Поуке и беседе светих отаца

[Guest Izida]

Sestrice,ovo je prelepo,predivno i veoma poucno.Svaka cast za temu.Puno ti hvala sto sve ovo delis sa svetom!

[marija]

Према свакоме буди пријатељски расположен, али нека ти свако не буде саветник.

+ Владај се тако да те сви људи благосиљају.

+ Клони се лажи, јер ће лаж одагнати од тебе страх Божији. Уста твоја нека говоре само истину.

+ Не куни се нити заклињи ни у истинитој, а камоли у сумњивој ствари или послу.

+ Угледај се на оне који су бољи од тебе, који љубе Бога свим срцем својим и који чине добра дела. Њих питај и од њих савета тражи.

+ Не дружи се са гордим људима, већ са кроткима и благима.

+ Буди у свему скрoман: у покрету тела, у говору, у оделу, у седењу, у устајању, у дому своме, у свему пред свим и сваким.

+ Ако би те ко и невиног прекорео за какав грех који ниси починио, не љути се, већ се смири, и Бог ће те наградити.

+ Не гневи се и не буди злопамтило на онога који те је разљутио, јер може бити да си и сам у томе крив.

+ Не плаши се људског презирања и клеветања. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.

+ Не остављај вољу Божију ради испуњавања воље људске и не нарушавај Божије заповести из уважавања према пријатељству људском.

[marija]

Поуке за живот: Тешко

+Тешко оном, ко каже: Ја ћу се у садашње време наслађивати телесно, а у старости покајати, - јер слично замци изненада ће напасти на њега смрт, и надање његово пропашће.

+Тешко оном, ко добровољно греши, у намери да се сутра покаје, јер не зна, шта ће донети следећи дан и будућа ноћ

+Тешко оном, ко се одрекавши света опет држи светског начина мишљења, јер се на њега односи прича о ономе који је метнуо руке на плуг и окреће се назад.

+Тешко оном, ко иде за жељама тела и нема бриге о души својој, јер се живот и нада његова расипају по земљи.

[marija]

Самоваспитање

Теже од свега је познати и исцелити самога себе, зато што се са сваким човеком, рађа и самољубље и сваки, по пристрашћу према самоме себи, изопачава истинити суд.

(8, 73

Свети Василије Велики

Човек нема могућности да сагради тело из безличне масе. Али он може своју душу, чак и ако се спустила до крајњег безобразја, да изведе на саму висину лепоте и на тај начин, начинити је пријатном и привлачном, не само за добре људе, већ и за Самога Цара и Бога свих.

(35,21)

Сагледајући своје недостатке, почећемо мало помало да их исправљамо, одређујући себи да ћемо у једном месецу исправити један недостатак, у следећем други, затим трећи. Тако и ћемо усходити, као по степенима...

(42, 565)

Свети Јован Златоусти

Победа и умртвљење својх лоших склоности и похота, колико год оне биле незнатне, достојније су веће похвале од заузимања многих тврђава, од уништавања силних и добро наоружаних армија, па чак и од чињења члудеса и васкрсавања мртвих.

(64, 31)

Свети Никодим Светогорац

Устреми пажњу не ка угађању себи, већ ка суду Божијем и у сваком делу твом имај Бога пред очима.

(82, 182-183)

Авва Исаија

Веома је тешко слепоме, док не прогледа, тешко је човеку кога мучи болест, док не оздрави; тешко је ономе ко се учи, док не научи, када се потпуно научи, тада већ никаквих тешкоћа не осећа. Јер какав је труд за онога ко добро види – да види светлост? Какав је напор за онога, ко је познао себе и познао Бога – да зна стварно све? Какав је напор и подвиг за онога ко љуби – да љуби љубљенога? Никакав труд и подвиг, већ све радосно и са жељом.

(103, 1011)

Свети Димитрије Ростовски

[marija]

BOŽIJI PROMISAO

Sv. Jovan Tobolski

Glava I. U svetu nema ničeg slučajnog.

Glava II. Božiji Promisao o našim potrebama.

Glava III. Sve nesreće i nevolje se dešavaju po Božijoj volji.

Glava IV. Bog dopušta nevolje i grehe radi dobra ljudi.

Glava V. Nepostižnost Božijih sudova.

Nedoumica koja se tiče blagostanja nepoštenih i stradanja pravednih

Avgustin kaže: «Uzburkava se životno more, i Ti Gospode vidiš zle da napreduju, a dobre ugnjetavane: eto iskušenja, eto bure. Gospode Bože! Je li u tome Tvoja istina da zli budu u blagostanju, a dobri da stradaju? – I Bog ti odgovara: je li to tvoja vera? Da li sam ti Ja to obećao (to jest blagostanje)? Ili se ti zato nazivaš hrišćaninom da bi se nasladjivao ovozemaljskim uspesima? (pogl. Avgust. Tumačenje na 55-i psalm). Smirimo se pred Bogom i umirimo naša srca verom u Božiji Promisao kada vidimo nepoštene da vladaju, a blagočestive da stradaju. Ništa od toga ne bi bilo da Bog to ne dopusti, On istina ne bi dopustio, ukoliko ne bi imao dovoljno razloga, radi kojih smatra da je bolje da ih dopusti nego spreči. Rećićeš: od tog dopuštenja nastaju mnogobrojne nevolje i najveće smutnje. Moguće je žaliti o tome, ali trezveno: jer je po veoma pravednim uzrocima tako bilo ugodno Bogu, Koji od najvećeg zla može da učini divno dobro, tako lako, kao što se lako izvlači mač iz futrole.

