Jump to content

У чему је суштинска разлика између православља и римокатоличанства ?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Blagoslovite oce Aleksandre.

Rekoste da nema sustinske razlike i u prethodnom postu navodite da su u pitanju samo neke nevazne kulturne razlike i da se radi samo specificnim pogledima na svet.

Oprostite na drskosti ali bih vam postavio par pitanja.

Da li je ovo vase licno misljenje ili stav Svetog Arh. Sinoda SPC?

Ako su samo ove sitnice razlike izmedju nas, a sustinskih nema da li biste pristali da se preselite, recimo u Hrvatsku i tamo nastavite biti katolicki svestenik?

Nisam covek koji ce kopati po proslosti i govoriti: Vidi ovo...vidi ono i drzati se ko pijan plota, ali me na to podstace malo vasa tvrdnja, te bih pitao da li su na teritorijama pod upravom katolicke crkve, Srbi stradali zbog nekulture i razlicitijeg pogleda na svet ili zbog ogromnih i nepremostivih verskih pitanja?

Нисам свештеник. Лик са слике у аватару нисам ја. То је митрополит Зизијулас. .smesko.

Рекао сам да нема суштинске разлике, али нисам рекао да су разлике неважне. Напротив, рекао сам да постоје велике разлике. Једну (разумевање првенства римског епископа) сам и навео.

Интересантно како људи читају нешто што не пише и како ствари извлаче из контекста. Рекао сам (у следећем посту) да разлике у етосу, које је поменуо Лазар, нису суштинске већ да представљају разлику две културе, два менталитета, који оба имају врлина и мана.

И сада, ја не знам на основу чега ви долазите до закључка да ми треба поставити питање да ли бих ја био католик? Не, не бих - управо због наведених разлика без чијег решења не може бити јединства.

Срби су страдали од усташких терориста. Све и да они имају неке везе са РКЦ, не можемо ту веру поистоветити са њима. Знате ли ви колики је РК свет? Знате ли колико ми Срби имамо пријатеља међу тим светом?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 595
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Zaista nisam znao kako izgleda mitropolit Zizjulas.

Oprostite jer vam pitanja postavih misleci da ste svestenik. Moja greska.

ЂАВО ЈЕ РАШИРИО ТРИ ПИПКА ДА УХВАТИ ЦЕЛИ СВЕТ. БОГАТЕ ДА УХВАТИ МАСОНЕРИЈОМ, СИРОМАШНЕ КОМУНИЗМОМ А ВЕРНИКЕ ЕКУМЕНИЗМОМ. - СВ. СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРСКИ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А зар није то разлика менталитета по себи? Ту разлику имају и западни и источни атеисти, не само хришћани. Зашто је та разлика битна када се говори о обнављању црквеног јединства са католицима? Колико су тек и од нас и од њих различити Кинези и Јапанци или Африканци, па су и даље православни (они који јесу). И на крају, имаш православне Американце. Зашто тај западни етос не спречава да OCA буде у јединству са источним црквама?

Вероватно ме ниси разумео, а два пута сам написао: та разлика је добра (најпростије речено), али у случају РКЦ и Православне Источне Цркве (ПИЦ) представља данас (тј. последњих 500 и кусур година) препреку. Ја се и сам питам зашто је то тако. И рекао сам да је то суштинско питање.

Као друго, мислим да је "менталитет" ужи појам од етоса.

Менталитет би везивао за неке мање пројаве нечије (на пример) националне, народне или географск-локалне особености.

А етос (иако уљкучује и претходно наведено) ипак иде и даље од тога, све до оног базичног идентитета једне цивилизације и културе. У овом случају су супростављна два етоса Источне и Западне цивилизације и културе.

Споменуо си и Американце: но, ипак је амерички етос (колко ја одавде могу о томе да знам - значи: ограничено) није исто што и етос римокатоличко-протестантске Европе.

На крају опет: мислим да је та разлика добра и битна, те као што си сам рекао, она у споју неких других различитих етоса (нпр. Јапанско правослаље) доноси плодове црквености и хришћанства.

Зашто је - у случају РКЦ и ПИЦ - разлика постала раздвајање, то је питање.

Док се она не врати на ниво ралика-као-услов-јединства, ми ћемо имати вечити проблем конфронтација и неразумевања.

Јер, грешка једних и других је то неподношење другости и немања уопште жеље да се тај други-различити и подноси.

А без оног "другог" нема ни оног "ја".

Уосталом, хришћанска антропологија нас учи свему овоме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zaista nisam znao kako izgleda mitropolit Zizjulas.

Oprostite jer vam pitanja postavih misleci da ste svestenik. Moja greska.

Све у реду. Теолог. Само теолог. .smesko.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Споменуо си и Американце: но, ипак је амерички етос (колко ја одавде могу о томе да знам - значи: ограничено) није исто што и етос римокатоличко-протестантске Европе.

И није. Амерички етос је поптуно различит од свега другог. Кад ставиш једне до других неког источног православца (небитно ког тачно), неког западноевропског католика и неког Амера (небитно које вере), источни православац и западноевропски католик ће изгледати као браћа близанци. Па је опет OCA православна, док римска патријаршија није. И шта ћемо с јужноамериканцима? Они с нама далеко више деле етос него са западњацима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад ставиш једне до других неког источног православца (небитно ког тачно), неког западноевропског католика и неког Амера (небитно које вере), источни православац и западноевропски католик ће изгледати као браћа близанци.

