Шта мислите о богословљу о. Серафима Роуза?

[grigorije22]

Da se podsetimo

Да ли Црква признаје учење о митарствима?

Суду Божјем над појединачним душама после растанка душе с телом претходи, по учењу православне Цркве, њихово истјазавање у такозваним митарствима кроз која оне, пењући се са земље у пратњи ахђела, пролазе кроз ваздушни простор где их зли дуси задржавају и приказују све њихове грехе у животу.

По правди Божијој суди се душама које су изишле из тела преко анђела – како светих, тако и злобних. Први, за време земаљског живота човека, памте сва његова добра дела, а други све његове грехе. Кад душа почне да се пење к небу вођена од стране светих анђела, духови мрака јој разоткривају непокајане грехе као жртве сатани, као залог везе и једнаке с њима вечне судбине.

За истјазавање душа у ваздушном простору силе мрака су установиле посебне судове и страже у одређеном поретку. Од земље до самог неба налазе се свуда страже палих духова. Савкој посебној стражи одговара једна врста греха и ту се душа мучи. Те ђавоље страже и судови у списима отаца називају се митарства, а духови који им служе – митари.

Господ Исус Христос који Сам невидљиво извршава суд над појединачним људским душама уз помоћ анђела пушта на њега и „опадаче браће наше“ (Апок. 12, 10) – зле духове да би се сва дела душе беспристрасно оцењивала. „И треба, каже свети Василије Велики, суд Божији да буде ненасилан, и да личи на оне људске судове, у којима оптужени има право на оправдање, да би видевши своја дела јасно и добивши заслужену казну потврдио непобитност судова Божјих, признавши да је казна праведнам или да, будући помилован, види да му је опроштено по закону и реду“.

Учење Цркве о митарствима

Учење о ваздушним митарствима се први пут среће у чувеном делу светог Атанасија Александријског – у његовом „Житију светог Антонија великог“ које је написано око 365. Године, када је преведено на латински језик и уживало је поштовање у целом хришћанском свету, како на Истоку, тако и на Западу. Свети Златоуст саветује свим хришћанима да читају то житије; а блажени Августин каже да га је „читање житија светог Антонија Великог упутило на прави пут“.

Свети Атанасије велики приповеда следеће: „Једном су га (Антонија) око осам сати, пошто се помолио пре него што је узео храну, анђели узнелу на висину. Демони у поднебесју су се томе противили: анђели су, препирући се с њима, захтевали да наведу разлоге своје побуне, јер Антоније није имао никаквих грехова. Демони су се трудили да изложе грехе које је он починио од самог рођења; али анђели су им запушили уста рекавши да им не треба да му броје сагрешења од рођења која су већ опроштена благодаћу Христовом, већ ако имају, нек наведу грехе које је починио после тога како је одласком у монахе посветио себе Богу. Демони су у оптужбама изговорили много безобразних лажи; али пошто су њихове клевете биле неосноване, Антонију се отворио слободан пут. Истог часа се освестио и видео да стоји на оном месту на којем је стајао у молитви. Заборавивши на храну, целу ноћ је провео у сузама и уздасима, размишљајући о мноштву непријатеља човекових, о борби с њима, о тешкоћи пута ка небу, кроз ваздух и о речима Апостола: „Јер наш рат није с крвљу и телом, него са управитељима таме овога свијета, с духовима пакости испод неба“ – који (тј. Апостол), знајући да ваздушне власти само то и траже, само се о томе брину, томе теже и труде се да нас лише слободног пролаза на небо, саветује: „Узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан“ (Ефес. 6, 13), „да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити за нас“ (Тит. 2, 8).

Светоотачка сведочанства о митарствима

Свети Јефрем Сирин каже: „Када се приближе зле силе, када надолази страшна војска, кад душа мора да напусти тело и пође на незаобилазни суд, тад се јадни човек тресе, као да је земљотрес, сав дрхти. Узевши душу оне је односе у ваздух где су управе, власти и светодршци сила зла. То су наши зли оптужитељи, страшни порезници, клеветници; они нас дочекују, описују, осматрају и броје грехе тог човека из младости и старости, хотимичне и нехотимичне, учињене делом, речју, помишљу. Јадна душа ће тамо доживети велики страх и уас од безбројног мноштва непријатеља који је окружише тамом и који је клевећу да не би отишла на небо и населила се у свету живих, у земљи живота. Али свети анђели је узимају и одводе.

Свети Макарије Велики учи: „Кад се душа човека растаје од тела извршава се нека велика тајна. Јер ако је она крива за грехе онда долазе восјке демона, злих анђела и сила мрака да је узму и одведу на своју страну. Оовме нико не треба да се чуди. Јер ако се човек, док је још у животу на овоме свету, покорио, предао њима, зар га још више неће поробљавати и управљати њиме кад оде из овог света? Што се тиче другог, бољег дела људи, с њима се друго дешава. Те свете душе растану се од тела, анђеоски ликови их примају у своје друштво, у светли живот, тј. Одводе их Господу.“

Свети Јован Златоусти, рекавши да самртника, ма ко био на земљи, обузима збуњеност, страх и недоумица када угледа страшне власти анђеоске и мрачне силе које су дошле да би одвојиле душу од тела – додаје: „Тада су нам потребне многе молитве, мнохи помоћници, добра дела, заступања за нас од анђела приликом проласка кроз ваздушни простор. Ако нам је кад путујемо у туђу земљу или туђи град потребан водич, колико нам је онда потребно водича и помоћника да нас проведе поред невидљивих власти и светодржаца ваздуха који се зову гонитељи, митари, цариници!“ – У име почивше хришћанске одојчади свети Златоуст овако говори: „Свети анђели су нас мирно одвојили од тела, и ми смо слободно мимоишли ваздушне власти. Имали смо поуздане водиче. Лукави дуси нису нашли у нама оно што су тражили, нису видели оно што су хтели да виде. Видевши неоскрнављено тело, они су се постидели; видевши чисту душу, страну злоби, посрамили су се; не нађоше у нама порочних речи и умукоше. Дошли смо и уништили их; прошли смо кроз њих и нестајали су: „Замка се раскиде, и ми се избависмо. Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу.“ (Пс. 124. 7, 6). Када се то завршило анђели који су нас водили су се узрадовали; почели су да нас љибе, јер смо оправдани и да нам говоре веселећи се: „Агнеци Божји! Радујемо се вашем доласку овамо: отворио вам се прародитељски рај; предато вам је крило Авраамово. Примила вас је десна рука Владике, глас Његов вас је призвао на десну страну. Благонаклоним очима вас је погледао, у књигу живота уписао.“. А ми рекосмо: „Господе, праведни судији! Лишио си нас земних блага, немој нас лишити небеских. Одвојио си нас од отаца и мајки – не одвој нас од Твојих Светих. Знак крштења се цео на нама сачувао; тело своје ти враћамо чисто, јер је остало чедно“. И још: „Или не знате како муче душу греси на дан смрти? Како узнемиравају срце? У оваквим тренуцима сећање на добра дела попут сунца за време буре смирује узнемирену душу. Јер ако будемо будни, овајстрах ће бити стално с нама и за живота; кад постанемо без осећаја, онда ће он несумњиво да се испољи када се будемо растајали с овим животом. Јер и роб највише тугује кад га изводе насуд: тад највише стрепи, кад се приближава суђењу, кад треба да поднесе рачун. Зато, много ћеш чути прича о ужасима последњег тренутка и о страшним привиђењима која су неиздржива за самртнике, тако да дрхте наодру и страшне погледе упућују онима око себе, док се душа труди да остане у телу и неће да се растане од њега уплашена оним што види. Јер ако ми, гледајући страшне анђеле и неумољиве силе како се приближавају, кад нам повуку душу да је одвоје од тела, и она ће много плакати, али узалуд и без користи.“

