Jump to content

У чему је суштинска разлика између православља и римокатоличанства ?

Оцени ову тему


Препоручена порука

"Nezabludiv je svaki biskup, koji naučava ispravno sv. Vjeru,

a tako i svećenik i đakon i laik."

Молим те да појасниш ово, вероватно да не користимо исту терминологију. За православље свако је заблудив, и борба против сопствене заблудивости траје до последњег даха. Зато су Свети себе и на самртној постељи називали грешнима...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 595
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

+!

Svaki biskup, svećenik, đakon i laik je nezabludiv, dok ispravno naučava sv. Vjeru.

Ispravni crkveni nauk prikazao bih kao 2+2=4.

Tko se toga pridržava i tako nepopustljivo naučava je nezabludiv.

Ako je pravoslavni crkveni nauk potpuno ispravan, onda bi svaki pravoslavni biskup, svećenik, đakon i laik,

koji se drže nepopustljivo ispravnog crkvenog nauka bili nezabludivi, jer su u Istini.

O crkvenoj rastavi pravovaljno vjenčanih u pravoslavlju

- Postoji li i ako da, u kojim slučajevima?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нема суштинске разлике. Да су разлике суштинске, као између православља и ислама, на пример, сваки дијалог би био узалудан. Постоје разлике, веома значајне, али оне нису суштинске. Рецимо, једна од највећих разлика је разумвање примата Римског епископа (папе).

S ovim se potpuno slažem.

По свим догматима који су појашњени на седам Васељенских сабора, православни и римокатолици се слажу. Једино што код њих постоји "филиокве", учење да Дух Свет исходи "и од Сина". Али, то (више) није догмат у РКЦ, већ теологумена (теолошко, необавезујуће промишљање).

E ovdje je potrebna bitna ispravka!

Ne može nešto "više" ne biti dogma!

Dogma je po svojoj naravi vječna, zauvijek, ne može se mijenjati. Dakle, nešto jest ili nije dogma, nema trećega.

A "filioque" nikad nije bilo dogma!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Најпре ћу поставити неколико принципа:

1. Говорим из личне перспективе (како свог живота тако и свог православља)

2. Немогуће је непристрасно причати о овој теми

3. Не желим да говорим о томе шта је истинитије: да ли ми или они. То је друга тема.

1. To "из личне перспективе" ("свог живота и свог православља") mijenja temu iz naslova. U naslovu se govori o pravoslavlju općenito, uopće. A "личне перспективе" i životi su brojni koliko i ljudi...

2. Zašto bi bilo nemoguće?

Istina je da nije lako. Glavni razlog je nedovoljno poznavanje i spontana težnja da se na "drugoj strani" nađe nešto slično kao kod sebe.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A "filioque" nikad nije bilo dogma!

Nije? A sta je onda kad se tice same Sv. Trojice?

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Суштинска разлика је у етосу једних и других.

неко би можда рекао и духовност, али то је (за мене) преузак појам.

Више волим да кажем етос.

Може се још рећи, што би Немци рекли: Weltanschauung = светоназор или поглед на свет.

Дакле, ту лежи суштинска разлика.

Етос је много широк појам, кажем опет.

Он подразумева не само разлике у догмама, духовности или екслисиолошком уређењу, нити пак културне разлике, већ све то заједно и преко тога.

"Weltanschauung = светоназор или поглед на свет" sigurno nije, to je svim kršćanima zajedničko. To u današnje vrijeme nakršćanstva i antikršćanstva oko nas postaje sve očitije.

A "етос" odnosno "не само разлике у догмама, духовности или екслисиолошком уређењу, нити пак културне разлике, већ све то заједно и преко тога"?

Pa ima nešto u tome, ali to nije razlika "između pravoslavlja i katoličanstva". A to je i Tebi jasno čim govoriš da je razlika postojala od početka.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Заправо, ово последње (догме, итд.) су само последица различитих етоса.

