Jump to content

Вести из Руске Православне Цркве

Оцени ову тему


Guest Alefshin

Препоручена порука

  • Гости

ИМЕНОВАЊА И УНАПРЕЂЕЊА

Патријарх московски Кирил је, на Литургији на Светли понедељак, викарног епископа волоколамског Илариона (Алфејева), који руководи ресором спољних послова патријаршије, именовао за архиепископа. Архиепископ тулски и белевски Алексије постао је митрополит. Протојереј Владимир Волгин, настојатељ храмова св. Антипе и св. Софије, иначе духовник Светлане Медведев, супруге председника, добио је право ношења митре. Један архимандрит је стекао „Право служења Свете Литургије при отвореним царским дверима до Оченаша“ а неколико протојереја „Право служења са отвореним царским дверима до Херувимске песме“.

Патријарх Кирил је на Светли уторак служио у Тројице-Сергијевој лаври и том приликом, после малог входа, објавио већи број награда и унапређења. Намесник лавре, епископ Теогност унапређен је у архиепископа, игуман Методије (Ермаков) уведен је у чин архимандрита, а више игумана добило је право ношења напрсног крста или право ношења палице. Девет јеромонаха Лавре добијају чин игумана. Један јерођакон је стекао право ношења двојног орара.

http://pravoslavlje....riscanski-svet/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 988
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Гости

ПОСЕТА МОСКВИ

Митрополит целе Америке и Канаде Јона посећује Русију од 25. априла до 4. маја. У Москви је два пута саслуживао са патријархом Кирилом, а посетио је и Петроград. Два дана је провео у Валаамском манастиру, где је као млад монах неко време боравио.

Московска патријаршија дала је аутокефалију Америчкој православној цркви (ОЦА) пре четрдесетак година. Та чињеница није у Православљу општепризната. Пред пут, митрополит Јона је посетио центар Руске заграничне цркве у Њујорку и њеног поглавара, митрополита Илариона, да би се поклонио знаменитој Курско-Кореној икони Богоматере. Овом приликом решено је питање клирика који су последњих деценија из једне јурисдикције прелазили у другу, неретко без канонског отпуста.

Митрополит Јона је 5. априла у Даласу критички говорио о ставу Цариградске патријаршије по питању дијаспоре. Накнадно се извинио. С њим су полемисали братство архонта Васељенске патријаршије као и митрополит Герасим, који је нагласио да је цела „западна хемисфера“ (обе Америке), као и западна Европа и Аустралија под јурисдикцијом Фанара.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1011/tekst/kroz-hriscanski-svet/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У Руској Цркви забринути амбицијама Константинопољске патријаршије у Француској

Париз, 8, јуна 2009.

Корсунска епархија Московске патријаршије окривљује Константинопољску Цркву за деловање које носи претњу Православљу у Француској.

"Време показује и оне реалне опасности за Православље у Француској, које нас све приморавају да се замислимо над будућношћу Православља јер постоје тенденције које нас све више и више брину“, говори се у обраћању епархије VI Свеправославном предсаборском саветовању које се одржава у Шамбезију.

У току последњих деценија на територији Француске делују две православне јурисдикције – Корсунска епархија Московске патријаршије и Екзархат руских парохија у Западној Европи који се налазе под Константинопољском патријаршијом.

„У току последњих година видимо појачану тенденцију доминације једне јурисдикције (Константинопољске – „Интерфакс“) на уштрб принципа саборности, који је својствен Православној Цркви“, речено је у обраћању Корсунске епархије.

Основом за појаву овог документа послужио је, пре свега, одбијање руководиоца Савета православних епископа Француске, митрополита Емануила Адамакиса (Константинопољска патријаршија) да укључи у састав тог органа једног од епископа Руске Заграничне Цркве.  

У вези са тим аутори документа су указали да савет „све више постаје инструмент за постизање циљева једне јурисдикције,чији представник је њен несмењиви председник“.

У Корсунској епархији такође сматрају неопходним да се председник изабира „од стране свих њених учесника, јер то одговара интересима свим Помесних Православних Цркава“.

Аутори обраћања изразили су наду да ће учесници Свеправославног саветовања обратити пажњу на оне проблеме који постоје у православном свету Француске.

*

За неколико векова који су протекли од последњег, Седмог Васељенског Сабора накупило се довољан број питања, која траже општецрквено решење. За решење тих питања у ближој будућности предлаже се да се сазове Свети и Велики Сабор Источне Православне Цркве.

