Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша

[marko_13]

Нисам био у Лондону,али је био један мој бивши колега са студија.Има слично размишљање као и ти.

Међутим,мени се не свиђа то што је Лондон постао мултикултурална престоница.Све више губи стари шмек...

Ускоро ће Енглези постати мањина у својој земљи што је жалосно :angry: .

Оно што је предност и снага Лондона, у односу на Бгд нпр, је у томе што сви одакле год да их ветар нанесе, попримају одлике Лондонаца. Значи нема киселог купуса на тераси, пљувања са прозора или бацања ђубрета. Просто те империја прогута и ако желиш да функционишеш понашаћеш се као да си већ десет генерација у Лондону.

Што се провода тиче малолетници ни под тачком разно не могу нигде купити алкохол нити цигарете, као што не постоје ни журке по локалима, чак не може пунолетан ући у паб са малолетником. Малолетни могу само у ресторане са пунолетнима и у делу у којем није бар. Тако да се клинци углавном забављају по кућама и излазе у биоскоп. Пунолетни имају могућност да излазе по клубовима, али је то прескупа варијанта чак и за Енглезе. Тако се ретко, неколико пута месечно суботом увече, излази.

Док траје радна недеља сви су сређени до пуцања, а онда петком после подне се могу срести такве "појаве" да је то незамисливо. Мислим да ми немамо ни бескућнике, који се толико упрљају и упропасте. Старији алкохолом, а млађи углавном храном и соковима. Када смо код бескућника, лондонска градска управа им штампа часопис, који бескућници продају у метро станицама и тако се издржавају. Прошење је дозвољено само недељом испред цркве, али тога има јааако мало. Углавном просе ленчуге, алкохоличари и наркомани, јер је социјална помоћ изванредна. Посебно је наклоњена самохраним мајкама.

[marko_13]

Zivis u Londonu?

Не више, али сам често тамо.

[Grizzly Adams]

Колико треба човеку да научи сва та неписана правила комуникације? Је л зна да иритира понекад што исти човек је час на "брате, пријатељу" час строго професионалан? Чини ми се да би мени било баш безвезе што се људи претварају у роботе понекад...

Можеш да научиш брзо, али се тешко навикнеш. Они те ствари уче од малена у школи, дословно правила како да се понашају у којој ситуацији. Што је нама мало "необично" да се благо изразим...

Увек знаш каква је врста комуникације зависно од ситуације. Не значи да ће неко да се сасвим "укочи" као да се не познајете. Он ће прокоментарисати "е, супер смо се провели јуче, баш добра утакмица", али ту се та прича завршава. Неће пола сата да прича о спорту, већ прелази на посао. Јер ти си и дошао да завршиш неки посао - поправиш ауто и сл. Поштује се твоје време.

[Grizzly Adams]

Што се провода тиче малолетници ни под тачком разно не могу нигде купити алкохол нити цигарете, као што не постоје ни журке по локалима, чак не може пунолетан ући у паб са малолетником. Малолетни могу само у ресторане са пунолетнима и у делу у којем није бар. Тако да се клинци углавном забављају по кућама и излазе у биоскоп. Пунолетни имају могућност да излазе по клубовима, али је то прескупа варијанта чак и за Енглезе. Тако се ретко, неколико пута месечно суботом увече, излази.

Исто.

[Raskoljnikov]

Овог мог пријатеља је казнила полиција јер је бацио опушак на травњак :lol: .Нису га казнили на лицу места јер није у парку било никога,али су му дошли на кућни праг и наплатили дебелу казну...вероватно је свевидеће око камера одиграло пресудну улогу.

[obi-wan]

Овог мог пријатеља је казнила полиција јер је бацио опушак на травњак :lol: .Нису га казнили на лицу места јер није у парку било никога,али су му дошли на кућни праг и наплатили дебелу казну...вероватно је свевидеће око камера одиграло пресудну улогу.

E, ako bih nesto rado preslikao kod nas sa Zapada, to je onda briga o okolini i kazne za prekrsaje tog tipa! To nam je preko potrebno.

[Ратко :(]

П.С. У вези са временом, треба знати да Енглези не носе стално кишобран зато што стално пада киша, већ зато што се не зна када може пасти. Буквално наиђе пљусак, потраје неколико минута и у сред лета и онда престане.

Јел смори то што је много кишних дана тамо, уопште ти сиви дани?

Како се подноси то?

[marko_13]

Овог мог пријатеља је казнила полиција јер је бацио опушак на травњак :lol: .Нису га казнили на лицу места јер није у парку било никога,али су му дошли на кућни праг и наплатили дебелу казну...вероватно је свевидеће око камера одиграло пресудну улогу.

Да, то је уобичајена ствар. Ја сам добио казну из Ливерпула, јер сам испред Енфилда бацио кесицу Марс чоколадице на лондонску адресу. Тако је од саобраћајних прекршаја до убистава. Камере су свугде и све снимају 24/7. Такође, врло се ретко могу видети позорници, тзв. бобији, али они чак ни не носе оружје, већ само бибер-спреј.

[marko_13]

Јел смори то што је много кишних дана тамо, уопште ти сиви дани?

Како се подноси то?

Интересантна је та предрасуда о Лонодну, али Лондон има око 280 сунчаних дана у години. Тако да нема пуно сивих дана. Магла и киша су уобичајени за зиму, а снега има врло ретко.

[Grizzly Adams]

У бре, Амери немају баш толико камера... Наравно, све радње имају обезбеђење, али не и јавна места. Има по негде на семафору. Додуше, нисам пробао да бацим нешто на улицу, ко зна...