Исто пишу, мање или више подробно: свети Григорије Ниски (О крштењу), свети Епифаније (о јересима), Евсевије Кесаријски (Demonstr. Evangel 3, 5 Praeparat. Evang. 11, 20), Паладије Еленопољски (Лавсаик гл. 24), Макарије Александријски (Слово о исходу душе) .

Свети Василије Велики на једном месту каже: „Нико да се не вара празнијем ријечима „(Ефес; 5, 6), јер „онда ће изненада напасти на њега погибао“ (1 Сол. 5, 3) и захватиће га као бура. Доћи ће мрачни анђео, насилно ће повући и одвести твоју душу обремењену гресима, која се често враћа ономе што оставља овде и тихо рида, јер јој се већ затворило оруђе плача“. А на другом месту каже: „Поразмисли (о последњем дану) , јер несумњиво, нећеш ти једина живети вечно; замисли пометњу, прекидање даха и час смртни, Божију пресуду која се приближава, анђеле, душу која се страшно мучи, јер има грешну савест и упућује жалосне погледе на овај свет“.

Евсевије, епископ Галикански, поучава: „У тренутку кад душа треба да напусти тело касно је за кајање за своја безакоња. Авај! Шта ће бити с њом када је виновници смрти (ЗЛИ ДУСИ) почну вући по широком ваздушном простору и мрачним путевима?“.

Преподобни Симеон, Христа ради јуродиви, који је достигао хришћанско савршенство, причајући ђакону Јовану о приближавању своје смрти и великој плати на небу која му је објављена откривењем свише, каже: „Не знам ништа у себи што би било достојно небеске плате, једино ако Господ усхте да ме помилује Својом благодаћу. Знам да ћеш и ти ускоро да идеш одавде; зато се побрими, колико год имаш снаге, за душу своју да би могао безбедно да прођеш кроз област ваздушних духова и да избегнеш кнеза таме. Господ мој зна да сам и ја обузет великом тугом и страхом док не прођем та страшна места на којима се ипитују сва дела и речи људске“.

Блажени Јован Милистиви, патријарх Александријски, стално је беседио о смрти и о раздвајању душе од тела онако како му је то предао преподобни Симеон Столпник. „Кад душа изиђе из тела и почне да иде ка небу, њу срећу многи дуси и подвргавају разним тешкоћама и мучењима. Дакле, муче је због лажи, клевете, љутње, зависти, гнева, злопамћења, гордости, сквернословља, непокорности, сувишка, среброљубља, пијанства, преједања, гатања, мржње, убиства, лоповлука, немилосрђа, блуда, прељубе. У време преласка душе од земље к небу свети анђели не помажу: помажу јој једино њено покајање, добра дела а највише – милостиња. Ако се не покајемо због неког греха овде из заборава, милостоњом се можемо спасити од насиља ђаволских митарстава. Браћо! Знајући ово, бојмо се горког часа сусрета са суровим и безмилосним митарима, часа у ком нећемо знати шта да одговоримо нашим учитељима. Покајмо се сад за све наше грехе, дајмо милостињу по својој снази која ће моћи да нас спроведе са земље на небо и спаси од духова. Велика је њихова мржња према нама, велики нас страх чека у ваздуху, велика мука“.

Преподобни Максим Исповедник каже у својој посланици Кувикуларију: „Ко се од мени сличним, упраљаних грехом, не плаши присуства светих анђела који изгоне из тела оног који треба да оде из овог живота, по наредби Божјој, силом, гневно, и против његове воље? Ко се, свестан својих злодела, не плаши сусрета са суровим и немилосрдним, лукавим дусима?“.

Свети Исихије каже: „Кад душа узлети после смрти кроз ваздух према вратима небеским, имајући са собом и у себи Христа, она се неће уплашити својих непријатеља, већ ће храбро, као и сад, да им одговара на вратима. Само да не ослаби и не престане до свог исхода да вапи и дан и ноћ за Исусом Христом. Он ће се осветити за њу убрзо према Свом истинском и божанском обећању израженом у причи о неправедном судији. Да кажем вам, осветиће се и у овом животу, и после изласка дуђе из тела. – Доћи ће наш час смрти и нећемо моћи да га избегнемо. О, кад би кнез света и ваздуха који тад треба да нас сретне нашао да су наши греси безначајни и кад не би могао да нас оптужи праведно! Упротивном случају узалудно ћемо плакати. „А онај слуга који зна вољу господара свога и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен“ (Лука. 12, 47). Не види светло онај који се слеп родио: тако и онај што није свестан не види богати сјај вишње благодати и неће се ослободити лукавих и Богу мрских дела, речи и помисли. Такав, после смрти своје, неће слободно проћи кнеза тартара.