U budućem životu će sve biti razjašnjeno

Ne čudi se tome što su Božiji sudovi tajanstveni i nepostižni: na Drugi Hristov Dolazak, u dan Strašnog Suda život svakog čoveka će biti predstavljen kao u ogledalu; biće razjašnjen i svaki uzrok zbog koga je Božiji Promisao uredio ovaj ili onaj dogadjaj, i radi čega je tako bilo uredjeno svuda: u svim carstvima, gradovima, porodicama i sa svakim čovekom. Sve će se otkriti. Otkriće se kako je milostiv bio Gospod prema grešnicima, i svaki od njih će više ili manje biti bez odgovora; a takodje će se pokazati u kom stepenu je bio saglasan način Božijeg upravljanja svetom sa Njegovom slavom i pravdom, i koliko je bio priličan i blagodatan za svu tvar.

http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/boziji_promisao_sv_jovan_tobolski/

[Зоран]

Блажени јеросхимонах Серафим (Вирицки):

Господ говори човеку

Да ли си кад год размишљао сине, да све што се дотиче тебе, дотиче се једновремено и

Мене, јер све што се тебе дотиче, дотиче се зенице мога ока Мога.

Ти си драг у Moјим очима, непроценљив, и Ја сам те заволео, па је зато за Мене нарочито

задовољство да те васпитавам.

Кад те искушења сколе и непријатељ навали као река, знај да то од Мене долази, да твоја

немоћ осећа потребу за Мојом силом, и да си сигуран само кад се Ја борим за

тебе.

Ако се налазиш у тешким приликама међу људима који те не разумеју, који не воде

рачуна о томе шта ти је пријатно, који те једноставно одбацују – и то од Мене долази.

Ја сам – Бог, Који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је

баш оно место које сам ти Ја одредио!

Молио си Ме да те научим смирености, па, ево, види ставио сам те у ону средину,и у ону

школу, где се та лекција учи. Твоја средина и људи који живе с тобом само

испуњавају Моју вољу.

Ако се налазиш у новчаној оскудици, тешко и везујеш крај са крајем –и то од Мене долази,

јер Ја расолажем матерјалним средствима. Ја хоћу да ми се ти обраћаш и да зависиш од

Мене. Моје резерве су знај неисцрпне. Ја хоћу да се увериш у ревност Моју и истинитост

Мојих обећања. Да се не догоди да ти могу рећи у твојој невољи: „ Опростите ви нисте веровали

Господу Богу вашем“(5. Мојс 8, 12 – 13.)

Ако преживљаваш ноћ бола, ако си одвојен од својих блиских – и то од Мене долази. Ја сам

Утешитељ и Исцелитељ болести,Ја сам то допустио, да би Ми се ти обратио и да би у

мени нашао вечну утеху.

Ако си се разочарао у своме пријатељу, у некоме коме си открио своје срце, - и то од Мене

долази. Ја сам допустио да се разочараш, да бих показао да је Господ твој најбољи

пријатељ. Некоме морамо поклонити срце, али ако то срце поклонимо некоме на земљи сви нас могу повредити.

Ја хоћу да Ми ти све приносиш и да Ми се повераваш.

Неко те је оклеветао. Препусти ту ствар Мени и приклони се Мени, Прибежишту Своме,

да би се избавио од злога језика. Ја ћу изнети твоју истину на светлост дана и доказаћу

твоју невиност.

Ако су се планови твоји сви срушили,и ако си клонуо душом и телом – и то од Мене долази. Ти

си правио планове и изосио си их Мени, да их Ја благославим. Али Ја хоћу да Ми ти

препустиш да располажем приликама твог живота. Тада ће одговорност све пасти на

Мене, јер је она сувише тешка за тебе и ти сам не можеш изићи на крај са њом.

Ако су те неочекивано снашле животне невоље и туга испунила твоје срце, знај – и то од

Мене долази. Ја хоћу да твоје свце и твоја душа буду увек ватрени пред очима Мојим и да

именом Мојим побеђујеш сваку малодушност.

Ако већ дуго не добијаш вести од оних које волиш, и по својој малодушности падаш

и ропћеш, - и то од Мене долази. Кроз патњу твоје душе Ја испитујем јачину

твојевере у Моја обећања и силу и снагу твоје молитве за ближње. Јер, ти њих ниси

препоручио Покрову Моје Пречисте Мајке Богородице, ти ниси препустио бригу о њима Мојој

Очинској љубави.

Ако те је снашла тешка болест – привремена, или неизлачива, и прикован си за постељу,

знај да и то од Мене долази. Ја хоћу да Ме ти у својој телесној немоћи још дубље упознаш.

Хоћу да не рошћеш што ти је послато искушење и да не испитујеш Моје непроницљиве

планове за спасење људских душа, него да се са поверењем препустиш Мени и да дођеш

по Моје окриље.

Ако си маштао да учиниш неко нарочито дело ради Мене, а уместо тога пао си у

болесничку постељу и онемоћао, знај – то од Мене долази. Кад си био здрав, био си

презаузет својим пословима и твоје мисли су биле далеко од Мене. Сети се да су неки од

Мојих најбољих сардника удаљли од светских послова, да би у миру научили да се

непрестано моле.

Ако си неочекивано позван да заузмеш неки тежак и одговоран положај, иди, прихвати се

и ослони се на Мене. Ја ти поверавам тај задатак, јер те је зато благословио Господ Бог твој у

свим делима твојим, и у свему што будеш радио својим рукама.

Данас ти дајем овај сасуд светог јелеја (уља)савет Свете Животворне Тројице.

Користи се њиме слободно, дете Моје. Сваку

тешкоћу која искрсне, сваку увредљиву реч коју примиш, сваку сметњу у твом раду која

би могла да те ожалости и обесхрабри, сваку своју немоћ и неспособност користи се овим саветом – помажи се овим јелејем.

