О чему размишљаш тренутно?

[Arsenija]

 

 O Milevi ima Parkinsonovu bolest.  Volim je .

[Ljubičasta]

Kako se smorim kad moram neko vrijeme da rovinjam po raznim sobama ovog foruma ne bi´ li nasla neku temu.Administracijo,ili ko god,malo bolje organizujte teme.

Beogradski sajam knjiga...gdje si?!

[Ljubičasta]

Sta li ce da bidne.

[ines]

O Velikoj Božjoj Milosti! Gospodu Hvala na Svemu!

[Драшко]

О томе како сам склон свему и свачему.....

[Драшко]

Жао ми је што су из мене избиле оне Боже-сачувај мисли и осећања данас. Молим те Боже да то не утиче ни на шта.

 

Имао сам латентни окршај са једном учитељицом али сам био прибран и водио сам разговор тако да нисам отишао недоречен, али је било непријатно (што ме баш брига) и закључио сам да ми се она не свиђа и да је направила лошу процену и једну грешку.....оушио сам се после од утиска и испричао жени, другарици и још неком пријатељима.....желим све најбоље тој учитељици али не дозвољавам да не испитам ситуацију и да не доведем до краја разговор.

 

Овај форум ми је један од вентила и зато сам све ово пишем.

 

Иде нам слава и бојим се разнијех искушења.

 

али и верујем.....

 

и волим кад кажем шта мислим

 

и волим и кад мало "пуца!!" све

[19горан80]

...о ситуацији која ми се данас десила,а веома ме потресла.

Враћам се с посла,прилазим пешачком мосту.У близини је школа,школарци користе ту локацију да се крију од професора и занимају се цигаретама и итд....Издалека приметим дечака како покушава да се попне на цеви,које су паралелно са оградом.То су вероватно неке цеви за каблове,топлотно грејање,гас...,а обавијене су бодљикавом жицом,корито је бетонско,десетак метара од моста до дна корита,мала речица,боље рећи поток.Док се приближавам месту где је дечак покушавао да се попне и хода по цевима помислих „нећеш ваљда“ и размишљам шта да урадим,дилема :да станем и покушам да га одвратим (а напада ме помисао о бунтовном карактеру данашње деце, шта ако извуче мач и  каже ми „ало бре,јел те неко нешто питао,ае пали одавде“) или продужим својим путем.Одлучих да станем,па како Бог да.Није ме изненадила чињеница што пролазници и средњошколци,који су ту медитирали,нису реаговали на покушај дечака.Насмејем се и кажем му „није ти баш добра идеја да се пењеш ту,опасно је и нећеш моћи да пређеш мост?“.Држећи се несигурно за ограду дечак само прошапута „гладан сам“.У први мах,толико сам био изненађен па као да нисам добро чуо.Рекох му „добро али немој то да радиш,дај ми руку,ајмо назад“.Послушао ме,дошао до мене и опет ми понови „гладан сам“.А његов поглед,као да има х година и преживелих пар ратова,недаћа и несрећа сваке врсте...Пропадох у земљу.Пружих му руку и кренусмо.

-„Јел идеш у школу?“,упита ме,већ помало орасположен.

Насмејах се (зато што имам поприлично младалачки изглед и то питање ме увек добро насмеје) и одговорих:“не,школу сам одавно завршио,враћам се с посла“.

-„А колико ти чико имаш година?“

-„34,а ти?“

-„11,идем у школу али не волим је,много је досадно“.

 -„Па како то,школа је нешто најлепше у животу,ево ја бих се овог тренутка вратио у школу колико ми се допада,имаш пуно другарица и другара,играте се,научиш пуно тога...“.

-„Знам али ја сам нешто ружно рекао учитељици“.

-„Јеси ли јој се извинио,да ли ти је жао због тога?“

-„Јесам,и жао ми је“.

-„Одлично,увек тако ради,кад год некоме нешто лоше урадиш или кажеш,а у ствари ниси то желео,ти се извини и биће све супер,твоја учитељица је добра и воли те.А реци ми,зашто си се попео на оне цеви,јеси хтео да пређеш мост или си се само играо?“

-„Хтео сам да скинем бодљикаву жицу и однесем оцу,он би је продао у старо гвожђе“.

Аух Горане,несрећо једна...

-“Не,немој то да радиш,прво-много је опасно,не можеш да је скинеш,а друго-то уопште не вреди,нећете добити ни динара за њу,обећај да нећеш више покушавати да је скинеш“.

-„Обећавам,нећу више“.

...

Стигосмо...поздрависмо се као најбољи другари и упитах га: „шта си ми оно обећао?“

Најзад осмехујући се,сав радостан,трчећи одговори :„Нећу се пењати на мост,обећавам...хвала вааам“.

Бог те благословио дете...Криво ми је било што се нисам распитао где живи,и о његовим родитељима.

Помислих „колико ли има овакве деце по граду,земљи...тешко нама који их не примећујемо“.

И онда до куће размишљам о томе како сам често незахвалан,ропћем,очајавам због глупости...а око мене...

Лепо каже св.Василије Велики (кога прослављам):“оставите тугу због онога што немате и научите да благодарите на ономе што имате“.

[ines]

...o posetu manastiru...

[Ненад Р.]

Имао сам напоран дан па размишљам на одлазак у кревет .

[звончица]

Размишљам о распусту који се приближава и радујем му се!!!

[Драшко]

Шта је то у ствари љубав? Како живети са Богом без страха?

Како доживети све? Како са страховима који дуго трају? итд итс....

Питам се, али имам и одговоре..доживљене...не знам да ли су прави :.mislise. али моји су  

[Ljubičasta]

Jedva cekam da se vrati.

[Ненад Р.]

О послу . Сутра ми је први радни дан у овој години , а ја се баш олењио па ми се не иде .

[Maslacak_]

Razmisljam o ovom vjetru sto strasno duva  :.mislise.  :.mislise.  :tornado:

[Срђан Ранђеловић]

О томе да превише бринем за друге људе.