Преподобни Исаија Отшелник у завештање својим ученицима је оставио следеће речи: „свакодневно имати пред својим очима смрт и бринути се о исходу душе из тела и како ћеш проћи поред власти таме која ће те дочекати у ваздуху“ (Слово 1). У 16. Слову он каже: „ПОМИСЛИ САМО КОЛИКА ЈЕ РАДОСТ ДУШЕ ОНОГА КО СЕ ПРЕДАО НА СЛУЖЕЊЕ Богу и који је обавио ту службу“. По исходу његовом из овог света његова дела ће се подвизавати за њега: анђели ће му се узрадовати кад виде да се ослободио власти таме. Кад душа изиђе из тела прате је анђели; у сусрет јој иду мрачне силе које желе да је задрже, муче у нади да ће наћи у њој нешто своје. Тада се не боре анђели са непријатељима, већ и дела која је душа починила, она је штите и чувају од непријатеља не дајући им да је додирну. Ако дела њена победе, анђели јој певају песме хвале и воде је с весељем пред лице Божје. У тај час она заборавља све што припада земаљском животу и све муке које је претрпела. Усрдно и свом снагом се потрудимо да за време овог кратког века чинимо добро и сачувамо га од додира зла, да би могли да се спасимо од руку кнезова таме које нас ишчекују: а они су лукави и немилосрдни. Блажем је онај у коме нема ничега што њима припада: његова радост, весеље, мир и венац су преко сваке мере“.

„Освести се, душо моја, обраћа се скитски инок евагрије самоме себи, и помисли како ћеш издржати изненадни растанак свој с телом кад страшни анђели дођу по тебе и уму те у онај час у који се не надаш и у време за које још не знаш! Која ћеш дела послати пред собом у ваздух кад почну да те муче због твојих дела непријатељи твоји ваздушни“.

Учење о митарствима налазимо такође и код Јована Лествичника, преподобног Теодосија Печерског, светог Кирила Туровског, Марка Ефеског, Гаврила Филаделфијског, светог Димитрија Ростовског и других.

Учење о митарствима је ушло и у животописе светих и у песме и молитве које православна Црква користи.

Свети великомученик Јевстратије, претрпевши страшне муке и учинивши дивна чудеа, пре него што је над њим извршена смртна казна због непоколебивог исповедања Христа, изрекао је молитву Богу у којој Му се прво захвалио за милост и зато што му је помогао да победи у време земаљских патњи невидљивог непријатеља, ђавола, а онда, прелазећи на предстојећи растанак душе и тела каже: „Узнемирила се и разболела душа моја при изласку свом из отпалог и јадног тела. Да је не би уловио у нечему лукави непријатељ и бацио у таму за знане и незнане грехе почињене у овом животу, Владико, буди милостив према мени, и нек душа моја не угледа мрачни поглед лукавих демона, него нек је приме анђели Твоји светли и пресветли. Слава Твоме светлом имену, поведи ме Својом силом на Твој божански суд. Кад будем на суду, нека ме не зграби рука кнеза овога света да би ме бацила, грешногм у дубине ада; него нек изађем пред Тебе, буди Спаситељ и Заштитник мој. Ове телесне муке само увесељавају Твоје слуге“.

Исто тако је и свети великомученик Георгије, који је уништио сва ужасна мучења која су смислили његови злобни мучитељи благодаћу Христовом и који је васкрсао нртваца пред очима њиховим и збацио идоле именом Господњим, на месту извршења смртне казне изрекао следећу предсмртну молитву: „Благословен Господ Бог мој који ме не предаде у чељусти ловаца мојих и не обрадова их тиме, већ избави душу моју као птицу из ловачке мреже! Владико! Чуј ме и данас: изађи пред мене у час моје смрти и избави душу моју од клевета ваздушног кнеза, тог ужасног противоборца и од његових нечистих духова. Н еоптужи за грех оне који су се огрешили о мене, већ им даруј да Те познају и познавши Те, добију део са изабраницима Твојим у царству Твојем“.

Велики угодник Божји и зналац тајни, свети Нифонт, епископ кипарског града Констанце, једном приликом је молећи се видео како се небеса отварају и мноштво анђела од којих једни силазе на земљу а други се пењу горе носећи људске душе у небеске просторе. Посматрао је тај призор и видео два анђела како иду према висинама носећи душу. Кад су се приближили блудном митарству, изађоше пред њих духови – митари и с гњевом рекоше: „Ова душа је наша! Како смете да је носите поред нас, кад је она наша?“ Анђели одговорише: „На основу чега ви кажете да је она ваша?“ – Духови одговорише: „До саме смрти је грешила, прљала се не само природним, већ и неприродним гресима, и још је осуђивала ближњег и што је од свега горе, умрла је не покајавши се. Шта имате на то да кажете?“ – Анђели одговорише; „Заиста нећемо поверовати ни вама ни вашем оцу, сатани, док не упитамо анђела чувара ове душе.“ Кад га упиташе анђео чувар рече: „Тачно, овај човек је много сагрешио; али чим се разболео, почео је да плаче и да исповеда грехе своје Богу. Да ли му је опроштено, то Бог зна. Његова је власт, слава Његовом праведном суду“. И тада анђели, презревши оптужбе ђавола, уђоше с душом на небеска врата. – Затим је блажени угледао другу душу који су такође носли анђели. Зли духови истрчаше пред њих и завапише: „Што носите душу златољубиву, блудну, свадљиву, и разбојничку без нашег знања?“ Анђели одговорише: „Ми добро знамо да је она, иако је пала у све то, плакала, уздисала, исповедала се и давала милостињу, и зато јој је Бог опсростио“. Зли дуси рекоше: „Ако је ова душа достојна милости Божје, онда узмите све грешнике на свету: ми овде немамо шта да радимо“. – Анђели му одговорише: „Свим грешницима који исповедају са смирењем и сузама своје грехе биће опроштено по милости Божјој, а онима који умру не покајавши се Бог ће судити“. Тако су постидевши духове прошли. Опет угледа Светац душу неког богољубивог човека, чистог, милостивог, испуњеног љубављу према свима, како се узноси на небо. Зли духови стајаше у даљини и шкргуташе зубима на ову душу; а анђели Божји јој излазише у сусрет на небеска врата и поздрављајући је говорише: „Слава теби, Христе Боже, што је ниси предао у руке непријатеља и што си је избавио од Ада!“ – Блажени Нифонт је исто видео како зли духови вуку неку душу у пакао. То је била душа неког слуге кога је господар мучио глађу и тукао и који се, не могавши да истрпи муке, обесио, поучен од ђавола. Анђео чувар је ишао у даљини и горко плакао, зли дуси су се радовали. – Опет је Светац угледао душу како је анђели носе кроз ваздух и како је зли дуси отимају од њих код четвртог митарства: ова душа је бачена у таму бездана. То је била душа човека огрезлог у блуду, враџбинама и разбојништву, који је на пречац умро не покајавши се.