Сећај се да је свака невоља – Божија поука, прилика да се нечему научиш. Свака

оштрина ће отупети да се ти не позледиш. Стога усади у срце своје речи које сам ти данас

објавио: то од Мене долази. Јер,ово за тебе није само реч,ово није само реч запамти, већ је ово – твој жовот“.

А што мени недостојом преостаје да кажем на све то? Преостаје ми само да поновим речи

апостола Павла: „Јер је све из Њега, Њиме и у Њему“, коме нека је слава у векове – Амин.

[Зоран]

Gospod Govori Coveku

[Зоран]

Ко не љуби ближњег, за којег је Господ умро у великим мукама, тај је отпао

од Лозе (од Господа), а ко се бори са грехом, томе помаже Господ.

Старац Силуан

[Зоран]

Човек је сам по себи немоћан као пољски цвет којег свако воли али и

гази ногама.

Тако је и с човеком: понекад је у части, а понекад у понижењу. Али ко

воли Бога, тај благодари Богу за све невоље и остаје миран и кад је у части

и када није.

Старац Силуан

[marija]

Поуке старца Амвросија Оптинског

Kako živeti?

„Kako živeti?“ Ovo je bilo najvažnije pitanje, postavljano Starcu od strane svih. On bi odgovarao u svojim, uobičajenim, humorističnim tonom:

„Živi – ne tuguj, ne osućuj nikoga, ne uznemiruj nikoga i moje poštovanje svakome.“ Često je ton Starca izazivao osmehe na licima, lakomislenih slušaoca. Međutim, ako se čovek dublje zamisli nad ovom poukom, duboki smisao će postati očigledan svakom.

„Ne žalosti se“, to jest, neka se tvoje srce ne opterećuje tugama i nesrećama, koje su neizbežne za svako ljudsko biće, već ga pre usmeri Jedinom Izvoru večne radosti – Bogu. Kroz Njega, osoba se miri sa svojim žalostima, postaje „pokorna“ i tako zadobija mir.

„Ne osuđuj nikog“, „ne uznemiruj“. Osuđivanje i uznemirenje, koji su izdanci razorne gordosti, dve su najuobičajenije delatnosti među ljudima. Dovoljne su da bace dušu čoveka, u dubine pakla; dok uglavnom, na povrišini, mogu da misle da to nisu gresi.

„Moje poštvanje prema svakome“ – navodi zapovest Apostola: „čašću jedan drugog većeg činite.“ (Rim. 12:10)

Skupljajući sve ove misli u jednu, možemo videti da je u gorepomenutim izrekama, Starac pre svega propovedao smirenost – osnovu duhovnog života, izvor svih dobara, bez koga se čovek ne može spasiti.

O tome koliko brinemo za naša tela, a koliko brinemo o našim dušama.

Sveto Pismo govori: „Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?“ (Marko 8:26). Toliko je dragocena ljudska duša. Dragocenija je od cele zemlje sa svim njenim bogatstvima i blaženstvima. Međutim, zastrašujuće je misliti o tome, koliko malo mi shvatamo vrednost duše.

Od jutra do večeri, upravljamo sve naše misli na telo, kuću za crve, ovaj pali mrtvački kovčeg, a na Božije najdragocenije i najvoljenije stvorenje, na Njegovi sliku slave i veličanstva, jedva potrošimo jednu misao u nedelji. Potrošimo najbolje godine svog života u služenju našem telu, a samo poslednje minute našeg oronulog, starog doba na pripremu za večno spasenje.

Svakodnevno, telu se povlađuje punim čašama i raskošnim jelima, kao na proslavi bogatog čoveka, dok duša jedva skuplja mrvice, reči Božijih na Njegovom pragu. Beznačajno telo se pere, oblači, čisti, ukrašava svim mogućim riznicama prirode i nauke, dok bescena duša, nevesta Hristova, naslednica nebesa, luda iscrpljenim koracima, obučena u odeću siromašnog lutalice, to jest, bez milosrđa.

Telo ne trpi nikakvu manu na svom licu, bilo kakvu prljavštinu na rukama, nikakvu zakrpu na odeći, dok je duša, od glave do pete, prekrivena prljavštinom, ide iz jedne močvare greha u drugu, a njene ispovesti jednom godišnje, često su licemerne, samo povećavaju zakrpe, umesto da se podmlađuje.

Telo zahteva različite vrste zabave i uživanja; često pustoši čitave porodice, jer su za svoju korist, ljudi u stanju da vrše sve vrste napora, dok duša – ima jedva jedan sat Nedeljom, da učestvuje na Božanskoj Liturgiji, jedva minute za jutarnje i večernje molitve, nerado sakuplja šaku sitniša za milostinju, a kada razmišlja o smrti, izražava svoje zadovoljstvo hladnim uzdahom.

Radi zdravlja i blagostanja tela, vazduh i mesto stanovanja se menjaju, najistaknutiji i najudaljenuji lekari se pozivaju, tu je uzdržanje od hrane i pića, najgorči lekovi se uzimaju, dozvoljava se da telo bude sečeno i paljeno, dok za zdravlje duše, za izbegavanje iskušenja, za udaljavanje od grešne bolesti, ne čine ni korak, već ostaju u istoj atmosferi, u istom grešnom društvu, u istoj pokvarenoj kući, ne traže duhovnog lekara, ili biraju nepoznatog i neiskusnog, krijući od njega, ono što je već poznato Nebesima i paklu, zbog čega se nameću u njihove krugove. Kada telo umire, čuješ jadikovke i očajanje, a često se ni misao ne posvećuje duši, koja umire od smrtnog greha.Slično Adamu i Evi, ne znamo vrednost naše duše i dajemo je za naizgled bogato polje.

Pa zašto bar ne plačemo kao Adam i Eva? Nažalost, uglavnom su naše brige okrenute zadobijanju zemaljskih koristi, ane Nebeskih. Zaboravljamo da će zemaljsko uskoro proći i ne može se povratiti, dok su Nebeske dobiti večne, beskonačne i ne mogu se oduzeti.

