Страхови

[SANJA]

Kod mene je nešto drugačije. Uhvati me vrtoglavica pa hodam k'o pijana. prstgore Hodam ulicom i vrti mi se u glavi kao da ću da padnem u nesvest svakog trena. Preznojim se i kad je ciča zima pa kad dođem kući kao da se vraćam sa nekog treninga...a misli su mi tad konfuzne, dezorjentisana sam kao drogirana i samo jedva čekam da se dokopam kuće.

Ja mislim da kad me strefi panični, ljudi sto posto pomisle da sam narkomanka. Usporen hod, neko me nešto pita a ja ga gledam ko da je pao s Marsa i ne mogu da ostvarim ni najobičniju komunikaciju. Onda dođem kući i padnem u depresiju jer to tako traje godinama i grozno je znati da će to možda trajati do kraja života.

Evo, ja već razmišljam kako ću da odem u Crkvu na Uskrs. Čim se setim gužve, meni je loše. Stvarno je žalosno, ali ja ZAISTA ne znam kako ću da odem u nedelju na liturgiju.

P.S. Hvala svima koji učestvuju na ovoj temi. prst ka dole

[anajrim]

Јаким нападом зовем онај који ме растури скроз, кад ми крене бол у грудима, па почнем да се гушим, не могу да удахнем ваздух,па почне срце да ми лупа, па да ме пробија леден зној, да ми језа и ужас јуре кроз тело и кроз мозак, кад ме спопадне страх да ћу умрети, почне да ми се кочи вилица, да ме жига лева рука, повраћа ми се и имам утисак да ће ми глава експлодирати, тресе ми се цело тело, искоче ми грознице на устима. Најгори је тај страх да се нешто страшно дешава и да ћу тог момента умрети.Ето, то је нешто што у кризним периодима имам сваки дан, и што зовем јаким нападом.

.....slazem se da je tvoj dozivljaj dramaticniji...i znam da nije lako,ali probaj da se prepustas,kad dodje,samo ga pusti da prodje tobom i da ode...izgovaraj Isusovu molitvu,ali s paznjom,pomoli se prije izlaganja situaciji....a pominjes i strah od smrti,ne znam ja se nikako i nikad nisam bojala smrti,al' sam se bojala zivota......u svakom slucaju ne smijes da stanes,jedan dan bez izlaganja,i vec sljedeci ce ti biti duplo teze....kad si kuci prevari sebe,potrudi se da se opustis,stres je veliki okidac za paniku....ali vjerujem da je moguce,i pominjala sam vec post i pricesce,vidjeces kako ces bolje da vladas sobom.......grlim,i drzim fige

Evo, ja već razmišljam kako ću da odem u Crkvu na Uskrs. Čim se setim gužve, meni je loše. Stvarno je žalosno, ali ja ZAISTA ne znam kako ću da odem u nedelju na liturgiju.

P.S. Hvala svima koji učestvuju na ovoj temi.

.........ama ne moras za Vaskrs u crkvu,vidis kako sebi komplikujes zivot.....opusti se,idi nedjelju poslije.....sta te briga kako te ljudi vide,nikad ljudima neces bit' dovoljno dobra,oni koji te stvarno vole,vole te bas takvu....

.......i nemoj u planiranju odredjenih aktivnosti da ides previse daleko,vec postepeno se izlazi......npr. sad u nedjelju cisto podji u setnju do crkve,podji malo ranije,polako dodjes u dvoriste,sjednes na klupu,malo posmatras oko sebe,i ako ti se unutra bude dalo,a ti udji,ako ne,nema veze,ili udji samo malo,do vrata,da vidis kako ces da se osjecas,a ne odmah,jos nisi ni posla,a mislis da ne mozes,e to i jeste najveca greska,i time se samo strah hrani,i samo se vrtis u zacaranom krugu....

[Милан Меденица :)]

Evo, ja već razmišljam kako ću da odem u Crkvu na Uskrs. Čim se setim gužve, meni je loše. Stvarno je žalosno, ali ja ZAISTA ne znam kako ću da odem u nedelju na liturgiju.

P.S. Hvala svima koji učestvuju na ovoj temi.

а што не станеш у први ред, нећеш имати утисак гомиле ако се не окрећеш.

уосталом, ако те крене на Литургији и онда је то ђаволско искушење да те отера одатле.

против тога накота се бори молитвом и постом, само је питање шта не чиниш што треба ако се наставља.

свето причешће све лечи, самог Бога узимаш у себе.

а паника је глупа ствар, ирационална.

побеђује се разумом и храброшћу да се уради оно што треба а не оно што нам се чини као потреба.

[anajrim]

свето причешће све лечи, самог Бога узимаш у себе.

