Jump to content

Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша

Оцени ову тему


Препоручена порука

У Москви сви много брже ходају него у Београду. Једном приликом, при повратку у Србију, на аеродрому у Сурчину ми се на неколико секунди учинило да гледам успорен филм.

У Москви постоји центар (који је као цео Београд) у ком данас има веома мало становника. Процес исељавања из центра започела је комунистичка власт, и он је данас сасвим при крају. Ташта ми је показивала кућу у центру у којој је живела као дете. Сада је тамо неки кинески ресторан. Али иста зграда, и иста крушка поред ње. Чак ми је и показала прозоре који су били део стана. Живи се у "спаваћим" рејонима - гомиле вишеспратница, а многи живе у подмосковљу тј. селима и градовима око Москве (Подмосковље тј. Московска област је територијално приближне величине као Србија). У Подмосковљу је јако мало посла, тако да многи дневно возом путују до Москве и назад, чаки до 6 сати проведу дневно у возу.

Јавни превоз у Москви. Основа је метро. Ту су наравно и аутобуси, ређе трамваји и тролејбуси. Од надземног саобраћаја главно средство су "маршрутке" - минибусеви, који су јефтинији од обичних аутобуса. То су заправо комбији. Седишта су у пртљажном делу распоређена на све могуће стране, да би што више људи стало. Маршрутка нема ред вожње, него возач чека да се минибус напуни. Не купује се карта, него се зна цена, и онда се путници међу собом раскусурају (нпр. вожња кошта 20 рубаља, четворо дају по 20 рубаља, ја дам сто и узмем себи кусур, и тек онда се новац предаје возачу). Обично се смер предавања новца креће од задњих седишта ка возачу. Возача не интересује ко је колико дао, само му је битно да је сума комплетна. Док није неће да крене, а једном сам био у ситуацији и да је опростио непознатоме неплатиши ради осталих путника. Поред наведених видова транспорта, унутар Москве, до центра (наравно, не до самог центра, већ центра у смислу који сам већ објаснио) иду и обични међуградски возови - "електричке", и понекад су они једини или најједноставнији начин да се пређе до одређене дестинације.

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 599
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Odlicno, tema se razvija veoma povoljno, dajte jos materjala... ^-^

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Ivan Nedic

Super ti je osvrt, daj jos i daj obavezno neke slike... :)

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не можеш да "изађеш у град" као код нас. Не постоји "град"...

Немају неки трг или главну улицу где су сконцентрисане робне куће, места за излазак и слично?

Или зависи од града до града?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Немају неки трг или главну улицу где су сконцентрисане робне куће, места за излазак и слично?

Или зависи од града до града?

Немају. Ако негде постоји то је изузетак.

Ресторани у граду су направљени због људи који ту раде да би изашли на ручак, има и понека продавница ту и тамо за "успут" (кад се у задњем тренутку сетиш да купиш жени нешто за рођендан), али не постоје улице попут Кнез Михајлове чија је једина сврха да се људи шетају и гледају излоге. "Робне куће" су ван града на посебном простору са паркингом за хиљаде аутомобила. Код њих је све огромно.

Ево слике једног мола да видиш колико је то велико, обрати пажњу на кућице са десне стране - то су у ствари све двоспратне кућерине са десет соба и гаражом за два-три аутомобила. Одмах поред ауто пута, ако пажљиво погледаш са десне стране можеш да приметиш фудбалски терен, а онда упореди са величином мола.

gurnee.png

Ево овде можеш да зумираш и "прошеташ" се около: http://binged.it/wcViRd

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Лондон је невероватан град, Иако има око 7 милиона становника, а сваког дана дође још скоро 2 милиона који само раде (путују из околних места железницом), туриста и сл. Међутим, фрапантно је да је град изузетно миран, тј. тих, колико год је то немогуће поред толике масе. Ово се посебно односи на центар града, тзв. City, који је пословно, тачније банкарско средиште. Изузетно је уређен у сваком смислу и ред се свугде зна, а и нема много одступања пошто су надзорне камере (CCTV) присутне апсолутну свугде. Лондон је у правом смислу империјалан град, имате тај осећај у сваком тренутку, а деци се развија то осећање посебности од основне школе.

Са друге стране Лондон је космополитски град у коме је јако тешко привући пажњу, пошто има буквално свега. Придошлице се управо препознају по збланутим лицима, приликом сусрета са неким естраординарним појавама и екстравагантним личностима. Становници су љубазни (за разлику од других крајева Енглеске - посебно северне), лако ступају у разговор и дружељубиви су, али поседују и нескривену надменост, тако карактеристичну за Енглезе. Још једна од карактеристичности Лондона јесу грађевине. Град је одлично архитектноски обликован и можете у истом кварту срести зграду из Шекспирове ере и неку супермодерну, али то не одудара, као нпр. Прогресова и зграда САНУ-а у Кнез Михаиловој.