Ne, ne, dogma izražava istinu i ne može biti različita.

Različiti mogu biti doživljaji, jer mi različiti ljudi iste stvari različito doživljavamo.

Ali stvarnost o kojoj govori istina vjere, dogma, može biti samo jedna.

Зашто је то суштинско, а не тек споредно?

Зато што се ради о разлици која је постојала од почетка Цркве, али од самог почетка.

Многобројна проучавања су ме довела до тог мишљења, као и многе чињенице и докази.

Тема је огромна и за даље писање ми треба времена.

Али оно што за сада стоји, јесте: ако тврдим да је та разлика етоса постојала од самог почетка, тј. да представља суштину Цркве и њеног живота од најранијих времена, како то да је 1500 година то могло да се подноси, а данас не?

Ово је суштинско питање на које овде треба да одговоримо.

Чак ћу и тврдити да та разлика МОРА да постоји, јер је она суштинска одлика Хришћанства као васељенског феномена.

До раскола је и дошло јер обадве стране нису могле да поднеси и не могу да подносе другост оног другог.

Дакле разлику као услов заједнице.

Што би рекао отац Поповић: мислите о томе :)

Nisam siguran jesam li razumio što želiš reći.

Ako misliš da su razlike unutar jedne Crkve uvijek postojale i da je normalno da postoje, da je "суштинска одлика Хришћанства као васељенског феномена", to je istina, s tim se slažem.

Ali treba napomenuti, to je u Katoličkoj Crkvi uvijek bilo tako kroz dvije hiljade godina i sada je tako.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

има разлике и у сексу

Године 1075. папа Григорије VII је завео целибат као обавезу за римокатоличко више и ниже свештенство, а Први латерански помесни сабор одржан 1123. године је одобрио и завео целибат као обавезу.

Krivo!

Prvo, celibat je postojao kao crkveni zakon (ne dogma!) u rimskoj Crkvi bar od trećeg stoljeća (vijeka).

Drugo, nikad zakon celibata nije vrijedio za cijelu Katoličku Crkvu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хе, ја баш Христологију и Тријадологију, иконопоштовање, не бих назвао "интелектуалним". Догмати су живот, што рече Лазар, светоназор, а не тек пуке логичке форме теолошког мишљења.

Слажем се са Лазаром да постоји извенса разлика у етосу. Ипак, мишљења сам да је та разлика последица менталног, цивилизацијског "кода" Истока и Запада. Зато сам мишљења да те разлике нису суштинске, а кад кажем да нису суштинске мислим да нису препрека јединству. Доказ за то је јединство 1054 године.

Једноставно - различити смо као људи, у смислу културе, вредности живљења, уопште по погледу на свет око себе (што не значи да је један добар а да је други лош, већ, ја бих рекао, да се ту ради о два специфична погледа на свет, који оба имају врлине и мане).

Sve potpisujem. :)

Jedino treba napomenuti da se razlika Istoka i Zapada ne poklapa potpuno sa razlikom pravoslavlja i katoličanstva.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И најважније је ово што си рекао, а ја делим мишљење:

разлике нису препрека јединству.

А ја још и додајем: напротив, оне су услов сине ква нон јединства.

Кад то кажем, мислим на разлике већ поменутог етоса, али не и на разлике у погледу вере, и то вере која није пука прича већ живот и деловање.

Potpisujem. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево, да одговорим, колко се може, део по део.

1. To "из личне перспективе" ("свог живота и свог православља") mijenja temu iz naslova. U naslovu se govori o pravoslavlju općenito, uopće. A "личне перспективе" i životi su brojni koliko i ljudi...

Дакле, "лична перспектива" је овде узета као један херменеутички принцип, и она важи увек и свуда, па макар се говорило "опћенито" и "уопће". Јер, лично читање и тумачење је присутно и у појединачним и у општим стварима, и тек је преко њего могуће доћу до оног општег и заједничког. Сума је да ова "лична перспектива" не умањује истинитост мојих исказа. Напротив.