Najmilostiviji Gospode! Pomozi nam da prezremo sve prolazno i da se brinemo samo o potrebama spasenja naše duše.

O spasenju

Po rečima Petra Damaskina, dok Hrišćanin živi na zemlji, njegovo spasenje je uvek između straha i nade. Ali ljudi i dalje tragaju za potpunim ispunjenjem na Zemlji, i očekuju ih od mesta i ljudi, dok Sam Hristos govori u Pismu: „Imaćete nevolje u svetu“. Ove reči jano pokazuju da bez obzira, gde se Hrišćanin nalazi, ne može biti bez neke vrste patnje. Postoji samo jedna uteha – u ispunjavanju zapovesti Pisma, kao što Psalm govori: „Veliki mir imaju oni koji ljube zakon Tvoj, i u njih nema spoticanja“. (Ps. 119:165).

Ako nas neko ili nešto kuša ili zbunjuje, to jasno pokazuje da se ne odnosimo pravilno prema zakonima Božijim, među kojima je najveći, onaj o suđenju i osuđivanju bilo koga. Na Strašnom Sudu, svako će biti proslavljen ili posramljen po svojim delima. Stari Zavet zapoveda da se pobrinemo za naše spasenje i napredak duše. O ovome mi najviše treba da brinemo.

Nas Bog ne prisiljava protiv naše volje, već nam pre nudi izbor za naše opredeljenje, i upravo kroz slobodnu volju, pojedinci se okreću ka dobru ili ka zlu. Prema tome, beskorisno je da se krive oni koji žive oko nas, kao da nam oni smetaju ili sprečavaju naše spasenje ili duhovni napredak.

[marija]

O smirenju

Moraš smiriti sebe pred svakim i smatrati sebe gorim od svakog. Ako nismo naneli uvredu, koja je bila izvršena od drugih, onda je to možda jer nismo imali prilike, ili su situacija i uslovi bili drugačiji. Dok u svakoj osobi postoji nešto dobro i nežno, svi mi obično vidimo njihove mane i ne primećujemo ništa dobro u njima.

Na pitanje da li neko može da želi duhovno savrpenstvo, Starac je odgovrio: „Ne samo da možeš, već se moraš truditi da usavršiš sebe u smirenju, to jest, da smatraš sebe u svom srcu, da si manji od svakog ljudskog bića i svakog stvorenja. Prirodno je i suštinski da  grešno ljudsko biće smiruje sebe. Ako to ne radi, onda će biti smirivan uslovima, uređenim radi korist njegove duše. Tokov perioda sreće, čovek obično sve pripisuje sebi, svojoj slabačkoj snazi i takozvanoj moći, ali čim ga neka vrsta nesreće zadesi, on moli za milost od zamišljenog neprijatelja.

Starac je takođe ispričao kako slučajne okolnosti smiruju čoveka: „Jednom, čovek je organizovao svečani ručak i poslao sluge da pozovu njegove goste. Suočen sa slugom prilično neuglednog izgleda, jedan od gostiju ga je upitao: „Nemoj mi reći da tvoj gospodar nije mogao naći boljeg slugu, nego što si ti?“ Na ovo, sluga mu je odgovorio: „Naočite sluge poslane su naočitim gostima, a mene je poslao vašoj milosti.“

Starac Amvrosije je dalje poučavao svoje učenike o smirenosti: „Jednom je posetilac došao da vidi Igumana Mojseja, ali ne našavši ga kući, otišao da vidi njegovog brata, Oca Antonija.

Tokom razgovora, posetilac je postavio pitanje: ‘Recite mi baćuška, koju vrstu pouka čuvate?’ Otac Antonije mu je odgovorio: „Imao sam mnoštvo pouka; živeo sam u pustinji i manastirima i svi su imali različita pravila. Sada ostaje samo jedan trud: ‘Bože smiluj se na mene’“.

Starac je takođe ispričao kako je "Jedna žena lutala ovde i tamo, prvo u Kijevo, pa u Zadonsk, a jedan starac joj je rekao: ‘Sve ovo nema nikakve koristi. Sedi mirno i izgovaraj molitvu Mudrog Razbojnika.’“

O neverju

„Pomenula sam jednom Baćuški,“ pisala je jedna od njegovih duhovnih kćeri, „porodicu, koje sam veoma žalila, jer nisu verovali ni u šta, ni u Boga, ni u život posle smrti. Sažaljevala sam ih jer to možda nije njihova greška, zahvaljujući kojoj su dospeli u neverje, ili možda je to pak, neki drugi razlog.

Baćuška je protresao glavu i rekao vrlo ljutito: „Nema opravdanja za nevernike. Sveto Pismo je napisano za svakoga, baš za svakoga, čak i neunabošce;  nakon svega, znanje o Bogu je usađeno u nas na rođenju, tako da sami sebe treba da krive. Pitaš me, da li semožemo moliti za njih. Naravno, možeš se moliti za bilo koga.“

Starac je takođe rekao da se neki odriču svoje vere, oponašajući druge, ali i kroz lažni stid. Evo primera: postojala je osoba koja nije verovala u Boga, iz sledećegg razloga.

Tokom rata na Kavkazu, kada je morao da se bori i u jeku bitke, kada su meci proletali pored njega, sagao se, zagrlio svog konja, sve vreme govoreći: „Presveta Majko Božija, spasi me.“ Kasnije se, kada se prisećao ovog događaja, a njegovi drugovi mu se smejali, on odrekao svojih reči.

