„ Оче МЕНИ БОГ НИКАД НЕЋЕ ОПРОСТИТИ“

[Бјелопавлић]

Благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита Амфилохија обављам пастирску дужност у „Заводу за извршење кривичних санкција“ у Спужу и то од 2005 године.Ово је једна од прича:

Био је Васкрс 2005 године,мој први одлазак у затвор ради причешћа.Лагао бих када би рекао да нисам имао трему,али телефонски разговор са митрополитом неколико дана пре ми је ипак разбијао трему.Чим сам завршио Васкршњу литургију у мојој парохијској цркви упутио сам се са монахињама из манастира Ждребаоника у КПД.На улазу ме је сачекао начелник и накратко ме упознао са правилима установе и планом где ћемо све ићи.Али један догађај те године заувек ће променити неке моје ставове којима сам „слепо“ робовао.
Ушли смо у полуотворено оделење.Ту бораве затвореници који су полуслободњаци.После кратке беседе приступио сам причешћу,водећи рачуна ко је крштен.Монахиње су делиле васкршња јаја уз поздрав –Христос Воскресе- док су две певале тихо тропар васкрса.Иза мене су стајали чувари.Међутим ,док сам причешћивао чуо сам тихи глас који је рекао „-Мени,Бог никад неће опростити“.Нисам реаговао одмах јер сам мислио да је то рекао неко од стражар.Опет се зачуло,али овај пут мало гласније-„оче,мени Бог никад неће опростити“.Пажњу ми је привукло оно „оче“.Окренуо сам се и видео између два стражара човека који је био висок два метра.Вратио сам се причешћу и кад сам завршио са причешћивањем,окренуо сам се ка том човеку и рекао-„Брате уколико се покајеш,Бог не само што ће ти опростити,већ имаш шансу да постанеш нови Свети Василије (Острошки).Још увек ми је пред очима његов поглед кад сам поменуо светог Василија.

Прошло је неколико дана после Васкрса,мислим да је био Источни петак.Звали су ме из затвора да дођем,пошто један затвореник је тражио „верски обред“.Спаковао сам се и отишао.Чим сам стигао одвели су ме у полуотворено оделење.Ушао сам у неку просторију која је имала шанк.Било је неколико затвореника који су одмах устали.Један од њих ме је повео у једну собу.Ушавши приметио сам да је у соби било мрачно,Познате зелене завесе су биле на прозорима и неко је седио за столом.Тај неко је проговорио-„значи,ипак Бог ће ми опростити“.Препознао сам тај глас.То је био онај брат што је два пута за Васкрс шапутао иза мене.Спуштајући торбу да седнем одговорио сам му –„То зависи од тебе“.Да скратим почео је брат М. да прича своју причу.У свет криминала је ушао сам 20 година,касније када је „пао“ због убиства,оптужница му је спојена и са разбојништвом,насилничким понашањем тако да је био осуђен на 20 година.Све је причао и то је трајало сигурно два сата.Рекао ми је како је већ 12 година у затвору.А имао је 21 годину кад је дошао.После ми је и признао да све што је стекао криминалом да је све продао и да од новца који му шаљу браћа из иностранства да тај новац већ 12 година шаље мајци од човека којег је убио.Значи покајање је имао и пре мене.Потом сам разговарао са њим и после разговора сам му прочитао разрешну молитву.Сутрадан сам отишао рано ујутро да га причестим.Брат М је заплакао после причешћа.После годину дана брат М је изашао из затвора.Биле су две амнестије (једна од преседника Вујановића).Оженио се (ја сам га венчао) и добио је сина (ја сам му крстио сина)


Сада је 2012,брат М долази на сваку литургију,исповеда се једном месечно.Понекад ме и посрами каква му је исповест и шта све исповеда.Пости све постове.Питам се шта би било са њим да сам тог Источног петка 2005 године почео причу о канонима и епитимијама.Где би сада био брат М.

[Oglo]

Strašna priča...

Mene je dugo mučilo ovo da mi Bog nikada neće oprostiti,i sada često prevagne takvo razmišljanje

Eto računam samo da je Kjerkegor bio u pravu da očajanje treba da dostigne vrhunac da bi se čovjek vratio normali

[Милан Меденица :)]

прелепо сведочанство, хвале пред Богом вредно

[Макрина]

Хвала Богу,ово је феноменално сведочење.

"Већ као покајни разбојник,вапијем ти,Сети ме се,Господе,у Царству Своме!"

[Душан Силни]

Дивно је чути да му је опроштено.