Припрема тог Великог Сабора ће се спроводити путем сазивања Свеправославних предсаборских саветовања и међуправославних припремних комисија.

http://www.interfax-religion.ru/?act=news&div=30539

http://www.svetosavlje.org/vesti.php?action=fullnews&showcomments=1&id=741

Знате, само су две могућности: или Бог постоји или не постоји. А то, другим речима, значи: или постоји смисао нашег постојања или он не постоји.

Патријарх Павле

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

БОГОСЛУЖБЕНЕ КЊИГЕ

У Москви су представљене нове књиге из серије „Православно богослужење“, преведени богослужбени текстови са грчког на савремени руски језик. Пројекат се спроводи од стране Свето-Филаретовског института (СФИ) под руковођењем свештеника Георгија Кочеткова, са благословом Цркве.

Образложене су бројне тешкоће при превођењу, као и запажене непрецизности које су постојале у досадашњим преводима. Неки акценти су у црквенословенским текстовима изгубили првобитан аутентичан смисао. Примера ради, тајна покајања не треба да има индивидуални, већ црквени карактер. Или, „Господи, спаси благочестивија“ је заправо била молитва за византијског владара.

Пре годину дана изашли томови, и поред веома великог тиража, распродати су. Досад је изашло шест томова. 1. Вечерње, јутрење, тропари, кондаци, величанија, прокимни, отпусти и друго; 2. Литургија Св. Јована Златоустог, покајни канон, благодарствене молитве и др; 3. Литургије Св. Василија Великог, Пређеосвећених дарова и Св. Јакова, прокимни, алелујари, причасни и др; Књига 4. Крштење и миропомазање, разне молитве: дан по рођењу, запечатљења младенца, осмог и четрдесетог дана итд; 5. Покајање, јелеосвећење, брак, постановљење на црквену службу и друго, на 304 страна. Ускоро следи и 6. том.

Преводиоци не сматрају свој двадесетогодишњи рад „последњим словом“. Сабор је 1918. допустио да се служи и на савременом језику. При преводу се раније заправо радило о рускификацији црквенословенског текста. Тек касније се прихватило да треба преводити са грчког оригинала. При представљању превода сви у Цркви позвани су да покажу „дух трпељивости“, јер је Она „жив организам“.

Аутор:  Живица Туцић, Број 1012, Рубрика Кроз хришћански свет

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1012/tekst/kroz-hriscanski-svet/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Помаже Бог свима сви који имате Google Earth укуцајте Храм на крови и видећете нешто у шта верујем и надам се да је чудо Божје и још један доказ светости Русије и њеног небеског заштитника Цара мученика Николаја 2 па бих хтео да и ви то видите а и неко да постави овде ако може.ЗБОГОМ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ПОСЕТИЋЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Московски патријарх Кирил, који је изабран последњег дана јануара за поглавара Руске Православне Цркве (РПЦ), у јулу ће почети са посетама поменим православним Црквама. Ово је саопштио ахриепископ Иларион (Алфејев), задужен за спољне послове РПЦ.

Патријарх има намеру да посети „свих 15 православних Цркава“, а на првом месту Цариградску патријаршију.

По „Московском диптиху“ (редоследу), Београд је на седмом месту, док је по „Цариградском диптиху“ на шестом месту (Цариград, Александрија, Антиохија, Јерусалим, Москва, Београд итд.). За РПЦ грузијска патријаршија има место у помињању пре српске, док је за јелински свет Грузија на деветом, последња међу патријаршијама.

За РПЦ је на последњем месту „Православна црква Америке“, којој је она дала пре више деценија аутокефалију. Она у Православљу није од свих Цркава прихваћена као таква.

Архиепископ Иларион је изјавио да су приступи Москве и Фанара по појединим питањима различити. У овом тренутку, разлика која је у средишту пажње односи се на дијаспору, односно присуство разних православних Цркава на Западу, који није њихова канонска територија. Цариград сматра да се на том пољу мора увести поредак у складу са давнашњим одлукама васељенских Сабора током првог миленијума.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1014/tekst/kroz-hriscanski-svet/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

РУСКИ СИНОД

Први пут после деведесет година, Свети синод је заседао у синодалном здању у Петрограду које је рестаурисано и враћен му стари сјај. Ово је била друга посета патријарха Кирила северној руској престоници од када је устоличен.

Донете су бројне одлуке. За мајкопско-адигејског епископа, викарног епископа петроградске митрополије, изабран је архимандрит Назарије (Лавриненко) и одмах сутрадан хиротонисан. Талинска епархија (Естонија) добила је такође викара, епископа нарвског Лазара (Гуркина).

