Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша

[Danijela]

Ne, nemoj vise, molim te 

[illuminated]

@Danijela Иѕвини!

Ево да им мало осветлам образ: ван тих контролисаних токова су много опуштенији и или налазе неке емоције у себи или им допуштају да се покажу. У сваком случају доживео сам делимично побијање пређашњег утиска.

[Justin Waters]

пре 17 часа, illuminated рече

Трећи утисак се није догодио баш одмах већ после пар дана али је био можда и најјачи од свих - потпуно одсуство животињског света. За све време боравка у Шенжену нисам видео ниједну птицу (ни близу ни издалека) нити иједног инсекта. Нема нигде мрава, мушица, комараца (иако је град на обали мора, на југу земље)... Толико о томе да ваздух није штетан

Не може шетатан ваздух убити све живо осим људи на једном простору.  Ја се са свог пута у Сингапуру такођер не сјећам живог свијета око себе. Можда и дијелом што је просто чисто све, па птице, или мрави у урбаним срединама који трагају за изворима хране  ако нема тих извора онда неће бити ни њих. Што свакако не значи да их нема. Комарци се већ вјероватно сузбијају неком технологијом ради превенције против  денги грознице, зика, западног нила итд...Сингапур ради исто, што не значи да нема уопште комарца, поготово што њихова бројност зависи и од сезоне. Има много загађенијих градова у Индији гдје живи свијет није изумро, или ево гдје сам сад, Даки главном граду Бангладеша (један од најзагаженијих на свијету) и све врви около са живим свијетом. Мрави (ушли ми у екран монитора) , свраке и вране, мунгоси, комарци наравно, муве, улични џукци...буба швабе итд...

Иначе што се тиче Кинеза, нажалост врло кратко исуство имам, и не довољно да би их оцјенио. У Франкфурту сам једној цури помогао да снесем кофер из воза и кад је сишла само је наставила даље ни не погледавши ме ни рекавши макар хвала. Један пар сам срео у Сингапуру, и сасвим приатни људи били и дружили се за вријеме кратког периода тамо. Пословно умију бити тешки када се преговара. Долазиле су им делегације у Републику Српску око инфраструктуних пројеката и јако је напроно, не знаш ни шта хоће ни шта им је прироритет, вагају тамо вамо никако да се одлуче...али то је специфично за комплетну Азију и нису они ту изузетак. 

[illuminated]

пре 3 минута, Justin Waters рече

Мрави (ушли ми у екран монитора) 

пре 4 минута, Justin Waters рече

Можда и дијелом што је просто чисто све, па птице, или мрави у урбаним срединама који трагају за изворима хране

Није овде баш толико чисто... Јесте центар (део где је технички ”сајам”) прилично одржаван али није то никако перфектно. Чим се мало зађе ван центра, видиш тротоаре са слојевима прљавштине, ђубре свуда... Тако да бих рекао да је пре бар нека врста људског утицаја. Атмосфера ми је некако логичан закључак зато што ми се чини да и сада док ово пишем могу да се сетим тог одвратног мириса, али не мора да значи да је то... Можда су сами на неки други начин истребили инсекте и птице.

[Agaton Vuzman]

пре 4 часа, illuminated рече

Последњи утисак који бих поменуо је осећај безбедности. Ни на једном месту где сам био на свету се нисам осећао тако безбедно као у Шенжену.
Осећај безбедности је постигнут константним видео надзором СВАКОГ дела града. На сваких двадесетак метара се уздиже бели метални стуб са начичканим камерама (од 4 па до десетак, зависи од локације) који снимају сваки милиметар јавне површине.

Занимљиво је и да поред свега тога, у сред центра тог града у подне, једна Српкиња буде избодена маказама док је откључавала бицикл и полиција после каже да не постоји ни један снимак. Тамна страна Кине која се да уочити након мало дужег боравка овде али ово све претходно што си рекао је 99 % тачно. 

[obi-wan]

пре 15 минута, Justin Waters рече

Мрави (ушли ми у екран монитора) 

Znaci, sad oni pomeraju kocke od tetrisa i crtaju tabele. 

[mirko1929]

Пре сат времена, illuminated рече

Можда су сами на неки други начин истребили инсекте и птице.

Врапци су вазда били контрареволуционарни, реакционарни елемент у друштву:

Four Pests Campaign - Wikipedia

EN.WIKIPEDIA.ORG

 

[illuminated]

@mirko1929 Нисам знао за ово, хвала за линк.