:0442_feel: :0442_feel: :0442_feel:

[Милан Меденица :)]

eheeeej 0442_feel kriminalac

[Sirena]

Јаким нападом зовем онај који ме растури скроз, кад ми крене бол у грудима, па почнем да се гушим, не могу да удахнем ваздух,па почне срце да ми лупа, па да ме пробија леден зној, да ми језа и ужас јуре кроз тело и кроз мозак, кад ме спопадне страх да ћу умрети, почне да ми се кочи вилица, да ме жига лева рука, повраћа ми се и имам утисак да ће ми глава експлодирати, тресе ми се цело тело, искоче ми грознице на устима. Најгори је тај страх да се нешто страшно дешава и да ћу тог момента умрети.Ето, то је нешто што у кризним периодима имам сваки дан, и што зовем јаким нападом.

Управо исте овакве симптоме има и моја пријатељица и то од скоро. Дуже вријеме живи под великом притиском и кад се на неко вријеме макла из тог стресног окружења, значи кад је била мирна и спокојна десио јој се први овакав напад. Водили су је код љекара и рекао јој је да има анксиозни поремећај. Добила је бромазепаме и не знам шта још од терапије и нимало оптимистичне прогнозе за будућност. Има тек 30 година и двоје мале дјеце... Ја сам једном била са њом кад је имала тај напад, и то у блажем облику, сва се тресла, поблиједила... нисам знала ни шта да радим ни како да јој помогнем

[Милан Меденица :)]

шамар уме да помогне, да ресетује  0110_hahaha

ал ако је гроги-ошамути-равна-линија седатив бромазепам бољи лек од светог причешћа, онда смо стварно у проблему  0110_hahaha 0102_laugh 0102_laugh

[Mиљан Танић]

Pa sad... ne bih ja propisivao Pričešće umesto Bromazepama tamo gde je STVARNO potreban...

[Милан Меденица :)]

Pa sad... ne bih ja propisivao Pričešće umesto Bromazepama tamo gde je STVARNO potreban...

да, тамо бих оба.  ekstra

[ВИЛМА]

нимало оптимистичне прогнозе за будућност. Има тек 30 година и двоје мале дјеце... Ја сам једном била са њом кад је имала тај напад, и то у блажем облику, сва се тресла, поблиједила... нисам знала ни шта да радим ни како да јој помогнем

Које су то прогнозе ?

Заиста ме занима. Песимизам у целој причи изазива то да временом заиста може доћи до органског обољевања (снага убеђења, јер ако верујемо да смо болесни, временом ћемо се и разболети). Напад сам по себи не изазива оштећења, сви ти симптоми су уствари одбрамбена реакција "борба или бекство" тј. имају заштитну функцију (припремају организам за борбу или бекство, и цео тај систем се активира због надолазеће опасности - код паничара је проблем што непосредне опасности не мора да буде, напад настаје кад се довољно страха акумулира и окине напад, чак и у периоду кад особа не осећа да је под стресом).

Шамар тешко да може да помогне. Помаже разумевање и чврст и убедљив одговор (најделотворније кад је од лекара  bliss jeeee ) да је то само напад и да се ништа угрожавајуће не дешава. Помаже и схватање настанка механизма напада - али не помаже увек. Паничари рационално знају шта им се дешава, али кад наиђе напад, сва знања падају у воду,физички симптоми и емоционална реакција преплављују, и сваки пут мисле " а можда баш овај пут није панични напад, него инфаркт", и тако сваки пут ...преживе, одахну, кажу себи - то је био само напад - и није било ништа угрожавајуће и буду мирни ... до следећег напада...

Помажу и лекови за "смирење", наравно  vaistinu - тј. анксиолитици (не бромазепами и бенседини, већ прави анксиолитици, типа ксалола, који не изазивају оно што Меда назва "гроги-ошамути-равна линија",већ само блокира рецепторе за страх и смирује немир и лудило страха).

А највише би свакако помогла психотерапија, али ПРАВА, не она по 10 минута у Дому здравља, уз рецепт за лекове  prstgore

[anajrim]

Pa sad... ne bih ja propisivao Pričešće umesto Bromazepama tamo gde je STVARNO potreban...

да, тамо бих оба.

:0442_feel:

а што не станеш у први ред, нећеш имати утисак гомиле ако се не окрећеш.уосталом, ако те крене на Литургији и онда је то ђаволско искушење да те отера одатле.

против тога накота се бори молитвом и постом, само је питање шта не чиниш што треба ако се наставља.

свето причешће све лечи, самог Бога узимаш у себе.