[grigorije22]

A evo i drugi deo

Света Црква у својим песмама сопштава и подсећа своје стадо на учење о митарствима да би им у душе посејала душеспаситељски страх и припремила их за безбедан прелаз из привременог живота у живот вечни.

У „Молебном канону Господу Исусу Христу и Пресветој Богородици“, који се пева при разлучењу душе од тела сваког православног човека, читамо следеће: „Удостој ме, Богородице, да одлазећи са земље несметано прођем поред ваздушног владара, насилника и мучитеља, који стоји на страшним путевима и изненадно истражује сваку реч“ (песма 4, тропар 4).

„Удостој ме света Богородице, да избегнем пукове бестелесних варвара и ваздушне бездане прелетим, и на небеса узиђем“ (песма 8, тропар 2).

„Отерај далеко од мене светодршца – управитеља горких митарстава“ (песма 8, тропар 3).

У „Келејном правилу“, у молитвама после катизама, Црква даје следеће: „Господе мој, Господе! Даруј ми сузе умиљења да Те њима умолим да ме очистиш пре смрти од свих грехова; јер страшно и ужасно место морам проћи од тела се разлучивши, и мноштво мрачних и сурових демона ће ме срести“ (по 4 – ој катизми).

„Усаврши ме Својим савршенством и тако ме изведи из овог живота, да би, несметано прошавши начала и власти таме, Твојом благодаћу угледао и ја неприступне Твоје славе доброту неизрециву“ (по 17 – ој катизми).

У молитви која се говори пре кондака и икоса „Акатиста Богородици“ чита се следеће:

„О мајко Цара небеса и земље! Измоли опроштење свих мојих сагрешења, подај ми живота исправљење и да на крају мирно прођем ваздушне непријатеље“.

„Мртви тобом (Богомајка) оживљују. Јер си живот ипостасни родила: неми дотад постају благоглагољиви, кужни се очишћују, болесни нестају, а ваздушних духова мноштва се побеђују“ (4 тропар 8. Песме).

У „Осмогласнику“ се Богородици упућују следеће молитве:

„У час смрти моје Дјево, из ђавољих руку ме отми, и од суда, распри и страшних мука и митарстава горких, кнеза љутог, и вечне осуде“ (петак, глас 4, песма канона 8).

„Избави ме, Пречиста, у смртном часу од мучења ђавољих“ (четвртак. Глас 4, песма 6).

„У часу, Дјево, смрти моје од руке ђавоље и осуде, одговора и страшних мучења, митарстава горких и кнеза љутог, од огња вечног избави ме“ (уторка, глас 4, песма 8).

„Владичице и Мајко Избавитеља, изиђи преда ме у часу исхода мог када ме ваздушни духови буду мучили јер помишљу сагреших“ (петак, глас 3. песма 6).

„Кад плотске везе душа моја буде раскидала, тада, Владичице, изиђи преда ме и бестелесних непријатеља скупове разруши, и чељусти оних који хоће да ме прождеру уништи немилице, да би несметано прошао поред кнезова таме у ваздуху“ (субота, глас 2. песма 9).

У „Молепствију за разлучење душе од тела када се човек дуго мучи“ читамо:

„Ето све време мога живота прође као дим, и већ дођоше Анђели послани од Бога, немилостиво тражећи душу моју несрећну“ (Требник).

„Ево дођоше многи зли дуси, држећи списак мојих грехова, и силно вичу тражећи дрско душу моју потиштену“ (исто, песма 1. тропари 2 и 3).

„Смилујте се на мене, свесвети Анђели Бога Сведржитеља, и избавите од свих митарстава злих“ (исто, песма 7. тропар 2).

У “Kанону Анђелу Чувару“:

„Да покрије срам и стид срамна и смрадна и мрачна лица непријатељска кад се смирена душа моја од тела отрже“ (Каноник, песма 6).

„Да угледам јадну душу моју како стоји с десне стране твоје, јер дух мој треба да се растане од мене, удостоји ме који те молим и горке непријатеље отерај“ (исто, песма 9).

„Молим те, чувара мог, буди ми заштитник и ослонац необориви кад будем пролазио митарства љутог светодршца“ (песма 9).

У другој молитви Светитељу Николају, Мириликијском Чудотворцу, чита се:

„На исходу душе моје помози ми, отпалом: умоли Господа, Творца свих ствари, да ме избави од ваздушних митарстава и вечних мука“.

Молба за избављење од ваздушних митарстава се исто налази и у молитви преподобном Сергију Радоњешком и у молитвама другим Свтитељима.

ОСНОВЕ ЗА УЧЕЊЕ О МИТАРСТВИМА У СВЕТОМ ПИСМУ

„Непрекидна, стална употреба свуда у Цркви учења о митарствима, нарочито међу учитељима четвртог века, непорециво сведочи о томе да су га њима предали учитељи старијих векова и да се заснива на апостолском предању“, да се оно, другим речима, заснива на Светом Писму и да се у потпуности слаже с њим.

Прво што смо рекли у вези са митарствима је да самртницима кад им се растаје душа од тела долазе анђели Божји и духови – мучитељи. И Сам Спаситељ у причи о богаташу и Лазару примећује: „А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово“ (Лука, 16, 22).

А у причи о човеку који је имао добру летину и који је рачунао да ће поживети у изобиљу и весељу, Бог му каже: „Безумниче“ ову ноћ узеће душу твоју од тебе“ (Лука 12, 20), узеће, мучиће (према црквенословенском тексту), по свему судећи, зли духови.

Свети Јован Златоуст овако размишља: „Лазара су онда однели анђели. Док су, насупрот, душу оног (богаташа) узеле неке страшне силе које су, можда, и послане због тога, јер душа не одлази сама из овога живота, то и није могуће. Ако ми кад путујемо из града у град тражимо водиче, колико ће тек души бити потребна помоћ, јер је ишчупана из тела и треба да уђе у нов живот? Зато она, излазећи из тела често се час пење, час спушта, и боји се, и дрхти. Јер свест о гресима нас увек мучи, а нарочито онда кад треба да будемо одведени на тамошње муке и страшни суд“.

Исим тога, Свето Писмо нас учи да су анђели уопште „службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење“ (Јевр. 1, 14), да се они брину за нас у току целог нашег живота (Пс. 91. 10, 11), да су наши нераздвојни заштитници, водичи, нарочито анђео чувар кога свако добија на крштењу (Матеј. 18, 10; Пс. 34, 7).