[illuminated]

пре 16 минута, Agaton Vuzman рече

Занимљиво је и да поред свега тога, у сред центра тог града у подне, једна Српкиња буде избодена маказама док је откључавала бицикл и полиција после каже да не постоји ни један снимак. Тамна страна Кине која се да уочити након мало дужег боравка овде али ово све претходно што си рекао је 99 % тачно. 

Ово ми је јако познато, могуће да сам чуо за овај догађај док сам боравио тамо али се уопште не сећам детаља те приче (ако сам је стварно чуо).

[Justin Waters]

пре 24 минута, illuminated рече

Није овде баш толико чисто... Јесте центар (део где је технички ”сајам”) прилично одржаван али није то никако перфектно. Чим се мало зађе ван центра, видиш тротоаре са слојевима прљавштине, ђубре свуда... Тако да бих рекао да је пре бар нека врста људског утицаја. Атмосфера ми је некако логичан закључак зато што ми се чини да и сада док ово пишем могу да се сетим тог одвратног мириса, али не мора да значи да је то... Можда су сами на неки други начин истребили инсекте и птице.

Неки разлог има, само је тешко закључити да је због загађеног ваздуха. Још поготово ако је Шенцен више ИТ град него неки индустријски, па онда ако пуно возе електрична возила дакле има мање издувних гасова...додуше морају пунити те батерије од некле, дакле сагоријевати ЦО2 правећи струју алит не би требало утицати на масован помор. Мислим оно да би живуљке изумрле ту би морало бити неко жестоко хемијско испарење, а то би с онда одразило и на људе. 

[obi-wan]

пре 10 минута, illuminated рече

@mirko1929 Нисам знао за ово, хвала за линк.

Po ovome se lepo vidi ono sto pricasmo napred - vrlo iskrivljen mentalitet, koji tezi hermetizovanom i blindiranom drustvu.

Pazi koji mozak treba da bude neko da bi istrebljivao zivotinje, a da se ne seti da postoji prirodna ravnoteza koja se time narusava. Jezivo. A to se dobije kad se komunjarstvo nakalemi na jedan takav inace kolektivisticki mentalitet. Cela jedna propast u malom.

[Justin Waters]

пре 25 минута, obi-wan рече

Znaci, sad oni pomeraju kocke od tetrisa i crtaju tabele. 

Ладно су ми запали за око док ми је био отворен бровзер и помислих неки вирус или скин...Не знам ког су ђавола тражили у монитору, да сам макар просуо нешто слатко...милили су неколико дана било је у једном моменту једно 20-так и сад су ваљда видјели да су залутали па су се покупили. 

[obi-wan]

пре 1 минут, Justin Waters рече

Ладно су ми запали за око док ми је био отворен бровзер и помислих неки вирус или скин...

[illuminated]

Кина, трећи (и последњи) део.

Пре него што пређем на искуства са храном хтео сам да поставим снимак прављења чаја. Снимак је настао на састанку, у кинеској фирми, и иако ми се чини да је сам процес мало ушминкан због гостију, то ми је било први пут да видим како се то ради па самим тим и занимљиво. Музика у позадини снимка је ту само да би покрила звуке разговора, додата је преко Youtube едитора.

Још нешто што сам заборавио да поменем раније тиче се приступа интернету из Кине. Трудио сам се да одем што боље информисан тамо па сам на пут кренуо са телефоном који прима две сим картице и првог дана сам узео кинески број са интернет приступом. Ово, наравно, није гарантовало потпуни приступ интернету. Чуо сам шалу да је Кина некада могла да се поноси Великим Кинеским Зидом (Great China Wall) док данас имају Велики Кинески Интернет Филтер (Great China Firewall).