Ovde je Starac dodao: „Da, licemerje je gore od neverja.“

O pokajanju

U cilju da pruži neophodno razumevanje o moći i važnosti pokajanja, Starac Amvrosije bi govorio: “Kakva su vremena pred nama! Ranije, kada se neko iskreno kajao za svoje grehe, on bi menjao svoj način života i živeo neporočno. Ali sada se često događa, da tokom ispovesti osoba navede sve svoje grehe, a onda nastavlja da živi nepromenjeno."

Starac je saopštio još jednu poučnu priču: «Demon u obliku čoveka je sedeo i njihao nogama. Videći ga duhovnim očima, Starac ga je upitao: «Zašto ne radi nešto?" Demon je odgovorio: "Pa nemam šta da radim, sem da njišem nogama, jer ljudi sve rade bolje nego ja."

"Postoje tri uslova za spasenje. Sveti Jovan Zlatousti kaže:

Поуке старца Амвросија Оптинског

[marija]

Поуке старца Амвросија Оптинског

a) Ne greši

b)Ako si grešio, pokaj se

v)Oni koji se ne kaju na pravi način, moraju da nose svoje tuge, kada ih snalaze

"Dešava se", znao je da kaže Baćuška, "da iako su naši gresi oprošteni kroz pokajanje, naša svest ne prestaje da nam ih predstavlja. Kao poređenje, upokojeni Starac Makarije, znao je da pokazuje svoj palac koji je bio posečen, pre dugo vremena: bol je odavno prošao, ali je ožiljak ostao. Upravo tako je i nakon pokajanja, ožiljci ostaju, to jest, ukori savesti."

"Iako Bog prašta grehe onima koji se kaju, svaki greh zahteva očišćujuću kaznu. Na primer, nakon što je Hristos rekao Pokajanom Razbojniku: "Danas ćeš biti sa Mnom u Raju," njegova kolena su prebijena. A šta mislite, kako je bilo visiti samo na svojim rukama, sa slomljenim čašicama, tri sata? To je značilo da on mora da očisti sebe kroz patnju. Očišćenje onih grešnika, koji su umrli odmah nakon pokajanja, vrši se kroz molitve Crkve a oni, koji su još živi, moraju očistiti sebe kroz promenu svog načina života i milostinju koja bi pokrila njihove grehe."

O patnji

"Bog ne stvara krstove za ljude, to jest, očišćenja kroz duhovne i fizičke patnje. I koliko god bi taj krst mogao biti težak za pojedinca, drvo koje je dalo građu, izrasta iz zemlje njegovog srca."

Starac je takođe govorio: "Ako osoba ide pravim putem, za njega nema krsta. Međutim, kada počne da se tetura sa jedne na drugu stranu, onda se različiti okolnosti pojavljuju, koje ga vraćaju nazad na pravi put. Ovi elemnti sačinjavaju krst za čoveka. Naravno, oni se pojavljuju različiti, svakome prema sopstvenoj potrebi."

"Nekada je krst umni, koji zbunjuje pojedina grešnim mislima. Ali osoba nije kriva, ako se ne slaže sa njima. Starac je naveo primer: ‘Jednom je jedna podvižnica, dugo vremena bila uznemirena zbog imanja nečistih misli. Kada se Hristos pojavio i oterao ih, ona je zavapila Njemu: ‘Slatki Isuse, gde si bio sve do sad?’ Hristos je odgovorio: ‘Bio sam u tvom srcu.’ Pitala je: ‘Kako to može biti? Ali moje srce je ispunjeno nečistim mislima.’ A Hristos joj je odgovorio: ‘Shvati, prema tome, da sam bio u tvome srcu, i da ti nisi bila naklonjena tim nečistim mislima, već štaviše, trudila si se da oslobodiš sebe od njih. Pošto nisi bila u stanju, patila se, na taj način pripremajući mesto za Mene u tvome srcu."

"Ponekad se patnje šalju nevinoj osobi, tako da bi ona, po ugledu na Hrista, patila za druge. Sam Hristos je patio za ljude. Slično Njemu, Njegovi Apostoli su bili mučeni za Crkvu i narod. Imati apsolutnu ljubav, znači patiti za bližnje."

[marija]

Старац Клеопа

О врстама суза

Ђаво се меша у свако добро дело. Јеси ли видео онај коров звани павитина? Он се хвата за било шта што наиђе на путу: за ограду, за стуб, за капију, за дрво, за колац. Само га видиш да се пење. Тако чини и ђаво и са сваким добрим делом. Обавија се око њега да би га учинио узалудним, да више не буде добро.

Како је велики дар суза! Али и ту ђаво доноси кушање. И у врсте суза трпа се непријатељ, да би учинио залудном човекову сузу при молитви, да не буде примљена код Бога.

Истинске сузе, које извиру из љубави према Богу, имају толику моћ – вели свети Григорије Богослов – да је извор суза након Крштења већи но само Крштење. Он вели: »Знам и ово крштење, које се рађа из суза, из покајања са сузама, и такву моћ има то крштење, да је веће од првога. Јер нам прво Крштење брише грехове, али нам не даје моћ да више не грешимо.

Ако бисмо ми желели, могли бисмо не грешити, али је човекова воља након Крштења остављена слободна да одабира: грешити или не. А сузе након Крштења бришу и грехе које чинимо. Покајничке сузе боље су него Крштење, јер бришу све грехе који су учињени од Крштења до тада и остављају те чистог.

Постоји више врста суза. Ако имаш суза, припази које су добре, које су средње и које су од сатане.

Добре су сузе оне од љубави према Богу. Оне хране човека, дају души велике радости; било да једе, било да не једе – ако плаче, он је сит. Те сузе гасе и глад и жеђ, и човек се не љути ни на кога. Његова душа свагда се радује, јер има љубави према Богу – онај што има суза из љубави Божије.

Чуј шта каже свети апостол Павле: Радујте се, браћо, и опет велим: радујте се!