Епископ орловско-ливенски Јероним (Чернишов) је пензионисан. Иако је хиротонисан прошле године, 42-годишњи епископ је изазвао „конфликте у епархији“, створио поделу. Док су га једни подржавали, други су га критиковали. Патријарху Кирилу писмом на 32 стране обратило преко седам стотина клирика и верника. Почетни сукоб са протојерејем В. Дарошем проширио се и добио размере. Патријаршија је недавно послала једну комисију у Орлов која је испитила стање и водила бројне разговоре. Као резултат ове посете, Свети синод је донео одлуку о пензионисању епископа Јеронима.

Архиепископ мајкопски Пантелејмон (Кутов) је премештен за епископа Орлова, а епископ јејски Тихон прелази у мајкопску епархију.

Св. синод је дао благослов за оснивања богословија у Оренгургу, Новосибирску и Чити, и именовани су ректори. Именована је посебна комисија за односе са старообредницима, на чијем чеку ће бити архиепископ волоколамски Иларион. Основана је и Комисија за доделу награда (признања и ордена), постављено је више игумана и игуманија, као и свештеника за парохије у иностранству.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1014/tekst/kroz-hriscanski-svet/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сусрет Патријарха московског Г. Кирила и председника САД г. Барака Обаме

Постављена слика

Јуче су се у Кремљу састали Његовa Светост Патријарх московски и све Русије Г. Кирил и г. Барак Обама, председник Сједињених Америчких Држава. У разговору је истакнуто да сви државни и црквени представници у Русији и Америци треба да се потруде да буде што мање међусобне нетрпељивости, а да добри односи треба да се унапреде и због чињенице да су Православље на амерички континент донели мисионари из Русије. Током разговора, председник Обама је истакао да је врло важно што оба народа чувају и хришћански систем вредности и кодексе моралних норми. На крају разговора, председник Обама се посебно захвалио Његовој Светости Патријарху Кирилу на његовим напорима на путу хришћанског јединства, јер Руска Православна Црква игра важну улогу у руском друштвеном животу, како у самој Русији, тако и у читавој руској дијаспори.

У знак спомена на овај историјски догађај Патријарх Кирил је председнику Сједињених Америчких Држава поклонио икону Пресвете Богородице.

Извор: Званична Интерент презентација Московске Патријаршије

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Званична посета Патријарха московског Г. Кирила Патријарху васељенском Г. Вартоломеју

Од 4. до 6. јула 2009. године Његова Светост Патријарх московски и све Русије Г. Кирил био је у званичној посети Константинопољској Патријаршији и Његовој Свесветости Патријарху васељенском Г. Вартоломеју. У саборном храму светог великомученика Георгија, 5. јула 2009. године, свету архијерејску Литургију служили су патријарси Вартоломеј и Кирил, уз саслужење чланова делегације Московске и Васељенске Патријаршије.

Веома конструктивни разговори између Првојерараха на различите теме везане за савремено друштво и мисију Цркве у 21. веку, током два дана, протекли су у братском духу. Посебно треба истаћи да су се оба Патријарха осврнули на Предсаборску конференцију у Шамбезију и на Свети и Велики Сабор Православних Цркава.

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости
Guest Светлана

СРЕТЕЊСКИ МАНАСТИР ИЗ МОСКВЕ ШТАМПАО ЈЕ И ПУСТИО У ПРОДАЈУ ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР ПОД НАЗИВОМ „ГОДИНА СА СВЕТИТЕЉЕМ НИКОЛАЈЕМ СРПСКИМ (ВЕЛИМИРОВИЋЕМ)“

Објављено од стране svetigora на 25/07/2009

У издању Сретењског манастира из Москве, изашао је Црквени Календар за 2010. годину под називом „Година са светитељем Николајем Српским (Велимировићем)“. Књига је изашла у тиражу од 15.000 примjерака што је поприлично велики тираж за прво издање једне овакве књиге. Иначе, Календар представља зборник мисли и поука светог Николаја Жичког за сваки дан у години.

При састављању Календара коришћени су преводи Светлане Луганске и Ане Евстратове које су у Русији највише и најбоље преводиле дјела светог Николаја Жичког на савремени руски језик. Аутор који је саставио и осмислио овај Календар-Зборник је сабрат Сретењсог Манастира и одлични познаваоц историје Српске Православне Цркве и српског народа, јеромонах Игњатије Шестаков, иначе магистар историјских наука и уредник најпосећенијег руског православног сајта http://www.pravoslavie.ru. Он је много пута обилазио разне епархије СПЦ и проходио српске земље а учествовао је и на неколико симпозиума и одржао значајна предавања на разне хришћанске теме у разним српским градовима. Приликом састављања Календара јеромонах Игњатије (Шестаков) је користио и веома ријетке иконе и фотографије владике Николаја а такође и оригиналне фотографије многих светиња Српске Православне Цркве.