.....e vidi se da vi nimalo niste panicar sHa_sarcasticlol...nista manje vec prvi red :0102_laugh:...a kud cemo kad trba da se bega,u oltar mozda ....eeeeee ne znate vi kako su u tim trenucima vrata negdje tamo,daleko,daleko ......ALI zato pricesce

Управо исте овакве симптоме има и моја пријатељица и то од скоро. Дуже вријеме живи под великом притиском и кад се на неко вријеме макла из тог стресног окружења, значи кад је била мирна и спокојна десио јој се први овакав напад. Водили су је код љекара и рекао јој је да има анксиозни поремећај. Добила је бромазепаме и не знам шта још од терапије и нимало оптимистичне прогнозе за будућност. Има тек 30 година и двоје мале дјеце... Ја сам једном била са њом кад је имала тај напад, и то у блажем облику, сва се тресла, поблиједила... нисам знала ни шта да радим ни како да јој помогнем

......pa sta ako se tresla i problijedila......ja mislim da svako bar jednom u zivotu dozivi tako nesto,ali svako tome ne pridaje znacaj,jer ni ne treba.......ako vasa drugarica ima takve simptome,to nikako ne znaci da ce da umre od toga,nikad niko od panike nije umro,pa nece ni ona.....

нимало оптимистичне прогнозе за будућност. Има тек 30 година и двоје мале дјеце... Ја сам једном била са њом кад је имала тај напад, и то у блажем облику, сва се тресла, поблиједила... нисам знала ни шта да радим ни како да јој помогнем

Које су то прогнозе ?

А највише би свакако помогла психотерапија, али ПРАВА, не она по 10 минута у Дому здравља, уз рецепт за лекове

.......ama Magdalena,kakvu ti psihoterapiju pominjes....panika je iskljucivo duhovne prirode......tu pomaze samo savrseni LJekar........evo ja te izazivam,hajde pocni da postis sve postove,srijedu i petak,da odlazis u crkvu kad ti se da,kad ne,nemoj,da se pricescujec,da se molis inace,i pred svako izlaganje....i onda dodji da mi kazes kako ti je..........i ne moze odjedanput,moguce da treba da prodju nekolika posta,ALI poslije,vidjeces...evo npr. kako ispostih ovaj vaskrsnji ja se osjecam preporodjeno......i odlucila sam da vise uopste necu jesti meso...ja mislim da mi sve te strahove i pokupimo od neduznih zivotinja koje stradaju...pa nam poslije kuku...

[ВИЛМА]

Тавита, не свиђа ми се утисак који ми остаје после читања твојих постова на ову тему, а то је да је паника нешто што се лако превазилази снагом воље. Мислим да се не разумемо најбоље и да не причамо изгледа о истој врсти болести.

Нисмо, нажалост, сви подједнако "чврсти", неко је стабилнији, неко лабилнији. Оно што је некоме потпуно банално да би и размишљао о томе, другоме покреће читаву узбуну. Мислим да би већина паничара волела да је јаче психичке структуре ( али онда не би ни имали нападе панике,јел). Има људи са хиперсензибилним вегетативнм нервним системом - нису криви што су такви, сигурно нико не воли да је слабашан и страшљив, ал ето, не можемо сад да се убијемо јер смо од "нежнијег материјала".

[SANJA]

Slažem se sa Magdalenom da je panični poremećaj zdravstveni problem a ne problem duhovne prirode. Verovatno ljudi ne mogu da razumeju takve simptome, ali svakako to ne bi bio POREMEĆAJ da stvarno nije tako. Dakle, leči se psihoterapijom i uzimanjem lekova tipa ksalol, rivotrili itd. i drugačije ne može. Ne slažem se sa nekima koji tvrde da je problem duhovne prirode jer po tome ispada da su ljudi koji imaju fobije "kažnjeni od Boga" što svakako nema veze sa hrišćanskim rezonovanjem. Po toj logici bismo mogli i srčane, i bubrežne bolesnike, i sve ljude koji su bolesni, svrstati u neke velike grešnike koje je "Bog kaznio." Bog je ljubav i on nikoga ne kažnjava na taj način. t4431

[anajrim]

Slažem se sa Magdalenom da je panični poremećaj zdravstveni problem a ne problem duhovne prirode. Verovatno ljudi ne mogu da razumeju takve simptome, ali svakako to ne bi bio POREMEĆAJ da stvarno nije tako. Dakle, leči se psihoterapijom i uzimanjem lekova tipa ksalol, rivotrili itd. i drugačije ne može. Ne slažem se sa nekima koji tvrde da je problem duhovne prirode jer po tome ispada da su ljudi koji imaju fobije "kažnjeni od Boga" što svakako nema veze sa hrišćanskim rezonovanjem. Po toj logici bismo mogli i srčane, i bubrežne bolesnike, i sve ljude koji su bolesni, svrstati u neke velike grešnike koje je "Bog kaznio." Bog je ljubav i on nikoga ne kažnjava na taj način. :0442_feel:

........ne razumijemo se.....TO NIJE KAZNA,TO JE DAR.....takav je tvoj put ka NJemu,a ako ti to neces to je samo tvoja slobodna volj,a nikako NJEgova kazna...