Друга врста добрих суза јесте она што долази од страха Божијег, али оне суше човека. Сузе што се рађају од страха Божијег не хране, него суше човека. Дакле, најбоље сузе јесу сузе које надолазе од љубави према Богу.

Човек плаче и стално “слаби” јер ова врста суза настаје из страха. Он се боји мука паклених, боји се Бога, и због тог разлога стално плаче, и суши се његово тело, јео или не јео, спавао или не спавао. Ове сузе имају моћ да осуше човекову (грешну) природу као што се дрво суши на ватри, због гађења према греху.

Трећа врста добрих суза јесте она што се рађа од страха од смрти и од страха од Суда, када се човек сећа како ће бити на смрти, како ће се мучити, како ће се тешко раставити од тела, како ће тешко бити на дан Суда, када буде стајао пред милионима анђела да прими одговор одлуке камо да иде: на добро или на зло, и – Боже саклони – да прими вечну осуду. Дакле, и ове сузе су добре.

Има и средњих суза, то јест природних, које нису ни добре, ни зле. Видиш да мајка плаче за дететом, дете плаче за мајком, отац плаче за синовима, или плаче ко год за својим пријатељем, или плаче супруга за супругом. Природне су и сузе од болести, од патње и од туге.

Има и суза које се рађају из таште славе. То су зле сузе.

Неко има дар суза, али плаче да га види други. Боље би било да више не плаче, јер му је сатана украо истинске сузе.

Добро је да човек сакрије дар скрушености, ако га има од Бога. Али ђаво нагони човека да плаче, како би га други видели. Ако ли не можеш да зауставиш ове сузе, ниси крив.

Ако човек плаче са циљем да га неко види или му годи да ко год зна да је он плачљив, те сузе су од таште славе и зле су, и чак погубне.

Има још суза које надолазе из гнева. Видео си човека, када не може да се освети другом, плаче од једа. Тако му је криво што не може да се освети другом, и плаче од огорчења. Оне су још горе него ли оне од таште славе. То су убиствене и зле сузе, јер он плаче, а срце му цеди сатана, тако да рони сузе мржње. То су врло тешке, врло грешне, сатанске сузе.

Други плаче од размажености. Имао је везу с неком женом или с ким другим, и кад се сети ње, плаче. Ове доноси ђаво разврата.

Има још и злих суза које се рађају због штете. Изгубио је човек новац или кућу, узета му је земља, и плаче за имовином. Ове сузе су такође од непријатеља, јер човек сматра да Бог неће водити бригу о њему.

Дакле, ето колико врста суза има, и нису све добре. Само сузе од љубави Божије, од страха Божијег, од страха од смрти или паклених мука очишћују, озаравају и приближавају човека Богу. Остале су природне, или зле а ове су сузе на осуду.

Старац Клеопа, Велики је Бог

[marija]

Старац Клеопа

1. Закон природе или закон савести. По овом закону Бог је корио Каина када је убио свог брата Авеља. Чујеш шта каже Писмо: Толико би велики корен савести јер паде у очај и повика овако : Грех је мој велики,и не може ми се опростити.

Пао је у очајање јер је убио свог брата Авеља,пастира; јер Бог прими ономе жртбу,а овај би завидљив,те изађе у поље и уби га.

Закон савести говорио му је : Шта си учинио?

Убио си свога брата! " Чуо је Бога :

- Каине где ти је брат?

А уместо да каже: ,, Господе сагреших " , рече :

- Шта,зар сам ја чувар свога брата? И рече му Бог :

- Глас крви твога брата вапије са земље ка Мени.

Пошто си учинио ово казнићу те свим казнама,и ако би тебе ко убио сеамдесет пута седам казнићу га.

- И поживи Каин преко хиљаду,година,као што је написано,и нико га не уби,јер су се плашили казне коју Бог изрече. На којих се седам казни над Каином мисли пошто уби брата свога Авеља?

Прва казна би очај,потом,дрхтање,па плач,јер плакао је јецајући на земљ,потом,страх,јер бежао је са једне стране на другу страну земље,јер се плашио да га Бог не види; потом,проклество земље да не даје свој род и остало,као што пише Св. Писмо у Постању,глава 4.

Сваки човек са ове земље када чини зло,савест га мучи,и говори му: ,, Зашто си зло чинио ? То је први закон који Бог даде човеку,назван закон савести или закон природе.

2. Други закон - који вечно стоји пред нама,као што нам показује Свети Григорије Ниски,и који нам се јавља са неба и показује нам Бога јесте закон створења.

Ко створи небо,земљу и све што постоји? Месец,траве,цвеће,рибе,мора,реке,камење,стабла,планине,све животиње на тлу,у води и ваздуху?

Ко све ово направи браћо ?

Ко направи време васионе које тако прецизно ради,да га нико не може подржавати? Нико други,осим Доброг Бога! Центар усмерења целог света је Творац,Бог,Који постави поредак свему.

Овај закон творевине је оно шта каже пророк Давид:

,, Небеса казују славу Божију и дела руку Његових гласи своди небески. "

Како? Кроз њихов сферични положај на великом растојању: кроз звездани систем,којим се путује милијарде година брзином светлости,њиховим померањем,са таквом прецизношћу да то зачуђује мисли највећих астронома света.

Сетимо се Исака Њутна,великог енглеског физичара,који био 30 година атеиста,а када је открио ,, Закон универзалне гравитације" и видео да свака планета привлачи к себи другу мању,и не допушта јој да се удаљи,нити да се уништи,нити да путује без икаквог закона међу осталим небеским телима,оставио је на крају иструменте на сто и рекао:

Велики си, Господе,и чудесна су дела Твоја,и ниједна реч није довољна да похвали чуда Твоја.