После свега овога је јасно да нас ови добри духови не остављају без помоћи и у тешком тренутку смрти, да не одбијају да прате нашу душу, да је воде и подржавају и у току страшног и потпуно непознатог јој прелаза из садашњег живота у вечни. С друге стране. Свето Писмо учи да су све радње злих духова усмерене на нашу пропаст (Ефес. 6, 2; 2 Тим. 2, 26; 1 Сол. 3, 5), да наш противник ђаво, са својим клеветама „као лав ричући ходи и тражи кога да прождере“ (1 Петар. 5, 8). Зар није за очекивати да он неће испустити погодан случај да, ако је могуће, погуби нашу душу у тренутку растанка с телом?

Друга ствар која се помиње у учењу о митарствима је да душа човека на путу у вишњи свет кроз ваздушни простор стално среће пале духове. И реч Божја сведочи о томе да је ваздух напуњен „духовима пакости испод неба“ (Ефес. 6, 12) – напуњен, наравно, не телесно или материјално, већ духовно, да је њихов кнез – кнез „који влада у ветру“ (Ефес. 2, 2) и да душа људска, дакле, чим изиђе из тела неибежно ступа у њихову област.

Треће из учења о митарствима је то да митари – мучитељи заустављају душу на њеном путу ка небу, подсећају је на разне врсте њених грехова и својски се труде да је осуде, док добри анђели који прате душу у исто време подсећају на њена добра дела и брину се да је оправдају. Такво делање дихова злобе је врло природно: они не могу а да не знају и да се не сећају наших грехова, не могу а да не уложе сав труд у то да нас, у погодној прилици, осуде, јер су они, по учењу Светог Писма, стални наши кушачи и саучесници свих наших злодела (1 Сол. 3, 5; 1 Јов. 3, 8) и хоће само једно – да нас лише вечног спасења (Лука 8, 12; 1 петар. 5, 8). Толико је и делање добрих анђела природно и благотворно за нас, јер су они наши наставници у сваком добру и руководиоци за вечно спасење (Јевр. 1, 14), ван сваке сумње знају наша добра дела, и из љубави своје не могу а да не утичу на наше оправдање.

И четврто и последње у учењу о митарствима је да Бог не спроводи Сам појединачни суд над душом људском по њеном разлучењу од тела, већ допушта духовима злобе, као каквом оруђу Свог страшног правосуђа, да је муче, и заједно с овима – користи као оруђе Своје благости и добре анђеле. Ако и на скончању света, кад се јави у свој Својој слави да суди живима и мртвима, Господ неће Сам непосредно да извршава све што се тиче суда, него „послаће своје анђеле и сабраће из царства његова све саблазни и који чине безакоње и бациће их у пећ огњену“ (Мат. 13, 41, 42 в. 24, 31), шта је чудно у томе ако ће и суд над појединцима да извршава не непосредно, већ уз помоћ духова који му служе – наравно, присуствујући притом невидљиво и Сам као свеприсутан. Исто тако, ако знамо да Бог даје да пали духови, пре општег суда када ће и они коначно да добију своју казну (Јуда. 6), раде против човека (Јов. 1, 12; 1 Петар 5, 9) и понекад их употребљава још на земљи као Своја оруђа праведног гнева против грешника, као „зле анђеле“ (Пс. 78, 49; 2 Кр. 5, 5) – шта је чудно ако им Он даје да буду исто таква оруђа правде Његове и за време појединачног суда над људским душама, користећи притом као оруђе благости Своје и добре анђеле.

[Душко Дугоушко]

Знаш ли ти нешто још Григорије осим да копи-пејстујеш са Борбе, Татјане Ђорђевић и Мирољуба Петровића?

[Ратко :(]

Ко би рекао, и свети Јован Златоусти помиње некакве невидљиве власти у ваздуху.

[grigorije22]

Знаш ли ти нешто још Григорије осим да копи-пејстујеш са Борбе, Татјане Ђорђевић и Мирољуба Петровића?

Inace Tatjana i posebno Miroljub Petrovic su jako veli pobornici mitarstava. Nisam kopirao sa Borbe za veru.

[Душко Дугоушко]

Ко би рекао, и свети Јован Златоусти помиње некакве невидљиве власти у ваздуху.

Помиње и апостол Павле, па се све то не односи на ваздушна митарства после смрти. Јесте ли ви људи чули за демоне, искушења и лествицу рајског успења? Митарства заиста постоје, али за живота, после смрти никако. Демони никоме не суде, суди само Господ. А демонима ћемо ми судити.

[Душко Дугоушко]

Inace Tatjana i posebno Miroljub Petrovic su jako veli pobornici mitarstava. Inace nisam kopirao sa Borbe za veru.

Има још секташко-цркворушитељских сајтова: православље-на-мрежи, васељенска, ихтус, истина је само једна, епархија у егзилу итд.

[Ратко :(]

Помиње и апостол Павле, па се све то не односи на ваздушна митарства после смрти. Јесте ли ви људи чули за демоне, искушења и лествицу рајског успења? Митарства заиста постоје, али за живота, после смрти никако. Демони никоме не суде, суди само Господ. А демонима ћемо ми судити.

Лествица рајског успења?

Чекај, оцу - неоцу св. великомученице Варваре је судио гром?

[grigorije22]

Има још секташко-цркворушитељских сајтова: православље-на-мрежи, васељенска, ихтус, истина је само једна, епархија у егзилу итд.

I zaboravi si Verujem.org

[Ратко :(]

Вл. Атанасије је релативно недавно био, док је био у Америци, у посети оцу Јефрему из Аризоне. И прокоментарисао је како је велики молитвеник и сл.

Ево шта каже старац Јефрем: " Душа се уздиже и прелази из једног ваздушног митарства у друго, и на сваком митарству она се само брани, док не прође свако од њих. Ако прође свако од њих и ако се ни на једном митарству не нађе да је крива, душа се затим, према светим Оцима, уздиже да би се поклонила Христу. Међутим, ако се покаже да је крива и одговорна за било какве страсти, бива бачена у Ад!"

[Душко Дугоушко]

Вл. Атанасије је релативно недавно био, док је био у Америци, у посети оцу Јефрему из Аризоне. И прокоментарисао је како је велики молитвеник и сл. Ево шта каже старац Јефрем: " Душа се уздиже и прелази из једног ваздушног митарства у друго, и на сваком митарству она се само брани, док не прође свако од њих. Ако прође свако од њих и ако се ни на једном митарству не нађе да је крива, душа се затим, према светим Оцима, уздиже да би се поклонила Христу. Међутим, ако се покаже да је крива и одговорна за било какве страсти, бива бачена у Ад!"