Да, то сам и ја доживео, и то како:

били смо у САД пре пар година са хором да певамо и остало.

Певали ми тамо (и то код православних Амера) и било је лепо, али некако "хладно".

Отиђемо ти ми после до Немачке и будемо код неког попа католика и мало посматрамо Мису и остало.

И шта се деси? Доживео сам као да сам био на Светој Гори. Еј! У Немачкој је било као на Светој Гори у поређењу са Америма. Стварно сам осетио блискост нас и латина.

Но, у другим приликама сам осећао те разлике као Кинески Зид.

Не знам...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Postoje razlike i lepo Aleksandar Milojkov kaže, da zato i nismo u zajedništvu. Bitna i najveća razlika je shvatanje papskog primata.

Suština je kao što reče ista a ona je sadržana u Sakramentima odnosno Svetim Tajnama i kontinuitetu od Hrista.

Kad je reč o stradanju ne prihvatljivo mi je da je jedini razlog konfesionalnost. Srbi su veliki narod koji se našao na putu raznih "sila".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Postoje razlike i lepo Aleksandar Milojkov kaže, da zato i nismo u zajedništvu. Bitna i najveća razlika je shvatanje papskog primata.

Suština je kao što reče ista a ona je sadržana u Sakramentima odnosno Svetim Tajnama i kontinuitetu od Hrista.

Па сад, колико год да сам фан евхаристијске еклисиологије, велико је питање да ли се суштина хришћанства изражава само у сакраментима, а још мутнија тема је да ли ми имамо исто светотајинско богословље као и РКЦ.

А да не потежем питање и РКЦ христологије и њеног схватања "континуитета".

Решавање питања папског примата никада, али никада неће решити проблеме Срба и Хрвата (а они су само један пример), као ни проблем њиховог заједничког хришћанства које је потпуно неостварено.

Зато сам и говорио о етосу. Зато и то не видим као суштински проблем.

Све у свему, добро је познато да ја имам позитиван став према истинитости РКЦ, тако да мени не мора да се објашњавају те ствари. За мене лично сте ви Црква као и ми. Али са СУШТИНСКИМ разликама.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свеци Божији сведоче разлику.При чему они никад нису затворили врата екуменизма,

повратака.заједничарења,јер има места ЗА СВЕ,"много је станова..."

А моралисти сведоче елитизам,и одавно су закључили да је свет пребукиран.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И није. Амерички етос је поптуно различит од свега другог. Кад ставиш једне до других неког источног православца (небитно ког тачно), неког западноевропског католика и неког Амера (небитно које вере), источни православац и западноевропски католик ће изгледати као браћа близанци. Па је опет OCA православна, док римска патријаршија није. И шта ћемо с јужноамериканцима? Они с нама далеко више деле етос него са западњацима.

Hm, ovo što ti navodiš su civilizacijske razlike ...

Култура једног американца је сасвим другачија од европљанина, таман он био православни калуђер пустињак.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Postoje razlike i lepo Aleksandar Milojkov kaže, da zato i nismo u zajedništvu. Bitna i najveća razlika je shvatanje papskog primata.

Suština je kao što reče ista a ona je sadržana u Sakramentima odnosno Svetim Tajnama i kontinuitetu od Hrista.

Kad je reč o stradanju ne prihvatljivo mi je da je jedini razlog konfesionalnost. Srbi su veliki narod koji se našao na putu raznih "sila".

То је посебна тема и молим да се сад не расплињује ова тема страдањем српских новомученика.

(Уосталом у последње време се појављују докази да је цео усташки врх био у енглеској масонској ложи што баца једно ново светло на целу причу, али ни учешће ркц клира није оспорено)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

+!

ФИЛИОКВЕ

Jučerašnja nedjelja je u katoličanstvu po gregorijanskom kalendaru spomen na silazak Duha Svetoga

na Pedesetnicu, pa je prikladno, da se za početak dotaknemo razlike u simbolu sv. Vjere,

a to je 'Filioque', tj. da Duh Sveti izlazi od Oca i Sina.

Iv 16,7

Branitelj neće doći k vama; ako pak odem, poslat ću Ga k vama.

Iv 16,14-15

On će Mene proslavljati jer će od Mojega uzimati i navješćivati vama.

Sve što ima Otac, Moje je. Zbog toga vam rekoh: od Mojega uzima i - navješćivat će vama."

Iv 20,22

To rekavši, dahne u njih i kaže im: "Primite Duha Svetoga!..."

Kada bi vodu u krutom, tekućem i plinovitom stanju uzeli kao simbol za Boga, onda bi mogli:

- ledom simbolizirati Boga Oca,

- vodom simbolizirati Boga Sina Jedinorođenca,

- parom simbolizirati Boga Duha Svetoga.

Para izlazi iz leda, ali i iz vode.

Na završetku:

Lk 23,46

I povika Isus iza glasa: "Oče, u Ruke Tvoje predajem Duh Svoj!" To rekavši, izdahnu.

Dobro je pročitati i tekst na ovom linku za razlike među katolicima:

http://www.krizevci.net/hr/html/grkokatolici1.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Филиокве није проблематичан ако се подразумјева давање, то може и Син. Али ако Дух Свети исходи од Сина као узрока онда то није тачно. С обзиром да Симбол Вјере нема фусноте за додатно тумачење, треба Филиокве избацити из Никејског исповједања.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...