Тавита, не свиђа ми се утисак који ми остаје после читања твојих постова на ову тему, а то је да је паника нешто што се лако превазилази снагом воље. Мислим да се не разумемо најбоље и да не причамо изгледа о истој врсти болести.

Нисмо, нажалост, сви подједнако "чврсти", неко је стабилнији, неко лабилнији. Оно што је некоме потпуно банално да би и размишљао о томе, другоме покреће читаву узбуну. Мислим да би већина паничара волела да је јаче психичке структуре ( али онда не би ни имали нападе панике,јел). Има људи са хиперсензибилним вегетативнм нервним системом - нису криви што су такви, сигурно нико не воли да је слабашан и страшљив, ал ето, не можемо сад да се убијемо јер смо од "нежнијег материјала".

.....izvini,ali ni ti me ne razumijes.....nisam ni rekla da se moze samo snagom volje,ali moze da pomogne,jer ako je tako znaci da imas inicijativu i da hoces isceljenje.......i nije psihicka,niti psihijatrijska bolest,to ce ti reci svaki normalan psihijatar.....rekla sam da treba da se vratis NJemu,zato ti i pominjem,drzanje posta i pricesce...i to je samo tvoj izbor,a ja ti zelim najbolje i svjedocim o svom iskustvu...guru je u nama samima...

[Sirena]

Које су то прогнозе ?

Уколико не промијени средину у којој живи и која је по њу врло стресна, у којој је и "зарадила" ове нападе речено јој је да ће стање да се погоршава до те мјере да може да заглави у болници. У праву си да напади не изазивају оштећење, у овом случају је проблем то што су узроковани врло реалном ситуацијом која код ње изазива напетост, акумулира се годинама, потискује и да кажем "избило" је вани на овај начин. Дакле, реална ситуација у којој је је заправо прави проблем а напади су само начин на који је организам одреаговао на ту пресију. Ако су теби (или некоме другоме ко ово чита) ти напади изазвани ирационалним страхом онда, чини ми се, треба наћи начина да се човјек избори са самим страхом који је у суштини проблема; исто као што би мојиј пријатељици рјешавање тог кључног проблема само по себи довело до смањења и на крају до престанка напада.

Иначе, потпуно се слажем са овим што си овдје написала. Слажем се и са овим

Шамар тешко да може да помогне. Помаже разумевање и чврст и убедљив одговор (најделотворније кад је од лекара  0102_laugh ) да је то само напад и да се ништа угрожавајуће не дешава. Помаже и схватање настанка механизма напада - али не помаже увек. Паничари рационално знају шта им се дешава, али кад наиђе напад, сва знања падају у воду,физички симптоми и емоционална реакција преплављују, и сваки пут мисле " а можда баш овај пут није панични напад, него инфаркт", и тако сваки пут ...преживе, одахну, кажу себи - то је био само напад - и није било ништа угрожавајуће и буду мирни ... до следећег напада...

Помажу и лекови за "смирење", наравно  stadaradim - тј. анксиолитици (не бромазепами и бенседини, већ прави анксиолитици, типа ксалола, који не изазивају оно што Меда назва "гроги-ошамути-равна линија",већ само блокира рецепторе за страх и смирује немир и лудило страха).

А највише би свакако помогла психотерапија, али ПРАВА, не она по 10 минута у Дому здравља, уз рецепт за лекове  мајкл

Али ово ми се никако не допада

......pa sta ako se tresla i problijedila.....ja mislim da svako bar jednom u zivotu dozivi tako nesto,ali svako tome ne pridaje znacaj,jer ni ne treba.......ako vasa drugarica ima takve simptome,to nikako ne znaci da ce da umre od toga,nikad niko od panike nije umro,pa nece ni ona..... 0203_cool

Није исто када имаш трему пред испит па се тресеш и поблиједиш, и кад се тресеш због анксиозног напада због којег ти је психијатар преписао јаку терапију која би умртвила слона. Није ми свеједно када видим да неко страда, поготово када је то неко ко ми је много драг и не бих могла да кажем "па шта, нека се тресе" . Не слажем се да свако у животу доживи баш такав напад. У реду, и уплашимо се, и имамо трему, и понекад се прибојавамо разних ствари али мислим да је све то далеко од напада о којима овдје причамо. Знам да неће умријети од тога, зна и она да неће умријети од тога али у том тренутку јој разум баш и не помаже много.