Јесте, али владика Атанасије не зна целу ситуацију у Аризони, нажалост. Колико сам ја у контакту са нашом браћом, православним американцима, монах Јефрем је направио своју секту, унутар цркве (дакле још увек су у цркви), коју амерички православци називају јефремитима. А што се тиче тога болдованог, могу и ја да кажем било шта, па да додам: према светим оцима.

INFECTED PRIEST

Has your Priest been infected by Ephraimite Theology?

While reading this article, ask yourself if your priest is an Ephraimite. If you can still ask him questions, you are more fortunate than others. Most Ephraimites stopped asking questions when they began following an Ephraimite elder or one of their surrogates. If you belong to the Metropolis of Chicago, you should know that many priests are Ephraimites. Some can be referred to as “closet Ephraimites” while others are “hard-core Ephraimites”. However, one of their national leaders and lead recruiters is a Priest in the Metropolis of Chicago. This intelligent and highly charismatic priest has converted more Greek Orthodox Priests and Christians into Ephraimites than any other Priest in America. This occurred under the watchful eye of the Hierarchs our Metropolis. This priest has also been able to influence certain Parish Council members who serve on councils, committees and organizations of the Metropolis and Archdiocese. In order to determine if your priest is an Ephraimite, look for the following signs:

1. His views from the pulpit:

• Does he speak extensively about ‘the evil one’;

• Does he ask you to be obedient to your spiritual father;

• Does he tell you to live like monks or nuns;

• Does he call those who question him ‘Nominal Christians’;

• Does he foster an ‘us vs. them’ bunker mentality;

• Does he send you to the Monastery for confession, marriage counseling or spiritual healing;

• Does he criticize other religions;

• Does he avoid reading the Encyclicals from the Archbishop or the Patriarch during Christmas and Easter;

• Does he preach about god’s love or does he use the fear of god like a weapon;

• Does he focus on the long abandoned traditions of the faith that he portrays as currently practiced canons or conventional wisdom;

• Does he mention that Elder Ephraim or Seraphim Rose are future saints of the church;

• Does he embrace a victim position every time someone questions his leadership or decisions;

2. His interaction with the youth:

• Does he think that alter boys scandalize the liturgy;

• Does he discourage students from attending Camp Fanari by saying things like “it is just not for our kids or our kids just do not get anything out of it”;

• Does he lower his voice and speak kindly and softly to little children thus giving a false impression of spirituality;

• Does he encourage fear of Satan and a vengeful God;

• Does he remove all G.O.Y.A. advisors and parents from GOYA meetings;

• Does he avoid watching the youth in sports activities;

• Have his kids attended Camp Fanari or has he sent them to a more ‘spiritual camp’ in Iowa;

• Has he failed to promote Archdiocesan programs like Ionian Village;

• Are preschoolers told their fathers will not go to

3. His relationship with the Parish Council:

• Does he see himself or even refer to himself as King of his parish;

• Does he isolate members of the Parish Council who ask questions;

• Do his Ephraimite followers on the Parish Council think it is inappropriate to ask Father questions because “Father is higher than the angels”? Does the priest ever correct this perversion of our theology;

• Do the parish council members blindly agree with everything the priest states;

• Have you noticed that the parish council president is now one of the most compliant persons on the parish council;

• Have key individuals who have served on your parish councils for decades left the parish;

• Does your priest seem relieved that certain families who have been members for decades have left;

• Does your priest seem unphased when families and long term friendships become divided over the change in theology;

• Does your priest treat the parish council as mere ‘advisors’;

• Does your Priest view and does your parish council act as a rubber stamp;

• Has your priest responded with statements such as “I am not an employee of the parish”;

4. Fund Raising issues:

• Did your priest stop the Parish from hosting bingo because it is considered gambling and not Christian;

• Has he tried to change the methods traditionally used at your church to fundraise;

• Does he refrain from using neighboring facilities that belong to different Christian or non Christian faiths because of religious differences;

• Has your parish received large sums of money from anonymous sources;

• Has there been a change in the benefactors of the parish to those who frequent Elder Ephraim’s monasteries;

• Does he ask the Parish Community to trust in him or God rather than engage in a serious and professional dialogue in order to manage financial and legal issues;

5. His Effect on the Parish Community;

• Are there two growing camps or factions within the parish;

• Are Koumbari and relatives no longer speaking to each other because they are members of these different factions;

• Are the priest’s followers more concerned with being observed practicing their faith than being observant in their faith;

• Does he and his Presbytera try to convince the parish that they are victimized because they are more spiritual;

• Does your priest seek out rich families by going to their homes and crying in order to invoke sympathy and then try to use them as tools;

• Has your parish lost its transparency;

6. His plans for the parish community;

• Does your priest take groups to the Ephraimite monastery;

• Does your priest want to build a parochial school or charter school on church property;

• Is he unphased by parish members leaving their church after being members for decades or even longer than ½ a century;

• Is he delighted when the son or daughter of a parishioner decides to enter Elder Ephraim’s monasteries as a novice monk or nun? Do any of the priests’ children enter the monasteries?

• Does he advocate having less members because they are more spiritual;

• Does he avoid posting work hours or keeping a work schedule at his home parish in order to afford him the flexibility to visit the Monastery;

• Has he ever convinced parishioners to seek matchmaking services provided by the Elders at the Monasteries;

• Does he try to encourage as many complacent members as he can to run for parish council;

7. His methods to takeover and control your parish.

The Ephraimite priest will key in on certain families facing personal problems. There is a modus operandi for each kind of situation. It is as if there has been a training camp run by the Ephraimites to help priests indoctrinate their members.

A. Death.

• The Ephraimite priest becomes a fixture in the home of the grieving family prior to and after death. They want to sit vigil in the home. What is unusual is that they visit families who are members at other parishes;

• He will without shame approach families that have been attending other parishes in order to harness them into confession and conversion to the Ephraimite Doctrines. The priest has even been known to hold group confessions with all family members present;

• Ephraimite Monasteries recommend only certain priests who are worthy to bury the dead;

• They tell people that the dead will go to a higher place in B. The rich widows.

