Мала ризница мудрости ♥ ♥ ♥

[ines]

Не заборавите у тами оно што сте научили на светлу.
~ Џо Бејли

[ines]

Dva hodočasnika

 

Dva kaludjera vraćajući se hodocasca stigli su do gaza neke rijeke. Tamo su ugledali djevojku koja ocito nije znala sta da radi posto je voda bila duboka, a ona nije zaljela da upropasti svoju odjecu. Bez ikakve buke jedan od kaludjera uprtio ju je na ledja, prenio preko rijeke i spustio je na drugu obalu.

Kaludjeri su nastavili svojim putem. Medjutim, posle jedan sat, ovaj drugi kaludjer poceo je da prigovara.-” Sigurno da nije dobro da dotaknes zenu. To je potpuno u suprotnosti sa zabranom bliskog kontakta sa zenama. Kako si mogao da uradis nesto sto se kosi sa monaskim pravilima? Ovo ću reći glavnom starješini… “Kaludjer koji je djevojku prenio preko rijeke nije odgovorio. Nastavio je mirno da ide dok konacno nije odgovorio:-” ja sam je ostavio pored rijeke jos prije jedan sat. Zasto je ti jos uvek nosis u svojim mislima?!”

[Trifke]

О љубави-Благо цара Радована

(Одломак)

 

У љубави се осећа више него што треба, пати више него што мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује нионо што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у полулудилу, види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну без стварног повода, као што су се и заволели без стварног повода.

Ни заклетва заљубљених није за њих имала судску вредност. "Добро пази, сине мој, да никад свој разум не жртвујеш за љубав једне жене", каже Креонт у Антигони. А Плутарх, говорећи о Антонију и Клеопатри, пет векова после таквог Софокловог песимизма, каже о љубави: "Душа заљубљеног човека живи у туђем телу."

Заљубљени човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео.

Љубав је најчешће једно велико маштање, јер смо измислили све врлине код жене коју волимо, и уобразили да су све среће могућне, и закључили да су све препоне ситне и незнатне. Човек који воли све жене, није заљубљен у женскост колико је у женскост заљубљен човек који воли једну једину жену. Да човек одиста воли постојано само једну једину жену, потребна је машта која иде у привиђење и прелази у лудило. Тако су песници, као људи од маште, увек били велики страдалници у љубави. Али су песници у љубави искренији него сви други људи. Анакреон каже: "Ако можеш да пребројиш лишће у шуми, или песак у мору, онда ћеш моћи пребројати и моје љубави."

Љубав је озбиљна и света ствар, али су заљубљеници - зачудо - увек смешни за све остале људе. Довољно је да вам неко исповеди да је заљубљен, па да му у вашим очима падне цена.

Жена не зна да поштује, него да воли. Жене не траже ни да ви њих поштујете, него да их волите. Поштовање за њих значи одсуство сваке љубави, нешто хладно и из главе, а не нешто преосећајно и из душе. Оне верују да неког треба најпре волети, како би га затим истински поштовале, а људи мисле обратно. Жене мисле: где је много поштовања, ту је мало љубави. Жене имају сталну потребу да буду вољене, и кад оне саме не воле, и зато се често предају и људима који су им иначе физицки немили.

Жене почну да љубе само онда кад су вољене, или бар кад мисле да су већ вољене. Иницијатива љубави увек долази од човека. Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле. Она не само да прва не воли, него прва и не бира. Човек јој се може наоко и да допада, али је ретко да га прва заволи. Жена иде више за љубављу човековом, него за својом природом. Жена може да се занесе за богаташем или артистом, за војником или спортистом, за лепим или за умним, али се најзад дадне, често за цео живот, сасвим друкчијем човеку него каквог је замишљала и желела. Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем. Ретко која жена виси о руци човека који је био одиста човек њеног укуса. Падајући пред јаким а не пред добрим и лепим, жена не разуме дух него вољу, ни лепоту него намеру.Никад жена и човек не воле једно друго истом мером; као да је природи било стало само да депонује негде извесну суму страсти без обзира да ли ће бити правилно подељена на њих двоје, различне по духу, по души, по темпераменту, по вољи. Има, уосталом један велики број људи који апсолутно и не знају за осећање љубави, и то кроз цео њихов живот; а има их који имају смисла за љубав, али јој не дају никакву особиту цену.

Говорити о љубави, то је већ помало волети. Никад жена не говори о љубави с неким који јој се не свиђа као човек, и којег никад не би могла волети или пожелети. Има момената кад прва лепа дискусија о љубави с једном женом, не значи први леп козерски успех, него већ први љубавни корак. Жена је у овом погледу слична детету, које се на првом сусрету баца у наручје једном човеку, а од другог човека се устеже, скоро с очевидном мржњом, значи опет без сваког знака индиферентности. Има младих жена које кажу да су с неким младим човеком само пријатељи. Велика пријатељства, то су овде већ мале љубави. Никад жена није пријатељ с човеком који није мужјак, и којем се не диви као сполу. Може један човек бити и мудрац, и песник, и војсковођа, али пре свега мора бити носилац свог спола.