Скоро сва дјела светог владике Николаја Велимировића у последњих десетак година преведена су на савремени руски језик и штампана у великим тиражима. Захваљујући тим преводима руски православни читатељи са огромном љубављу хране своје душе медоточивим поукама светога Николаја Жичког а на сваком кораку живота у Москви можете видјети како православни вјерници читају његове свете поуке. Дјела владике Николаја Жичког су у читавој Русији изузетно популарна и неколико стотина хиљада књига које је он написао већ су се рашириле по читавој Русији. Књиге светог владике Николаја Жичког су изузетно популарне и читају их не само они који су активно пришли Цркви Божијој и православној вјери већ и многи од оних који преко поука светог Николаја желе да упознају истинити богочовјечански пут спасења.

Сретењски манастир преко своје веома раширене издавачке дјелатности и у будућности планира продужити са штампањем дјела светог владике Николаја на руском језику, како би овај, са правом названи српски Златоуст, био још приступачнији руском човјеку.

Извор: http://www.pravoslavie.ru/news/31269.htm

Извор

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest Оливера

Председник Русије Медведев ишао у ходочашће манастирима Свете Тројице и Серафимо-Дивејевском

Постављена слика

Нижний Новгород, 23 јула 2009.

Председник Русије је ишао у ходочашће  манастирима Свете Тројице и  Серафимо-Дивејевском.  Овде су Председника дочекали архиепископ Нижегородски и Арзамаски Георгије и настојница игуманија  Сергија (Конкова), великодостојници Нижегородске  епархије и многобројни ходочасници. Како је рекао начелник службе протокола и портпарол прес-службе Нижегородске епархије протојереј Андреј Милкин, у Дивејевском манастиру, Дмитриј Медведев је целивао мошти преподобног Серафима, а такође присуствовао и молио на молебану преподобном Серафиму Саровском, који је служио архиепископ Георгије.

Обраћајући се Дмитрију Медведеву речима добродошлице, владика Георгије је приметио, да је посао државника вишеструко тежак, али да се православни хришћани моле за њега, трудећи се да подрже Прдседника речима, делима и молитвама у његовим тешким пословима. За успомену, архиепископ Георгије  поклонио је Председнику икону оца Серафима и пожелео Дмитрију Медведеву молитвену помоћ светог старца.

Одговарајући, Дмитриј Анатољевич је захвалио владици и игуманији Сергији за топао пријем и поклонио архиепископу Георгију и настојници Дивејевског манастира иконе за успомену. Такође, Председник је предао у манастире Свете Тројице и Серафимо-Дивејевски, икону светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона. Ходочасници су топло поздравили Председника Русије, пожелевши му Божју помоћ у управљању државом.

превела и прилагодила Оливера

http://www.pravoslavie.ru/news/page_1210.htm

Превела Оливера

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest Оливера

Постављена слика

2 августа 2009.

Традиционалне свечаности на дан сећања пророка Илије у Москви

2. августа 2009. у Москви на Црвеном Тргу и улици Иљинка одвијаће се традиционалне свечаности , посвећене празновању пророка Илије и дан Ваздушно-десантне војске, саопштавају организатори.

Програм дешавања укључује и Божанствену литургију у Храму Пророка Илије у Иљинској улици, литија од храма до чеоног места на Црвеном Тргу, заједно са војницима и официрима Ваздушно-десантне војске и молебан пророку Божјем Илији.

Даље свечаности се продужавају свечаним концертом, благотворном трпезом, шетњом народа, вашаром народних рукотворина и продајном изложбом сувенира.

Празник је благословио Свети Патријарх Московски и целе Русије Кирил и са дозволом Председника РФ Дмитрија Медведева, подршком администрације Председника, Управе града Москве, Московске Патријаршије.

Почетак празничних догађања је у 8.30 по московском времену.

Детаље о празнику можете сазнати на http://www.iliynden.ru/

Постављена слика

http://www.patriarchia.ru/db/text/708742.html

Превела Оливера

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Мислим да је ово прави начин, овај канал је гледан и у Русији и у Украјини. Дакле, едукација. Простор за Реч. Само што је у Русији државни врх размишља другачије.

0442_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

Постављена слика

Патријарх Московски и целе Русије Кирил

http://www.patriarchia.ru/db/patriarch.html

8. августа 2009.

Говор Светог Патријарха Кирила поводом годишњице оружаног сукоба у Јужној Осетији

Тачно пре годину дана као резултат агресије која је отпочела, велики број људи у Јужној Осетији, Русији, Грузији изгубило је своје ћерке и синове.