Видиш? Он је кроз откриће ове спољне науке,дошао страху Господњем,упознајући највећа чуда из света планета. Шта су рекли Кеплер,Исак Њутн и остали,које ми време не дозвољава да споменем,преобративши се када угледаше творевину Бога?

Да није препуштена сама себи,да има један центар кординације и прецизност која задивљује сваку памет,спознавши ово - преобратише се.

Од природних тајни још се није ни једна открила потпуно,а има их на милијарде. Јер премудрост Бога нема граница,и неће ни имати у векове векова,јер превелика је премудрост Творца.

Значи други закон који имамо је закон творевине,или креације. Јер преко природног созрецања у духу,ми се уздижемо од твари ка њиховом Творцу.

Ако видиш барку,мораш се сетити да ина има свог мајстора који ју је направио; ако видиш неку лепу одећу,мораш знати да је њен кројач добар.ако видиш палату,или неко лепо здање,знаћеш да је то урадио добар архитекта.

Ако видиш тачан сат,знаћеш да је сајџија био добар. Или било шта друго да видиш,не можеш рећи да настало само.

Значи,све ово нам указује да постоји један Творац,а када знамо да постоји,треба да слушамо Њеха да нас не би казнио по правди.

3. Трећи закон је писани Закон - дат од Бога,Мојсију на Синају,тј. десет заповести и вео Стари Завет,по коме ће бити суђено изабраном народу Јеврејима.

4. Четврти и последњи закон је Закон Дара,Закон савршености,Закон љубави Исуса Христа,тј. Свето Јеванђеље. По овом божанском закону судиће се хришћанима,крштенима у име Пресвете Тројице.

Први природни закон по коме ће се судити свим народима до краја земље. Други закон,закон творевинемје исти као и први. По првом и другом закону судиће е свим народима овога света,осим по Старом Завету,судиће се Јеврејима. А по закону Дара или Јевањђеља биће суђено свим хришћанима,јер наш закон је савршенији од осталих закона. Али ако згазимо овај закон,већи грех ћемо имати,и више јада имаћемо од оних који нису познавали Јеванђеље. Тако нам Господ остави окавог судију.

Да се не заваравамо,браћо.и да умослимо да Господ не зна шта чини свако од нас. Нећеш моћи да кажеш да немаш греха јер ниси знао,јер си био Кинез или Турчин или атеиста.

Незнабожац си,али савест си имао и по томе има да ти се суди. Видео си творевину. А никада ниси себи поставио питање: ко направи небо,сунце,земљу и све остало,да би потом размишљао и бојао се Бога,Који створи све? Амин.

[marija]

Kratke pouke oca Pajsija Svetogorca

Kada pokušavamo se osloboditi od strasti i nikako ne uspijevamo u tome, onda se to događa ili zbog našeg egoizma ili pak zato što kritiziramo i osuđujemo bližnje.
***
Trebalo bi da se podvizavate dok ste mladi, jer kada ostarite ništa ne možete da učinite. Starijim ljudima smeta čak i propuh koja prodire kroz ključanicu.
***
U naše vrijeme mladi zauzimaju čudan stav: oni bi učile a da ne pohađaju školu (često učestvuju u školskim štrajkovima i slično), da imaju visoka zvanja bez napornog rada i da svoje fakultetske diplome dobiju u kafićima u kojima sjede i zabavljaju se.
***
Početak kraja kršćanske porodice nastupa onda kada žena zadrži svoje djevojačko prezime. Blagoslov Božji udaljuje se i na njegovo mjesto dolazi pomutnja. Jedno dijete uzima majčino, a drugo očevo prezime i porodica počinje da propada.
***
"Oče želio bih naći dobru djevojku i oženiti se."
"Ako bi svi tražili samo dobre djevojke, što bi bilo sa svim ostalim ženama? Hoćemo li ih baciti na otpad?"
***
Kada se probudimo na noćnu molitvu trebali bi da zablagodarimo Bogu za san i da se pomolimo da ga podari i onima koji pate od nesanice i uzimaju tablete da bi zaspali.
***
Snažan je onaj koji dobro žvače, a ne onaj tko mnogo jede. (ovo se primjenjuje na duhovno učenje)
***
Ponekad stotinu demona mogu napasti našeg bližnjeg koji se odvažno suprotstavlja. Događa se međutim da dođe vrijeme kada Bog dopusti da on padne. Budući skrušen po prirodi, on prezire samog sebe i kaže: "Nikada se neću popraviti i umrijet ću u grijehu."
Njegov pad postaje uzrok njegovog smirenja i on počinje izobilno da zadobiva blagodat Božju.
Mi vidimo samo pad njegov i počinjemo ga osuđivati zbog čega i sami bivamo osuđeni, dok blagodat Božja odstupa od nas.
***
Kako bi Bog bio sretan ako bi se đavo pokajao.
***
Veoma je sebično da mislimo kako smo sposobni popraviti druge ljude.
***
Naši  bližnji koji su umrli čeznu za našim molitvama kao što zatvorenici čeznu za posjetima svojih rođaka.
***
Mnogi grješnici su se spasili samo zato što nisu osuđivali druge i što su bili svjesni svoje grješnosti.
***
Naša je dužnost da bol svojih bližnjih učinimo svojim vlastitim.
***
Djeca se uvijek moraju truditi da pokazuju poštovanje prema svojim roditeljima. Kada im se suprotstavljaju i kada ih ne poštuju, blagodat Božja ih napušta i ona postaju podložna demonskom uticanju i djelovanju.