Овде је одговор и на ово друго:

2. Zašto bi bilo nemoguće?

Istina je da nije lako. Glavni razlog je nedovoljno poznavanje i spontana težnja da se na "drugoj strani" nađe nešto slično kao kod sebe.

Недовољно познавање је свакако највећа препрека, али не само то.

Мада, начелно се слажем са овим.

"Weltanschauung = светоназор или поглед на свет" sigurno nije, to je svim kršćanima zajedničko. To u današnje vrijeme nakršćanstva i antikršćanstva oko nas postaje sve očitije.

A "етос" odnosno "не само разлике у догмама, духовности или екслисиолошком уређењу, нити пак културне разлике, већ све то заједно и преко тога"?

Pa ima nešto u tome, ali to nije razlika "između pravoslavlja i katoličanstva". A to je i Tebi jasno čim govoriš da je razlika postojala od početka.

За светоназор сте добро запазили, тј. да ипак треба разликовати њега од појма етос, али се не слажем да је исти код свих, јер је он некада можда био заједнички, али данас није. Колико год сам спремам да, с једне стране, сасвим препознам и реципирам РКЦ и римокатолике као истинску хришћанску Цркву и као истинске и аутемтичне вернике, с друге стране ми низ теолошких, али и историјских ствари потврђује да они немају исти поглед на свет као хришћани са Истока и у Православним Црквама. Посебно не данас. И посебно не Рим и Ватикан.

На срећу, не видим целокупну РКЦ у Риму и Ватикану, тако да за Вас има наде и могуће је да се просветлите понови и добијте онај стари и увек нови хришћански светоназор :)

Оно што још признајем вернима РКЦ, а посебно неким њеним теолозима, јесте велика способност за самокритику, која код нас уопште није уочена и то је наш велики минус. На жалост, ИСточне Цркве ус потпуно несклоне самокритици, и ти је за жаљење.

Ne, ne, dogma izražava istinu i ne može biti različita.

Različiti mogu biti doživljaji, jer mi različiti ljudi iste stvari različito doživljavamo.

Ali stvarnost o kojoj govori istina vjere, dogma, može biti samo jedna.

Ето, опет се нећемо сложити, тј. ја се не слажем.

А ево и зашто: ако је догма само једна, као што ви кажете, одакле онда код вас таквих догми које наше Источне Предање не познаје? Посебно мислим да папски примат, безгршено зачеће, итд. То за нас нику никакве "истине", па тиме ни "догме", већ баш последица вашег изгубљеног хришћанског идентитета и светоназора. Није проблем наш "доживљај". већ то што се у неким вашим догмама ради не о истини, већ (да будме искрен) о јересима (иако ја не волим да уоптребљавам ову реч, морао сам!).

Nisam siguran jesam li razumio što želiš reći.

Ako misliš da su razlike unutar jedne Crkve uvijek postojale i da je normalno da postoje, da je "суштинска одлика Хришћанства као васељенског феномена", to je istina, s tim se slažem.

Ali treba napomenuti, to je u Katoličkoj Crkvi uvijek bilo tako kroz dvije hiljade godina i sada je tako.

Е, добро је, овде се слажемо.

Да, мислио сам баш тако.

Jedino treba napomenuti da se razlika Istoka i Zapada ne poklapa potpuno sa razlikom pravoslavlja i katoličanstva.

Да се мало убацим и у овај дијалог са Ацом, хвала вам и за ову значајну дистинкцију, наравно да треба и на то пазити.

Potpisujem. :)

А ево и краја, дакле ипак се слажемо :)

Ви знате госн' Зелићу моју добронамерност према РКЦ и њеним верницима и осталом, тако да се надам да ћете ово све добронамерно схватити и не узети ми за злонамерност, те неке можда превише тешке речи схватити у контексту жара полемике. Наравно, и даље се не морате сложити са свиме што сам написао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Католичка црква, на стала на темељу тог етоса, је црква империја чије је устројство такво, и то не из неке подле намјере, већ управо по самој суштини тог етоса, не да помири разлике и очува другост, већ да их прогута.