• Rich widows report that Ephraimite priests try to become their friends;

• They are encouraged to attend the monastery for confession;

• The Presbytera may become involved by becoming overly friendly;

C. The Troubled

• Parishioners who have had past difficulties including past drug use or promiscuity somehow appear on some Ephraimite priests’ radar screens;

• The Ephraimite priest will use the confessional relationship to either cement his role as their spiritual father or to dole out drastic penitence;

• Once you become their spiritual child, you must refer to them for all major and minor life decisions. You lose your emotional freedom.

• Your new spiritual father must now be obeyed. Personal obedience is the hallmark of the Ephraimite Cult. Free will, which has been granted to you by God, has been handed over to the movement.

D. Those who Question

• Have long time members of parishes been leaving in large groups;

• Is the parish experiencing serious financial problems;

• Does the priest refer to people who ask questions as “those influenced by the evil one or under Satan’s influence.”

8. Theological Themes you should watch for:

• Your priest tells you Elder Ephraim will some day be made a saint;

• Your priest tells you to live your life like monks and nuns;

• He tries to persuade you to visit St. Anthony’s Monastery in Florence, Arizona. Suddenly, parishioners are spending their vacations at the Monastery;

• He tells you only people who are fully immersed in baptism will go to

• He avoids Chrismating Catholics or he requires them to be fully immersed and re-baptized in order to be Chrismated;

• He speaks ill against all other religions and declares them to be false;

• He refuses to allow your parish to host any prayer service where other religions are present;

• He refuses to even recognize a Clergymen of non-orthodox denominations when they show their respect by attending funeral services;

• He professes obedience to his own spiritual father who is often a monk at a monastery and not one of the Hierarchs of our church;

• He uses bizarre or illogical reasoning to justify the theology of Elder Ephraim and his followers;

• He tells you he does not believe in the Patriarch or he believes the Hierarchs to be corrupt and that he has no respect for them;

• He promotes the heretical teaching of Aerial tollhouses which are passageways for souls on their way to

• The Ephraimite Priest categorizes those without spiritual fathers as those who are spiritually dead among us;

• They encourage women facing marital troubles to go to the Monasteries for counseling;

• At confession, have you been asked questions about intimate relations with spouses or others;

• He will criticize nonephraimite priests or predecessor priests telling parishioners that they had a bad relationship with the Monastery and that he his attempting to bring peace and true orthodoxy to the parish.

The truth is that many parishes have suffered. The peace that once existed in these parishes is gone. People are attacking each other at parish assembly meetings. The environment, especially in the Metropolis of Chicago has turned toxic. When using this guide, keep in mind that there is a spectrum of loyalty and different degrees of obedience. They have even created different titles at the Monasteries. Beware that even clergy with slight allegiance to the Ephraimite movement can permanently damage a parish.

[Душко Дугоушко]

Лествица рајског успења?

Митарства су за живота.

[Макрина]

Јесте, али владика Атанасије не зна целу ситуацију у Аризони, нажалост. Колико сам ја у контакту са нашом браћом, православним американцима, монах Јефрем је направио своју секту, унутар цркве (дакле још увек су у цркви), коју амерички православци називају јефремитима. А што се тиче тога болдованог, могу и ја да кажем било шта, па да додам: према светим оцима.

INFECTED PRIEST

Has your Priest been infected by Ephraimite Theology?

While reading this article, ask yourself if your priest is an Ephraimite. If you can still ask him questions, you are more fortunate than others. Most Ephraimites stopped asking questions when they began following an Ephraimite elder or one of their surrogates. If you belong to the Metropolis of Chicago, you should know that many priests are Ephraimites. Some can be referred to as “closet Ephraimites” while others are “hard-core Ephraimites”. However, one of their national leaders and lead recruiters is a Priest in the Metropolis of Chicago. This intelligent and highly charismatic priest has converted more Greek Orthodox Priests and Christians into Ephraimites than any other Priest in America. This occurred under the watchful eye of the Hierarchs our Metropolis. This priest has also been able to influence certain Parish Council members who serve on councils, committees and organizations of the Metropolis and Archdiocese. In order to determine if your priest is an Ephraimite, look for the following signs:

1. His views from the pulpit:

• Does he speak extensively about ‘the evil one’;

• Does he ask you to be obedient to your spiritual father;

• Does he tell you to live like monks or nuns;

• Does he call those who question him ‘Nominal Christians’;

• Does he foster an ‘us vs. them’ bunker mentality;

• Does he send you to the Monastery for confession, marriage counseling or spiritual healing;

• Does he criticize other religions;

• Does he avoid reading the Encyclicals from the Archbishop or the Patriarch during Christmas and Easter;

• Does he preach about god’s love or does he use the fear of god like a weapon;

• Does he focus on the long abandoned traditions of the faith that he portrays as currently practiced canons or conventional wisdom;

• Does he mention that Elder Ephraim or Seraphim Rose are future saints of the church;

• Does he embrace a victim position every time someone questions his leadership or decisions;

2. His interaction with the youth:

• Does he think that alter boys scandalize the liturgy;

• Does he discourage students from attending Camp Fanari by saying things like “it is just not for our kids or our kids just do not get anything out of it”;

• Does he lower his voice and speak kindly and softly to little children thus giving a false impression of spirituality;

• Does he encourage fear of Satan and a vengeful God;

• Does he remove all G.O.Y.A. advisors and parents from GOYA meetings;

• Does he avoid watching the youth in sports activities;

• Have his kids attended Camp Fanari or has he sent them to a more ‘spiritual camp’ in Iowa;

• Has he failed to promote Archdiocesan programs like Ionian Village;

• Are preschoolers told their fathers will not go to

3. His relationship with the Parish Council:

• Does he see himself or even refer to himself as King of his parish;

• Does he isolate members of the Parish Council who ask questions;

• Do his Ephraimite followers on the Parish Council think it is inappropriate to ask Father questions because “Father is higher than the angels”? Does the priest ever correct this perversion of our theology;

• Do the parish council members blindly agree with everything the priest states;

• Have you noticed that the parish council president is now one of the most compliant persons on the parish council;

• Have key individuals who have served on your parish councils for decades left the parish;

• Does your priest seem relieved that certain families who have been members for decades have left;

• Does your priest seem unphased when families and long term friendships become divided over the change in theology;

• Does your priest treat the parish council as mere ‘advisors’;

• Does your Priest view and does your parish council act as a rubber stamp;

• Has your priest responded with statements such as “I am not an employee of the parish”;

4. Fund Raising issues:

• Did your priest stop the Parish from hosting bingo because it is considered gambling and not Christian;