На незаштићен народ обрушила се војна сила. У Цхинвалију погинули си мирни грађани.

Руски миротворци, који су испунили своју дужност у складу са међународним договорима и међународним правом, постали су жртве те агресије. Многи православни грузијци су такође постали учесници тог братоубилачког рата и такође су дали свој живот.

То, што се догодило пре годину дана, је трагедија три братска православна народа.

Сећајући се тог догађаја, молићемо се за упокојење свих тих душа које су погинуле, не разликујући националност. Молићемо се за све православне људе, који су положили душу своју у том рату.

Истовремено, молићемо Господа да никада више, ни под каквим околностима православни народи не дођу у сукоб, да не проливају крв своје браће.

Изввукли смо важне закључке из те трагедије да треба имати такве односе, који би се у првом реду заснивали на љубави, сазнању о општој припадности  једном духовном наслеђу, да би православни народи остали верни општим духовним вредностима које им припадају.

Молићемо Господа за благостање у Русији, Јужној Осетији, Грузији да нам Господ да своју милост и да нам снаге за заснивање братских односа , којим три народа припадају заједништвом своје историје, јединством своје вере.

Срце се стеже, кад гледамо те страшне кадрове, који долазе  до нас путем телевизије.

Несрећни, ни за шта криви мирни становници, жене, деца старци, рушење домова, туга, људско страдање...И када видиш све то, схватиш сву опасност људског греха. Ако се зло на време не заустави, оно око себе сеје још веће зло. Зло, најстрашнији ђаволов облик је облик смрти. Баш због тога треба чувати духовну свесност, духовну мудрост, умеће да управљамо својим човечијим стихијама, да коригујемо своје понашање, у том смислу и у политике, високим духовним нормама и вредностима које су уграђене у живот православних народа. Ни један политички вођа православне државе не може да игннорише те вредности, зато што они припадају већини народа, а сваки поступак управљен ка рушењу религиозних основа, духовног, културног, националног живота на крају крајева прокреће се у страшне грешке и чак злочин.

Помолимо се за све који су погинули, без обзира на име и националност, за све наше православне браћу и сестре. Сви ми треба да извучемо правилне закључке, обавезујући се да никада више не подигнемо руку једни на друге. Сва спорна питања треба решавати мирно, ослањајући се на ту духовну снагу која постоји у нашим народима.

Верујемо, да само тако можемо превладати постојеће конфликте и проблеме, који су пред нама.

Надам се да и у Грузији врше службе за упокојене и да се људи одазивају на то.

Цркве, које носе одговорност за духовни живот својих народа, не могу говорити било шта, што не би било у складу са Речју Божјом. Она треба да проповеда Божију правду чак и онда, када нису сви способни да чују ту правду.

Нека упокоји Господ душе слуга својих, све православне хришћане убијене у овом рату и подари им вечно молитвено сећање у нашим срцима! Амин.

http://www.patriarchia.ru/db/patriarch.html

*превела Оливера

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Постављена слика

Писмо Патријаха представнику "Партије региона" у Врховној Ради Украјине Ф. Н. Јануковичу

Поштовани Викторе Федоровичу!

Изражавам Вам дубоку захвалност за пажњу коју сте посветили мојој пастирској посети Украјини и за напор, који сте уложили Ви и Ваше колеге да се она спроведе.

Позитивно искуство узајамног рада Цркве са Вама и другим украјинским политичарима, уноси наду

да заједнички рад може помоћи духовном  препороду људи и донети многе добре плодове. У вези са тим, посебно бих хтео да приметим важност грађења храмова и монашких заједница и да Вам захвалим на великим напорима, које сте уложили у посао устројства Цркве. Надам се, да ће дух заједничког рада наше друштво спроводити и у наредном периоду.

Могућност да се покаже приврженост истинским духовним вредностима није нам се показао први пут.

Духовни ентузијазам, са којим сам се сусрео у време посете Украјини, уноси наду у чување јединства

њеног народа на основи чврсте привржености црквеном јединству, снажи свештенике и мирјане, који у овом тренутку активно утичу на живот државе и друштва. Убеђен сам, да ће нам то јединство помоћи да постигнемо мир унутар земаља, које чине историјско пространство Русије и односа међу њима.

Да Вам Господ подари добро здравље, чврстину духа и успех у свим добрим делима које чините у Божију славу и добробит људи.

С поштовањем,

+КИРИЛЛ, ПАТРИАРХ МОСКОВСКИЙ И ВСЕЯ РУС

11 августа 2009., Московска Патријаршија

http://www.patriarchia.ru/db/patriarch.html

*превела Оливера

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...