Поуке и беседе светих отаца

[PD]

Vernik

U bogocovecanskom organizmu Crkve svaki vernik je kao ziva celija koja postaje sastavni delic njegov, i zivi zivotvornom bogocovecanskom silom.

Biti Pravoslavan

Biti u neprestanom podvigu od coveka ka Bogocoveku, biti u nepresanom izradjivanju sebe bogocovecanskim podvizima.

Hriscanstvo

Jedino hriscanstvo moze spasiti covecanstvo od podivljanosti i samoistrebljenja.

Evandjelska Ljubav

Jer je ta ljubav jedina sila koja ljude pretvara u bracu i sjedinjuje ih u svecovecansko bratstvo.

Ava Justin Celijski

[marija]

      Најљепша је молитва она у којој се просто и од срца излажу потребе пред богатим љубављу Богом. (Прота П. Соколов).

Или ви мислите да ће Бог обратити пажњу на молитву, на коју ни ви сами не обраћате пажњу? (Филарет Московски).

[Зоран]

Gospod se jednom javio Pajsiju Velikom i rekao mu: “ Pajsije, ako zelis da se vise ne gnevis,

nista nemoj pozeleti, nikog ne osudjuj, niti mrzi». Tako ce i svaki covek uvek imati mir u dusi ako

otseca svoju volju pred Bogom i ljudima.

Prepodobni Siluan Atoniski

[marija]

Мудрост људска, слична мјесецу, расвјетљава ноћни мрак заблуда човјечијих само тада када позајмљују своје знање од мудрости и истине Божије. Погледајте шта бива са мјесецом када црна сјенка земљине кугле пада на округлину његову? Тада се ставља преграда између њега и сунца, и сребрнаста свјетлост његова гаси се, а остаје само једна тамна маса која се и не види. Тако бива и са мудрошћу људском када заблуди. Погрешна мишљења, земаљска задовољства и страсти заклањају од ње свјетлост истине и мудрости Божије. (Т. Јаковљев).

[marija]

Дејство на душу дуге, но непажљиве молитве слично је дејству падања јаке кише на плехане кровове, са којих се слива сва вода ма колика се излила, немајући никакво дејство на сами кров. Супротно томе, пажљиву молитву можемо упоредити са благотворном кишом, која орошава посијана поља и утиче на рашћење посијаног сјемена, спремајући тиме богату жетву.
Расијаност и хладноћа (мртвило) на молитви, на шта се сви жале, готово свагда проистиче од тога што ми почињемо наше молитве без претходне припреме. Земљодјелац не сије сјеме по њиви прије него ли њиву најприје како треба припреми. Имајући намјеру да се јавимо (лично станемо) пред какво важно лице и да га за нешто замолимо, ми најприје поразмислимо шта ћемо пред њим рећи. Тим прије и више не треба да се јављамо молитвено пред лице Божије прије него ли се најприје како треба припремимо. "Прежде даже не помолишисја, уготови себе, и не буди јако человјек искушаја Господа[1]" (Сирах 18, 23), вели Свето Писмо.
Треба најприје да очистимо себе, а затим да бесједимо са Чистим (Богом). (Св. Григорије Богослов).

[marija]

При молитви, најбоље је и најбезопасније је да се предамо вољи Божјој, тј. да иштемо од Њега оно што је Њему Самоме угодно да нам да, према стању нашега тијела, наше душе и нашега духа.
Не моли се да буде с тобом оно што се теби чини да је добро, него да с тобом буде оно и онако како је Богу угодно, стога што Он боље зна шта је за тебе корисно. (Ава Леонтије).

[marija]

Бог зна потребе свакога човјека, мјеру снаге и моћ немоћи свакога.
Лончар зна колико треба држати у ватри земљане судове, који, будући сувише задржани, испуцају, а опет, недовољно испечени, постану неупотребљиви; тим више Бог зна до какве је степени потребна ватра искушења за словесне судове Божије - хришћане, те да се оспособе за наслијеђе царства небеснога. (Игњатије, еп. Кавкаски).

[marija]

Слобода

Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро - јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски)

Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону - гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.

Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички)

[marija]

Само кроз драговољно ношење Крста познаје се важност Крста. Ко понесе Крст, тај и сазнаје, да је Крст - Пут, Истина и Живот. (Св. Николај Жички)

Безосећајност

Када душа бива рањена и пада она не лежи без свести као тело, него се овде мучи грижом зле савести, а када оде одавде баца се у вечно мучење. Ако неко не осећа бол од рана које наноси ђаво, тај својом безосећајношћу самом себи припрема још већу невољу. Јер ко није осетио прву рану тај ће ускоро задобити и другу а после друге трећу. Нечастиви видећи да је људска душа безбрижна и да не обраћа пажњу на задобијене ране, не престаје да је рањава све до последњег издисаја. (Св. Јован Златоусти)

[marija]

Истина је да се у току дана могу видети звездем али из дубине. Дубина мора бити уска и окомита, недоступна за сунчеву светлост. Што је човек дубљи у свом смирењу, то боље види Небо. (Св. Филарет Московски)

Братија

Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас. (Св. Јован Златоусти)

[marija]

Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)

[Зоран]

Смирење је – мислити о себи да си грешник и да ништа добро не чиниш пред Богом.

(авва Исаија)

[Зоран]

    Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају.

    Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају.

  Јован 4:23-24

[Зоран]

„Каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?“

(Мк. 8, 36)

[Зоран]

Христос каже: Овај се род изгони само молитвом и постом (Мат.17,21). Ако пост тако прогони непријатеља нашег спасења, и ако је тако страшан непријатељима нашег живота, онда га треба волети и примати са радошћу, а не бојати га се.

Свети Јован Златоусти