо. О чему се ради?

Често говорим са свештеницима и народом који је у цркви. Говорим и са теолозима. Богу хвала, многи су ми фантастични пријатељи. Оно што доживљавам често у разговорима јесте да су људи разочарани тако да се све претаче у једну незаинтересованост, хладност, самодовољност...

Чак, ако се јави неко ко има елана и воље (то се углавном деси већини свештеника у почетку службовања или младим теолозима који уписују факултет, богословију), временом то некако ишчили, изчезне. Као отежавајућа околност је свакако и неразумевање средине коју углавном сачињавају исти они који су се пре разочарали.

Сећам се када сам покретао многе ствари на парохији. И пре него што их покренем аизложим идеју добијем одговор: Не, не, то неће ићи...нема коме то да се прича... нема ништа од тога...

Када сам покретао све ово добијао сам одговоре: Не, не, неће то ићи... то Црква не препознаје, не треба то нама, неће то нико...

Видим да и код других јесте иста ситуација. Такође, чујем непрестана кукања. Не знам када сам задњи пут разговарао са теолозима или свештеницима да није било кукњаве на све и свашта а некако да се понуди решење. А народ? Па исто. Народ кука на разочаране попове. Нико нема времена за најобичније разговоре, за топлу братску, људску реч... све је некако са висине и званично или се задовољавамо мрвицама...

Ево, за почетак сам ствари набацао збрда-здола... онако без реда. Знам да многи исто ово доживљавају што и ја. Волео бих да поразговарамо о узоцима ових проблема. Имате ли ви неко решење?

[Баба]

Ја предлажем да избришемо 1980 година историје.

[Лазар Нешић]

Тема је, унапред, осуђена на пропаст.

Ја сам - са теолошке стране - написао пар текстова о теолошким недостацима савременог хришћанства.

Мислим да сам рекао своје и не бих више.

Оно што желим на овој теми је да се јаве свештеници, за које знам да масовно прате овај форум, али се не одважују да се отворе. Зашто је то тако, не знам. У ствари знам, али нећу да кажем.

Наравно, проблем није само што се не јављају на форуму. Прави проблем је што по својим парохијама не причају са људима о ономе што их тишти, већ гутају бенседине.

Ја нећу више овде ништа написати, док се неко од њих не јави. Наравно, нико не мора.

[Grizzly Adams]

Српско Православље то ти је једна меланхолична нирвана у којој се ништа не дешава и не сме да се дешава. Када, на пример, напишеш чланак то мора да буде апсолутно апстрактно, безбедно, где никакво битно питање неће да се дотакне. Учмалост и неактивност је код нас постала део предања. Чим имаш елана, нешто много мрдаш и радиш мора да си неки "екумениста", "протестант" или у "прелести".

Да нас виде апостол Павле или св. Сава, тукли би нас као волове... И то се не односи само на лаике. Нити само на свештенике.

[Guest - . . .-]

МИслим да о томе треба причати јер ће они који ће у будућности дођи а који имају воље и елана и вере веома брзо посустати.

Дакле, треба разговарати а молим браћу свештенике који су слободни у Духу и истини да кажу шта их тишти. Мислим да сваки проблем може да се реши ако имамо љубави и вере.

[Кирил]

Зашто свештеници, кад их питам нешто, или кажу да немају времена или имају неког посла...

и тако сваки пут!!!

За шта је тај свештеник у парохији? Побогу! Па ваљда да помогне народу ако треба духовне топле речи!

Не знам ни ја.. стварно, нешто страшно се дешава...

[obi-wan]

Српско Православље то ти је једна меланхолична нирвана у којој се ништа не дешава и не сме да се дешава. Када, на пример, напишеш чланак то мора да буде апсолутно апстрактно, безбедно, где никакво битно питање неће да се дотакне. Учмалост и неактивност је код нас постала део предања. Чим имаш елана, нешто много мрдаш и радиш мора да си неки "екумениста", "протестант" или у "прелести".