Слава Богу на висинама! osmeh1

[JESSY]

дај Боже да сви достигнемо такво покајање да би и нама Господ опростио...

[Гост]

Мислим да овде уопште није поента у покајању , него у приступу свештеника покајнику, што и говори претпоследња реченица постављеног текста.

Чуо је вапај човека.

[Natasa.]

isus-sinai slava3

[JESSY]

Мислим да овде уопште није поента у покајању , него у приступу свештеника покајнику, што и говори претпоследња реченица постављеног текста.

Чуо је вапај човека.

ја, напротив , мислим да је поента у покајању...а ко је послао''правог'' свештеника и зашто...?

[Гост]

Митрополит Амфилохије

[pink panter]

Oče , ako se ne varam da ste to vi, ispričajte i onu priču o zatvoreniku koji je mislio da ima jaku molitvu. .smesko.

[SomiKnight]

Iako bi ovakva svedocenja trebalo u meni da izazovu samo plemenita osecanja, meni naravno bode oci, cinjenica da je pokajanik ubio drugog coveka. Da preciziram, sta sa mogucnoscu da je ubijeni takodje bio gresan, i samim ovim cinom ubistva izgubio mogucnost da se i sam pokaje za svoja dela. U ovom slucaj ubici se ostavlja na raspolaganje 20 godina da se pokaje dok je u zatvoru, dok zrtva ima mozda sekundu vremena za to, a mozda ni toliko.

Nije mozda fer za razmisljanje u smeru sta bi bilo kad bi bilo, ali da pretpostavimo ipak, da je zrtva preduhitrila optuzenog, pa ona ubila njega. Nema vremena za pokajanje sada za njega, dok prethodna zrtva ima vremena u zatvoru za isto. Neko bi u daljem razmisljanju iz ove price izvukao pouku, neko izvuce pistolj na vas, bolje ja njega odmah sada da ubijem pre nego on mene, posle se mozda i pokajem, ima nade, a ako ne ja tad u tom trenutku ostadoh zauvek gresan.

Skoro sam poslusao predavanje Damira Gala, i on sam kaze kako je ziveo pre razvratnim zivotom, a posle se preobratio, sta bi bilo da je njega neko ubio dok je bio razvratan? Kasnije uz milost pronalazi Boga, isti covek, ali trenutak u vremenu kada je upokojen ga deli od nistavila ili od vecnog zivota sa Hristom.

Zbog ovoga gore napisanog, ja se slazem sa clanom Lena, da se ovde radi o svesteniku, a ne o pokajaniku.

[w.a.mozart]

[pink panter]

Iako bi ovakva svedocenja trebalo u meni da izazovu samo plemenita osecanja, meni naravno bode oci, cinjenica da je pokajanik ubio drugog coveka. Da preciziram, sta sa mogucnoscu da je ubijeni takodje bio gresan, i samim ovim cinom ubistva izgubio mogucnost da se i sam pokaje za svoja dela. U ovom slucaj ubici se ostavlja na raspolaganje 20 godina da se pokaje dok je u zatvoru, dok zrtva ima mozda sekundu vremena za to, a mozda ni toliko.

Nije mozda fer za razmisljanje u smeru sta bi bilo kad bi bilo, ali da pretpostavimo ipak, da je zrtva preduhitrila optuzenog, pa ona ubila njega. Nema vremena za pokajanje sada za njega, dok prethodna zrtva ima vremena u zatvoru za isto. Neko bi u daljem razmisljanju iz ove price izvukao pouku, neko izvuce pistolj na vas, bolje ja njega odmah sada da ubijem pre nego on mene, posle se mozda i pokajem, ima nade, a ako ne ja tad u tom trenutku ostadoh zauvek gresan.

Skoro sam poslusao predavanje Damira Gala, i on sam kaze kako je ziveo pre razvratnim zivotom, a posle se preobratio, sta bi bilo da je njega neko ubio dok je bio razvratan? Kasnije uz milost pronalazi Boga, isti covek, ali trenutak u vremenu kada je upokojen ga deli od nistavila ili od vecnog zivota sa Hristom.

Zbog ovoga gore napisanog, ja se slazem sa clanom Lena, da se ovde radi o svesteniku, a ne o pokajaniku.

Nemoj da zaboraviš da Gospod sve ljude voli i želi da se pokajemo i spasimo. Tako da ja lično mislim da je i ubijeni spašen jer je po Božijem promislu doživio mučeničku smrt, a to se ne daje svakome.

[Nikola Kovacevic]

Митрополит Амфилохије

Gopsod Bog ga je poslao a ne niko drugi!