Основно превозно средство је метро, који је изузетно компликован за почетника, пошто има много линија које се секу. Но, када се човек ухода онда је ок. Новине могу да се купе на сваком ћошку, најчешће на бандерама, као и пециво, које Британци много воле. Иако је мегалополис и заступљени су разни ресторани, у приколицама и импровизованим трафикама се може купити само британски специјалитет - риба и помрфит. Дакле, Лондон је, може се рећи, врло необичан велеград у коме се чувају црвене телефонске говорнице ради традиције, иако их готово нико не користи и који има најсавременији, набржи и најтачнији градски превоз (чувени даблдекери долазе у секунди тачно). Интересантно је да возач прима само онолико људи колико може да седне пошто не постоји могућност стајања у аутобусима. Нема трамваја, нити тролејбуса.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Немају. Ако негде постоји то је изузетак.

Ресторани у граду су направљени због људи који ту раде да би изашли на ручак, има и понека продавница ту и тамо за "успут" (кад се у задњем тренутку сетиш да купиш жени нешто за рођендан), али не постоје улице попут Кнез Михајлове чија је једина сврха да се људи шетају и гледају излоге. "Робне куће" су ван града на посебном простору са паркингом за хиљаде аутомобила. Код њих је све огромно.

Ево слике једног мола да видиш колико је то велико, обрати пажњу на кућице са десне стране - то су у ствари све двоспратне кућерине са десет соба и гаражом за два-три аутомобила. Одмах поред ауто пута, ако пажљиво погледаш са десне стране можеш да приметиш фудбалски терен, а онда упореди са величином мола.

gurnee.png

Ево овде можеш да зумираш и "прошеташ" се около: http://binged.it/wcViRd

Тек кад ово види човек схвати шта значи оно тинејџерско из филмова - Hangin' at the mall. :)

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Лондон је невероватан град, Иако има око 7 милиона становника, сваког дана дође скоро 2 милиона који само раде (путују из околних места железницом), туриста и сл. Међутим, фрапантно је да је град изузетно миран, тј. тих, колико год је то немогуће поред толике масе. Ово се посебно односи на центар града, тзв. City, који је пословно, тачније банкарско средиште. Изузетно је уређен у сваком смислу и ред се свугде зна, а и нема много одступања пошто су надзорне камере (CCTV) присутне апсолутну свугде. Лондон је у правом смислу империјалан град, имате тај осећај у сваком тренутку, а деци се развија то осећање посебности од основне школе.

Са друге стране Лондон је космополитски град у коме је јако тешко привући пажњу, пошто има буквално свега. Придошлице се управо препознају по збланутим лицима, приликом сусрета са неким естраординарним појавама и егстравагантним личностима. Становници су љубазни (за разлику од других крајева Енглеске - посебно северне), лако ступају у разговор и дружељубиви су, али поседују и нескривену надменост, тако карактеристичну за Енглезе. Још једна од карактеристичности Лондона јесу грађевине. Град је одлично архитектноски обликован и можете у истом кварту срести зграду из Шекспирове ере и неку супермодерну, али то не одудара, као нпр. Прогресова и зграда САНУ-а у Кнез Михаиловој.

Основно превозно средство је метро, који је изузетно компликован за почетника, пошто има много линија које се секу. Но, када се човек ухода онда је ок. Новине могу да се купе на сваком ћошку, најчешће на бандерама, као и пециво, које Британци много воле. Иако је мегалополис и заступљени су разни ресторани, у приколицама и импровизованим трафикама се може купити само британски специјалитет - риба и помрфит. Дакле, Лондон је, може се рећи, врло необичан велеград у коме се чувају црвене телефонске говорнице ради традиције, иако их готово нико не користи и који има најсавременији, набржи и најтачнији градски превоз (чувени даблдекери долазе у секунди тачно). Интересантно је да возач прима само онолико људи колико може да седне пошто не постоји могућност стајања у аутобусима. Нема трамваја, нити тролејбуса.

Сјајно, хвала... А питање за Вас, и за све, да ли се и колико, разликује обична, успутна комуникација са Американцима,Ензлезима итд. у односу на ћаскање са неким код нас? Колико је тешко/ лако пронаћи неку тему, за људе одавде? Да ли Ензлези стварно, као у филму, када не знају шта би рекли, причају о времену ? :)

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Са Енглезима је изузетно лако ступити у разговор. И да, увек се, уколико није нека друга тема наметнута, на почетку ђаскања и упознавања говори о времену. То је просто уобичајена ствар. Никад се неко не пита које је вере, колико зарађује и колико има година. Почетне теме могу бити места или земље из којих се потиче, спорт, филмови или дневне новости неполитичког карактера. Много је лакше ћаскати него са људима са Балкана, а мислим да је разлог за то безбрижност. Комуникацију на овим просторима кочи, too much history, чак и кад су исти народи у питању.

П.С. У вези са временом, треба знати да Енглези не носе стално кишобран зато што стално пада киша, већ зато што се не зна када може пасти. Буквално наиђе пљусак, потраје неколико минута и у сред лета и онда престане.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисам био у Лондону,али је био један мој бивши колега са студија.Има слично размишљање као и ти.