Човек који не поштује жену, не поштује ни љубав за жену.

Има врло мало света срећног у љубави. Највећи део света кад највећма воли највећма је љубоморан, и зато је неспокојан и често потпуно несрећан; јер нема среће без спокојства. Али кад човек не воли, он је несрећан, јер је непотпун. Љубомора је најбруталнији израз љубави физичке; уосталом, само су сексуалци љубоморни а једини сентименталци не знају за љубомору. Сентименталац може да у жену сумња, али он сумња без гнева и без крајности; а сексуалац жену воли крвнички и може да је омрзне убилачки, а понаша се према њој разбојнички. У самом погледу сексуалца пред женом има пуно зверског и насилничког. Љубоморан човек стварно измисли највећи део својих разлога за несрећу и своју и женину. Као глад, ни љубав нема очију; али љубомора нема памети. Човек који жену мучи љубомором, верује да се наплаћује за бол који му је она задала, а нико га не може уверити да се вара у својој сумњи. Љубомора је зато један облик лудила. Најбољи доказ, што човек није љубоморан само на данашњицу, него је љубоморан и на прошлост те исте жене. Довољно је заљубљеном човеку, који има наклоности за љубомору, да види жену да се смеје од свега срца, па да не поверује у њену љубав. У ствари, љубав је једно суморно осећање. "Не тражим да будеш мудра, него буди лепа и буди тужна", каже песник Бодлер. Љубав направи више несрећних него срећних, и више беде него радости. Љубав је највеће неспокојство и насиље над собом и над другима.

Први знак љубави једне жене, то је кад жели да се осами и издвоји из света. Жена која одмах не напусти своје дотадашње навике, вара и себе и човека о својој љубави. Један доказ женине љубави, то је култ сваког васег момента, сваке ваше навике, сваког вашег предмета. Истински заљубљена жена постаје фетисист. Она, као сврака, чува све што је човек имао у рукама: његов цветић, слику, оловку, дугме, цигарету, неупаљену или упола испушену. Она у свему види њега!

Ксенофонт је, напротив, говорио да је љубав ствар слободне воље, јер кад би лепота имала суверену снагу, она би била лепа за сваког. Ватра, вели, опржи сваког, јер је у природи ватра да опржи; међутим, у једну се лепоту заљубе једни, али други поред ње прођу равнодушни. Ако љубав зависи од наше слободне воље, зашто не престану да воле они који би хтели да престану; напротив, плачу од бола и робују љубави, чак и они поносни људи који иначе сматрају ропство за највеће зло; и радо се лишавају због љубави нечег чега се иначе никада нису хтели одрећи; и носе своју љубав као болест или оков; и живе у страху да не изгубе само оног ког воле.

[Данче*]

Savremena mudrost

Bendžamin Franklin

Samo potpuno časni ljudi mogu biti srećni.

Marko Miljanov

Junaštvo je pobediti drugoga, dok je čojstvo pobediti sebe radi drugoga.

Erih From

Pravo na izražavanje mišljenja značajno je jedino ako smo u stanju da imamo vlastito mišljenje.

Emerson

Može li se iko setiti kad to vremena nisu bila teška i kad to novca nije bilo malo?

Viktor Igo

Mudrac je taj koji zna u datom trenutku da sam sebe prekine.

Gete

Srećan i velik je zaista samo onaj koji ne mora ni vladati ni pokoravati se da bi nešto bio.

Viktor Igo

Ništa nije umreti. Strašno je - ne živeti.

Volter

Dobri karakteri su kao dobra književna dela, ne oduševljavaju toliko na početku koliko na kraju.

Makijaveli

U državi u kojoj veći deo građana dangubi ne mogu se rađati značajna dela.

Dostojevski

Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.

[Данче*]

Животиња је сатима жалосно завијала и сељак је покушавао смислити што да учини. На крају је закључио да је животиња стара, а да је он ионако морао затрпати бунар; није мислио да је магарац вредан спашавања. Позвао је све своје суседе у помоћ. Сваки од њих узео је лопату и почео бацати земљу у бунар. Магарац је схватио што се догађа и престрашено је завијао. Но убрзо је утихнуо.Након неког времена сељак је погледао у бунар и призор га је изненадио.

 

Са сваком лопатом земље која је пала на његова леђа магарац је чинио нешто невероватно: отресао би земљу са себе и закорачио на њу. Како су суседи наставили згртати земљу на животињу, она би је сваки пута отресла са себе и на њу закорачила.

Сви су се зачудили када је магарац закорачио преко руба бунара и откасао даље.

 

Слично томе, материјални свет увек ће на вас бацати све врсте смећа, јер је пун невоља. Трик да се ослободите невоље јест да је отресете са себе и направите корак напред. Сваки од наших проблема је одскочна даска. Можемо изаћи из најдубљих бунара тако што никада нећемо стати и одустати! Отресите невољу са себе и направите корак напред! Ослободите срце од мржње. Ослободите ум од брига. Живите једноставно. Очекујте мање.