И стварно могу да се ”подиче” тиме. Забрањен је приступ свакој некинеској платформи која гарантује слободу говора: Facebook, Twitter, сви Google сервиси, итд.  Ја сам урадио нешто озбиљнију припрему и за тај део. Чуо сам да је једино могуће заобићи интернет блокаде употребом VPN-а па сам пре одласка креирао два прилично компликована решења за преусмеравање и енкрипцију саобраћаја (ко се разуме, једно решење се базирало на Wireguard платформи а друго на вишеструким криптованим SSH тунелима и рутама). Реалност је, на жалост, била таква да ни једно од ова два решења није радило како треба: могао сам да успоставим везу али већ након пар секунди Кина је препознавала да размењујем заштићене пакете информација и одмах је ограничавала проток до те мере да је свако слово путовало по неколико секунди. Решење је било у употреби неких кинеских VPN решења али обзиром да нисам пуно веровао овом софтверу на телефону, ја бих након активације кинеског премошћавања активирао и неко од мојих решења преко тога. Тако сам био сигуран да је моја веза стварно заштићена. Мана овако вишеструког премошћавања је била доста спорија интернт веза која није дозвољавала, на пример, видео позиве са људима ван Кине, али је задовољавала све остале потребе. Ионако ми некинески сервиси нису много помагали у локалу: Кинези имају јако добре и ажурне сопствене верзије апликација за мапе, преводиоце, наручивање такси превоза, комуникацију са људима, плаћање, итд. и за те потребе ми није било неопходно никакво премошћавање.

 

Дакле, храна.

Највише сам стрепео од хране пре него што сам отпутовао у Кину. Већ годинама сам усталио неки режим исхране тако да конзумирам јако мало шећера и јако ретко једем хлеб (не само бели, већ уопште). Кина као да не мари пуно за овакве навике

Највећи проблем, све време боравка, је био доручак. Апартман у коме сам био није био нешто посебно опремљен за припрему хране (у ствари, јесте био опремљен, али је тај део апартмана био некако најмање одржаван па нисам имао никакву мотивацију да га употребим). Иако иначе не доручкујем баш чим устанем, првог јутра у Кини сам устао рано и са осећајем глади као да дуже нисам јео. Већ након пар минута сам био напољу, у лову. У мом кварту није било ниједне продавнице са храном али у првом следећем сам прво налетео на кинеску верзију интернационалног ланца ”7/11”. Храна је ту била у потпуности локална али мириси који су се ширили ми нису дали на да погледам детаљније шта је све у понуди.

Први следећи локал је био изненађење за мене: Старбакс! Исти онај као и у остатку света. На моју, тадашњу, радост, поред стандардног избора кафа овај локал је имао и сендвиче и колаче.  Тог тренутка је та понуда постала мој стандардни избор за доручак током целог боравка у Кини. Иако је Старбакс познат по уједначеном квалитету понуде у целом свету, Кинеска верзија јесте имала неке разлике у ароми хране, али не толико значајне да би та храна била одбојна или да не може да се једе. Проблем је, мени, био то што сам сваки дан започињао са великом количином хлеба из сендвича па сам једва имао енергије да прегурам прву половину дана. Већ након недељу дана оваквог доручка било ми је преко главе Старбакса тако да ево ни дан данас, годину и по дана након повратка из Кине, нисам ушао у овај локални, у Београду.

Сваки регион у Кини има неку своју традиционалну храну по којој је познат. Регион у коме сам боравио се зове Гуангдонг провинција (главни град је Гуангжоу) и њихова традиционална храна се зове: дим сум.

Не могу да нађем моје фотографије па ево једне са интернета.

Дим сум је оброк који се конзумира уз чај и састоји се од више малих порција са залогајима различите врсте хране. Храна се припрема или кувањем на пари или пржењем у уљу (поховањем) и има ту свега…  пробао сам, на пример, куване па поховане кокошје ноге (бољег је укуса него што то можда звучи у опису), беле хлепчиће од пиринча који по текстури највише личе на marshmallow али су много укуснији, као и много других чије сам описе већ заборавио. Као и остала кинеска храна (или, како је у Кини зову - храна) и дим сум пати од истих ”бољки” - има, за мој укус, превише помешане ароме слатког, киселог и, понегде, љутог.

Само сам једном јео у правом кинеском ресторану за све време боравка у Кини и то смо ишли у ресторан по избору мог водича, његов омиљени кинески ресторан. У Београду нисам никада био неки љубитељ кинеске хране која ту може да се нађе, сем у пар случајева. У Кини сам био спреман да заборавим на дотадашња искуства и дам све од себе да се прилагодим. И није било баш успешно… Иако је у овом ресторану сва храна била јако укусна и очито спремљена са квалитетним састојцима, у већини јела је провејавао тај неки слаткасти моменат који мени подсвесно дисквалификује такву храну као оброк. Кисели и љути додаци нису помогли у томе ни мало. Једини кинески ресторан из Београда који је личио на ову храну, по квалитету, је, по мени, стари кинески ресторан на Сењаку (био сам само једном тамо, јако давно, али колико се сећам једино је тамо храна имала довољно аутентичан укус).