• Has he tried to change the methods traditionally used at your church to fundraise;

• Does he refrain from using neighboring facilities that belong to different Christian or non Christian faiths because of religious differences;

• Has your parish received large sums of money from anonymous sources;

• Has there been a change in the benefactors of the parish to those who frequent Elder Ephraim’s monasteries;

• Does he ask the Parish Community to trust in him or God rather than engage in a serious and professional dialogue in order to manage financial and legal issues;

5. His Effect on the Parish Community;

• Are there two growing camps or factions within the parish;

• Are Koumbari and relatives no longer speaking to each other because they are members of these different factions;

• Are the priest’s followers more concerned with being observed practicing their faith than being observant in their faith;

• Does he and his Presbytera try to convince the parish that they are victimized because they are more spiritual;

• Does your priest seek out rich families by going to their homes and crying in order to invoke sympathy and then try to use them as tools;

• Has your parish lost its transparency;

6. His plans for the parish community;

• Does your priest take groups to the Ephraimite monastery;

• Does your priest want to build a parochial school or charter school on church property;

• Is he unphased by parish members leaving their church after being members for decades or even longer than ½ a century;

• Is he delighted when the son or daughter of a parishioner decides to enter Elder Ephraim’s monasteries as a novice monk or nun? Do any of the priests’ children enter the monasteries?

• Does he advocate having less members because they are more spiritual;

• Does he avoid posting work hours or keeping a work schedule at his home parish in order to afford him the flexibility to visit the Monastery;

• Has he ever convinced parishioners to seek matchmaking services provided by the Elders at the Monasteries;

• Does he try to encourage as many complacent members as he can to run for parish council;

7. His methods to takeover and control your parish.

The Ephraimite priest will key in on certain families facing personal problems. There is a modus operandi for each kind of situation. It is as if there has been a training camp run by the Ephraimites to help priests indoctrinate their members.

A. Death.

• The Ephraimite priest becomes a fixture in the home of the grieving family prior to and after death. They want to sit vigil in the home. What is unusual is that they visit families who are members at other parishes;

• He will without shame approach families that have been attending other parishes in order to harness them into confession and conversion to the Ephraimite Doctrines. The priest has even been known to hold group confessions with all family members present;

• Ephraimite Monasteries recommend only certain priests who are worthy to bury the dead;

• They tell people that the dead will go to a higher place in B. The rich widows.

• Rich widows report that Ephraimite priests try to become their friends;

• They are encouraged to attend the monastery for confession;

• The Presbytera may become involved by becoming overly friendly;

C. The Troubled

• Parishioners who have had past difficulties including past drug use or promiscuity somehow appear on some Ephraimite priests’ radar screens;

• The Ephraimite priest will use the confessional relationship to either cement his role as their spiritual father or to dole out drastic penitence;

• Once you become their spiritual child, you must refer to them for all major and minor life decisions. You lose your emotional freedom.

• Your new spiritual father must now be obeyed. Personal obedience is the hallmark of the Ephraimite Cult. Free will, which has been granted to you by God, has been handed over to the movement.

D. Those who Question

• Have long time members of parishes been leaving in large groups;

• Is the parish experiencing serious financial problems;

• Does the priest refer to people who ask questions as “those influenced by the evil one or under Satan’s influence.”

8. Theological Themes you should watch for:

• Your priest tells you Elder Ephraim will some day be made a saint;

• Your priest tells you to live your life like monks and nuns;

• He tries to persuade you to visit St. Anthony’s Monastery in Florence, Arizona. Suddenly, parishioners are spending their vacations at the Monastery;

• He tells you only people who are fully immersed in baptism will go to

• He avoids Chrismating Catholics or he requires them to be fully immersed and re-baptized in order to be Chrismated;

• He speaks ill against all other religions and declares them to be false;

• He refuses to allow your parish to host any prayer service where other religions are present;

• He refuses to even recognize a Clergymen of non-orthodox denominations when they show their respect by attending funeral services;

• He professes obedience to his own spiritual father who is often a monk at a monastery and not one of the Hierarchs of our church;

• He uses bizarre or illogical reasoning to justify the theology of Elder Ephraim and his followers;

• He tells you he does not believe in the Patriarch or he believes the Hierarchs to be corrupt and that he has no respect for them;

• He promotes the heretical teaching of Aerial tollhouses which are passageways for souls on their way to

• The Ephraimite Priest categorizes those without spiritual fathers as those who are spiritually dead among us;

• They encourage women facing marital troubles to go to the Monasteries for counseling;

• At confession, have you been asked questions about intimate relations with spouses or others;

• He will criticize nonephraimite priests or predecessor priests telling parishioners that they had a bad relationship with the Monastery and that he his attempting to bring peace and true orthodoxy to the parish.

The truth is that many parishes have suffered. The peace that once existed in these parishes is gone. People are attacking each other at parish assembly meetings. The environment, especially in the Metropolis of Chicago has turned toxic. When using this guide, keep in mind that there is a spectrum of loyalty and different degrees of obedience. They have even created different titles at the Monasteries. Beware that even clergy with slight allegiance to the Ephraimite movement can permanently damage a parish.

Александре,ово је невиђена клевета и лаж...невероватно,невероватно.

Који су ти твоји пријатељи,из којих Цркава,из којих парохија??

Немој ово да радиш,молим те.

[Макрина]

Значи,ово није истина и немојте веровати у овакве ствари и лажи.Старац Јефрем је свет човек.Он је из љубави према Цркви и да не прави проблеме смирио се давно и није отишао у Руску Заграничну,него је остао под омофором Патријарха Вартоломеја.Ово није тачно за њега а потрудићу се да дођем до деманта од великих ауторитета којима ћете сигурно поверовати.

[Ратко :(]

Јесте, али владика Атанасије не зна целу ситуацију у Аризони, нажалост. Колико сам ја у контакту са нашом браћом, православним американцима, монах Јефрем је направио своју секту, унутар цркве (дакле још увек су у цркви), коју амерички православци називају јефремитима. А што се тиче тога болдованог, могу и ја да кажем било шта, па да додам: према светим оцима.

Владика Максим (код кога је ишао вл. Атанасије) има веома добар увид, ако се слажемо, у стање у православној Америци. Није ли могао, макар у једној реченици, да предочи вл. Атанасију коме иде у посету, ако је тако као што кажеш. Сви су нешто наивни и неинформисани из твоје перспективе.

Владика Георгије канадски управо хвали тих петнаестак грчких манастира.