Кад улазиш у радњу, обично стоји овакав неки знак:

[Ратко :(]

Интересантна је та предрасуда о Лонодну, али Лондон има око 280 сунчаних дана у години. Тако да нема пуно сивих дана. Магла и киша су уобичајени за зиму, а снега има врло ретко.

У, па то је одлично. Али пази када гледаш Мућке, Монти Пајтон и остало, увек је некако сива атмосфера.

Занимљиво. Увек ми је Британија била одбојна због тога, али ето видиш предрасуда је.

[marko_13]

Хахаха! Слична налепница стоји у сваком дабл-декеру у Лондони. Натпис је: "Насмеј се! Камера те снима док жврљаш", алудирајући на клиначке потписе фломастерима. Знам да случај са камерама није по Европи такав (пошто сам живео и у Минхену), али сам мислио да је САД сличан УК. Што се камера тиче, то није случај само са Лондон, већ и са сваким другим градом у Енглеској. Не препоручује се ни да се преко мобилног често користе речи: бомба, тероризам, џихад, Алах итд, јер постоје детектори, који реагују на те речи и активирају прислушкивање.

[marko_13]

У, па то је одлично. Али пази када гледаш Мућке, Монти Пајтон и остало, увек је некако сива атмосфера.

Занимљиво. Увек ми је Британија била одбојна због тога, али ето видиш предрасуда је.

Колико се сећам Мућке су углавном снимане у ентеријеру, а сивило потиче и због краја у којем живе - Пекам, који је и данас тешка социјала. Иначе тој серији се данас замера управо то, што су сцене из Пекама кишовите и мрачне, а када иду у унутрашњост Енглеске (грофовије, има једне епизода кад Дел сруши скупоцени лустер итд) и у богатије делове Лондона онда је светлије и сунчаније. Није то џабе рађено, али је имало вероватно драмску, а не расистичку позадину.

[Juan Valdez]

Колумбија је земља која је ван граница Јужне Америке углавном позната по терору већином марксистичких герилских покрета и кокаинских кланова (вероватно најпознатији Колумбијац је чувени бос Пабло Ескобар). То је био донекле размљив утисак пре десетак и више година, али данас ствари стоје прилично другачије. Претходни председник Алваро Урибе, је објавио дефинитиван рат герилским покретима (од којих је најјачи данас практично једини опстали FARC - Fuerzas Armadas Revolucionarias de Colombia - Ejército del Pueblo). Резултат је да су герилци изузетно ослабљени и ствар се свели на сукоб ниског интетзитета који се преселио углавном у џунглу и поједина забита рурарлан подрчја. Герилско насиље, нажалост, још увек постоји и ту и тамо се десе бомбашки напади на неку полицијску станицу, али се чини да се прича неће моћи вратити на старо, што због ослабљености FARC-a, што због губљења подршке од стране народа, којима је већ свега преко главе. Постоје црвене зоне којих се треба клонити и то је отприлике то. Чини се да нарко кланови имају далеко мању моћ, бар у јавном и свакодневном животу, а дрогу не можете наћи тек тако, осим чаја од коке, кога ћу да пробам и јављам утиске. Чај од коке је традиционално пиће индијанаца, нема везе са нарко прошлошћу Колумбије, већ нарко прошлост има везе са тим да биљка кока добро успева. Медељин, некада град Пабла Ескобара и његовог чувеног медељинског клана, данас је најмодернији и најлепши град у Колумбији (а и шире) и један од најбезбеднијих градова у Јужној Америци. Нови председник, Хуан Мануел Сантос, је наставио политику чврсте руке свог претходника према герилцима, али се ного више концентрисао и на економске реформе. Бразил, Колумбија и Перу су најбрже растуће економије Јужне Аерике. Многи проблеми су и даље ту, али ствари иду напред и то се много осећа на сваком кораку и у свакој сфери свакодневног живота. Осећа се свеж ваздух и све лепоте те земље и њених људи које су биле сакривене полако испливавају на површину.

Колумбија је доста велика и спада у земље са највећим биодирвезитетом на свету, садржи делове чак пет различитих природних региона: Анде, Амазон, карипска обала, пацифичка обала и љаноси (травнате обласит, саване и слично). Простире се између 14 степени северне и пет степени јужне географске ширине, али пошто је подобар део земље у Андима, клима је регулисана углавном надморском висином. Температура јако мало варира по годишњим добима. Био сам у неколико градова са веома различитим климама и јасно се види разлика у начину жовота и менталитету људи, касније ћу детаљније о сваком од њих. Баш као што можете видети најразличитије природне формације, тако можете срести и најразличитије људе. Највећи део становника су мешавина Индијанаца и Европљана, затим радом чисти Европљани, мешавина Европљана и Африканаца, чисти Африканци, мешавина Африканаца и Индијанаца и на крају чисти Индијанци.

Наставиће се...

[Grizzly Adams]

Ево још пар детаља, како ми шта пада на памет...

Амери су фанатици за туширање. Кад се дигне изјутра - под туш. Дође с` посла - под туш. Врати се из града - под туш.

Немају никаквог проблема да изађу са мокром косом напоље без обзира на температуру. И на минус 10. Додуше, само од (наравно загрејаног) аута до продавнице и сл. Али мене моја баба никад не би пустила ни близу...

Такође су фанатици за вежбање (они који вежбају). Пре пар дана сам видео двоје у тренеркама како трче, напољу је било око око -15° целзијуса ако се не варам.

Свако има и живи по "schedule", тј. распореду. Зна се тачно унапред шта ће када да ради и где да буде. Ако некога позовеш "е, хајде да изађемо на пиће", он каже "супер идеја, важи" - онда извади календар и каже "ево слободан сам у следећи понедељак у 7:30, али могу само до 8 јер онда имам заказано то и то".