Што смо блискији са неком особом, све нас више нервира

[JESSY]

неки пост ме је овде подстакао да поставим ово питање...мислим да смо сви свесни чињенице да нас на почетку дружења особа коју смо упознали одушевљава,радујемо се што смо срели ''тако дивну особу'', имамо пуно тога заједничког, једном речју уживамо у таквом пријатељству, а онда како време одмиче, што се чешће виђамо и боље упознајемо, почиње полако да нас нервира, почињемо да се сукобљавамо око неких мишљења и питамо се шта се то збива...да ли је проблем у другима или у нама...? зашто је то тако?

[Анастасија]

To je sasvim normalna faza u novim prijateljstvima.Prvo sve vidimo lepo i ružičasto,jer čovek i jeste po prirodi sklon da drugog u početku vidi skoro kao osobu bez mana.Problem nastaje u našoj ličnoj idealizaciji drugoga . A ima i toga da svi mi volimo da da sebe pretstavimo u najboljem svetlu,pokazujući prvo svoje dobre osobine.Posle nekog vremena kad oduševljenje splasne, na površinu izbijaju sasvim prirodno i mane te druge osobe ( a i naše samo mi to retko kad vidimo,ali druga strana sigurno vidi).E, sad na nama je da to prevaziđemo, prihvatajući činjenicu da ta osoba " koja počinje da nas nervira", je čovek sa manama kao i sa vrlinama,to jest da je prihvatimo kao čoveka koji i nema baš sve dobre osobine već je jednostavno čovek koji sadrži i dobro i lošeu sebi.To jeste do nas.

[JESSY]

да ли има и нешто типа - са најблискијим особама си оно што јеси..?што се веома добро види у најужој породици...дођеш кући с посла и све своје фрустрације тога дана избациш на своје најближе...најближи највише страдају...а не би требало тако да буде...није фер...

[Ведран]

ха, па то је оно што владика Атанасије каже: "прво се оЧАРаш па се разоЧАРаш"

а где је Христос=Љубав

зато полако и упорним подражавањем дела љубави, преко другога, долазимо до Ње-га.

[JESSY]

е, сваког дана све више увиђам колико смо ми људи слаба бића...нека нам је драги Господ у помоћи...

[Анастасија]

Ko je rekao da je život fer?

U takvim situacijama opet je do nas kako ćemo da se postavimo prema našim bližnjima kad su nervozni, isfrustrirani, nezadovoljni...Kako mi njih tad doživimo, u takvim situacijama, tako će nam i biti.Nije lako živeti u zajednici sa nekim, ali kroz bližnje se treniramo i spasavamo.

U takvoj situaciji se zapitam kako je onim drugima samnom?I ja sam nekad nervozna, nezadovoljna i sigurno svoju nervozu prebacujem na svoju okolinu.Tako da nekad oni trpe mene a nekad ja njih, a trpimo zato što ih volimo i obrnuto,oni nas.

[Ignjatije]

Zato treba cesto sticati nova poznanstva

[JESSY]

@ anastasija

наравно да живот није фер, одавно сам то сазнала...и нико нам није рекао то...схватам да смо сви различити и да се у свакој заједници међусобно трпимо јер се наравно волимо...или се бар учимо да волимо, да достигнемо праву љубав...

тешко је победити себе и ставити оног другог испред...много, много труда је потребно...

@ignjatije

мислим да имам све мање живаца да улажем у нешто непознато...боље тај труд уложити у већ постојеће односе...

[Анастасија]

Nije lako,naravno da nije .Nosimo svako svoj krst i nekad nam je on pretežak, a zaboravljamo na jedno u svojim slabostima.To je lepo rekao starac Pajsije : " Ljudski krstovi su samo krstići, koji pomažu u spasenju duše.Hristov krst je bio mnogo teži, jer Gospod Svoju Božansku moć nije upotrebio za samog Sebe."

[JESSY]

још нешто бих додала овоме...људи се мењају...знам да је то неминовно, постоји јако много разлога за то, али ми то увек тешко падне...увек у особи носталгично тражим ону ''стару'''...и кад ми се на тренутак поново прикаже, веома сам срећна...знам да је тако и у обрнутом смеру, кад сам ја лично у питању...све се мења, људи, околности...а понекад је јако тешко то пратити...

[Баба]

неки пост ме је овде подстакао да поставим ово питање...мислим да смо сви свесни чињенице да нас на почетку дружења особа коју смо упознали одушевљава,радујемо се што смо срели ''тако дивну особу'', имамо пуно тога заједничког, једном речју уживамо у таквом пријатељству, а онда како време одмиче, што се чешће виђамо и боље упознајемо, почиње полако да нас нервира, почињемо да се сукобљавамо око неких мишљења и питамо се шта се то збива...да ли је проблем у другима или у нама...? зашто је то тако?

Зато што очекујеш.

Рецимо читаш шта пише Жељко о цркви или о духовном животу и ти се одушевиш, кажеш видиш како је добар овај Жељко , како је разуман , како је Хришћанин , како мисионари , како се труди да објасни да и мала деца укапирају.

Онда читаш на политичким темама тај исти Жељко псује, галами , свађа се виче жутима да су педери , да су издајице и свашта нешто и онда приметиш да тај Жељко није баш онакав као на почетку форума, или барем није био такав до избора.

Уствари не уклапа ти се слика твоје идеализације Жељка са оним какав он заиста јесте.

Ми у људима волимо само идеале , наше идеје и наше сличности са њима. Чим су различити ми не желимо да имамо ишта са њима.

Ми у људима волимо себе.

То је проблем.

Када бисмо у људима волели Бога ( кога нисмо видели и не знамо каки је) онда би престали очекивати од људи да буду верне копије наших идеала.

Битно је престати очекивати, а не отићи у нирвану.

[JESSY]

у праву си Жељко....све што си написао има смисла...(ето сад ћу да помислим како је тај Жељко диван... greengrin )

а све то веома дуг процес учења...морам да додам да се ја трудим (да не испадне како сам нека саможива особа и да онда ви сви кажете - види како је она грозна особа greengrin )...

биће боље уз Божију помоћ...

[Дејан]

неки пост ме је овде подстакао да поставим ово питање...мислим да смо сви свесни чињенице да нас на почетку дружења особа коју смо упознали одушевљава,радујемо се што смо срели ''тако дивну особу'', имамо пуно тога заједничког, једном речју уживамо у таквом пријатељству, а онда како време одмиче, што се чешће виђамо и боље упознајемо, почиње полако да нас нервира, почињемо да се сукобљавамо око неких мишљења и питамо се шта се то збива...да ли је проблем у другима или у нама...? зашто је то тако?

Uvek je jača varijanta kad te neko u startu hejtuje pa te posle zgotivi...

[JESSY]

Uvej je jača varijanta kad te neko u startu hejtuje pa te posle zgotivi...

е, да знаш да имам и такве случајеве...у почетку ме особа нервирала и није ми се допадала, а после постасмо пријатељице...да, да, има и таквих промена...

[Vaske]

ха, па то је оно што владика Атанасије каже: "прво се оЧАРаш па се разоЧАРаш"

а где је Христос=Љубав

зато полако и упорним подражавањем дела љубави, преко другога, долазимо до Ње-га.

То је ваљда зато што се ЧАР претворила у хрњење самољубља!?