 

http://zelenaucionica.com/naucite-ovu-mudrost-trebace-vam-celog-zivota/?fb_action_ids=329850740496348&fb_action_types=og.likes&fb_ref=below-post

[Anika]

“Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na Zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni. Lepota nije ništa, video sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koju su negovali do samog kraja, i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje. Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onom ko ume da je voli i da joj se divi."    -    Herman Hese

[Agaton Vuzman]

Каква би тишина настала кад би људи говорили само оно што знају.

(Чапек)

 

Живи како можеш, кад не можеш онако како хоћеш.

(Латинска пословица)

[Никола Поповић]

“Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na Zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni. Lepota nije ništa, video sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koju su negovali do samog kraja, i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje. Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onom ko ume da je voli i da joj se divi."    -    Herman Hese

Demijan?

[зеленизуб]

"Пси лају (на караване, а) каравани пролазе". Арапска пословица

[Данче*]

На крају, сетих се дивне мисли коју је волео да понавља мој покојни пријатељ, Хиландарац, отац Митрофан:"НАШЕ ЈЕ САМО ОНО ШТО ПОКЛОНИМО ДРУГИМА." А из ђубрета поново излази тамнопута девојчица блиставих очију и каже мајци: "Нема!" И поред свега, лепа и насмешена, она излази попут заштитног знака за наду. У том тренутку, некоме, ко зна због чега, застаје залогај у грлу.

 

Момо Капор- (Размишљања доконог шетача)

[Anika]

Demijan?

"Срећан је ко уме да воли. "

[Снежана]

Predstava

To je predstava koju sami postavljamo. Glavnu ulogu, naravno, dodeljujemo sebi. Svi ostali su sporedni, nevažni likovi. Ili tek zadivljena publika, zadužena da pljeska. Uloga koju smo sebi dodelili je, razume se, veličanstvena. Zar bi mogla biti drugačija? Sva pažnja je usredsređena na nas. Nama su očarani svi odreda. Svakog ostavljamo bez daha. Publika je tu da, burnim odobravanjem, potvrdi našu nadmoć.
Lepo zamišljeno. Zamisao se, međutim, ne ostvaruje kako bismo hteli. Mnogo toga kvari našu predstavu.
Previše je onih koji bi da nam preotmu glavnu rolu, da nas bace u zasenak ili čak sasvim izguraju sa scene. To nas čini uznemirenim, uvređenim, kivnim. Durimo se. Besnimo na drske uzurpatore. Ne dobijamo onoliko pažnje koliko smo uvereni da zaslužujemo. To nas ljuti. Vajkamo se zbog nepravde. Sažaljevamo sebe, niko nas, eto, ne razume. Padamo u najcrnju potištenost.
Umesto očaranog odobravanja, nailazimo, o, užasa, na zamerke, primedbe, osporavanje. Pošto nas ne uzdižu u nebesa, izgleda nam kao da nas omalovažavaju na svakom koraku. Zbog toga bismo da svisnemo od jeda.
Ukratko, mukama nikada kraja.
Predstavu priređujemo zbog sebe. Mi smo njen glavni gledalac. Sebe bismo da uverimo kako smo taj veličanstveni lik sa scene. To nam, međutim, ne uspeva. Ma koliko žarko želeli da se poistovetimo sa tim čarobnim bićem, ipak ostajemo ono što jesmo, Zbog toga očajavamo.
Dejan Simonović

[Снежана]

Šta je nesanica?

Pitanje je retoričko; odveć dobro znam odgovor.
To je strahovati i brojati u gluvo doba surove neminovne otkucaje, to je pokušavati, sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje, to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok, to je stiskati očne kapke, to je stanje slično groznici i koje svakako nije java, to je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina, to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju, to je hteti uroniti u san a ne moći uroniti u san, to je užas biti i nastavljati da budete, to je sumnjiva zora.

 

Šta je dugovečnost?

To je užas biti u ljudskom telu čije se sposobnosti smanjuju, to je nesanica koja se meri desetinama dana, a ne čeličnim kazaljkama, to je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija, zora koje je video Adam, to je znati da sam osuđen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku sećanja, španski jezik, kojim ne umem da baratam, na čežnju za latinskim, koji ne znam, to je želeti da utonem u smrt i ne moći utonuti u smrt, i nastaviti da budem.

Borhes

 

[Иван ♪♫]

o je strahovati i brojati u gluvo doba surove neminovne otkucaje, to je pokušavati, sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje, to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok, to je stiskati očne kapke, to je stanje slično groznici i koje svakako nije java, to je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina, to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju, to je hteti uroniti u san a ne moći uroniti u san, to je užas biti i nastavljati da budete, to je sumnjiva zora.

 

 

ja mislim da je nesanica kad je covek nesrecan i to onda previre u coveku, trazi da se ispolji i izrazi, da se objavi

[Снежана]