Међутим,мени се не свиђа то што је Лондон постао мултикултурална престоница.Све више губи стари шмек...

Ускоро ће Енглези постати мањина у својој земљи што је жалосно :angry: .

"Зло чинити од зла бранећи се,ту гријеха нема никаквога" - Његош

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сјајно, хвала... А питање за Вас, и за све, да ли се и колико, разликује обична, успутна комуникација са Американцима,Ензлезима итд. у односу на ћаскање са неким код нас? Колико је тешко/ лако пронаћи неку тему, за људе одавде? Да ли Ензлези стварно, као у филму, када не знају шта би рекли, причају о времену ? :)

У САД има људи из целог света, тако да можеш да наиђеш на свашта... Срео сам једном на базену Кинеза и почнемо причу, ја му кажем одакле сам, а он се одушеви - "јао, Бата Живојиновић! Све сам његове филмове гледао..." Па поче да ми препричава "Валтер брани Сарајево" итд. :)

Имам неко друштво за свирку, то је углавном зезање исто као код нас. Музиканти су свуда исти... Ови са тениса, терају ме да их учим да псују на српском, па кад промаше вичу из свег гласа "ј*** га"... Један је пореклом Словенац па разуме по мало, али је много фин човек па црвени поред њих. Други се оженио Хрватицом па већ зна све безобразлуке, наравно обожава ћевапе и ракију. :)

Код њих се драстично разликује нешто друго - посао и ван посла. Исти тај човек који се са тобом зеза на спортском терену када се сутра сретнете у вези посла је строго професионалан. Нема зезања, нема "брате пријатељу" итд. Имају много више разрађену "културу комуникације" у смислу да се зна о чему може да се прича, о чему не. Зна се како се почиње разговор, колико траје "необавезни почетак", када се прелази на ствар, како се контролише разговор и незгодна питања, када је разговор завршен итд. Ако треба нешто да завршиш и знаш та правила, онда си сасвим сигуран да нико неће да те беспотребно задржава и троши ти време на неке беспотребне приче.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Никад се неко не пита које је вере, колико зарађује и колико има година. Почетне теме могу бити места или земље из којих се потиче, спорт, филмови или дневне новости неполитичког карактера. Много је лакше ћаскати него са људима са Балкана, а мислим да је разлог за то безбрижност. Комуникацију на овим просторима кочи, too much history, чак и кад су исти народи у питању.

Е да, ово је лепо речено. Сматра за веома лоше манире ако кренеш да причаш о "личним стварима" попут религије итд. Веома су пажљиви да не дирају у "шкакљиве" теме и нико те никада неће питати нешто слично.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У САД има људи из целог света, тако да можеш да наиђеш на свашта... Срео сам једном на базену Кинеза и почнемо причу, ја му кажем одакле сам, а он се одушеви - "јао, Бата Живојиновић! Све сам његове филмове гледао..." Па поче да ми препричава "Валтер брани Сарајево" итд. :)

Имам неко друштво за свирку, то је углавном зезање исто као код нас. Музиканти су свуда исти... Ови са тениса, терају ме да их учим да псују на српском, па кад промаше вичу из свег гласа "ј*** га"... Један је пореклом Словенац па разуме по мало, али је много фин човек па црвени поред њих. Други се оженио Хрватицом па већ зна све безобразлуке, наравно обожава ћевапе и ракију. :)

Код њих се драстично разликује нешто друго - посао и ван посла. Исти тај човек који се са тобом зеза на спортском терену када се сутра сретнете у вези посла је строго професионалан. Нема зезања, нема "брате пријатељу" итд. Имају много више разрађену "културу комуникације" у смислу да се зна о чему може да се прича, о чему не. Зна се како се почиње разговор, колико траје "необавезни почетак", када се прелази на ствар, како се контролише разговор и незгодна питања, када је разговор завршен итд. Ако треба нешто да завршиш и знаш та правила, онда си сасвим сигуран да нико неће да те беспотребно задржава и троши ти време на неке беспотребне приче.

Колико треба човеку да научи сва та неписана правила комуникације? Је л зна да иритира понекад што исти човек је час на "брате, пријатељу" час строго професионалан? Чини ми се да би мени било баш безвезе што се људи претварају у роботе понекад...

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

.....................................

Основно превозно средство је метро, који је изузетно компликован за почетника, пошто има много линија које се секу. Но, када се човек ухода онда је ок. Новине могу да се купе на сваком ћошку, најчешће на бандерама, као и пециво, које Британци много воле. Иако је мегалополис и заступљени су разни ресторани, у приколицама и импровизованим трафикама се може купити само британски специјалитет - риба и помрфит. Дакле, Лондон је, може се рећи, врло необичан велеград у коме се чувају црвене телефонске говорнице ради традиције, иако их готово нико не користи и који има најсавременији, набржи и најтачнији градски превоз (чувени даблдекери долазе у секунди тачно). Интересантно је да возач прима само онолико људи колико може да седне пошто не постоји могућност стајања у аутобусима. Нема трамваја, нити тролејбуса.

Zivis u Londonu?

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...