Mnogi ljudi dožive pakao još u ovom životu jer im je srce prepunjeno strastima.
***
Često se događa da rat tijela potiče od tuge. Kada čovjek nije u stanju da nadvlada svoj bol, demon ga navodi da traži utjehu u tom smjeru. Međutim osjetljivi ljudi osjećaju nakon toga još veću uznemirenost.
***
Vrijednost materijalnih dobara stalno raste, dok ljudi neprestano gube svoju vrijednost.
***
Živite na najjednostavniji mogući način. Ne otežavajte vlastiti život. Previše udobnosti pretvara ljude u robove.
***
Roditelji koji imaju retardiranu djecu ne trebaju tugovati zbog toga, jer su njihove duše već spašene. Naprotiv, trebaju biti sretni, jer će njihova djeca otići u raj bez ikakvog napora. Što još može roditelj poželjeti za svoju djecu? Ukoliko nedostatak svog djeteta budu promatrali sa duhovne točke gledišta, oni će od toga imati koristi, jer će ih Bog nagraditi.
***
Kada vidim da kršćani plaču  jer su im roditelji umrli, uznemiren sam jer oni ili ne vjeruju ili ne razumiju da je smrt samo putovanje u život drugačije vrste.
***
Svetost se ne može podvesti pod određene standarde. Svako od nas posjeduje svoj vlastiti put kojim biva osvećen. Ako se netko spasio podvizavajući se na bademovom drvetu, to ne znači da vi morate činiti to isto. Ako je neko činio stotinu metanija(zemni poklon), vi ne morate da činite to što je on činio. Ako je pak neki od svetitelja pazio na disanje izgovarajući Molitvu Isusovu to ne znači da treba da ga podražavate.
***
Dok su sasvim mala, djeca su slična anđelima. Kada pak dođu u tinejdžerske godine i u njihov život stupe tjelesna zadovoljstva, pretvaraju se u male zvijeri.
***
Razina ljubavi naše prema našim bližnjim određuje razina naše ljubavi prema Kristu. Zamislite da siromah dođe kod nekoga i zatraži košulju, i da mu taj čovjek da najbolju košulju koju ima. To pokazuje da on mnogo voli Krista, jer je siromašnom bratu dao svoju najbolju košulju.
***
"Oče moram da vam se požalim. Mom prijatelju niste rekli isto što i meni povodom istog pitanja."
"Svakom dajem onaj vitamin koji mu nedostaje."
***
"Oče zašto su današnji ljudi toliko nesigurni?"
" Zato što osiguravaju svoje automobile, svoje kuće, pa čak i svoj život. Budući svjetovno osigurani, duhovno se osjećamo sasvim nesigurno."
***
Najbolji biznis je otvaranje tvornice koja proizvodi pozitivne misli.
***
"Oče ja uopće nemam strpljenja. Kako da ga zadobijem?"
Otišao je u svoju ćeliju i donio mu vrećicu bombona. Dao mu ih je i rekao:
"Uzimaj dvije dnevno ali nemoj da ih žvačeš. Budi strpljiv i sačekaj da ti se otope ustima."
***
Što da vam kažem djeco moja? Danas obično samo slušate i učite. Ne pokušavate ništa od toga da primijenite na svoj život.
***
Imajte strpljenja, jer ne postoji drugi način da danas koračate kroz život. Budite strpljivi i nemojte sve uzimati pretjerano ozbiljno. Pođite do velike tržnice i kupite sebi malo bestrašća.
***
"Oče, kažu da je poslije černobilske katastrofe sve zagađeno. Što da radimo"
" Kada bi bile zagađene samo neke oblasti, ja bih vam rekao da ih izbjegavate. Kako je međutim sve zagađeno, osjenite se znakom križa i jedite sve, tako da vam neće naškoditi. Tako ja radim."
***
Mi kršćani treba da prihvatimo žalost a ne da pokušavamo da je se oslobodimo. Žalost je neophodna kao način koji će nas dovesti do savršenstva.
***
O osuđivanju svećenika
Iz iskustva znam da su ljudi podijeljeni u dvije kategorije. Treća kategorija ne postoji, ljudi pripadaju ili prvoj ili drugoj. Prvi podsjećaju na muhu. Glavna osobina muhe je da nju privlači nečistoća. Kada se, na primjer, muha nađe u bašči punoj cvijeća prekrasnog mirisa, ona ga neće ni primijetiti i zaustavit će se na nekoj nečistoći koju nađe na zemlji. Počet će da kruži okolo i osjetit će se sasvim lagodno u smradu. Ako bi muha mogla da govori, a vi zatražili da vam pokaže ružu, odgovorila bi: "Ja uopće ne znam kako ruža izgleda. Znam samo gdje da nađem smeće, toalet, blato." Postoje ljudi koji podsjećaju na muhu. Ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji navikli su da misle negativno i u životu uvijek traže loše strane, poništavajući i odbijajući prisutnost dobra.
Druga kategorija ljudi su oni što podsjećaju na pčele, čija je glavna osobina da uvijek traga za nečim slatkim i prijatnim da bi na njega sletjela. Kada bi se pčela našla u sobi prepunoj nečistoće, sa komadićem bombone u uglu, ona bi zanemarila svu onu nečistoću i sletjela na bombon. Kada biste od pčele zatražili da vam pokaže gdje se nalazi baštensko đubre, odgovorila bi: "Ne znam, mogu ti reći samo gdje da nađeš cvijeće, slast, med i šećer. "Ona zna samo za dobre stvari u životu, dok su joj one hrđave nepoznate. To je druga kategorija ljudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari. Oni se uvijek trude da prikriju zlo kako bi zaštitili bližnje, naprotiv, ljudi prve kategorije se trude da pokažu zlo i da ga iznesu na površinu.
Kada neko dođe kod mene i počne da optužuje druge ljude, dovede me u tešku situaciju i ja mu navedem ovaj primjer. Tada mu kažem da odluči kojoj kategoriji želi da pripada, kako bi mogao da nađe ljude iste vrste i da se sa njima druži.