Да нас виде апостол Павле или св. Сава, тукли би нас као волове... И то се не односи само на лаике. Нити само на свештенике.

Bas to! D` izvinu volovi...

[JESSY]

већ сам на неком посту раније рекла да иницијатива треба да крене од свештеника и баш лепо о.Иване што сте ову тему покренули на такав начин...искрено се надам да ће се одважити и остали (присутни) свештеници и рећи своје, јер је то једино решење...нек нам је Господ свима у помоћи...зна наше жеље...

[Grizzly Adams]

Решење, по мом скромном мишљењу - да се старији мало смире и одморе (ово не кажем лицемерно и иронично, већ су заиста претрпели све и свашта - од комуниста до ових данас), а да препусте млађима више да раде.

Ви свештеници сте ту у веома незгодном положају, ни тамо ни овамо. Не замерам никоме ко нема снаге да се огласи, али тако се само продужава исто стање.

[Протомајстор]

Добра тема.

[Баба]

Ја предлажем да избришемо 1980 година историје.

 

Еј који се админ зезо са мојим профилом па ми променио слику ?

[Душко Дугоушко]

Mora da se posmatra ceo kontekst.

1941-e smo izgubili državu i doskoro nismo je obnovili, a međuvremenom sa raspadom komunističke Jugoslavije isto se mnogo izgubilo. Mnogo se izgubilo i pre raspada komunističke Jugoslavije, pre svega na društveno-kulturnom i ekonomskom prostoru. Pa onda ratovi i najzad poraz, da ne kažem: Snovi su nam pukli.. Odatle isto opšte razočarenje u narodu od kojega nisu ni sveštenici imuni. Ali proći će to. Znam, i meni je bolno, ali istina je da je situacija kakva je danas u Srbiji normalna za slučajeve koje je Srbija prošla. Ustvari, mi se jako dobro i držimo, drugi bi se davno predali. Nemcima npr. trebao je posle 30-godišnjeg rata ceo vek da se oporave, a dotad bili su na dnu kulture, morala i angažovanja. Malo bolje je bilo posle prvog svetskog rata, mada je i tu zavladao nemoral koji dotad nije bio poznat Nemcima, a posle drugog svetskog imali su sreću da je odmah započeo hladni rat između zapada i SSSR pa su u toj konfrontaciji našli novi smisao, inače bi tad kao narod i nacija pukli. I Jevreji bi posle holokausta pukli da nisu dobili državu Izrael, ovako su svu energiju i sve misle narednih decenija koncentrisali na održavanje Izraela tako da nisu ni imali vremena da lupaju glave o holokaustu, sve do 1970-ih i 1980-ih ovo nije bila velika tema u Jevreje.. Kasnije onda su imali snagu da se pozabave ovom temom. I ovake primere nalazimo svuda.

Nije lako. Ali proći će. Dotle gledajmo da koliko možemo nešto uradimo, pa bilo i malo, i da budemo primer i uzor za druge.

Мислим да ово нема везе само са србима, ПЦ је мање-више пукла на васељенском нивоу...

[Душко Дугоушко]

Нећемо да спемујемо тему.. то сада није битно.

Како није? Па управо то и јесте проблем, проблем је васељенске природе, и мора бити решен као такав. Не знам да ли сте причали са неким православним американцем, али када човек каже да га питају шта тражи у нпр. грчкој цркви када није грк, за мене је то озбиљан проблем... Или када млади американац, протестант који прилази Православљу каже да када је ушао у храм, да му ништа није јасно, нико се не представља, нико га "не шљиви", свако само ради нешто за себе, људи се не познају... Немојте мислити да су проблеми у Србији специфични за СПЦ, тако је свуда, мада наравно има свакавих што епископија, што парохија...

Edit: Одговорио сам пре него што је о. Иван преправио поруку, где је нагласио да се обраћа Жељку.

Измењено Јул 12, 2012 од Александар Богдановић

[Ведран]

апсолутно се согласувам со Александар, проблемот е еклесијално-универзален а најмногу се чувствува на локално ниво и тоа дефинитивно.....