Већина Кинеза се иначе храни на уличним ”киосцима”. Има их свуда и на сваком кораку и у време ручка је готово немогуће доћи на ред и одабрати нешто (срећом, нисам имао никакву жељу да то радим). Од локалаца сам чуо да овакви ресторани углавном праве добру храну и да постоји само један критеријум на основу кога бих требао да бирам где купујем а то је - масноћа пода у простору ресторана.

За време велике кризе и глади у Кини почетком двадесеток века,  Кинези су се сналазили како су знали и умели у датим околностима. Из тог периода потиче и навика конзумације паса и мачака (нико од Кинеза није знао да више тога игде има, сем можда у деловима земље где долазе инострани туристи који баш инсистирају на томе). Још једна од ствари коју су тада радили, то је да су хигијену одржавали чистом водом, без икаквих хемикалија (није била пара за то). Не мислим само на личну хигијену већ и на све остало: одржавање куће, кухиње и посуђа. Ова последња навика је очито негде остала и до данашњег дана.

Ресторани који имају изразито масне подове су места која не користе хемикалије у одржавању хигијене: прању посуђа и ресторанског инвентара и треба их избегавати у широком луку. Великом броју Кинеза то не смета уопште али дошљаци и туристи могу имати озбиљне стомачне тегобе.
Нисам имао прилике да током дана сликам ове уличне продавце хране али следи снимак из вечерњих сати, у време када отприлике завршавају свој радни дан:

Наша исхрана током дана је била много боља од стандардне кинеске понуде: већ другог дана смо у центру налетели на ресторан криптичног назива ”Истанбул” и након потврде да то јесте турски ресторан, исти је постао главна тачка свих планирања дневних активности.  На жалост, немам ниједну слику хране из ресторана (углавном смо ту стизали и јако уморни и јако гладни), сем једне слике шољице турске кафе

Пред крај боравка у Шенжену смо открили  и један мало атипичан кинески ресторан у близини смештаја. У питању је био ресторан Кинеза који потичу из неке планинске провинције па се понуда хране сводила на јагњеће печење Занимљивост у овом ресторану су били столови који су у центру имали издвојен део са грејачима за ражњеве са месом:

Храна која је на мене оставила најјачи утисак је била у једном Тибетанском ресторану. Водио нас је један од кинеских партнера и поред тога што је то мени било први пут да пробам ишта слично, и запослени тамо су деловали као да су први пут видели некога ко није из Кине (илити square-eyes како нас зову - ”четвртасте очи” у преводу): у једном тренутку смо видели целокупно особље ресторана како стоје начичкани један иза другог укосо, иза једног зида, и гледају нас како једемо и како се понашамо за столом

Храна је овде била и најбоља од свега што сам пробао у Кини. Базирала се на производима и зачинима са Тибета: сво поврће сам тада видео и пробао први пут у животу (и укусно је) а цео месни део се базирао на месу yak-a , врсти говеда која живи на Тибету.

Принцип исхране је такав да се на сто, на чијој средини је рингла, стави велика посуда са већ скоро припремљеним бујоном (супа) а око тога се поређа месо и поврће. Затим се, редом, појединачно поврће и месо убацује у бујон који се крчка (за сваку врсту јела се зна колико минута би требало да буде унутра), вади после неког времена и једе. Месо се ставља заједно са костима (сматрају да је најлепше и најслаже месо уз кости и зато га углавном тако и конзумирају) и после држи прстима и глође. На крају се једе супа која је до тада упила ароме и свега онога што се убацивало у међувремену и јако је укусна.

Једина замерка ове исхране је била што је готово у потпуности неслана, али су у делу са зачинима (претпоследња слика испод) имали и соли па је додатна чињеница да није било ни шећера ни киселог ни љутог укуса игде, сврстала ово искуство на сам врх.

 

Када сам у једном тренутку ишао ка тоалету снимио сам пар видеа како изгледају издвојени, ВИП, сепареи и сам улаз у купатило (сами тоалети су исто потпуно несвакидашњи али ми је било безвезе и тај део да снимам):

То је сада све из Кине

Ако ико планира да иде тамо и то не само туристички, обавезно нађите некога да вам помогне око свега; пуно значи, готово је немогуће снаћи се без некога са искуством.

[mirko1929]

http://www.frc.org/op-eds/china-to-christians-were-rewriting-the-bible-and-youll-use-it-or-else