Koliko god ova predrasuda bila proširena (među pravoslavnima), ona je ipak samo predrasuda.

A istina je sasvim obrnuta.

Katolička Crkva se uspješno oduprla i odupire dominaciji imperije i sačuvala se od nje. Pravoslavni su s tim imali puno više problema, najprije u Vizantiji, a još više u Rusiji od Petra Velikoga...

Katolička Crkva je u sebi puno, puno raznolikija nego Pravoslavna. Tko je imalo poznaje, može to vrlo jasno vidjeti...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ето, опет се нећемо сложити, тј. ја се не слажем.

А ево и зашто: ако је догма само једна, као што ви кажете, одакле онда код вас таквих догми које наше Источне Предање не познаје? Посебно мислим да папски примат, безгршено зачеће, итд. То за нас нику никакве "истине", па тиме ни "догме", већ баш последица вашег изгубљеног хришћанског идентитета и светоназора. Није проблем наш "доживљај". већ то што се у неким вашим догмама ради не о истини, већ (да будме искрен) о јересима (иако ја не волим да уоптребљавам ову реч, морао сам!).

Moja primjedba je načelne prirode. Dakle, jedna istina ne može biti kontradiktorna drugoj istini: ili nije istina ili nije kontradiktorna. Odbaciti ovo načelo znači pozdraviti se (oprostiti se) sa zdravim razumom.

A o konkretnim primjerima možemo pričati...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А ево и краја, дакле ипак се слажемо :)

Ma slažemo se mi (ne samo nas dvojica, trojica, nego uopće ozbiljni i dosljedni pravoslavni i katolici) više nego li se uspijevamo razumjeti. :)

Treba biti svjestan da se nije lako razumjeti i da uvijek postoji mogućnost da smo se krivo razumjeli.

Ali uz dobru volju, možemo se i razumjeti. I onda otkrijemo da uz sve brojne osobne razlike ipak vrlo blisko razmišljamo. Što, naravno, nije čudno ako nas isti Duh vodi... ;)

Ви знате госн' Зелићу моју добронамерност према РКЦ и

... i ne samo prema njoj - naravno da znam. :)

... тако да се надам да ћете ово све добронамерно схватити ...

Zar si sumnjao?

... те неке можда превише тешке речи схватити у контексту жара полемике.

Polemike?! Ne vidim ja nikakvu polemiku, samo dijalog. Prijateljski. Kršćanski.

Nisam ja na ovaj forum došao svađati se nego tražiti istomišljenike. Ljude koji mi mogu biti poticaj u življenju vjere i od kojih mogu nešto naučiti...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Koliko god ova predrasuda bila proširena (među pravoslavnima), ona je ipak samo predrasuda.

A istina je sasvim obrnuta.

Katolička Crkva se uspješno oduprla i odupire dominaciji imperije i sačuvala se od nje. Pravoslavni su s tim imali puno više problema, najprije u Vizantiji, a još više u Rusiji od Petra Velikoga...

Katolička Crkva je u sebi puno, puno raznolikija nego Pravoslavna. Tko je imalo poznaje, može to vrlo jasno vidjeti...

Предрасуде су позитивна ствар :-))

Па то госн професоре можете да причате, рецимо, православним јапанцима али нама, или ево бар мени, не.

Примјери масовног насилног или полунасилног "прекрштавања" не говори у прилог овоме што сте рекли.

Да не помислити како сам страшно негативан, рећићу вам следеће.

Ја немам никакав проблем са тим да једног римокатолика назовем братом али сам исто тако сигуран да до формалног јединства никад неће доћи, а ако којим случајем ипак дође, знам да ће преостати само Рим.

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...